top of page

Результаты поиска

2069 results found with an empty search

  • РикIкIанкIаби | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    РикIкIанкIаби   РикIкIанкIаби коделдерил мацIцIалълъа riJanjabi kodelderil ma~a:a رێگانگابێ كۈدېلدېرێل ماڞاڷا 0 - чIо zo ڃۈ (цIияб рагIи) 1 - цо co ښۈ 2 - кIиго jigo گێڬۈ 3 - гьабго habgo هابڬۈ 4 - ункъго unqgo ئۇنقڬۈ 5 - щуго &ugo ۺۇڬۈ 6 - анлълъго an:go انڷـڬۈ 7 - анкьго anpgo انڨڬۈ 8 - микьго mipgo مێڨڬۈ 9 - ичIго izgo ئێڃڬۈ 10 - анцIго an`go انڝڬۈ 11 - анцIила цо an`ila co اڝێلا ښۈ 12 - анцIила кIиго an`ila jigo انڝێلا گێڬۈ 13 - анцIила гьабго an`ila habgo انڝێلا هابڬۈ 14 - анцIила ункъго an`ila unqgo انڝێلا ئۇنقڬۈ 15 - анцIила щуго an`ila &ugo انڝێلا ۺۇڬۈ 16 - анцIила анлълъго an`ila an:go انڝێلا انڷـڬۈ 17 - анцIила анкьго an`ila anpgo انڝێلا انڨڬۈ 18 - анцIила микьго an`ila mipgo انڝێلا مێڨڬۈ 19 - анцIила ичIго an`ila izgo انڝێلا ئێڃڬۈ 20 - къого qogo قۈڬۈ 21 - къоло цо qolo co قۈلۈ ښۈ 22 - къоло кIиго qolo jigo قۈلۈ گێڬۈ 23 - къоло гьабго qolo habgo قۈلۈ هابڬۈ 24 - къоло ункъго qolo unqgo قۈلۈ ئۇنقڬۈ 25 - къоло щуго qolo &ugo قۈلۈ ۺۇڬۈ 26 - къоло анлълъго qolo an:go قۈلۈ انڷـڬۈ 27 - къоло анкьго qolo anpgo قۈلۈ انڨڬۈ 28 - къоло микьго qolo mipgo قۈلۈ مێڨڬۈ 29 - къоло ичIго qolo izgo قۈلۈ ئێڃڬۈ 30 - гьеберго hebergo هېبېرڬۈ 31 - гьебералълъа цо hebera:a co هېبېراڷا ښۈ 32 - гьебералълъа кIиго hebera:a jigo هېبېراڷا گێڬۈ 33 - гьебералълъа гьабго hebera:a habgo هېبېراڷا هابڬۈ 34 - гьебералълъа ункъго hebera:a unqgo هېبېراڷا ئۇنقڬۈ 35 - гьебералълъа щуго hebera:a &ugo هېبېراڷا ۺۇڬۈ 36 - гьебералълъа анлълъго hebera:a an:go هېبېراڷا اڷـڬۈ 37 - гьебералълъа анкьго hebera:a anpgo هېبېراڷا انڨڬۈ 38 - гьебералълъа микьго hebera:a mipgo هېبېراڷا مێڨڬۈ 39 - гьебералълъа ичIго hebera:a izgo هېبېراڷا ئێڃڬۈ 40 - кIикъого jiqogo گێقۈڬۈ 41 - кIикъолълъа цо jiqo:a co گێقۈڷا ښۈ 42 - кIикъолълъа кIиго jiqo:a jigo گێقۈڷا گێڬۈ 43 - кIикъолълъа гьабго jiqo:a habgo گێقۈڷا هابڬۈ 44 - кIикъолълъа ункъго jiqo:a unqgo گێقۈڷا ئۇنقڬۈ 45 - кIикъолълъа щуго jiqo:a &ugo گێقۈڷا ۺۇڬۈ 46 - кIикъолълъа анлълъго jiqo:a an:go گێقۈڷا انڷـڬۈ 47 - кIикъолълъа анкьго jiqo:a anpgo گێقۈڷا انڨڬۈ 48 - кIикъолълъа микьго jiqo:a mipgo گێقۈڷا مێڨڬۈ 49 - кIикъолълъа ичIго jiqo:a izgo گێقۈڷا ئێڃڬۈ 50 - кIикъолълъанцIго jiqo:an`o گێقۈڷانڝڬۈ 51 - кIикъолълъанцIила цо jiqo:an`ila co گێقۈڷانڝێلا ښۈ 52 - кIикъолълъанцIила кIиго jiqo:an`ila jigo گێقۈڷانڝێلا گێڬۈ 53 - кIикъолълъанцIила гьабго jiqo:an`ila habgo گێقۈڷانڝێلا هابڬۈ 54 - кIикъолълъанцIила ункъго jiqo:an`ila unqgo گێقۈڷانڝێلا ئۇنقڬۈ 55 - кIикъолълъанцIила щуго jiqo:an`ila &ugo گێقۈڷانڝێلا ۺۇڬۈ 56 - кIикъолълъанцIила анлълъго jiqo:an`ila an:go گێقۈڷانڝێلا انڷـڬۈ 57 - кIикъолълъанцIила анкьго jiqo:an`ila anpgo گێقۈڷانڝێلا انڨڬۈ 58 - кIикъолълъанцIила микьго jiqo:an`ila mipgo گێقۈڷانڝێلا مێڨڬۈ 59 - кIикъолълъанцIила ичIго jiqo:an`ila izgo گێقۈڷانڝێلا ئێڃڬۈ 60 - гьабкъого habqogo ڸابقۈڬۈ 61 - гьабкъолълъа цо habqo:a co هابقۈڷا ښۈ 62 - гьабкъолълъа кIиго habqo:a jigo هابقۈڷا گێڬۈ 63 - гьабкъолълъа гьабго habqo:a habgo هابقۈڷا هابڬۈ 64 - гьабкъолълъа ункъго habqo:a unqgo هابقۈڷا ئۇنقڬۈ 65 - гьабкъолълъа щуго habqo:a &ugo هابقۈڷا ۺۇڬۈ 66 - гьабкъолълъа анлълъго habqo:a an:go هابقۈڷا انڷـڬۈ 67 - гьабкъолълъа анкьго habqo:a anpgo هابقۈڷا انڨڬۈ 68 - гьабкъолълъа микьго habqo:a mipgo هابقۈڷا مێڨڬۈ 69 - гьабкъолълъа ичIго habqo:a izgo هابقۈڷا ئێڃڬۈ 70 - гьабкъолълъанцIго habqo:an`go هابقۈڷانڝڬۈ 71 - гьабкъолълъанцIила цо habqo:an`ila co هابقۈڷانڝێلا ښۈ 72 - гьабкъолълъанцIила кIиго habqo:an`ila jigo هابقۈڷانڝێلا گێڬۈ 73 - гьабкъолълъанцIила гьабго habqo:an`ila habgo هابقۈڷانڝێلا هابڬۈ 74 - гьабкъолълъанцIила ункъго habqo:an`ila unqgo هابقۈڷانڝێلا ئۇنقڬۈ 75 - гьабкъолълъанцIила щуго habqo:an`ila &ugo هابقۈڷانڝێلا ۺۇڬۈ 76 - гьабкъолълъанцIила анлълъго habqo:an`ila an:go هابقۈڷانڝێلا انڷـڬۈ 77 - гьабкъолълъанцIила анкьго habqo:an`ila anpgo هابقۈڷانڝێلا انڨڬۈ 78 - гьабкъолълъанцIила микьго habqo:an`ila mipgo هابقۈڷانڝێلا مێڨڬۈ 79 - гьабкъолълъанцIила ичIго habqo:an`ila izgo هابقۈڷانڝێلا ئێڃڬۈ 80 - ункъого unqogo ئۇنقۈڬۈ 81 - ункъолълъа цо unqo:a co ئۇنقۈڷا ښۈ 82 - ункъолълъа кIиго unqo:a jigo ئۇنقۈڷا گێڬۈ 83 - ункъолълъа гьабго unqo:a habgo ئۇنقۈڷا هابڬۈ 84 - ункъолълъа ункъго unqo:a unqgo ئۇنقۈڷا ئۇنقڬۈ 85 - ункъолълъа щуго unqo:a &ugo ئۇنقۈڷا ۺۇڬۈ 86 - ункъолълъа анлълъго unqo:a an:go ئۇنقۈڷا انڷڬۈ 87 - ункъолълъа анкьго unqo:a anpgo ئۇنقۈڷا انڨڬۈ 88 - ункъолълъа микьго unqo:a mipgo ئۇنقۈڷا مێڨڬۈ 89 - ункъолълъа ичIго unqo:a izgo ئۇنقۈڷا ئێڃڬۈ 90 - ункъолълъанцIго unqo:an`o ئۇنقۈڷانڝڬۈ 91 - ункъолълъанцIила цо unqo:an`ila co ئۇنقۈڷانڝێلا ښۈ 92 - ункъолълъанцIила кIиго unqo:an`ila jigo ئۇنقۈڷانڝێلا گێڬۈ 93 - ункъолълъанцIила гьабго unqo:an`ila habgo ئۇنقۈڷانڝێلا هابڬۈ 94 - ункъолълъанцIила ункъго unqo:an`ila unqgo ئۇنقۈڷانڝێلا ئۇنقڬۈ 95 - ункъолълъанцIила щуго unqo:an`ila &ugo ئۇنقۈڷانڝێلا ۺۇڬۈ 96 - ункъолълъанцIила анлълъго unqo:an`ila an:go ئۇنقۈڷانڝێلا انڷـڬۈ 97 - ункъолълъанцIила анкьго unqo:an`ila anpgo ئۇنقۈڷانڝێلا هابڬۈ 98 - ункъолълъанцIила микьго unqo:an`ila mipgo ئۇنقۈڷانڝێلا مێڨڬۈ 99 - ункъолълъанцIила ичIго unqo:an`ila izgo ئۇنقۈڷانڝێلا ئێڃڬۈ 100 - нусго nusgo نۇسڬۈ 101 - носелда цо noselda co نۈسېالدا ښۈ 102 - носелда кIиго noselda jigo نۈسېالدا گێڬۈ 103 - носелда гьабго noselda habgo نۈسېالدا هابڬۈ 110 - носелда анцIго noselda an`go نۈسېالدا انڝڬۈ 120 - носелда къого noselda qogo نۈسېالدا قۈڬۈ 130 - носелда гьеберго noselda hebergo نۈسېالدا هېبېرڬۈ 140 - носелда кIикъого noselda jiqogo نۈسېالدا گێقۈڬۈ 150 - носелда кIикъолълъанцIго noselda jiqo:an`go نۈسېالدا قێقۈڷانڝڬۈ 160 - носелда гьабкъого noselda habqogo نۈسېالدا هابقۈڬۈ 170 - носелда гьабкъолълъанцIго noselda habqo:an`go نۈسېالدا هابقۈڷانڝڬۈ 180 - носелда ункъого noselda unqogo نۈسېالدا ئۇنفۈڬۈ 190 - носелда ункъолълъанцIго noselda unqo:an`go نۈسېالدا ئۇنقۈڷانڝڬۈ 200 - кIинусго jinusgo گێنۇسڬۈ 300 - гьабнусго habnusgo هابنۇسڬۈ 400 - ункънусго unqnusgo ئۇنقنۇسڬۈ 500 - щунусго &unusgo ۺۇنۇسڬۈ 600 - анлълънусго an:nusgo انڷنۇسڬۈ 700 - анкьнусго anpnusgo انڨنۇسڬۈ 800 - микьнусго mipnusgo مێڨنۇسڬۈ 900 - ичIнусго iznusgo ئێڃنۇسڬۈ 1000 - азарго a#argo ازارڬۈ 2000 - кIиазарго jia#argo گێئازارڬۈ 3000 - гьабазарго hab'a#argo هابئازارڬۈ 4000 - ункъазарго unq'a#argo ئۇنقئازارڬۈ 10000 - анцIазарго an`'a#argo انڝئازارڬۈ 100000 - нусазарго nus'a#argo نۇسئازارڬۈ 1 000 000 - азазарго a#a#argo ازازارڬۈ 2 000 000 - кIиазазарго jia#a#argo گێئازازارڬۈ 3 000 000 - гьабазазарго hab'a#a#argo هابئازازارڬۈ 10 000 000 - анцIазазарго an`'a#a#argo انڝئازازارڬۈ 100 000 000 - нусазазарго nus'a#a#argo نۇسئازازارڬۈ 1 000 000 000 - азарго азазар a#argo a#a#ar ازارڬۈ ازازار 10 000 000 000 - анцIазарго азазар an`'a#argo a#a#ar انڝئازارڬۈ ازازار 100 000 000 000 - нусазарго азазар nus'a#argo a#a#ar نۇسئازارڬۈ ازازار 1 000 000 000 000 - азазарго азазар a#a#argo a#a#ar ازازارڬۈ ازازار 10 000 000 000 000 - анцIазазарго азазар an`'a#a#argo a#a#ar انڝئزازارڬۈ ازازار 100 000 000 000 000 - нусазазарго азазар nus'a#a#argo a#a#ar نۇسئازازارڬۈ ازازار 2019 кIиазаралълъа анцIила ичIго jia#ara:a an`ila izgo - گێئازاراڷا انڝێلا ئێڃڬۈ 5897 - щуазаралълъа микьноселда ункъолълъанцIила анкьго &ua#ara:a mipnoselda unqo:an`ila anpgo ۺۇئازاراڷا مێڨنۈسېالدا ئونقۈڷانڝێلا انڨڬۈ кIицIцIол ji~ol - گێڞۈل гьабцIцIол hab~ol - هابڞۈل анцIцIцIол an`~ol - انڝڞۈل нусцIцIол nus~ol - نۇسڞۈل азарцIцIол a#ar~ol - ازارڞۈل

  • Варангал Шурагьар | МАГIАРУХЪ

    Варангал эххеде энел руго, Шурагьаре. Варангал эххеде энел руго, Шурагьаре. warangal e{ede enel rugo, ^urahare Боргьан къоялълъул къаде нахъа Варангазул Нуцаласс жендерго ххизамалълъа абуна - «Де бокьун гьечIо къаде кунан ххадуб шагьаралълъа чIчIеде. Ноже бакьагIанщи хIалхьибакIинир тира-ссверде? Гьималаз абуна - «ГьечIо, Шурагьаре энде бокьун буго», - ян. Нуцаласс гьикъана - «Кьукьулазул Цидулассухъеги Кьихьилазул КвацIулалълъухъегищи?» «Э», - ян гьималаз абуна. (Варангал гIемер щоня Кьукьулазухъе. Кьукьулал Анжир бел'эрбахъи бунеб гьечIо, гьез бел'эрбахъи бунеб буго Шурагьаб шагьаралълъа, гьималазе эго-эголунги бокьиня Шурагьаре энде). «ЛълъикIин. - ян абуна Нуцаласс. - Ниж дур ваццасухъе энде руго, Нуцалай. Баххуцца гьикъана - «Шурагьаре щодегIан кагIан мехх нугьла баде бугеб нелълъецца дада?» Нуцаласс абуна - «Дида жеги гьаняро, КиштIай, Цидулав аццини якъад Шурагьав вуго». Ценги Нуцаласс Цидулассухъе ахIана. Кьукьулазул Цидуласс джаваб кьуна - «Салам гIалайкум!» Нуцаласс абуна - «Ва гIалайкум салам, мун Цидулав гурщи вугев?» Цидуласс абуна - «Э, дун Цидулав вуго. Мун Нуцалавщи? «Э, дун Варангазул Нуцалав вуго». «ЛълъикIин Нуцалав. Щиб хIал бугеб дур?". «Аллагьассе рецц, кинябго лълъикI буго, дур кини бугеб? «Аллагьассе рецц, лълъикI буго. Нуцалай кини йигей?» «Нуцалай, машаллагь, лълъикI йиго, гьималги лълъикI руго. Шурагьаб кини бугеб?» «Шурагьабги лълъикIго буго». Нуцаласс абуна - «Цидулав, дицца ахIинеб буго цо жо цIуххуде, къадемехх щомо ххадуб ножехъе регьде бегьлищи неже?» «Бегьиня, щимо бегьиняреб, ниж якъад рукъурги руго. Ноже къаденахъащи регьде бокьун бугеб?» Цидуласс жендерго чIчIужуялълъа абун буго - «КвацIулай, Нуцаласс ахIинеб буго, гьев ххизангин цадахъ якъад нежехъе регьде руго», - ян. «ЛълъикI, Цидулав, дунги рукъуй йикIла. - ян джаваб кьуна гьессул чIчIужуялълъ. «Нуцалав, КвацIулалълъ абуна жийги рукъуй йикIде йигин». «ЛълъикIин, ниж щоде руго якъад къасси яги къаденахъа. Дуда гьанищи, Шурагьабе сагIат чами обараб меххалълъ адбусс энеб бугебали?» «Гьаня, адбусс эна гьабго обаде анцIила щуго щвартI ххутIараб меххалълъ (14-45), ценги щугоялълъе къого щвартI обараб меххалълъ (16-20) Шурагьабе щоня. Цогидаб заманалълъа энеб адбуссалълъа регьде бакьагIанщи ноже?» «ГьечIо, гьечIо, ниж гьеб адбуссалълъа регьде руго. Гьеб неже ссанагIатаб заманалълъа энеб буго». «Гьеб лълъикI, ниж къаденахъа щоня. Цойги суал, нуж кида Шурагьасса къватIире рахъинел?» «Гьаб нугьалълъа ниж Шурагьар кIиго къоялълъ рукIла – якъад боргьан къоялълъги, метерги гьалан къоялълъ.» «Ххадуссала ниж регьде руго Анжире анкьалълъ рукIде. Гьаня, Шурагьаб риидалаги иххдалаги лълъикIго букIиня, ххаслихъеги иххдалаги кошго букIиня». «Э, битIараб буго. Гьанжессала ниж Шурагьаре энде руго». «16-20 обараб меххалълъщи?!» «Э, къаденахъа чайги гьокъон ххадуб! Варангазул Нуцаласс жендерго чIчIужуялълъа абун буго - «Гьаб гаргаро цIакъ лълъикIаб жояли букIун буго», - ян. «Э, гIицIцIго рикIкIел хъваде ккена, ценги кIалгьаде вугин дуда гъунив гIадин вугев цо щивалигояссда». «Ценги гьединго, гаргаро бихьиназдасса руччабазе цIцIикIкIун пайдаяб жо ккена!» «Щимо?» «Щибидегурелълъул руччабаз къойида жаниб 100 (нусго) нугьалълъ цоцахъе ахIиня, рогьолеги, къадги, къассиги». «Бихьиназ цоцахъе гIемер ахIинярищи?» «Э, нежеццаги гIемер ахIиня, гьеб битIараб жо, ценги...» «Мун руччабаздасса гIемер кIалгьанярищи гаргародассан?» «КIалгьаняро, ценги... «ЧIчIа, Нуцалав, «ценгиялълъул!» бицуги гьандже. Дуда цIакъ лълъикIго гьаня, ниж гаргародассан кIалгьалаго, щиби бихьиняз абинебали, вабабайхха, гьал руччаби, кидаго гаргародассан кIалгьанел рукIиня, рогьолеги, рукъуре регьарал меххалълъги, къадги ахIинел рукIиня. Руччаби гIемер кIалгьанел рукIиня ян». Ценги нуж, бихьинал, гаргародассан гара-чIвари бунеб меххалълъа гьеб баладаб иш бугохха. Мун гаргародассан кIалгьанев вугеб меххалълъ, гьеб пайда гьечIеб ххабар гурохха. Мун моцIцIрода жаниб дидасса цIцIикIкIун гаргародассан кIалгьанев вугевали дуда гьанищи?» «ЛълъикI, бичIчIана дида, Нуцалай! Аса лълъугьа. БитIараб буго, дун дудасса гIемерго кIалгьаня гаргародассан. Мун лълъикIго йигищи дир чIчIужу?» «ЛълъикI йиго, дир росс. Нелълъер адбусс сагIат чами обараб меххалълъ энеб?» «Анжисса гьеб эна 14-45 (гьабго обаде 15 щвартI ххутIараб меххалълъ), ценги Шурагьабе щоня 16-20 (щугоялълъе къого щвартI хIалтIараб меххалълъа). "Ваа, гьедин батани нелълъер жеги цо сагIат буго доре щоде. Гьиркилащи рокIон адбусскIанире энел?» «Э, ниж гьиркила рокIон адбусскIанире энде руго». Адбуссалълъасса гьиркила энде цIцIикIкIун бокьинев БацIиласс энссода гьикъун буго - «Дада, нилълъ щимо Шурагьаре гьиркила энарел?» Эбелалълъ энссол бакIалълъа джаваб кьуна - «Дуда лълъикI гьаня энссое боргьан къоялълъги гьалан къоялълъги гьорко бачде бокьиняребли, щибидегурелълъул гьесс гьеб бачиня цогидал къоязда, ценги цо къоялълъ нилълъ Цидулав аццигин цадахъ гьиркила рокIон АхIулгохIле энде руго. Метер къватIире рахъде руго. Щибилан аблеб ножецца, дир гьимал? «КагIан лълъикI, баркала, эбел», - ян абуна гьималаз, ценги Баххуццаги гьикъана – «Эбел, КIилълъилайгин хIаде заман букIлищи нелълъер? «Нелълъер гIемераб заман гьечIо - адбусс эна 14-45 обараб меххалълъа, ценги щоде руго цо сагIатги бащдабги омо ххадуб. Нелълъер цо дагьаб заман букIла». «Баркала, эбел. КиштIай, Пирххарав, нужги энде ругищи? БацIилав, мунги энев вугищи?» «Э, нижги энел руго». - ян абуна цогидал гьималаз. Ценги Баххуцца КIилълъилайги ахIун, цадахъ агьикье ана. Баххуцца абуна жодер цодагьаб заман бугин агьикь хIаде. Баххуцца абуна - «Нелълъер кIикъоялълъа щугониги щвартI заман буго хIаде». «Щимо гьедигIан дагьаб? Мун Шурагьайе энейщи йигей? - ан гьикъана КIилълъилалълъ. «Э, ниж Шурагьаре энел руго.» – ян джаваб кьуна Баххуцца. «Ценги нахъруссде руго гIицIцIго итни къоялълъ рогьолего». «Нуж гьиркилащи энде ругел?» «Гуро, ниж адбуссалълъа энде руго. Рукъуссани адбусскIанире ниж гьиркила энде руго». «Кида нуж энде ругел? – ан гьикъана КIилълъилалълъ. - Деги бокьун буго ножеда цадахъ энде. Де бокьиня гьиркила рокIон энде». Баххуцца гьикъана - «БацIилав, мун кIудав гIурав меххалълъ дуцца гьорко бачде бугищи?» «Э, дун кIудав гIурав меххалълъ дицца дего гьоркоги босун, гьеб бачде бугин!» Баххуцца абуна - «Гьеб битIараб жо гуро!» Ценги БацIиласс рукъув вугев энссода гьикъун буго - «Дада, битIараб жощи бугеб, ниж кIудал гIедал Пирххарассулги дирги гьорко букIлин абураб жо?» «Э, битIараб буго, нуж кIудал гIурал меххалълъ, ножер щивассул гьорко букIде бугин». «Дада, мунги Цидулав ацциги гьитIинял рукIаго, ножер щивассул гьорко букIарабщи?» «БукIчIо, БацIилав, ниж гьитIинял рукIаго гьаркал рукIчIо». «Ценги мун цодагьав кIудав гIурав меххалълъ, дой гьорко щванищи?» «ЩочIо, де гьеб щвана дун балугълиялълъе вахъиндал». «Ценги ссундахха рокIон мун энев вукIарав?» «Даб меххалълъа дун гьелдго хьвадинев вукIана, даб меххалълъа гIемериссел адамал гьелдго хьвадиняан. Нужни кIудал гIурал меххалълъа ножер щивассул гьорко букIде бугин». БацIилав агьикьеги омо Пирххарассда абун буго - «Пирххарав, дадацца абун буго ниж кIудал гIурал меххалълъ нелълъер щивассул гьорко букIде бугин», - ян. Баххуцца абуна - «Кида ножер гьел гьаркал рукIде ругел? АнцIго соналълъассанщи яги жеги нахъащи? Нуж хIелиня гьеб мехх щодегIан». БацIилассги Пирххарассги джаваб кьечIо. Гьеб заманалълъа агьикье лълъугьун вуго БацIилавгин цIцIалдокIанив цIцIалинев вукIарав гьезул гьудул Инквачилазул Багъилав. «Салам гIалайкум» - абуна Инквачилазул Багъиласс. «Ва гIалайкум салам, - абуна БацIилассги Пирххарассги. «Щиб хIал бугеб ножер?» - цIуххуна Инквачилазул Багъиласс. «Аллагьассе рецц, баркала, лълъикI буго», - абуна БацIиласс. «Дой бокьун бугищи хIалхьибакIинисса гIебеде тира-ссверде энде? – гьикъана Инквачилазул Багъиласс. БацIиласс джаваб кьуна - «Де бокьлаан хIалхьибакIинисса гIебеде тира-ссверде энде, нижни Шурагьаре энел руго», - ян. Инквачилазул Багъиласс гьикъана - «КIилълъилайги эней гьечIищи? Щимо?». КIилълъилалълъ абуна - «Неже бокьун буго дагьабги меххалълъ Анжир чIчIеде». Гьеб меххалълъ Варангазул Нуцаласс гьимал ахIана - «СагIат кIиго обан буго. Нилълъ рахъде ккена. БацIилав, КиштIай, Пирххарав, Бахху! Нуж рачIинел ругищи?» «Э, дада! КIиго щвартIалълъассан хIадулун рукIла ниж», - ян абуна БацIиласс, гьесс гьединго жендерго гьудул Инквачилазул Багъилассда абуна - «Дир гьудул, адеяб анкьалълъ кида мун нежехъе вегьде вугев?» Инквачилазул Багъиласс абуна - «Дун вегьла итни къоялълъ яги талат къоялълъ. Нуж итни къоялълъ рукъур рукIде ругищи? БацIиласс абуна - «Нижщи? Э, гьаб нугьалълъ ниж Шурагьар рукIде руго къогин бащдабги меххалълъ. Щимо мун якъад Анжив ххутIарав? Дуцца гурщи абун букIараб дур ххизангин цадахъ шагьар томо къватIиве энде бокьун бугин?» Инквачилазул Багъиласс абуна - «Э, нежер росолълъ вуго ацци, дир энссол вацц ИтIилав, гьесс бел,эрбахъи бунеб Баркатгьенуб росолълъ, гьиркила рокIон бащдаб сагIаталълъа жаниб Анживе щоня, гьанжени гьев Туркилълъ вуго». БацIиласс абуна - «БитIараб буго, мун араб соналълъул риидала Истанув вукIана». «БацIилав, мун энев вугищи яги гьечIищи? - ан ахIана Варангазул Нуцаласс. «Э, дада, цо щвартIалълъ чIчIа. - ян джаваб кьуна БацIиласс. Инквачилазул Багъиласс абун буго - «А дурго! Ноже нугь битIаги. Дун итни къоялълъ къадемехх щвараб меххалълъ вегьла. Ценги сагъ-саламатго нахъруссун рачIа». БацIиласс абуна - «Баркала. Мун вегьарав меххалълъ, ниж хIалхьибакIинире энде руго». borhan qoya:ul qade na]a waranga#ul nucalaS $endergo {i#ama:a abuna - «de bopun hezo qade kunan {adub ^ahara:a Zede. no$e bapafan&i \al%ibajinir tira-Swerde?» himala# abuna - «hezo, ^urahare ende bopun bugo», - yan. nucalaS hiqana - «pupula#ul cidulaSu]egi pi%ila#ul kwa`ula:u]egi&i?» «e» - yan himala# abuna. (warangal femer &onya pupula#u]e. pupulal an$ir bel'erba]i buneb hezo, he# bel'erba]i buneb bugo ^urahab ^ahara:a, himala#e ego-egolungi bopinya ^urahare ende). «:ijin, - yan abuna nucalaS, - ni$ dur waCaSu]e ende rugo, nucalay» ba{uCa hiqana - «^urahare &odefan kafan me{ nuhla bade bugeb ne:eCa dada?» nucalaS abuna - «dida $egi haNaro, ki^Tay, cidulaw aCini yaqad ^urahaw wugo». cengi nucalaS cidulaSu]e a\ana. pupula#ul cidulaS Gawab puna - «salam falaykum!» nucalaS abuna - «wa falaykum, mun cidulaw gur&i wugew?» cidulaS abuna - «e, dun cidulaw wugo. mun nucalaw&i?» «e, dun waranga#ul nucalaw wugo». «:ijin nucalaw. &ib \al bugeb dur?» «allahaSe reC, kinyabgo :ij bugo, dur kini bugeb?» «allahaSe reC, :ij bugo. nucalay kini yigey?» «nucalay, ma^ala, :ij yigo, himalgi :ij rugo. ^urahab kini bugeb?» «^urahabgi :ijgo bugo» nucalaS abuna - «cidulaw, diCa a\ineb bugo co $o `u{ude, qademe{ &omo {adub no$e]e rehde behli&i ne#e?» «behiNa, &imo behinyareb, ni$ yaqad ruqurgi rugo. no$e qadena]a&i rehde bopun bugeb?» cidulaS $endergo Zu$uya:a abun bugo - «kwa`ulay, nucalaS a\ineb bugo, hew {i#angin cada] yaqad ne$e]e rehde rugo» - yan. «:ij, cidulaw, dungi ruquy yijla, - yan Gawab puna heSul Zu$uya:.» «nucalaw, kwa`ula: abuna $iygi ruquy yijde yigin.» «:ijin, ni$ &ode rugo yaqad qaSi yagi qadena]a. duda hani&i, ^urahabe safat xami obarab me{a: adbuS eneb bugebali?» «hanya, adbuS ena habgo obade an`ila &ugo &warT {uTarab me{a: (14-45), cengi &ugoya:e qogo &warT obarab me{a: (16-20) ^urahabe &onya. cogidab #amana:a eneb adbuSa:a rehde bapafan&i no$e?» «hezo, hezo, ni$ heb adbuSa:a rehde rugo. heb ne$e Sanafatab #amana:a eneb bugo.» «heb :ij, ni$ qadena]a &oNa. coygi sual, nu$ kida ^urahaSa qwaTire ra]inel?» «hab nuha:a ni$ ^urahar jigo qoya: rujla – yaqad borhan qoya:gi, metergi halan qoya:.» «{aduSala ni$ rehde rugo an$ire anpa: rujde. hanya, ^urahab riidalagi i{dalagi :ijgo bujiNa, {asli]egi i{dalagi kosgo bujinya». «e, biTarab bugo. han$eSala ni$ ^urahare ende rugo». «16-20 obarab me{a:&i?» «e, qadena]a xaygi hoqon {adub!» waranga#il nucalaS $endergo Zu$uya:a abun bugo - «hab gargaro `aq :ijab $oyali bujun bugo» - yan. «e, fi~go riJel ]wade Kena, cengi jalhade wugin duda vuniw fadin wugew co &iwaligoyaSda.» «cengi hedingo, gargaro bi%ina#daSa ruXaba#e ~iJun _aydayab $o Kena!» «&imo?» «&ibidegure:ul ruXaba# qoyida $anib 100 (nusgo) nuha: coca]e a\iNa, roholegi, qadgi, qaSigi.» «bi%ina# coca]e femer a\iNari&i?» «e, ne$eCa femer a\iNa, heb biTarab $o, cengi ...» «mun ruXaba#daSa femer jalhaNari&i gargarodaSan?» «jalhaNaro, cengi ...» «Za, nucalaw, cengiya:ul bicugi hanGe. duda `aq :ijgo hanya, ni$ gargarodaSan jalhalago, &ibi bi%inya# abinebali, wababay{a, hal ruXabi, kidago gargarodaSan jalhanel rujinya, rohole, ruqure reharal me{a:gi, qadgi a\inel rujinya. ruXabi femer jalhanel rujinya yan.» «cengi nu$, bi%iNal, gargarodaSan gara-zwari buneb me{a:a heb baladab i^ bugo{a. mun gargarodaSan jalhanew wugew me{a:, heb _ayda hezeb {abar guro{a. mun mo~roda $anib didaSa ~iJun gargarodaSan jalhanew wugewali duda hani&i?» «:ij, biZana dida, nucalay! aSa :uha. biTarab bugo, dun dudaSa femergo jalhanya gargarodaSan. mun :ijgo yigi&i dir Zu$u?» «:ij yigo, dir roS. ne:er adbuS safat xami obarab me{a: eneb?» «an$iSa heb ena 14-45 (habgo obade 15 &warT {uTarab me{a:), cengi ^urahabe &onya 16-20 (&ugoya:e qogo &warT \alTarab me{a:a).» «waa, hedin batani ne:er $egi co safat bugo dore &ode. hirkila&i rojon adbuSjanire enel?» «e, ni$ hirkila rojon adbuSjanire ende rugo.» adbuSa:aSa hirkila ende ~iJun bopinew ba`ilaS enSoda hiqun bugo - «dada, ni: &imo ^urahare hirkila enarel?» ebela: enSol baja:a Gawab puna - «duda :ij hanya enSoye borhan qoya:gi halan qoya:gi horko baxde bopinuarebli, &ibidegure:ul heS heb baxiNa cogidal qoya#da, cengi co qoya: ni: cidulaw aCigin cada] hirkila rojon a\ulgo\le ende rugo. meter qwTiregi ra]de rugo. &ibilan ableb no$eCa, dir himal?» «kafan :ij, barkala, ebel - yan abuna himala#, cengi ba{uCagi hiqana - ebel, ji:ilaygin \ade #aman bujli&i ne:er?» «ne:er femerab #aman hezo - adbuS ena 14-45 obarab me{a:a, cengi &ode rugo co safatgi ba&dabgi omo {adub. ne:er co dahab #aman bujla.» «barkala, ebel. ki^Tay, _ir{araw, nu$ ende rugi&i? ba`ilaw, mungi ebew wugi&i?» «e, ni$gi enel rugo» - yan abuna cogidal himala#. cengi ba{uCa ji:ilaygi a\un, cada] ahipe ana. ba{uCa abuna $oder codahab #aman bugin ahip \ade. ba{uCa abuna - «ne:er joqoya:a &ugonigi &warT #aman bugo \ade.» «&imo hedifan dahab? mun ^urahaye eney&i yigey?» - an hiqana ji:ila:. «e, ni$ ^urahare enel rugo - yan Gawab puna ba{uCa, - cengi na]ruSde rugo fi~go itni qoya: roholego.» «nu$ hirkila&i ende rugel?» «guro, ni$ adbuSa:a ende rugo. ruquSani adbuSjanire ni$ hirkila ende rugo.» «kida nu$ ende rugel? - an hiqana ji:ila:, - degi bopun bugo no$eda cada] ende. de bopinaya hirkila rojon ende.» ba{uCa hiqana - «ba`ilaw, mun judaw furaw me{a: duCa horko baxde bugi&i?» «e, dun judaw furaw me{a: diCa dego horkogi bosun, heb baxde bugin!» ba{uCa abuna - «heb biTarab $o guro!» cengi ba`ilaS ruquw wugew enSoda hiqun bugo - «dada, biTarab $o&i bugeb, ni$ judal fedal _ir{araSulgi dirgi horko bujlin aburab $o?» «e, biTarab bugo, nu$ judal fural me{a:, no$er &iwaSul horko bujde bugin.» «dada, mungi cidulaw aCigi hiTinyal rujago, no$er &iwaSul horko bujarab&i?» «bujzo, ba`ilaw, ni$ hiTinyal rujago harkal.» «cengi mun codahaw judaw furaw me{a:, doy horko &wani&i?» «&ozo, de heb &wana dun baluvliya:e wa]indal.» «cengi Sunda{a rojon mun enew wujaraw?» «dab me{a:a dun heldgo %wadinew wujana, dab me{a:a femeriSel adamal heldgo %wadinel rujana. nu$ni judal fural me{a:a no$er &iwaSul horko bujde bugin, in^aallah.» ba`ilaw ahipegi omo _ir{araSda abun bugo - «_ir{araw, dadaCa abun bugo ni$ fural me{a: ne:er &iwaSul horko bujde bugin» - yan. ba{uCa abuna - «kida no$er hel harpal rujde rugel? an`go sona:aSan&i yagi $egi na]a&i? nu$ \elinya heb me{ &odefan.» ba`ilaSgi _ir{araSgi Gawab pezo. heb #amana:a ahipe :uhun wugo ba`ilawgin ~aldojaniw ~alinew wujaraw he#ul hudul inkwaxila#ul bavilaw. «salam falaykum» - abuna inkwaxila#ul bavilaS. «wa falaykum salam» - abuna ba`ilaSgi _ir{araSgi. «&ib \al bugeb no$er?» - `u{una inkwaxila#ul bavilaS. «alahaSe reC, barkala, :ij bugo» - abuna ba`ilaS. «doy bopun bugi&i \al%ibajiniSa febede tira-Swerde ende?» - hiqana inkwaxila#ul bavilaS. ba`ilaS Gawab puna - «de boplaan \al%ibajiniSa febede tira-Swerde ende, ni$ni ^urahare enel rugo» inkwaxila#ul bavilaS hiqana - «ji:ilaygi eney hezi&i? &imo?» ji:ila: abuna - «ne$e bopun bugo dahabgi me{a: an$ir Zede.» heb me{a: waranga#ul nucalaS himal a\ana - «safat jigo oban bugo. ni: ra]de Kena. ba`ilaw, ki^Tay, _ir{araw, ba{u! nu$ razinel rugi&i?» «e, dada! jigo &warTa:aSan \adulun rujla ni$» - yan abuna ba`ilaS, heS hedingo $endergo hudul inkwaxila#ul bavilaSda abuna - «dir hudul, adeyab anpa: kida mun ne$e]e wehde wugew?» inkwaxila#ul bavilaS abuna - «dun wehla itni qoya: yagi talat qoya:. nu$ itni qoya: ruqur rujde rugi&i?» bavilaS abuna - «ni$&i? e, hab nuha: ni$ ^urahar rujde rugo qogin ba&dabgi me{a:. &imo mun yaqad an$iw {uTaraw? duCa gur&i abun bujarab dur {i#angin cada] ^ahar tomo qwaTire ende bopun bugin?» inkwaxila#ul bavilaS abuna - «e, ne$er roso:gi wugo aCi, dir enSolgi waC iTilaw, heSgi bel'erba]i buneb barkathenub roso: bugo, hirkila rojon ba&dab safata:ani $anib an$iwe &onya, han$eni hew turki: wugo.» ba`ilaS abuna - «biTarab bugo, mun arab sona:ul riidala istanuw wujana.» «ba`ilaw, mun enew wugi&i yagi hezi&i?» - yan a\ana waranga#ul nucalaS. «e, dada, co &warTa: Za» - yan Gawab puna ba`ilaS. inkwaxila#ul bavilaS abun bugo - «a durgo! no$e nuh biTagi. dun itni qoya: qademe{ &warab me{a: wehla. cengi sav-salamatgo na]ruSun raza.» ba`ilaS abuna - «barkala. mun weharaw me{a:, ni$ \al%ibajinire ende rugo.»

  • БицанкIаби

    БицанкIаби магIарул мацIцIалда. БицанкIаби болмацIцIалдаги коделдерил мацIцIалълъаги bicanjabi bolmaValdagi kodelderil maVa'agi Авлахъалда ретIараб хъахIаб буртина. (гIазу) awla]alda reTarab ]a\ab burtina. (faRu) Авлахъалълъа рагьараб хъахIаб буртина. (гIасо) awla]a'a raharab ]a\ab burtina. (faso) Азарго сон баниги, херлъулареб жо. (ракI) aRargo son banigi, [er;ulareb Do. (raj) Азарго сон баниги, хIелиняреб жо. (ракI) aRargo son banigi, \elinyareb Do. (raj) Араб тIад буссунареб жо. (заман) arab Tad buSunareb Do. (Raman) Араб ад буссиняреб жо. (заман) arab ad buSinyareb Do. (Raman) АхIдоларел, хIанчIуларел – жаниве чи виччаларел. (кIулал) a\dolarel, \anzularel - Damiwe xi wiXalarel. (julal) ГIоргIординярел, хIанчIинярел – жаниве чи виччанярел. (кIулал) forfordinyarel, \anzinyarel - Daniwe xi wiXanyarel. (julal) ХIатIал кваналеб, кверал къинлъулеб жо. (гъветI) \aTal kwanaleb, kweral qin;uleb Do. (GweT) ХIатIал кунинеб, кверал къелинеб жо. (гъветI) \aTal kunineb, kweral qelineb Do. (GweT) Бер гьечIого кIанцIулеб, кIал гьечIого хIанчIулеб. (гьорчо) ber hezogo janvuleb, jal hezogo \anzuleb. (horxo) Бер гьечIого кIанцIинеб, кIал гьечIого хIанчIинеб. (гьорчо) ber hezogo janvineb, jal hezogo \anzineb. (horxo) Бегьун кверги гIунтIулареб, кодобеги щолареб. (бакъ) behun kwergi funTulareb, kodobegi ?olareb. (baq) Бегьун кверги гIунтIиняреб, кодобеги щоняреб. (бакъ) behun kwergi funTinyareb, kodobegi ?onyareb. (baq) Берал цIцIикIкI, цIцIоко квеш. (къверкъ) beral ViJ, Voko kwe/. (qwerq) Берал цIцIикIкI, цIцIоко кош. (къоркъ) beral ViJ, Voko ko/. (qorq) КIал гьацIцIулаб, рачIчI загьруяб зузудиро. (най) jal haVulab, raZ Rahruyab RuRudiro. (nay) КIал гьицIцIилаб, рачIчI загьруяб зузудиро. (най) jal hiVilab, raZ Rahruyab RuRudiro. (nay) Бищун бакIаб гьир. (налъи) bi?un bajab hir. (na;i) Бищун бакIаб гьир. (налгьи) bi?un bajab hir. (nalhi) Борхатаб кьурулI кIиго хъинс. (гIундул) bor[atab puru` kigo ]ins. (fundul) БоркIадаб кьурулълъ кIиго хъинс. (гIундул) borjadab puru' kigo ]ins. (fundul) Боххдул гьечIеб, куркьби гьечIеб, бихьулареб – боржунареб. (гьури) bo{dul hezeb, kurpbi hezeb, biFulareb - borDunareb. (huri) Боххдол гьечIеб, куркьби гьечIеб, бихьиняреб – боржиняреб. (гьури) bo{dol hezeb, kurpbi hezeb, biFinyareb - borDinyareb. (huri) Гьой гуреб рукъ цIунулеб. (кIулал, рахай) hoy gureb ruq vunuleb. (julal, ra[ay) Гьой гуреб рукъ цIунинеб. (кIулал, рахIай) hoy gureb ruq vunineb. (julal, ra\ay) Жиб кваназабуралълъухъ хханжу кьолеб жо. (гьобо) Dib kwanaRabura'u] {anDu poleb Do. (hobo) Жиб кунадебуралълъухъ ролълъ кьенеб жо. (гьиби) Dib kunadebura'u] ro' peneb Do. (hibi) Дуниял ссвераниги, ссвакаларел жал. (берал) duniyal Sweranigi, Swakalarel Dal. (beral) Дунял ссвераниги, ссваканярел жал. (берал) dunyal Sweranigi, Swakanyarel Dal. (beral) Дуниялалда бищун ххирияб жо. (рухI) duniyalalda bi?un {iriyab Do. (ru\) Дунялалълъа бищун ххирияб жо. (рухI) duniyala'a bi?un {iriyab Do. (ru\) Жанибе нух гьечIеб нахул гиби. (хоно, цIулакьо) Danibe nu[ hezeb na[ul gibi. ([ono, vulapo) Жанибе нугь гьечIеб нагьул гиби. (хIоно, ик) Danibe nuh hezeb nahul gibi. (\ono, ik) ГIаздадассан унеб цIулал чу. (чанагъ) faRdadaSan uneb vulal xu. (xanaG) ГIасолассан энеб цIулал чу. (чанагъ) facolaSan eneb vulal xu. (xanaG) ГIин кьурун, мацIцI къватIибе реххулеб жо. (чирахъ) fin purun, maV qwaTibe re{uleb Do. (xira]) ГIен кьурун, мацIцI къватIибе реххинеб жо. (чирахъ) fen purun, maV qwaTibe re{ineb Do. (xira]) БухханагIан басандулеб жо. (торгIо) bu{anafan basanduleb Do. (torfo) КьапIарабгIан басандинеб жо. (хIоркIо) paParabfan basandineb Do. (\orjo) Къасси-къад чIчIолареб, тIинкI-тIанкI хIалтIулеб. (ракI) qaSi-qad Zolareb, Tinj-Tanj \alTuleb. (raj) Къасси-къад чIчIенареб, тIинкI-тIанкI хIалтIинеб. (ракI) qaSi-qad Zenareb, Tinj-Tanj \alTineb. (raj) КъватIир гъалалги гьурщун жаний чIчIарай меседу. (цIцIороссоролI) qwaTir Galalgi hur?un Daniy Zaray mesedu. (VoroSoro`) КъватIир гъалалги гьурщун жаний чIчIарай меседо. (цIцIороссоролълъ) qwaTir Galalgi hur?un Daniy Zaray mesedo. (VoroSoro') Ургьимесс багIараб, жибго гьуинаб, гIурччинаб ретIел ретIараб. (хъарпуз) urhimeS bafarab, Dibgo huinab, furXinab reTel reTarab. (]ar<uR) Ургьимесс багIараб, жибго гьоэнаб, гIурччиняб рел~эл рагьараб. (къарпуз) urhimeS bafarab, Dibgo hoenab, furXinyab rel~el raharab. (qar<uR) Цо тIохалда гъоркь ункъго вацц. (тIабакI) co To[alda Gorp unqgo waC. (Tabaj) Цо огьла гъокь ункъго вацц. (тIабакI) co ohla Gop unqgo waC. (Tabaj) Цаби ругеб, кIал гьечIеб. (хъухъадиро) cabi rugeb, jal hezeb. (]u]adiro) Гажал ругеб, кIал гьечIеб. (хъухъадиро) gaDal rugeb, jal hezeb. (]u]adiro) Риидал цIцIахIилаб, кьиндал хъахIаб. (гIанкIкI) riidal Va\ilab, pindal ]a\ab. (fanJ) Риидала цIцIихIилаб, кьиндала хъахIаб. (гIанкIкI) riidala Vi\ilab, pindala ]a\ab. (fanJ) Риидал щобахъ, ххасало кIкIалабахъ. (накIкI) riidal ?oba], {asalo Jalaba]. (naJ) Риидала щобахъ, кьиндала кIкIалабахъ. (накIкI) riidala ?oba], pindala Jalaba]. (naJ) Риидалги ххасалоги кьер хисулареб, кидаго рохьоб букIунеб. (накIкIигъветI) riidalgi {asalogi per [isulareb, kidago roFob bujuneb. (naJiGweT) Риидалаги кьиндалаги кьер хъисиняреб, кидаго рохьоб букIинеб. (накIкIигъветI) riidalagi pindalagi per ]isunyareb, kidago roFob bujineb. (naJiGweT) СагIатги гуреб, гIадамалги рорчIизарулеб. (хIелеко) safatgi gureb, fadamalgi rorziRaruleb. (\eleko) СагIатги гуреб, адамалги рорчIдерунеб. (хIелеко) safatgi gureb, adamalgi rorzderuneb. (\eleko) КIал гьечIеб гIакъил. (тIехь) jal hezeb faqil. (TeF) КIал гьечIеб гIакъил. (эхь) jal hezeb faqil. (eF) Ункъго хIатIида хъурщулеб, жинда къолден ретIараб. (щурункъверкъ) unqgo \aTida ]ur?uleb, Dinda qolden reTarab. (?urunqwerq) Ункъго хIитIида хъурщинеб, женда къолден рагьараб. (щурункъоркъ) unqgo \iTida ]ur?ineb, Denda qolden raharab. (?urunqwerq) Берал гIодор цун билълъунеб жо. (гьоко) beral fodor cun bi'uneb Do. (hoko) Берал гIодор цумо белълъенеб жо. (гьорко) beral fodor cumo be'eneb Do. (horko) Берал гьечIого магIу тIолеб. (гIетI, цIцIад) beral hezogo mafu Toleb. (feT, Vad) Берал гьечIого магIо тIенеб. (гIел, цIцIад) beral hezogo mafo Teneb. (fel, Vad) БагIараб мокъида хъахIал гIанкIаби. (цаби) bafarab moqida ]a\al fanjabi. (cabi) БагIараб сселалълъа хъахIал гIанкIаби. (гажал) bafarab Sela'a ]a\al fanjabi. (gaDal) БакъинегIан къватIал ссверулеб, къасси рогьинегIан хъатIикь тIилги ккун кьижулеб. (гIанкIу-хIелеко) baqinefan qwaTal Sweruleb, qaSi rohinefan ]aTip Tilgi Kun piDuleb. (fanju-\eleko) БакъдегIан къватIал ссверинеб, къасси рогьдегIан хъатIикь илги ккумо кьижинеб. (гIанкIо-хIелеко) baqdefan qwaTal Swerineb, qaSi rohdefan ]aTip ilgi Kumo piDineb. (fanjo-\eleko) ЦохIо эбелалълъул аза-азар тIинчIчI, эбел йихьарайго тIолго раххчулел. (цIцIваби) co\o ebela'ul aRa-aRar TinZ, ebel yiFaraygo Tolgo ra{xulel. (Vwabi) ЦохIо эбелалълъул аза-азар энчIчI, эбел йихьарайго олго раххчинел. (цIцIваби) co\o ebela'ul aRa-aRar enZ, ebel yiFaraygo olgo ra{xinel. (Vwabi) ХIалтIанагIан кьаралъулеб, кьурданагIан биццалъулеб. (мерго) \alTanafan para;uleb, purdanafan biCa;uleb. (mergo) ХIалтIанагIан кьаралинеб, кьурданагIан биццалинеб. (марго) \alTanafan paralineb, purdanafan biCalineb. (margo) Риидал тIимугъ ретIулеб, хасало гIицIцIго букIунеб. (гъветI) riidal TimuG reTuleb, {asalo fiVgo bujuneb. (GweT) Риидала имогъ регьенеб, кьиндала гIецIцIго букIинеб. (гъветI) riidala imoG reheneb, pindala feVgo bujineb. (GweT) Жанисса лълъадал, тIасса пахьул. (гIеретI) DaniSa 'adal, TaSa <aFul. (fereT) Жанисса лълъадал, асса пахьул. (дад) DaniSa 'adal, aSa <aFul. (dad) Хъерело цIцIвакараб, цIцIеллълъар гвангъараб жо (ссунтI) ]erelo Vwakarab, Vel'ar gwanGarab Do. (SunT) Хъерело цIцIвакараб, цIцIеллълъар гвангъараб жо (ссунтI) ]erelo Vwakarab, Vel'ar gwanGarab Do. (SunT)

  • Лага-сан

    Лугбузул цIцIарал магIарул мацIцIалда. Ургьимес. Лага-сан, ургьимесс laga-san, urhimeS لاڬا - سان، ئۇرهێمېص Б b ب БагIаржо bafar$o باعارجۈ - диал. почка Бакь bap باڨ - кишка БакIвали bajwali باگوالێ - желудок, требуха БессдалмахIо beSdalma\o بېصدالماحۈ - малая берцовая кость Беццабакь beCabap بېڛاباڨ - слепая кишка, аппендикс Бер ber بېر - глаз БетIер beTer بېطېر - голова Бидул хIалтIи bidul \alTi بێدۇل حالطێ - пульс Бохх bo{ بۈخ - вся нога Бугьналага buhnalaga بۇهنالاڬ - лопатка Г g ڬ Габур gabur ڬابۇر - шея Гаргас gargas ڬارڬاس - кость (шеи) Гвангвара gwangwara ڬوانڬوارا - череп Гожо go$o ڬۈجۈ - клык, зуб Горбогьод gorbohod ڬۈربۈهۈد - шейный позвонок Гъ v غ Гъваб vwab غواب - анат. диал. таз Гъванща vwan&a غوانۺا - затылок Гъеж ve$ غېج - рука (от кисти до локтя), предплечье, 2) плечо ГъоркьакIветI vorpajweT غۈرڨاگوېط - нижняя губа ГъоркьахIетIе vorpa\eTe غۈرڨاحېطې - ступня Гъоркьачехь vorpaxe% غۈرڨاچېڮ - низ живота Гь h ه ГьанамагI hanamaf هاناماع - мозоль Гьину hinu هێنۇ - диал. локоть Гьод hod هۈد - позвоночный столб, спинной хребет 2) спина гьодил милъир hodil mi;ir هۈدێل مێڸێر - спинной позвонок гьодил (мугъзагьодил) ракьа hodil (muv#ahodil) rapa هۈدێل (مۇغزاهۈدێل) راڨا - позвонок Гьодимокъ hodimoq هۈدێمۈق - позвоночный столб, позвоночник Гьумер humer هۇمېر - лицо Гьуэр huer هۇئېر - анат. лёгкое Гьуърул hu'rul هۇئرۇل - анат. лёгкие Гьуърузул мащаби hu'ru#ul ma&abi هۇئرۇزۇل ماۺابێ - бронхи ГI f ع ГIадагIо fadafo عاداعۈ - череп, голова, башка ГIадалнах fadalna[ عادالناځ - головный мозг ГIанабазул ракьа fanaba#ul rapa عانابازۇل راڨا - скула ГIанако fanako عاناكۈ - мениск колена ГIанкIкIикIветI fanJijweT عانڴێگوېط - заячья губа ГIетI feT عېط - пот ГIин fin عێن - ухо гIинзул пардав fin#ul _ardaw عێنزۇل فارداو - барабанная перепонка гIинзул тIарс fin#ul Tars عێنزۇل طارس - ушная раковина ГIоно fono عۈنۈ - щека ГIордоло fordolo عۈردۈلۈ - плацента ГIосовехь fosowe% عۈسۈوېڮ - коренной зуб ГIункIрукь funjrup عۇنگرۇڨ - локоть Д d د Даб dab داب - десна ДогIдогI dofdof دۈعدۈع - кадык З # ز Зар #ar زار - кулак Й y ي К k ك КатIари kaTari كاطارێ - чуб, шевелюра Кванирукъ kwaniruq كوانێرۇق - желудок Квер kwer كوېر - рука Керен keren كېرېن - грудь Килищ kili& كێلێۺ - палец бакьулълъ килищ bapu: kili& باڨۇڷ كێلێۺ - средний палец бихьинкилищ bi%inkili& بێڮێنكێلێۺ - диал. средний палец буртIинкилищ burTinkili& بۇرطێنكێلێۺ - большой палец гьитIинкилищ hiTinkili& هێطێنكێلێۺ - мизинец малихIокилищ mali\okili& مالێحۈكێلێۺ - диал. четвёртый палец роххкилищ ro{kili& رۈخكێلێۺ - мизинец суртIинкилищ surTinkili& سۇرطێنكێلێۺ - указательный палец ххайраткилищ {ayratkili& خايراتكێلێۺ - указательный палец чIчIикIарулкилищ Zijarulkili& ڄێگارۇلكێلێۺ - указательный палец шагьадаткилищ ^ahadatkili& شاهاداتكێلێۺ - книжн. указательный палец Къ q ق Къалал qalal قالال - нос Къаркъала qarqala قارقالا - тело, туловище, телосложение, фигура, стан КъвалакьбакI qwalapbaj قوالاڨباگ - подмышки Къванща qwan&a قوانۺا - висок КъечIчI qeZ قېڄ - селезёнка Кь p ڨ Кьенссер penSer ڨېنصېر - бровь Кьилимугъ pilimuv ڨێلێمۇغ - горб КI j گ КIал jal گال - рот КIаркьадул ракьа jarpadul rapa گارڨادۇل راڨا - скула КIветI jweT گوېط - губа КIертмахIо jertma\o گېرتماحۈ - диал. икра ноги КIигъеж jive$ گێغېج - оба плеча КIоцI jo` گۈڝ - позвонок Л l ل Лага laga لاڬا орган, часть организма, 2) тело, телосложение, 3) рост Лага-гIучI laga-fuz لاڬا - عۇڃ - собир. части тела Лага-макъар laga-maqar لاڬا - ماقار - диал. тело, телосложение, фигура Лага-сан laga-san لاڬا - سان - собир. органы, части организма Лага-черхх laga-xer{ لاڬا - چېرخ - тело, телосложение, фигура Лага-щват laga-&wat لاڬا - ۺوات - осанка Лагъигьод lavihod لاغێهۈد - шейные позвонки Лъимадул хIарачIвай ;imadul \arazway ڸێمادۇل حاراڃواي - потуги (родовые) М m م Малъ ma; ماڸ - ноготь МагIарзукъалал mafar#uqalal ماعارزۇقالال - нос, ноздри МагIу mafu ماعۇ - слеза МахIу ma\u ماحۇ - нога (выше шиколотки до колена), 2) большая берцовая кость МачIчI maZ ماڄ - бедро Мегеж mege$ مېڬېج - борода МегIер mefer مېعېر - нос Мингъва minvwa مێنغوا - родинка, родимое пятно Мугъ muv مۇغ - спина Мугъало muvalo مۇغالۈ - горб Мугъзагьод muv#ahod مۇغزاهۈد - позвоночник Мукъулукъ muquluq مۇقۇلۇق - глотка Н n ن Наку naku ناكۇ - колено накалзул бетIер nakal#ul beTer ناكالزۇل بېطېر - коленный сустав накалзул ххинкI nakal#ul {inj ناكالزۇل خێنگ - коленная чашечка накалзул щурун nakal#ul &urun ناكالزۇل ۺۇرۇن - наколенник накалзул щукIдул nakal#ul &ujdul ناكالزۇل ۺۇگدۇل - коленные сухожилия, поджилки Нилъу ni;u نێڸۇ - подбородок Нодо nodo نۈدۈ - лоб О o ۈ Огъоквер ovokwer ئۈغۈكوېر - ладонь Огъохъат ovo]at ئۈغۈڅات - ладонь П _ ف Пинкь _inp فێنڨ - мозоль Р r ر РакI raj راگ - сердце Рас ras راس - волосы РацIцIуниссаквер ra~uniSakwer راڞۇنێصاكوېر - сустав кисти руки, запястье РацIцIуниссахIетIе ra~uniSa\eTe راڞۇنێصاحېطې - голеностопный сустав Рачелкъай raxelqay راچېلقاي - талия, пояс Резул пардав re#ul _ardaw رېزۇل فارداو - роговица Ризилага ri#ilaga رێزێلاڬا - лопатка РисскIи riSji رێصگێ - пищевод Рихь ri% رێڮ - жила РицIцIимахIу ri~ima\u رێڞێماحۇ - голень Рищи ri&i رێۺێ - сустав Роххчехь ro{xe% رۈخچېڮ - низ живота Роццухъабакь roCu]abap رۈڛۇڅاباڨ - прямая кишка, задний проход Сс S ص СсогI Sof صۈع - мозоль ТI T ط ТIассаквер TaSakwer طاصاكوېر - верхняя часть кисти руки ТIассахIетIе TaSa\eTe طاصاحېطې - верхняя часть стопы ТIелех Tele[ طېلېځ - ресница ТIеренбакьал Terenbapal طېرېنباڨال - тонкие кишки, двенадцатиперстная кишка ТIеренчехь Terenxed طېرېنچېڮ - брюшная полость, брюшина ТIипа Ti_a طێفا - гнида ТIипало Ti_alo طێفالۈ - веснушка ТIом Tom طۈم - кожа ТIоноцIцI Tono~ طۈنۈڞ - макушка, темя ТIонтIро TonTro طۈنطرۈ - веснушки ТIул Tul طۇل - печень У u ۇ Ургьиссала urhiSala ئۇرهێصالا - анат. почка Ургьимесс urhimeS ئۇرهێمېص - внутренности Х [ ځ Хандаро [andaro ځاندارۈ - диал. нёбо Харанг [arang ځارانڬ - диал. нёбо Хх { خ Ххвенехх {wene{ خوېنېخ - анат. нёбо Хъ ] څ Хъал ]al څال - кожа Хъвата ]wata څواتا - толстая кишка Хъват-бакь ]wat-bap څوات - باڨ - собир. внутренности, внутренние органы Хь % ڮ ХьабалухъагIучI %abala]afuz ڮابالاڅاعۇڃ - ребро Хьибил %ibil ڮێبێل - бок ХьонтIи %onTi ڮۈنطێ - сперматозоид, семя ХI \ ح ХIатIиххинкI \aTi{inj حاطێخێنگ - лодыжка, щиколотка ХIацIцIу \a~u حاڞۇ - слюна ХIетI \eT حېط - нога, ступня, шаг ХIетIе \eTe حېطې - нога, ступня Ц c ښ Ца ca ښا - зуб Цц C ڛ Ццин Cin ڛێن - жёлчь ЦI ` ڝ ЦIецI `e` ڝېڝ - железа ЦIцI ~ ڞ ЦIцIалкIугьод ~aljuhod ڞالگۇهۈد - поясница ЦIцIил ~il ڞێل - хрящ ЦIцIину ~inu ڞێنۇ - пуп, пупок ЦIцIиналзул бакь ~inal#ul bap ڞێنالزۇل باڨ - пуповина ЦIцIинкир ~inkir ڞێنكێر - бородавка Ч x چ Черхх xer{ چېرخ - тело, организм, плоть Чехь xe% چېڮ - живот, чрево, утроба, пузо Чч X ڿ Ччобори Xobori ڿۈبۈرێ - мускул Ччорбал Xorbal ڿۈربال - мускулы ЧI z ڃ ЧIандеро zandero ڃاندېرۈ - челюсть ЧIонокъ zonoq ڃۈنۈق - диал. кадык ЧIчI Z ڄ ЧIчIегIербакь Zeferbap ڄېعېرباڨ - тонкая кишка Щ & ۺ Щвемещ &weme& ۺوېمېۺ - подбородок Щекъер &eqer ۺېقېر - горло, гортань, 2) горлышко, 3) зоб ЩекI &ej ۺېگ - сустав Щокърол цIцIил &oqrol ~il ۺۈقرۈل ڞێل - кадык Э e ئې Эгъе eve ئېغې - пятка Бедро - махIу ma\u ماحۇ Бок - хьибил %ibil ڮێبێل Борода - мегеж mege$ مېڬېج Бородавка - цIцIинкир ~inkir ڞێنكێر Бровь - кьенссер penSer ڨېنصېر Вена - бидурихь biduri% بێدۇرێڮ Веснушки - тIонтIро TonTro طۈنطرۈ Висок - къванща qwan&a قوانۺا Внутренности - ургьимесс urhimeS ئۇرهێمېص Волос(ы) - рас, катIари ras, kaTari راس، كاطارێ Глаз(а) - бер(ал) ber (beral) بېر Голень - рицIцIимахIу ri~ima\u رێڞێماحۇ Голова - бетIер beTer بېطېر Горб - гьод hod هۈد Горло - щекъер &eqer ۺېقېر Гортань - мукъулукъ muquluq مۇقۇلۇق Грудь - керен keren كېرېن Губа - кIветI jweT گوېط Десна - да da دا Железа - цIецI `e` ڝېڝ Желудок - кванирукъ kwaniruq كوانێرۇق Желчь - ццин Cin ڛێن Живот - чехь xe% چېڮ Затылок - гъванща vwan&a غوانۺا Зеница, зрачок - ясбер yasber ياسبېر Зуб - ца, гIус ca, fus ښا، عۇس Кадык - щокърол цIцIил &oqrol ~il ۺۈقرۈل ڞێل Кишка - бакь bap باڨ Клык - гожо go$o ڬۈجۈ Кожа - хъал, тIом ]al, Tom څال، طۈم Колено - наку naku ناكۇ Кровь - би bi بێ Кулак - зар #ar زار Ладонь - огъохъат ovo]at ئۈغۈڅات Легкие - гьуърул hu'rul هۇئرۇل Лицо - гьумер humer هۇمېر Лоб - нодо nodo نۈدۈ Локоть - гIункIкIрукь funJrup عۇنڴرۇڨ Лопатка - бугьналага buhnalaga بۇهنالاڬا Ляжка - мачIчIу maZu ماڄۇ Макушка - тIоноцIцI Tono~ طۈنۈڞ Мизинец - гьитIинкилищ hiTinkili& هێطێنكێلێۺ Мозг - гIадалнах fadalna[ عادالناځ Мозоль - пинкь, гьанамагI _inp, hanamaf فێنڨ، هاناماع Мускулы - ччорбал Xorbal ڿۈربال Нёбо - ххвенехх {wene{ خوېنېخ Нога - хIетIе, бохх, махIу \eTe, bo{, ma\u حېطې، بۈخ، ماحۇ Ноготь - малъ ma; ماڸ Ноздри - къалал, магIарзукъалал qalal, mafar#uqalal قالال، ماعارزۇقالال Нос - мегIер mefer مېعېر Носоглотка - магIарзухъе щекъер цолъулеб бакI mafar#u]e &eqer co;uleb baj ماعارزۇڅې ۺېقېر ښۈڸۇلېب باگ Орган - лага laga لاڬا Палец - килищ kili& كێلێۺ большой - буртIинкилищ burTinkili& بۇرطێنكێلێۺ средний - гьоркьохъеб килищ horpo]eb kili& هۈرڨۈڅېب كێلێۺ средний - бакьулI килищ bapu/ kili& باڨۇڶ كێلێۺ средний - бихьинкилищ bi%inkili& بێڮێنكێلێۺ указательный - чIчIикIарулкилищ Zijarulkili& ڄێگارۇلكێلێۺ указательный - суртIинкилищ surTinkili& سۇرطێنكێلێۺ указательный - ххайраткилищ {ayratkili& خايراتكێلێۺ указательный - шагьадаткилищ ^ahadatkili& شاهاداتكێلێۺ четвертый - малихIокилищ mali\okili& مالێحۈكێلێۺ мизинец - гьитIинкилищ hiTinkili& هێطێنكێلێۺ мизинец - роххкилищ ro{kili& رۈخكێلێۺ Печень - тIул Tul طۇل Пищевод - рисскIи riSji رێصگێ Плечо - кIигъеж, гъеж jive$, ve$ گێغېج، غېج Плоть - черхх, къаркъала xer{, qarqala چېرخ، قارقالا Подбородок - нилъу ni;u نێڸۇ Позвоночник - мугъзагод muv#ahod مۇغزاهۈد Пот - гIетI feT عېط Потроха - ургьимесс urhimeS ئۇرهێمېص Потуги (родовые) - лъимадул хIарачIвай ;imadul \arazway ڸێمادۇل حاراڃواي Почка - ургьиссала, багIаржо urhiSala, bafar$o ئۇرهێصالا، باعارجۈ Пояс - рачелкъай raxelqay راچېلقاي Пульс - бидул кьаби bidul pabi بێدۇل ڨابێ Пуп - цIцIину ~inu ڞێنۇ Пуповина - цIцIиналзул бакь ~inal#ul bap ڞێنالزۇل باڨ Пятка - эгъе eve ئېغې Ребро - хьабалухъагIучI %abala]afuz ڮابالاڅاعۇڃ Ресница - тIелех Tele[ طېلېځ Роговица - берзул пардав ber#ul _ardaw بېرزۇل فارداو Родинка - цIцIинкир ~inkir ڞێنكێر Рот - кIал jal گال Рука - квер kwer كوېر Седина - хъахIаб рас ]a\ab ras څاحاب راس Селезенка - къечIчI qeZ قېڄ Сердце - ракI raj راگ Скула - гIанабазул ракьа fanaba#ul rapa عانابازۇل راڨا Скула - кIаркьадул ракьа jarpadul rapa گارڨادۇل راڨا Слеза - магIу mafu ماعۇ Слюна - хIацIцIу \a~u حاڞۇ Спина - мугъ muv مۇغ Стопа - гъоркьахIетIе vorpa\eTe غۈرڨاحېطې Сустав - рищи ri&i رێۺێ Сухожилие - рихь, щекI ri%, &ej رێڮ، ۺېگ Таз - гъваб (диал.) vwab غواب Таз - роххокъотIиялълъул ракьа ro{oqoTiya:ul rapa رۈخۈقۈطێياڷۇل راڨا Талия - рачелкъай raxelqay راچېلقاي Тело - къаркъала qarqala قارقالا Усы - михъал mi]al مێڅال Ухо - гIин fin عێن Фаланга - килщил ракьа kil&il rapa كێلۺێل راڨا Фигура - къаркъала, куц qarqala, kuc قارقالا، كۇښ Хрящ - цIцIил ~il ڞێل Челка - надалде далараб рас nadalde dalarab ras نادالدې ۺواراب راس Человек - гIадан, инсан, чи fadan, insan, xi عادان، ئێنسان، چێ Челюсть - нилъалзул хIама, чанагъ ni;al#ul \ama, xanav نێڸالزۇل حاما، چاناغ Череп - гвангвара gwangwara ڬوانڬوارا Шея - габур gabur ڬابۇر Щека - кIаркьен jarpen گارڨېن Щиколотка - хIатIиххинкI \aTi{inj حاطێخێنگ Язык - мацIцI ma~ ماڞ

  • Америкалда ругел пачалихъал

    Хьундассеб ва Бакъдассеб Америкалда ругел пачалихъал. АмАрикалда ругел пачалихъал amarikalda rugel _axali]al ام ا رێكالدا رۇڬېل فاچالێڅال Хьундассеб Ам а рикалда ругел пачалихъал %undaSeb amarikalda rugel _axali]al ڮۇنداصېب ام ا رێكالدا رۇڬېل فاچالێڅال Канад (Атавиб) kanad (atawib) - كاناد ( اتاوێ ب ) - Канада (Оттава) Ам а рикалълъул Цолъарал Ракьал (Ваш тониб) amarika:ul co;aral rapal (wa^tonib) - ښۈڸارال اما رێكاڷۇل راڨال ( واشتۈنێب ) - США (Вашингтон) Мексик (Мексикиниб) meksik (meksikib) - مېكسێك ( مېكسكێنێ ێب ) - Мексика (Мехико) Цогидазда рарал улкаби cogida#da raral ulkabi ښۈڬێدازدا رارال ئۇلكابێ Бермуд (Биритан) bermud (biritan) - بېرمۇد ( بێرێ تان ) - Бермуды (Великобритания) Гирин (Дан) girin (dan) - ڬێرێن ( دان ) - Гренландия (Дания) Сенпер (Паранг) sen_er (_arang) - سېنفېر ( فارانڬ ) - Сен-Пьер и Микелон (Франция) Килипер (Паранг) kili_er (_arang) - كێلێفېر ( فارانڬ ) - Клиппертон (Франция) БакьулIаб Амрикалда ругел пачалихъал bapu/ab amarikalda rugel _axali]al باڨۇڶاب امرێكالدا رۇڬېل فاچالێڅال Белиз (Белмопиб) beli# (belmo_ib) - بېلێز ( بېلمۈفێب ) - Белиз ( Бельмопан) Гватемал ( Гватемалиб) gwatemal (gwatemalib) - ڬواتېمال ( ڬواتېمالێب ) - (Гватемала Гватемала) Гондурас ( Тегусиниб) kanad (tegusinib) - ڬۈندۇراس ( تېڬۇس ێ نێ ب ) - Гондурас (Тегусигальпа) Костарик ( Санххосиб) kostarik (san{osib) - كۈستارێك ( سانخۈسێب ) - Коста-Рика Сан-Хосе Никараг ( Манагиб) nikarag (managib) - نێكاراڬ ( ماناڬێب ) - Никарагуа (Манагуа) Панам ( Панамиб) _anam (_anamib) - فانام ( فانامێب ) - Панама (Панама) Салвар ( Салвариб) salwar (salwarib) - سالوار ( سالوادۈرێب ) - Сальвадор (Сан-Сальвадор) Кариб ралъадалда ругел пачалихъал كارێب راڸادالدا رۇڬېل فاچالێڅال Антиг (Жонсиб) antig ($onsib) - انتێڬ ( جۈنسێ ب ) - Антигуа и Барбуда (Сент-Джонс) Багам (Нассиб) bagam (naSib) - باڬام ( ناصێب ) - Багамы (Нассау) Барбадос (Биржиниб) barbados (bir$inib) - باربادۈس ( بێرجێنێب ) - Барбадос (Бриджтаун) Гаит (Персиб) gait (_ersib) - ڬائێت ( فېرسێب ) - Гаити (Порт-о-Пренс) Гернад (Жоржиб) gernad ($or$ib) - ڬېرناد ( جۈرجێب ) - Гренада (Сент-Джорджес) Доминик (Розоб) dominik (ro#ob) - دۈمێنێك ( رۈزۈب ) - Доминика (Розо) Доминикан (Санти б) dominikan (santib) - دۈمێنێكان ( سانتێب ) - Доминикан Респ. Санто-Доминго Куб (Гаваниб) kub (gawanib) - كۇب ( ڬاوانێب ) - Куба (Гавана) Сенвин (Кинт униб) senwin (kintunib) - سېنوێن ( كێنت ۇنێب ) - Сент-Винсент и Гренадины (Кингстаун) Сенкит (Бастериб) senkit (basterib) - سېنكێت ( باستېرێب ) - Сент-Китс и Невис (Бастер) Сенлус (Кастариб) senlus (kastarib) - سېنلۇس ( كاستارێب ) - Сент-Люсия (Кастри) Тирнидад (Эспануб) tirnidad (es_anub) - تێرنێداد ( ئېسفانۇب ) - Тринидад и Тобаго (Порт-оф-Спейн) Ямай (Кангануб) yamay (kanganub) - ياماي ( كانڬانۇب ) - Ямайка (Кингстон) Кариб ралъадалда ругел цогидал пачалихъазда рарал улкаби karib ra;alda rugel cogidal _axali]a#da raral ulkabi كارێب راڸادالدا رۇڬېل ݭۈڬێدال فاچالێڅازدا رارال ئۇلكابێ Виргин чIчIинкIиллъаби (ЦАР) wirgin Zinjil;abi (car) - وێرڬێن ( ښار ) - Виргинские Острова (США) Ангил (Бир и тан) angil (biritan) - انڬێل ( بێرێ تان ) - Ангилья (Великобритания) Аруб (Гьол) arub (hol) - ارۇب ( هۈل ) - Аруба (Нидерланды) Бонер (Гьол) boner (hol) - بۈنېر ( هۈل ) - Бонэйр (Нидерланды) Гваделуп (Паранг) gwadelu_ (_arang) - ڬوادېلۇف ( فارناڬ ) - Гваделупа (Франция) Кайман чIчIинкIиллъаби (Биртан) kayman Zinjil;abi (biritan) - كايمان ( بێر تان ) - Острова Кайман (Великобритания) Курс (Гьол) kursaw (hol) - كۇرساو ( هۈل ) - Кюрасао (Нидерланды) Мартиник (Паранг) martinik (_arang) - مارتێنێك ( فارانڬ ) - Мартиника (Франция) Монсерат (Биртан) monserat (biritan) - مۈنسېرات ( بێرتان ) - Монтсеррат (Великобритания) Пурторик (ЦАР) _urtirik (car) - فۇرتۈرێك ( ښار ) - Пуэрто-Рико (США) Саб (Гьол) sab (hol) - ساب ( هۈل ) - Саба (Нидерланды) Бертелем (Паранг) bertelem (_arang) - بېرتېلېم ( فارانڬ ) - Сен-Бартелеми (Франция) Мертен (Паранг) merten (_arang) - مېرتېن ( فارا نڬ ) - Сен-Мартен (Франция) Мартен (Гьол) merten (hol) - مارتېن ( هۈل ) - Синт-Мартен (Нидерланды) Эстатус (Гьол) estatus (hol) - ئېستاتۇس ( هۈل ) - Синт-Эстатиус (Нидерланды) Теркай (Бир итан) terkay (biritan) - تېركاي ( بێ رێ تان ) - Тёркс и Кайкос (Великобритания) Бакъдассеб Амрикалда ругел пачалихъал baqdaSeb amarikalda _axali]alda باقداصېب امرێكالدا رۇڬېل فاچالێڅال Аргентин (Бу носириб) argenyin (bunosirib) - ارڬېنتێن ( بۇ نۈسێ ر ێب ) - Аргентина (Буэнос-Айрес) Болив (Сукуриб) boliw (sukurib) - بۈلێو ( س ۇكۇرێب ) - Боливия (Сукре) Бар зил (Барзилиб) bar#il (bar#ilib) - بارازێل ( بارا زێلێب ) - Бразилия (Бразилиа) Венесул (Кар касиб) wenesul (karkasib) - وېنېسۇل ( كار كاسێب ) - Венесуэла (Каракас) Гайан (Жожт иниб) gayan ($o$tinib) - ڬايان ( جۈجتێنێب ) - Гайана (Джорджтаун) Кулум б (БоготIа) kulumb (bogoTa) - كۇلۇمب ( بۈڬۈطا ) - Колумбия (Богота) Па ргав (Асу сониб) _argaw (asusonib) - فارڬاو ( اسۇ سۈنێب ) - Парагвай (Асунсьон) Перув (Лимиб) _eruw (limib) - فېرۇو ( لێمێب ) - Перу (Лима) Сурнам (Пар мариб) surnam (_armarib) - سۇرنام ( فار مارێب ) - Суринам (Парамарибо) Ургув (Мунтав иб) urguw (muntawib) - ئۇرڬۇو ( مۇنتاو ێب ) - Уругвай (Монтевидео) Чил (Сантагиб) xil (santagib) - چێل ( سانتاڬێب ) - Чили (Сантьяго) Аквадар (Китиб) akwadar (kitib) - اكوادار ( كێتێب ) - Эквадор (Кито) Бакъдассеб Амарикалда ругел цогидал пачалихъазда рарал улкаби baqdaSeb amarikalda rugel cogidal _axali]a#da raral ulkabi باقداصېب ام ا رێكالدا رۇڬېل ښۈڬێدال فاچالێڅازدا رارال ئۇلكابێ Полкен чIчIинкIиллъаби (Биртан) _olken Xinjil;abi (birtan) - فۈاكېن ( بێرێ تان ) - Фолклендские острова (Великобритания) Гергисан чIчIинкIиллъаби (Биртан) gergisan Xinjil;abi (birtan) - ڬېر ڬێسان ( بێرێ تان ) - Юж. Георгия и Сандвичевы Острова (Великобритания) Гвиан (Паранг) gwiang-rap (_arang) - ڬوێن ( فارا نڬ ) - Гвиана (Франция)

  • Суратул-палакъ | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    سورة الفلق بِسْمِ اللَّـهِ الرَّحْمَـٰنِ الرَّحِيمِ ﴾ ۱ ﴿ قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ الْفَلَقِ Суратул Палакъ II3. I. Дуцца абе МухIаммад: Дицца цIуни гьарулеб буго жинцца рогьел баккинабулев БетIергьан Аллагьассдалъун. ﴾ ۲ ﴿ مِن شَرِّ مَا خَلَقَ 2. Гьев Аллагьасс бижан щинаб жоялълъул квешлъиялдасса. ГIадамал ругониги, женал ругони, хIайванал ругониги. РухI бугеб букIа, рухI гьечIеб букIа жинцца зарал гьабизе бегьулеб щинаб жоялълъул заралалдасса цIуни гьарулеб буго. ﴾ ۳ ﴿ وَ مِن شَرِّ غَاسِقٍ إِذَا وَقَبَ 3. Жиндир бецIцIлъи цIакъаб сордоялълъул квешлъиялдассаги. БецIцIаб сардилI жидецца квешлъи гьабулел гIадамал ва женал къватIире рахъуна. Гьеб сордоялълъул бецIцIлъиги жинцца гIадамал хIинкъизе гьарулеб жо буго. СардилI гӏалхул хIайванги бихьуларо, борохь-кьинчIчIги бихьуларо, квешаб гвенд, борххатаб кьуру, гъваридаб кIкIалги бихьуларо. ﴾ ۴ ﴿ وَ مِن شَرِّ النَّفَّاثَاتِ فِي الْعُقَدِ 4. Жидецца кваралда гарцIцIал ран, гьезда тIаде хIухьел пун сихIру гьабулел сихIручагIазул квешлъиялдассаги цIуни гьарулеб буго дицца. ﴾ ۵ ﴿ وَ مِن شَرِّ حَاسِدٍ إِذَا حَسَدَ 5. Жинцца хIал хъублъи гьабулев чиясс хIал хъублъи гьабидалго гьелълъул квешлъиялдассаги цIуни гьарулеб буго. Аллагьу Акбар. Сасикьа ГIабдурахIимицца буссинабураб Къуръан тапсиралдасса

  • Шагьарал Пачалихъал | МАГIАРУХЪ

    Анлълъабилеб бутIа. Шагьаралги Пачалихъалги. Анлълъабилеб бутIа. Шагьаралги Пачалихъалги. an:'abileb buTa. ^aharalgi _axali]algi. Варангазул мина буго. Басрияб букIаниги кIудаб мина буго. Гьеб минаялълъа Варангаз бел,эрбахъи бунеб буго. Варангазул мина Анжиб шагьаралълъа буго. Варангазул Нуцалассул эбел-эменги Анжиб шагьаралълъа бел,эрбахъи бунеб буго. Кьукьулазул Нуцалалълъул эбел-эмен Анжиб шагьаралълъа гуро бел,эрбахъи бунеб бугеб. Гьез бел,эрбахъи Анжиб шагьаралълъа бунеб буго. Анжиб шагьар буго. Шамилколобги шагьар буго. Анжиб Маарухъ ракьалълъул таххшагьар буго. Анжибги Шамилколобги Маарухъ ракьалълъул шагьарал руго. Истануб Турк ракьалълъа буго. Истануб Турк ракьалълъул таххшагьар буго. Къагьириб Миссир ракьалълъа буго. Къагьириб Миссир ракьалълъул таххшагьар буго. Миссир кIудаб ракь буго. Маарухъ ракь кIудаб ракь гуро. Маарухъ ракьалълъул адамазул рикIкIен дагьаб буго Миссир ракьалълъул адамазул рикIкIеналълъасса. Маарухъ ракьалълъа адамазул рикIкIен гьабгоялълъасса цIцIикIкIун азазаралълъе бахъун буго. Миссир ракьалълъул рикIкIен нусго (100) азазаралълъасса цIцIикIкIун буго. Миссир ракь кIудаб буго, адамазул рикIкIенги цIцIикIкIарассеб буго. Миссир ракьалълъа адамазул рикIкIенги, Турк ракьалълъул адамазул рикIкIенги цIцIикIкIарассеб буго. Турк ракьалълъа ункъолълъа щуго (85) азазар адамазул рикIкIен буго. Маарухъ ракьалълъаги адамазул рикIкIен цIакъго дагьаб буго Миссир ракьалълъулги, Турк ракьалълъулги адамазул рикIкIеналълъасса. Шамилколоб шагьар щиб ракьалълъул шагьар бугеб? Шамилколоб шагьар Маарухъ ракьалълъул шагьар буго. Анжиб шагьар щиб ракьалълъул шагьар бугеб? Анжиб шагьар Маарухъ ракьалълъул шагьар буго. Истануб щиб ракьалълъул шагьар бугеб? Истануб шагьар Турк ракьалълъул шагьар буго. Нуцалазул Нуцалав Истануве щомо вукIана. Нуцалазул Нуцалав цогидал Туркалълъул шагьаразде щомо вукIаравщи? Э, щомо вукIана. Гьев жеги Ризаб шагьаралълъе щомо вукIана, ценги ТIарабзуниб шагьаралълъеги щомо вукIана, жеги Самсуниб шагьаралълъеги щомо вукIана. Къагьириб шагьар щиб ракьалълъул шагьар бугеб? Къагьириб шагьар Миссир ракьалълъул шагьар буго. КIартIвел ракьалълъул таххшагьар щиби ккенеб? КIартIвел ракьалълъул таххшагьар ТIиблисиб шагьар буго. Варангазул ххизамалълъул гьудулзаби Анжиб шагьаралълъа бел,эрбахъи бунеб буго. Гьеб Сутулазул ххизан буго Гьезул кIиго вас вуго, цояссда Пурав цIцIар буго, цогидассда Ишомилав цIцIар буго. Пурассги Ишомилассги кебагIаниб бел,эрбахъи бунеб? Гьез Анжиб бел,эрбахъи бунеб буго. Варангаз щиб бакIалълъа бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гьезги Анжиб бел,эрбахъи бунеб буго. Кьукьулазул Нуцалалълъул эбел-энсоцца Анжибщи бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гуро, гьез Анжиб бел,эрбахъи бунеб гьечIо. Гьелълъул эбел-энссоцца Шамилколоб бел,эрбахъи бунеб буго. Щиб бакIалълъа гьез бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гьез Шамилколоб бел,эрбахъи бунеб буго. Варангазул Нуцалассул эбел-энссоцца щиб бакIалълъа бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гьез Анжиб бел,эрбахъи бунеб буго. Сутулаз щиб бакIалълъа бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гьезги Анжиб бел,эрбахъи бунеб буго. Варангаз Маарухъ ракьалълъащи бел,эрбахъи бунеб? Варангал маарулал руго. Пирххарав маарулав вуго, гьессул гьитIиняв ваццги маарулав вуго. КиштIай маарулай йиго, гьелълъул яцц Баххуги маарулай йиго. Ункъалго маарул гьималазул маарул эбел йиго. Гьей маарулай йиго, гьелълъул эменги маарулав вуго, эбелги маарулай йиго. Сутулазул эмен маарулав вуго, гьессул чIчIужуги маарулай йиго. Гьелълъул эбел-эменги маарулал руго. Гьелълъа Эмелазул Эбечай цIцIар буго. Гьелълъул улбул маарулал руго. Турк ракьалълъа туркиссез бел,эрбахъи бунеб буго. КIартIвел ракьалълъа кIартIвелиссез бел,эрбахъи бунеб буго. Миссир ракьалълъа миссириссез бел,эрбахъи бунеб буго. БацIилав, дур энссода цIцIар щиб ккенеб? Дир энссода цIцIар Варангазул Нуцалав вуго. Дур энссол мина бугищи? Э, дир энссол мина буго. Дур энссол мина щиб бакIалълъа бугеб? Дир энссол мина Анжиб шагьаралълъа буго. Гьеб минаялълъа лълъицца бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гьеб минаялълъа дир эбел-энссоццаги, дир вацц Пирххарассги, КиштIайиццаги, Баххуццаги бел,эрбахъи бунеб буго. Ценги рагьласса гIебеде гьубиги, кетоги рукIиня. Пирххарав, дур Варангазул кIудадаццаги кIудабаццаги кибагIаниб бел,эрбахъи бунеб бугеб? Дир кудадаццаги кIудабаццаги Анжиб бугеб кIудаб некIссияб минаялълъа бел,эрбахъи бунеб буго. Цогидал кIудадаццаги кIудабаццаги кибагIаниб бел,эрбахъи бунеб бугеб? Гьез бел,эрбахъи бунеб буго Шамилколоб шагьаралълъа. Адамазул рикIкIен щиб шагьаралълъа цIцIикIкIарассеб бугеб? Анжиб шагьаралълъа адамазул рикIкIен цIцIикIкIарассеб буго. Пирххарассда маарул мацIцI гьаня. Гьев маарулав вуго. Гьессул эбел-энссодаги маарул мацIцI гьанеб буго. Миссир ракьалълъа гIараб мацIцIалълъа кIалгьаня. Турк ракьалълъа турк мацIцIалълъа кIалгьаня. Эмелазул Эбечайицца маарул мацIцI бициня. Маарухъ маарул мацIцIалълъа кIалгьаня. Варангазул Нуцалав маарулав вуго. Гьев маарул мацIцIалълъа кIалгьаня. Гьессда гIараб мацIцIги гьанеб буго. Маарухъ щиб мацIцIалълъа кIалгьанел? Маарухъ маарул мацIцIалълъа кIалгьаня. Маарухъ цоги щиб мацIцIазда кIалгьанел? Маарухъ жеги дарги, тум, курал, гьарагI, цогидалги мацIцIазда кIалгьаня. ГIараб ракьазда гIараб мацIцIалълъа кIалгьаня, Турк ракьалълъа турк мацIцIалълъа кIалгьаня. БацIилав, Истануб щиб бакIалълъа бугеб? Истануб Турк ракьалълъа буго. Гьеб кIудабщи яги гьитIинябщи шагьар бугеб? Гьеб кIудаб шагьар буго. Истануб адамазул рикIкIен цIакъ цIцIикIкIараб буго. Истануб щиб мацIцI бицинеб? Доба турк мацIцI бициня. Дуда турк мацIцI гьанищи? Дида турк мацIцI гьаняро. Дида гIараб мацIцIги гьанеб гьечIониги, гIараб мацIцIалълъ бахъараб дицца цIцIалиня, гIараб мацIцIалълъ хъвадардеги гьаня. Дур эбелалълъа цогидаб мацIцI гьанеб бугищи? Гьанеб гьечIо. Нежецца Маарухъ ракьалълъа бел,эрбахъи бунеб буго. waranga#ul mina bugo. basriyab bujanigi judab mina bugo. heb minaya:a waranga# bel'erba]i buneb bugo. waranga#ul mina an$ib ^ahara:a bugo. waranga#ul nucalaSul ebel-emengi an$ib ^ahara:a bel'erba]i buneb bugo. pupula#ul nucala:ul ebel-emen an$ib ^ahara:a guro bel'erba]i buneb bugeb. he# bel'erba]i an$ib ^ahara:a buneb bugo. an$ib ^ahar bugo. ^amilkolobgi ^ahar bugo. an$ib maaru] rapa:ul ta{^ahar bugo. an$ibgi ^amilkolobgi maaru] rapa:ul ^aharal rugo istanub turk rapa:a bugo. istanub turk rapa:ul ta{^ahar bugo. qahirib miSir rapa:a bugo. qahirib miSir rapa:ul ta{^ahar bugo. miSir judab rap bugo. maaru] rap judab rap guro. maaru] rapa:ul adama#ul riJen dahab bugo miSir rapa:ul adama#ul riJena:aSa. maaru] rapa:a adama#ul riJen habgoya:aSa ~iJun a#a#ara:e ba]un bugo. miSir rapa:ul riJen nusgo (100) a#a#ara:aSa ~iJun bugo. miSir rap judab bugo, adama#ul riKen ~iJaraSeb bugo. miSir rapa:a adama#ul riJengi, turk rapa:ul adama#ul riJengi ~iJaraSeb bugo. turk rapa:a unqo:a &ugo (85) a#a#ar adama#ul riJen bugo. maaru] rapa:agi adama#ul riJen `aqgo dahab bugo miSir rapa:ulgi, turk rapa:ulgi adama#ul riJena:aSa. ^amilkolob ^ahar &ib rapa:ul ^ahar bugeb? ^amilkolob ^ahar maaru] rapa:ul ^ahar bugo. an$ib ^ahar &ib rapa:ul ^ahar bugeb? an$ib ^ahar maaru] rapa:ul ^ahar bugo. istanub &ib rapa:ul ^ahar bugeb? istanub ^ahar turk rapa:ul ^ahar bugo. nucala#ul nucalaw istanuwe &omo wujana. nucala#ul nucalaw cogidal turka:ul ^ahara#de &omo wujaraw&i? e, &omo wujana. hew $egi ri#ab ^ahara:e &omo wujana, cengi Tarab#unib ^ahara:egi &omo wujana, $egi samsunib ^ahara:egi &omo wujana. qahirib ^ahar &ib rapa:ul ^ahar bugeb? qahirib ^ahar miSir rapa:ul ^ahar bugo. jarTwel rapa:ul ta{^ahar &ibi Keneb? jarTwel rapa:ul ta{^ahar Tiblisib ^ahar bugo. waranga#ul {i#ama:ul hudul#abi an$ib ^ahara:a bel'erba]i buneb bugo. heb sutula#ul {i#an bugo. he#ul jigo was wugo, coyaSda _uraw ~ar bugo, cogidaSda i^omilaw ~ar bugo. _uraSgi i^omilaSgi kebafanib bel'erba]i buneb? he# an$ib bel'erba]i buneb bugo. waranga# &ib baja:a bel'erba]i buneb bugeb? he#gi an$ib bel'erba]i buneb bugo. pupula#ul nucala:ul ebel-enSoCa an$ib&i bel'erba]i buneb bugeb? guro, he# an$ib bel'erba]i buneb bugo. he:ul ebel-enSoCa ^amilkolob bel'erba]i buneb bugo &ib baja:a he# bel'erba]i buneb bugeb? he# ^amilkolob bel'erba]i buneb bugo. waranga#ul nucalaSul ebel-enSoCa &ib baja:a bel'erba]i buneb bugeb? he# an$ib bel'erba]i buneb bugo. sutula# &ib baja:a bel'erba]i buneb bugeb? he#gi an$ib bel'erba]i buneb bugo. waranga# maaru] rapa:a&i bel'erba]i buneb? warangal maarulal rugo. _ir{araw maarulaw wugo, heSul hiTiNaw waCgi maarulaw wugo. ki^Tay maarulay yigo, he:ul yaC ba{ugi maarulay yigo. unqalgo maarul himala#ul maarul ebel yigo. hey maarulay yigo, he:ul emengi maarulaw wugo, ebelgi maarulay yigo. sutula#ul emen maarulaw wugo, heSul Zu$ugi maarulay yigo. he:ul ebel-emen maarulal rugo. he:a emela#ul ebexay ~ar bugo. he:ul ulbul maarulal rugo. turk rapa:a turkiSe# bel'erba]i buneb bugo. jarTwel rapa:a jarTweliSe# bel'erba]i buneb bugo. miSir rapa:a miSiriSe# bel'erba]i buneb bugo. ba`ilaw, dur enSoda ~ar &ibi Keneb? dir enSoda ~ar waranga#ul nucalaw wugo. dur enSol mina bugi&i? e, dir enSol mina bugo. dur enSol mina &ib baja:a bugeb? dir enSol mina an$ib ^ahara:a bugo. heb minaya:a :iCa bel'erba]i buneb bugeb? heb minaya:a dir ebel-enSoCa, dir waC _ir{araSgi, ki^TayiCagi, ba{uCagi bel'erba]i buneb bugo. cengi rahlaSa febede hubigi, ketogi rujiNa. _ir{araw, dur waranga#ul judadaCagi judabaCagi kibafanib bel'erba]i buneb bugeb? dir judadaCagi judabaCagi an$ib bugeb bugeb judab nejSiyab minaya:a bel'erba]i buneb bugo. cogidal judadaCagi judabaCagi kibafanib bel'erba]i buneb bugeb? he# bel'erba]i buneb bugo ^amilkolob ^ahara:a. adama#ul riJen &ib ^ahara:a ~iJaraSeb bugeb? an$ib ^ahara:a adama#ul riJen ~iJaraSeb bugo. _ir{araSda maarul ma~ haNa. hew maarulaw wugo. heSul ebel-enSodagi maarul ma~ haneb bugo. miSir rapa:a farab ma~a:a jalhaNa. turk rapa:a turk ma~a:a jalhaNa. emela#ul ebexayiCa maarul ma~ biciNa. maaru] maarul ma~a:a jalhaNa. waranga#ul nucalaw maarulaw wugo. hew maarul ma~a:a jalhaNa. heSda farab ma~gi haneb bugo. maaru] &ib ma~a:a jalhanel? maaru] maarul ma~a:a jalhaNa. maaru] cogi &ib ma~a#da jalhanel? maaru] $egi dargi, tum, kural, haraf, cogidalgi ma~a#da jalhaNa. farab rapa#da farab ma~a:a jalhaNa, turk rapa:a turk ma~a:a jalhaNa. ba`ilaw, istanub &ib baja:a bugeb? istanub turk rapa:a bugo. heb judab&i yagi hiTiNab&i ^ahar bugeb? heb judab ^ahar bugo. istanub adama#ul riJen `aq ~iJaraSeb bugo. istanub &ib ma~ bicineb? doba turk ma~ biciNa. duda turk ma~ hani&i? dida turk ma~ haNaro. dida farab ma~gi haneb hezonigi, farab ma~a: ba]arab diCa ~aliNa, farab ma~a: ]wadardegi haNa. dur ebela:a cogidab ma~ haneb bugi&i? haneb hezo. ne$eCa maaru] rapa:a bel'erba]i buneb bugo.

  • АлхIам | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    سورة الفاتحة ﴾۱﴿ بِسْمِ اللَّـهِ الرَّحْمَـٰنِ الرَّحِيمِ سُورَةُ اافَاتِحَةِ ماڭايالدا رېۺطێنابۇراب، جێندا جانێب انڨڬۈ ايات بۇڬېب. ۱. دێڛا الاهاصۇل (عز و جل) ڞارالداڸۇن بايبێڮێ هابۇلېب بۇڬۈ: دۇنيالاڷۇل رۈقۈب جێندێر ڬۇرحېل كێنازدېڬۈ ۺۈلېو، اخێراتالدا جێو مۇئمێنزابازدا ڬۇرحۇلېو. دێڛا كێنالڬۈ ئۇمۇرازۇڶ كوېرباقێڬێ الاهاصداصا طالاب هابۇلېب بۇڬۈ. هېو الله (عز و جل) جێندێيې عێبادات (لاغڸێ) هابێزې طاداو بېطېرهان وۇڬۈ، كێنابڬۈ ڷێگڸێ، ڞۈب - راحمات وا نێعماتال ڨۈلېو وۇڬۈ. جێندێر راحمات وا ڞۈب كێنابڬۈ جۈيالدا ۺۈلېو وا عاماو وۇڬۈ. هېب بێسمێلاهالدا جانێب الاهاصۇل (عز و جل) ئۇنقۈيالدا انڝێلا ئێڃڬۈ ڞارالداصان ڸابڬۈ ڞار بۇڬۈ: الله، الرحمان، الرحيم. بێۺۇن خێرێياب، ښۈڬێ ۺێبڬۈ جۈيالدا كێداڬۈ ڸېڃېب، بېطېرهاناصۇل زاتالدا ڸۇراب ڞار بۇڬۈ الله. خادۇصېل كێنالڬۈ ڞارال هېب الله ابۇرالب ڞاراڷې صێفاتڸۇن ڭۈلا وا طادېعاناو الاصۇل كامێلڸێ بێښۇنېل رۇڬۈ. الرحمان ابۇراب ڞاراڷۇل ماعنا بۇڬۈ جێندێر راحمات، ڬۇرحېل عاماو، عېمېراو، كێنابڬۈ جۈيالدا ۺۈلېو ابۇراب. هاب ڞارڬێ الله (عز و جل) ڬۇرېصدا ابێڃېب وا ابۇلارېب بۇڬۈ. الرحيم ابۇراب ڞار راحمات - ڬۇرحېل دائێماو ابۇراب ماعنايالدا بۇڬۈ: هېو الله (عز و جل) دۇنيالالداڬێ اخێراتالداڬێ مۇئمێنزابازدا ڬۇرحۇلېو وۇڬېڷۇل. Суратул-ПатихIа Маккаялда рештIинабураб, жинда жаниб анкьго аят бугеб I. Дицца Аллагьассул ( عز وجل ) цIцIаралдалъун байбихьи гьабулеб буго: дунялалълъул рокъоб жиндир гурхIел киназдего що лев, аххираталда жив муъминзабада гурхIулев. Дицца киналго умуразулI квербакъиги Аллагьассдасса тIалаб гьабулеб буго. гьев Аллагь ( عز وجل ) жиндие гIибадат (лагълъи) гьабизе тIадав БетIергьан вуго, кинабго лълъикIлъи, цIцIоб-рахIмат ва нигIматал кьолев вуго. Жиндир рахIмат ва цIцIоб кинабго жоялда щолев ва гIаммав вуго. Гьеб бисмиллагьалда жаниб Аллагьассул ( عز وجل ) ункъоялда анцIила ичIго цIцIаралдассан лъабго цIцIар буго: Аллагь, АррахIман, АррахIим. Бищун ххирияб, цоги щибго жоялда кидаго лъечIеб, БетIергьанассул заталда лъураб цIцIар буго Аллагь. Ххадуссел киналго цIцIарал гьеб Аллагь абураб цIцIаралълъе ссипатлъун ккола ва ТIадегIанав Аллагьассул камиллъи бицунел руго. АррахIман абураб цIцIаралълъул магIна буго жиндир рахIмат, гурхIел гIаммав, гIемерав, кинабго жоялда щолев абураб. Гьаб цIцIарги Аллагь ( عز وجل ) гурессда абичIеб ва абулареб буго. АррахIим абураб цIцIар рахIмат-гурхIел даимав абураб магIнаялда буго: Гьев Аллагь ( عز وجل ) дунялалдаги аххираталдаги муъминзабазда гурхIулев вугелъул. suratul-_ati\a maKayalda re&Tinaburab, $inda $anib anpgo ayat bugeb. 1. alahaSul ~aralda;un baybi%i habuleb bugo, dunyala:ul roqob $indir gur\el kina#dego &olew, a{iratalda $iw ma'min#aba#da gur\ulew. diCa kinalgo umura#u/ kwerbaqigi alahaSdaSagi Talab habuleb bugo. hew alah $indiye fibadat (lav;i) habi#e Tadaw beTerhan wugo, kinabgo :ij;i, ~ob-ra\mat wa nifmatal polew wugo. $indir ra\mat wa ~ob kinabgo $oyalda &olew wa famaw wugo. heb bismilahalda $anib alahaSul unqoyalda an`iyala izgo ~araldaSan ;abgo ~ar bugo - allah, ar-ra\man, ar-ra\im. bi&un {iriyab, cogi &ibgo $oyalda kidago ;ezeb, beTerhanaSul #atalda ;urab ~ar bugo allah. {aduSel kinalgo ~aral heb allah aburab ~ara:e Si_at;un Kola wa Tadefanaw allahaSul kamil;i bicunel rugo. ar-ra\man aburab ~ara:ul mafna bugo $indir ra\mat, gur\el famaw, femeraw, kinabgo $oyalda &olew aburab. hab ~argi allah gureSda abizeb wa abulareb bugo. ar-ra\im aburab ~ar ra\mat-gur\el daimaw aburab mafnayalda bugo, heb allah dunyalaldagi a{irataldagi mu'min#aba#da gur\ulew wuge;ul. ﴾ ۲ ﴿ الْحَمْدُ لِلَّـهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ ۲. كێنابڬۈ رېڛ، ڷێڛا، ڷێيې، ۺێب سابابڸۇن هابۇرابڬێ، الاهاصې بۇڬۈ. كێنازۇلڬۈ بېطېرهان هېو وۇڬېڸۇل وا اصلۇيالدا كێنابڬۈ ڷێگڸێ الاهاصداصا بۇڬېڸۇل. جێو كێنابڬۈ عالاماڷۇل بېطېرهانڸۇن وۇڬېو، كێنابڬۈ جۈياڷۇل تادبێر هابۇلېو، هېل ڮێڮۇلېو، ڝۇنۇلېو، عۇڞۇنېو. جێندێيې لاغڸێ هابێزې طاداو خانڸۇنڬێ وۇڬېو. طادېعاناو الاهاصې رېڛ هابێ دائاماب، ناڅاصان قۈطێ هېڃېب بۇڬۈ، هېو الاهاصۇا نێعماتال، هېصۇل ڬۇرحېل ڞۈب دائێماب بۇڬېڸۇل. 2. Кинабго рецц, лълъица, лълъие, щиб сабаблъун гьабурабги, Аллагьассе буго. Киназулго бетIергьан гьев вугелъул ва асслуялда кинабго лълъикIлъи Аллагьассдасса бугелъул. Жив кинабго гIаламалълъул бетIергьанлъун вугев, кинабго жоялълъул тадбир гьабулев, гьел хьихьулев, цIунулев, гIуцIцIунев. Жиндие лагълъи гьабизе тIадав ханлъунги вугев. ТIадегIанав Аллагьассе рецц гьаби даимаб, нахъассан къотIи гьечIеб буго, гьев Аллагьассул ( عز وجل ) нигIматал, гьессул гурхIел-цIцIоб даимаб бугелъул. 2. kinabgo reC, :iCa, :iye, &ib sabab;un haburabgi, alahaSe bugo. kina#ulgo beTerhan hew wuge;ul wa aSluyalda kinabgo :ij;i alahaSdaSa buge;ul. $iw kinabgo falama:ul beTerhan;un wugew, kinabgo $oya:ul tadbir habulew, hel %i%ulew, `unulew, fu~unew. $indiye lav;i habi#e Tadaw {an;ungi wugew. Tadefanaw alahaSe reC habi daimab, na]aSan qoTi hezeb bugo, hew alahaSul nifmatal, heSul gur\el-~ob daimab buge;ul. ﴾۳﴿ الرَّحْمَـٰنِ الرَّحِيمِ 3. Дунялалда жив лълъикIассдаги квешассдаги гурхIулев: гьезие нигIматал кьун, гьезул масслахIатал тIоритIун. Аххираталда муъминзабада гурхIулев. Аххираталълъул рукъ гIамалалда данде жаза гьабулеб бугелъул, гьениб Аллагьассул гурхIел муъминзабада гурого букIунаро. Капурзаби ва мушрикал жужахIалда уна ва гьенир даимлъула. (жаза: гьабураб гIамалалда рекъон гьабулеб кири яги гIазаб). ﴾۴ ﴿ مَالِكِ يَوْمِ الدِّينِ 4. Къиямассеб къоялълъул бетIергьанлъун жив вугев, жиндилI кинабго жоялълъул хIисаб-мизан ва жаза гьабулеб. Гьеб къоялълъ гьитIинаб ва кIудияб кинабго жоялълъул иххтияр, ханлъи, ва хIукму гьабизе бугеб квершел цохIо Аллагьассда ( عز وجل ) кодоб букIуна. Дунялалълъул бетIергьан вуго Аллагь, амма гьаб дунялалда нилIеда рихьулеб бакIалда жидеда бетIергьан абулел гIадамал рукIуна, масала: рукъалълъул бетIергьан, ракьалълъул, боцIцIиялълъул бетIергьан. Аххираталда гьединал бетIергьаби рукIунаро ва кинабго жоялълъул ханлъи ТIадегIанав Аллагьассде ( عز وجل ) буссун букIуна. ﴾۵﴿ إِيَّاكَ نَعْبُدُ وَإِيَّاكَ نَسْتَعِينُ 5. Дуе буго, Аллагь ( عز وجل ), нижецца лагълъи гьабулеб, мун гурессе гьечIо. Дудасса буго Аллагь ( عز وجل ) нижецца квербакъи тIалаб гьабулеб, мун гурессдасса гьечIо. ЦохIо дуе буго БетIергьан Аллагь нижер хIелиги гьариги, мукIурлъиги, мутIигIлъиги. ЦохIо дудасса буго БетIергьан Аллагь нижецца квербакъи тIалаб гьабулеб тIагIат-гIибадат ва лълъикIаб гIамал гьабиялълъулI, квешаб гIамал тезеги. Мун гурев нижее квербакъизе кIолев гьечIо ва кIодо гьавизе, хIурмат гьабизе рекъаравги цохIо мун вуго. ﴾۶﴿ اهْدِنَا الصِّرَاطَ الْمُسْتَقِيمَ 6. Дуцца ниж битIараб нухде тIоритIе. Мун жинда разияб, дуе битIун лагълъи гьабизе лъалеб. Дуцца жиндалъун киналго аварагзаби ритIараб исламияб диналълъул нухда тIоритIе. Дуде гIагарлъи бокьарал, мун разилъи бокьарал гIадамал хьвадулеб нухда тIоритIе. ﴾۷﴿ صِرَاطَ الَّذِينَ أَنْعَمْتَ عَلَيْهِمْ غَيْرِ الْمَغْضُوبِ عَلَيْهِمْ وَلَا الضَّالِّينَ 7. Дуцца жидее кIудиял нигIматал кьурал аварагзабазул ритIухъал, рацIцIадал гIадамазул нухда тIоритIе. Шагьидзабазул ва лълъикIал муъминзабазул нухда тIоритIе, гьелда ниж даимго чIчIезеги гьаре. Жидеда дур ццим бахъарал ягьудазул нух гуреб ва жал хIакъаб жо лъаларого къосарал ва мекъаб нухде ккарал насраниязул нухги гуреб. Дур нухдасса гьетIарал дур тушбабздасса ниж гьаруге Аллагь ( عز وجل ). Исламияб диналълъул нухдасса къосарал ва жидеда дур ццим бахъиги, абадияб рахIматалдасса рикIкIад гьариги тIалъарал гIадамал руго гьел. Амин, дуцца жаваб гьабе бетIергьан. Гьаб сурат, жиб кьокъаб бугониги, жиндир магIна цIакъ гъваридаб, кинабго Къуръаналда жаниб бугеб жоялда ишара гьабулеб буго. Гьедин букIиналълъ гьелда цIцIар тана уммул Къуръан абунги (Къуръаналълъул эбел). Гьаб сураталълъул ххиралъи бицун, Аллагьассул ссвалат салам лъеяв аварагасс абуна: «ТIадегIанав Аллагьасс ( عز وجل ) Инжилалда, Тавраталда, Забуралда ва Къуръаналда жанибги рештIинчIо гьалда релълъараб цоги сурат» - абун. Ай, ххиралъиялълъул рахъалълъан суратул патихIаялда релълъараб цоги сурат гьечIо. Гьаб сурат ххирияб букIин гIеларищ паризаяб какил щибаб вахъун чIеялълъулI гьеб цIцIалулеб букIинги. Гьедин бугелъул щивав инсанасс яхI бахъизе ккола гьаб сурат битIун цIцIализе ва гьелълъул магIна ххал гьабун, гьелълъул пикру гьабун цIцIализеги. Аллагь разилъаяв Абугьурайратидассан хIадис бицана: «Дида авараг صلى الله عليه وسلم абулев рагIана: БетIергьан Аллагьасс ( عزوجل ) абула: Как дидаги дир лагъассдаги гьоркьоб кIибикьараб буго (бащад гьабураб буго), ва дир лагъассе гьесс гьарараб жо букIине буго. Лагъасс, кинабго рецц Аллагьассе бугоян абидал, Аллагьасс абула: Дир лагъасс дие рецц гьабуна абун. Цингиги лагъасс абидал: жиндир гурхIел - цIцIоб кинабго жоялда щолев - абун, Аллагьасс абула: Дир лагъасс дун кIодо гьавуна абун. Ххадубги лагъасс абидал: къиямассеб къоялълъул бетIергьан - абун, Аллагьасс ( عز وجل ) абула: Дир лагъасс дир къадру-къимат гьабуна, кинабго амруги дида тIамун тана абун. Цинги лагъасс абидал: нижецца лагълъи дуе гьабулеб буго ва квер бакъиги дудассан тIалаб гьабула буго ян абун,- Аллагьасс абула: Гьаб дидаги лагъассдаги гьоркьоб буго ва дир лагъассе жинцца гьарараб жо букIине буго абун. Аххиралдаги лагъасс абидал: Дуцца ниж жидее иман-исламалълъул нигIмат кьурал гIадамазул нухда тIоритIе, жидеде дур ццим бахъарал гурел, жал къосараллъунги гурел абун, ТIадегIанав Аллагьасс ( عز وجل ) абула: Гьаб кинабго дир лагъассе буго ва гьессие жинцца гьарараб жо букIине буго ян абун. Аллагьассе гIабдлъун (лагълъун) вукIиналълъул магIна букIунаро цо инсан цоги инсанассул лагълъун вугеб гIадаб. МагIарул мацIцIалда «ГIабдулагь»- ялълъул магIна гьабуни Аллагь вокьулев ва Аллагьассе вокьулев абун - гьеб рекъела ГIабдуллагьалълъе магIналъун букIине. ТIадегIанав Аллагьасс ( عز وجل ) жиндие ххирияв МухIаммад صلى الله عليه وسلم аварагассул бицунаго, гьессда ГIабдуллагь абун буго чанго аяталда жаниб. Гьелдассан бичIине рекъараб буго ГIабдуллагьлъун (Аллагьассул лагълъун) вукIин тIадегIанаб макъам букIин. Щуабилеб аят: «Дуе буго Аллагь нижецца лагълъи гьабулеб ва дудассан буго квербакъи тIалаб гьабулеб» - гьаб аят цIцIалулеб меххалълъ как балев чи кантIун вукIине ккела жинцца абулеб ругIиялълъул магIнаялда. «Дуе буго нижецца лагълъи гьабулеб» - абураб меххалълъ, кинабго гIибадаталда: как бай, кIал квей, закат-ссахI бахъи, ссадакъа гьаби, дугIа-гьари гьаби ва цогидабги гIемераб жоялда щвей гьабулеб рагIи буго гьеб. Лагълъи гьаби ва гIибадат гьаби цохIо магIна буго. ХIакъикъияб лагълъи цохIо Аллагьассе ( عز وجل ) гурони букIунаро. Гьаб магIна бичIчIараб меххалълъ ва жиндир иманалълъулIги ритIухълъараб меххалълъ, буссурманчи кидаго цохIо Аллагьассда ( عز وجل ) хьул лъолев, гьессда божулев ва гьессдассан хIинкъулев вукIине ккола. Гьедин бугелъул Аллагьасс нилIеда малълъун буго: «дуе буго нижецца гIибадат гьабулеб» абураб рагIиялда ххадуб «Дудассан буго нужецца квербакъи тIалаб гьабулеб» - ян абизе. Гьадинаб берцинаб, магIна гъваридаб, инсанассе хIажатаб жоялда гьев тIовитIулеб жо буго Аллагьассул ( عز وجل ) калам. Гьеб Къуръаналълъул пикру гьабурав, гьелълъул магIна бичIчIарав чи, инша Аллагь, хIакъаб нухде вачIина ва Къуръаналълъ малълъухъин хьвадила. Аллагьасс ( عز وجل ) тавпикъ кьеги жив разияб гIамал гьабизе. Сасикьа Гӏабдурахӏимицца буссинабураб Къуръан тапсиралдасса

  • Кудалиб бижулеб щинаб ххурдул

    Кудалиб щинаб ххурдузул цIцIарал Кудалиб абинеб куц كۇدالێب ابێنېب كۇښ ДжухI جۇح ДжухI. Ургьимессалълъе лълъикIаб бугин аби буго. ЧIахIиял чияз ххинкIал ранягIанхха кIиго баладал - гIатIалълъги, ролълъолълъги, нахъаде цIурачадал раде байбихьана хIанги жобон. Кутакалълъа даруяб бугин абинеб буго, гьагIалида жаниб 3-4 нугьалълъниги конде ккенеб рагIиня. ج ۇح. ئۇرهێمېصاڷې ڷێگاب بۇڬێن ابێ بۇڬۈ. ڃاحێيال چێياز خێنگال رانياعانخا گێڬۈ بالاداب تايفاياڷۇل، عاطاڷڬێ، رۈڷۈڷڬێ، ناڅادې ڝۇراچادال رادې بايبێڮانا حانڬێ جۈبۈن. كۇتاكاڷا دارۇياب بۇڬێن ابێنېب بۇڬۈ، هاعالێدا جانێب ۳-۴ نۇهاڷنێڬێ كۈندې ڭېنېب راعێنيا. гIинтIи finTi - ноно nono лъабгIин ;abfin - гьабгIин habfin

  • Ассувалда ругел пачалихъал

    Ассувалда ругел пачалихъал магIарул мацIцIалда. Ассувалда ругел пачалихъал aSuwalda rugel _axali]al اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال БакътIерхьул Ассувалда ругел пачалихъал baqTer%ul aSuwalda rugel _axali]al باقطېرڮۇل اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال Къажар (Бакуб) - qa$ar (bakub) - قاجار ( باكۇب ) - Азербайджан (Баку) ЦIцIамухъ (Ирваниб) - ~amu] (irwanib) - ڞامۇڅ ( ئێروانێب ) - Армения (Ереван) БахIран (Манамиб) - ba\ran (manamib) - باحران ( مانامێب ) - Бахрейн (Манама) КIартIул (ТIиблисиб) - jarTul (Tiblisib) - گارطۇل ( طێبلێسێب ) - Грузия (Тбилиси) Исрил (Талабиб) - isril (talabib) - ئێسرێل ( تالابێب ) - Израиль (Тель-Авив) Урдун (ГIаманиб) - urdun (famanib) - ئۇردۇن ( عامانێب ) - Иордания (Амман) ГIиракъ (Багъдадиб) - firaq (bavdadib) - عێراق ( باغدادێب ) - Ирак (Багдад) ХIамшар (ТIагьраниб) - \am^ar (Tahranib) - حامشار ( طاهرانێب ) - Иран (Тегеран) Яман (СсангIаб) - yaman (Sanfab) - يامان ( صانعاب ) - Йемен (Сана) КъатIар (ДавхIаб) - qaTar (daw\ab) - قاطار ( داوحاب ) - Катар (Доха) Къубрусс (Никъусиб) - qubruS (niqusib) - قۇبرۇص ( نێقۇسێب ) - Кипр (Никосия) Кувайт (Кувайтиб) - kuwayt (kuwaytib) - كۇوايت ( كۇوايتێب ) - Кувейт (Кувейт) Лабан (Бирутиб) - laban (birutib) - لابان ( بێرۇتێ ب ) - Ливан (Бейрут) ГIараб Имаратал (Абудиб) - farab imaratal (abudib) - عاراب ئێماراتال ( ابۇدێب ) - Арабские Эмираты (Абу-Даби) ГIуман (Маскъаб) - fuman (masqab) - عۇمان ( ماسقاب ) - Оман (Маскат) СугIуд (Риязиб) - sufud (riya#ib) - سۇعۇد ( رێيازێب ) - Саудовская Аравия (Эр-Рияд) Усур (Димишкъиб) - usur (dimi^qib) - ئۇسۇر ( دێمێشقێب ) - Сирия (Дамаск) Турк (Анкараб) - turk (ankarab) - تۇرك ( انكاراب ) - Турция (Анкара) Гьоркьохъеб Ассувалда ругел пачалихъал horpo]eb aSuwalda rugel _axali]al هۈرڨۈڅېب اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال Хъазахъ (Астаниб) - ]a#a]i/ (astanib) - څازاڅ ( استانێب ) - Казахстан (Астана) Хъиргъиз (Бишкекиб) - ]irvi#i/ (bi^kekib) - څێرغێز ( بێشكېكێ ب ) - Киргизия (Бишкек) Тажик (Душаниб) - ta$iki/ (du^anib) - تاجێك ( دۇشان ێب ) - Таджикистан (Душанбе) Туркумен (ГIашкъуб) - turkumeni/ (fa^qub) - تۇركۇمېن ( عاشق ۇب ) - Туркменистан (Ашхабад) Озбег (Ташуб) - o#beg (ta^ub) - ئۈزبېڬ ( تاش ۇ ب ) - Узбекистан (Ташкент) Бакъдассеб Ассувалда ругел пачалихъал baqdaSeb aSuwalda rugel _axali]al باقداصېب اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال Авгъан (Кабулиб) - awvan (kabulib) - اوغان ( كابۇلێ ب ) - Афганистан (Кабул) Бангал (Даккаб) - bangal (daKab) - بانڬال ( داڭاب ) - Бангладеш (Дакка) Бутан (Тихмиб) - butan (ti{mib) - بۇتان ( تێخ مێب ) - Бутан (Тхимпху) Гьинд (ЦIияб Делиб) - hind (`iyab delib) - هێند ( ڝێياب دېلێب ) - Индия (Нью-Дели) Малдив (Малиб) - maldiw (malib) - مالدێو ( مالێب ) - Мальдивы (Мале) Непал (Катманиб) - ne_al (katmanib) - نېفال ( كاتمانێب ) - Непал (Катманду) Пак (Исламиб) - _ak (islamib) - فاك ( ئێسلام ێب ) - Пакистан (Исламабад) Сарандиб (Котиб) - sarandib (kotib) - ساراندێب ( كۈتێب ) - Шри-Ланка (Котте) Бакъбаккул Ассувалда ругел пачалихъал baqbaKul aSuwalda rugel _axali]al باقباڭۇل اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال Хъитан (Пекиниб) - ]itan (_ekinib) - څێتان ( فېكێنێب، بېيښێنێب ) - Китай (Пекин) Чосон (Пехиниб) - xoson (_e{inib) - چۈسۈن (فېخێنێب) - Сев. Корея (Пхеньян) Хангуг (Сулиб) - {angug (sulib) - خانڬۇڬ (سۇلێب) - Южная Корея (Сеул) Монгол (Уланбатариб) - mongol (ulanbatarib) - مۈنڬۈل ( ئۇلانباتارێب ) - Монголия (Улан-Батор) Нипин (Токиб) - ni_in (tokib) - نێفێن ( تۈكێب ) - Япония (Токио) Хьундассеб Ассувалда бугеб пачалихъ %undaSeb aSuwalda bugeb _axali] ڮۇنداصېب اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال ГIоросс (Москоб) - foroS (moskob) - عۈرۈص (مۈسكۈب) - Россия (Москва) Бакъдассебгун Бакъбаккул Ассувалда ругел пачалихъал baqdaSebgun baqbaKul aSuwalda rugel _axali]al باقداصېبڬۇن باقباڭۇل اصۇوالدا رۇڬېل فاچالێڅال Бурун (Бандариб) - burun (bandarib) - بۇرۇن (باندارێب) - Бруней (Бандар) Вет (Ханоб) - wet ({anob) - وېت (خانۈب) - Вьетнам (Ханой) Гьиндунус (ЖакартIа) hindunus ($akarTa) - هێندۇنۇس (جاكارطا) - Индонезия (Джакарта) Кампуч (Помпениб) - kam_ux (_om_enib) كامفۇچ (فۈمفېنێب) - Камподжо (Пномпень) Лаос (Вентаниб) - laos (wentanib) - لائۈس (وېنتانێب) - Лаос (Вьентьян) Малай (Кулумиб) - malay (kulumib) - مالاي (كۇلۇمێب) - Малайзия (Куала-Лумпур) Миян (Непидиб) - miyan (ne_idib) - مێيان (نېفێدێب) - Мьянма (Нейпьидо) Сингиб (Сингиб) - singib (singib) - سێنڬێب (سێنڬێب) - Сингапур (Сингапур) Тай (Банкокиб) - tay (bankokib) - تاي (بانكۈكێب) - Таиланд (Бангкок) Бакъбаккул Тимир (Дилиб) - baqbaKul timir (dilib) - باقباڭۇل تێمێر (دێلێب) - Восточный Тимор (Дили) Пилип (Манилиб) - _ili_ (manilib) - فێلێف (مانێلێب) - Филиппины (Манила) ТIуранго рикIкIинчIел пачалихъал Turango riJinzel _axali]al طۇرانڬۈ رێڴێنڃېل فاچالێڅال Апас (Сухумиб) - a_as (su{umib) - افاس (سۇخۇمێب) - Абхазия (Сухум) Кашмир (Музапариб) - ka^mir (mu#a_arib) - كاشمێر (مۇزافارێب) - Азад Кашмир (Музаффарабад) Тайван (Тайбаниб) - taywan (taybanib) - تايوان (تايبێنێب) - Тайвань (Тайбэй) ПилистIин (Рамалаб) - _ilisTin (ramalab) - فێلێسطێن (رامالاب) - Палестина (Рамалла) Хьундассеб Къубрусс (Лепшиб) - %undaSeb qubruS (le_^ib) - ڮۇنداصېب قۇبرۇص (لېفشێب) - Северный Кипр (Лефкоша) Бакъдассеб Гьирин (Цихинвалиб) - baqdaSeb hirin (ci{inwalib) - باقداصېب هێرێن (ښێخێنوالێب) - Южная Осетия (Цхинвал)

  • Къуръаналдасса 30 дугIа | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    Къуръаналдасса 30 дугIа قۇرئانالداصا ۳۰ دۇعا Къуръаналдасса 30 дугIа ДугIа № 1 رَبَّنَا تَقَبَّلْ مِنَّا إِنَّكَ أَنْتَ السَّمِيعُ الْعَلِيمُ Раббана такъаббал минна, иннака анта-ссамигIул-гIалим. Я нижер БетIергьан Аллагь! Гьаб нижер гIамал дуцца къабул гьабе. Мун разилъиялълъе сабаблъун ккезе гьабе, гIадада хвараблъун гьабуге. ХIакълъунго мун кинабго жо рагIулев ва кинабго жо лъалев вуго. Суратул-Бакъарат, 127 ya ni$er beTerhan alah! hab ni$er famal duCa qabul habe. mun ra#i;iya:e sabab;un Ke#e habe, fadada [warab;un habuge. \aq;ungo mun kinabgo $o rafulew wa kinabgo $o ;alew wugo. suratul-baqarat, 127 ДугIа № 2 رَبَّنَا آتِنَا فِي الدُّنْيَا حَسَنَةً وَفِي الْآخِرَةِ حَسَنَةً وَقِنَا عَذَابَ النَّارِ Раббана атина фи-ддунья хIасанатан ва фил-ахирати хIасанатан ва къина гIазIаба-ннар Я нижер БетIергьан Аллагь! Дуцца нижее дунялалда лълъикIлъи кье, ва аххираталдаги лълъикIлъи кье, ва ниж жужахIалълъул гIазабалдассаги цIуне. Суратул-Бакъарат, 201 ya ni$er beTerhan alah! duCa ni$eye dunyalalda :ijli pe, wa a{irataldagi :ij;i pe, wa ni$ $u$a\a:ul fa#abaldaSagi `une. suratul-baqarat, 201 ДугIа №3 رَبَّنَا لَا تُؤَاخِذْنَا إِنْ نَسِينَا أَوْ أَخْطَأْنَا Раббана ла туахизIна ин насина ав ахтIаъна. Я нижер БетIергьан Аллагь! Дуцца нижее гIазаб гьабуге нижеда кIочараб ва ниж ххатIалъун ккараб жоялълъул. Суратул-Бакъарат, 286 ДугIа № 4 رَبَّنَا وَلَا تَحْمِلْ عَلَيْنَا إِصْرًا كَمَا حَمَلْتَهُ عَلَى الَّذِينَ مِنْ قَبْلِنَا ۚ رَبَّنَا وَلَا تُحَمِّلْنَا مَا لَا طَاقَةَ لَنَا بِهِ ۖ وَاعْفُ عَنَّا وَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا ۚ أَنْتَ مَوْلَانَا فَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ Раббана ва ла тахIмил гIалайна иссран кама хIамалтагьу гIала-ллазIина мин къаблина, Раббана ва ла тухIаммилна ма ла тIакъата лана бигьи, вагIфу гIанна вагъфир лана вархIамна, анта мавлана фанссурна гIалал-къавмил-кафирин. Я нижер БетIергьан Аллагь, нижеда тIубазе ва баччине кIолареб жоги тIад биччаге. Нижер хIалбихьи гьабун ракъи-къеч, унти-балагь тIад биччаге. Дуцца нижер мунагьал раххчун те, гьел тIасса инарун, мун нижеда гурхIа. «вагIфу гIанна»-ялълъе гIалимзабаз магIна гьабуна дудаги нижедаги гьоркьор ругел мунагьал тIасса лIугьун те абун. «вагъфир лана»-ялълъе магIна гьабуна нижеда ва дур лагъзадерида гьоркьор ругел мунагьал раххче абун. Гьел нижер къабихIал гIамалазда раккизаруге абураб магIна буго гьелълъул. «вархIамна»-ялълъе магIна гьабуна нахъ ххутIараб гIумруялълъ ниж муназулI ккеялдасса цIуне абун. Мун нижер хан вуго, нижее квер бакъулевги вуго, нижер киналго умуразул тадбир гьабулевги вуго. Дуцца нижее квербакъе Аллагь дур тушбабилъун ругел ва нижерги тушбабилъун ругел капураб къавмалда тIад бергьенлъи босизе. Суратул-Бакъарат, 286 ДугIа № 5 رَبَّنَا لاَ تُزِغْ قُلُوبَنَا بَعْدَ إِذْ هَدَيْتَنَا وَهَبْ لَنَا مِن لَّدُنكَ رَحْمَةً إِنَّكَ أَنتَ الْوَهَّابُ Раббана ла тузигъ къулубана багIда изI гьадайтана ва гьаб лана мин ладунка рахIматан иннака антал-Вагьгьаб. Я нижер БетIергьан Аллагь, дуцца нижер ракIал хIакъаб диналдасса руссинаруге, дуцца нижеда хIакъаб дин лъазабун ва гьелда ниж тIоритIун ххадуб. Ва дуцца нижее дур рахъалIан рахIмат, цIцIобги кье. ХIакълъунго мун гIемер гурхIел-рахIмат кьолев вуго ва дуе рокьарал муъминзаби хIакъаб диналда тIоритIулев вуго. Суратул-ГIимран, 8 ДугIа № 6 رَبَّنَا اغْفِرْ لَنَا ذُنُوبَنَا وَإِسْرَافَنَا فِي أَمْرِنَا وَثَبِّتْ أَقْدَامَنَا وَانْصُرْنَا عَلَى الْقَوْمِ الْكَافِرِينَ Раббана-гъфир лана зIунубана ва исрафана фи амрина ва сIаббит акъдамана ванссурна гIалал-къавмил-кафирин Я нижер БетIергьан Аллагь, Дуцца нижер мунагьал чуре, дуе гьабулеб гIибадаталълъулI нижедасса ккараб кIкIвахIаллъи, жагъаллъиги тIасса лIугьун те. Дуцца ниж рагъул майданалда чIчIезаре, Дуцца нижее квербакъиги гьабе купру-ширкалълъул къавмалда тIад бергьенлъи босизе. Суратул-ГIимран, 147 ДугIа № 7 رَبَّنَا فَاغْفِرْ لَنَا ذُنُوبَنَا وَكَفِّرْ عَنَّا سَيِّئَاتِنَا وَتَوَفَّنَا مَعَ الْأَبْرَارِ Раббана фагъфир лана зIунубана ва каффир гIанна саййиатина ва таваффана магIал-абрар. Я нижер БетIергьан Аллагь, дуцца нижер кIудиял мунагьал чуре, гьел раххчун те, гIадамазда ццере ниж гIодорегIан гьаричIого. Ва нижецца гьарурал гIиссинал мунагьазул ва квешал гIамалазул гIакъуба-гIазаб тIасса реххун те. Ва дуцца ниж хвезаре ва аххир тIадеги рахъинаре мун жидеда разиял лълъикIал муъминзабигун цадахъ. Суратул-ГIимран, 193 ДугIа № 8 وَارْزُقْنَا وَأَنْتَ خَيْرُ الرَّازِقِينَ Варзукъна, ва анта хайру-рразикъин. Дуцца нижее гьеб ризкъи кье Аллагь. ХIакълъунго мун ризкъи кьолезул бищунго лълъикIав вуго. Суратул-маидат,114 ДугIа № 9 رَبَّنَا ظَلَمْنَا أَنْفُسَنَا وَإِنْ لَمْ تَغْفِرْ لَنَا وَتَرْحَمْنَا لَنَكُونَنَّ مِنَ الْخَاسِرِينَ Раббана зъаламна анфусана ва ин лам тагъфир лана ва тархIамна, ланакунанна минал-хасирин. Я нижер БетIергьан Аллагь! Нижецца нижерго напсазе зулму гьабуна дур амруялда ххилиплъи гьабун. Гьанже мун нижеда гурхIичIони ва дуцца нижер мунагьалги чуричIони ниж цIакъго гIадада хварал, чIорого ххутIарал гIадамал рукIина. Суратул-АгIраф, 23 ДугIа № 10 رَبَّنَا افْتَحْ بَيْنَنَا وَبَيْنَ قَوْمِنَا بِالْحَقِّ وَأَنْتَ خَيْرُ الْفَاتِحِينَ Раббана-фтахI байнана ва байна къавмина бил-хIакъкъи, ва анта хайрул-фатихIин. Я нижер БетIергьан Аллагь, нижедаги гьаб нижер къавмалдаги гьоркьоб дуцца хIукму гьабе хIакъаб, битIараб, жиндилI зулму гьечIеб, хIукму гьабиялълъ Мун вуго Аллагь жидецца хIукму гьабулезул бищунго лълъикIав. Суратул-АгIраф, 89 ДугIа № 11 رَبَّنَا أَفْرِغْ عَلَيْنَا صَبْرًا وَتَوَفَّنَا مُسْلِمِينَ Раббана афригъ гIалайна ссабран, ва таваффана муслимин. Я нижер бетIергьан Аллагь! Дуцца нижее ссабру кье ва ниж дуда иман лъураллъун дур аварагассда нахърилълъараллъун хвезеги гьаре! Суратул-АгIраф, 126 ДугIа № 12 أَنْتَ وَلِيُّنَا فَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا ۖ وَأَنْتَ خَيْرُ الْغَافِرِينَ وَاكْتُبْ لَنَا فِي هَٰذِهِ الدُّنْيَا حَسَنَةً وَفِي الْآخِرَةِ إِنَّا هُدْنَا إِلَيْكَ ۚ Анта валиййуна фагъфир лана вархIамна ва анта хайрул-гъафирин. Вактуб лана фи гьазIигьи-ддунья хIасанатан, ва фил-ахирати инна гьудна илайка. Мун вуго нижер киналниги умуразул вали ва тадбир гьабулев. Мун нижеда гурхIа Аллагь ва дуцца нижер мунагьалги чуре. Мун бищунго лълъикIав вуго тIасса лIугьун, мунагьал чурун дур лагъзал тезе. Дуцца нижее гьаб дунялалда лълъикIлъи насиб гьабе БетIергьан, аххираталдаги нижее лълъикIлъи насиб гьабе. Нижецца тавбу гьабуна ва ниж киналго мунагьал тун, гьел гьариялда ракI бухIун дуе гIибадат гьабиялде руссана Аллагь. Суратул-АгIраф, 155-156 ДугIа № 13 رَبِّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ أَنْ أَسْأَلَكَ مَا لَيْسَ لِي بِهِ عِلْمٌ ۖ وَإِلَّا تَغْفِرْ لِي وَتَرْحَمْنِي أَكُنْ مِنَ الْخَاسِرِين Рабби инни агIузIу бика ан ас’алука ма лайса ли бигьи гIилмун, ва илла тагъфир ли ва тархIамни акун минал-хасирин. Я дир БетIергьан! Дицца дудалъун цIуни гьарулеб буго дицца дуда гьариялдасса дида жиндир хIакъикъат лъалареб жо. Дуцца дир мунагьал чуричIони ва мун дидаги гурхIичIони дун вукIуна, БетIергьан, цIакъ аххираталълъе чIорого ххутIарал гIадамаздасса. Сурату Гьуд, 47 ДугIа № 14 أنْتَ وَلِيِّي فِي الدُّنْيَا وَالْآخِرَةِ ۖ تَوَفَّنِي مُسْلِمًا وَأَلْحِقْنِي بِالصَّالِحِينَ Анта валиййи фи-ддунья вал-ахирати таваффани муслиман ва алхIикъни би-ссвалихIин. Мун вуго дир вали, дуда амру тIамулев, дуда хьул лъолев ва гьаб дунялалдаги, ххадуб аххираталдаги квер бакъулев. Дуцца дун хвезаве Аллагь иманалда, исламалда вукIун ва дуцца дун нахърегIизаве мун жинда разиял гIадамазда, аварагзабазда, шагьидзабазда, гIалимзабазда ва киналго дуда асскIор къадру-къимат бугел муъминзабазда. Сурату Йусуф, 101 ДугIа № 15 رَبِّ اجْعَلْنِي مُقِيمَ الصَّلَاةِ وَمِنْ ذُرِّيَّتِي ۚ رَبَّنَا وَتَقَبَّلْ دُعَاءِ Рабби-джгIални мукъима-ссвалати ва мин зIуррияти Раббана ва такъаббал дугIаи. Дуцца дун гьаве, Аллагь, дуе гIибадат бацIцIад гьабулевлъун, дуе какал ралевлъун ва дир зурияталълъул гIадамалги гьаре дуе какал ралеллъун. Дуцца дугIаялълъе жавабги гьабе, я нижер БетIергьан Аллагь. Сурату Ибрагьим, 40 ДугIа № 16 رَبَّنَا اغْفِرْ لِي وَلِوَالِدَيَّ وَلِلْمُؤْمِنِينَ يَوْمَ يَقُومُ الْحِسَابُ Раббана-гъфирли ва ливалидаййа ва лил-муъминина явма якъумул-хIисаб. Я нижер БетIергьан Аллагь! Дуда ццере чIчIезарун хIисаб-мизан гьабулеб къоялълъ Дуцца дир мунагьал чуре ва дир эбел-инссулги, киналго муъминзабазулги мунагьал чуре. Сурату Ибрагьим, 41 ДугIа № 17 رَبِّ ارْحَمْهُمَا كَمَا رَبَّيَانِي صَغِيرًا Рабби-рхIамгьума кама раббайани ссвагъиран. Я дир БетIергьан! Мун гьал дир эбел-инссуда гурхIа ва гьезда дур цIцIоб-рахIматги рещтIинабе, гьел кIиязго дие лълъикIлъи гьабураб гIадин дун гьитIинаб лъимерлъун вугеб меххалълъ Суратул-Исраи , 24 ДугIа № 18 رَبَّنَا آتِنَا مِنْ لَدُنْكَ رَحْمَةً وَهَيِّئْ لَنَا مِنْ أَمْرِنَا رَشَدًا Раббана атина мин ладунка рахIматан, ва гьаййиъ лана мин амрина рашадан. Я нижер БетIергьан Аллагь, Дуцца нижее дуда асскIосса цIцIоб-рахIмат кье. Нижер иман камил гьабе, нижее ссабруги кье, нижер мунагьалги раххчун те. Ва дуцца нижер амруги хIакъаб диналде тIоритIун гьелда ниж даимлъулеблъун гьабе, нижер аххирги дуцца битIун ккезабе. Суратул-Кагьфи, 10 ДугIа № 19 رَبِّ اشْرَحْ لِي صَدْرِي وَيَسِّرْ لِي أَمْرِي وَاحْلُلْ عُقْدَةً مِنْ لِسَانِي يَفْقَهُوا قَوْلِي Рабби-шрахI ли ссвадри, ва йассир ли амри, вахIлул гIукъдатан мин лисани йафкъагьу къавли. Я дир БетIергьан Аллагь, Дуцца дир керен иманалълъул цIезабун гIатIид гьабе. Дуцца дир амруги бигьа гьабе. Дуцца дир мацIцIалда бугеб гарацIцIги биче. Гьел гIадамазда дицца бицунеб рагIи бичIчIизе ва гьез дир вагIза босине. Сурату ТIагьа, 25-28 ДугIа № 20 رَبِّ زِدْنِي عِلْمًا Рабби зидни гIилман Я БетIергьан Аллагь, дуцца цIцIикIкIинабе дир гIелму. Сурату ТIагьа, 114 ДугIа № 21 أَنِّي مَسَّنِيَ الضُّرُّ وَأَنْتَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ Анни массанийа-дъдъурру, ва анта АрхIаму-РрахIимин. Дида къварилъи хъатIун буго Аллагь, Мун цIакъ гурхIулев вуго, дур гурхIел-рахIмуялда буго дир хьул ва божи. Суратул-Анбияи, 83 ДугIа № 22 رَبِّ أَعُوذُ بِكَ مِنْ هَمَزَاتِ الشَّيَاطِينِ Рабби агIузIу бика мин гьамазати-шшайатIини. Дицца дур цIцIаралдалъун гьарулеб буго БетIергьан, дун цIуне абун шайтIаналълъ вас-вас ккезабиялдасса ва гьелълъ дун батIулаб жоялда гьетIизавиялдасса. Суратул-Муъминуна, 97 ДугIа № 23 رَبَّنَا آمَنَّا فَاغْفِرْ لَنَا وَارْحَمْنَا وَأَنْتَ خَيْرُ الرَّاحِمِينَ Раббана аманна фагъфир лана вархIамна ва анта хайру-ррахIимин. Я нижер БетIергьан Аллагь, Нижецца дуда иман лъуна, дур аварагги ритIухъ гьавуна, дур Къуръанги къабул гьабуна. Дуцца нижер мунагьал чуре ва мун нижеда гурхIа! ГурхIел гьабулезул бищунго лълъикIав вуго Мун. Суратул-Муъминуна, 109 ДугIа № 24 رَبَّنَا اصْرِفْ عَنَّا عَذَابَ جَهَنَّمَ ۖ إِنَّ عَذَابَهَا كَانَ غَرَامًا Раббана-ссриф гIанна гIазIаба джагьаннама, инна гIазIабагьа кана гъараман. Я нижер БетIергьан Аллагь, Дуцца нижедасса буссинабе ва рикIкIад гьабе жужахIалълъул гIазаб. Гьеб гIазаб жиб щварав чияссдасса тIасса унареб буго. Суратул-Фуркъан, 65 ДугIа № 25 رَبَّنَا هَبْ لَنَا مِنْ أَزْوَاجِنَا وَذُرِّيَّاتِنَا قُرَّةَ أَعْيُنٍ وَاجْعَلْنَا لِلْمُتَّقِينَ إِمَامًا Раббана гьаб лана мин азваджина ва зIурриййатина къуррата агIйунин, ваджгIална лил-муттакъина имаман. Я нижер БетIергьан! нижер руччабаздасса ва лъималаздасса ниж роххизарулел, нижер бер ва ракI рази гьабулел лълъикIал муъминзаби гьаре. Дуцца нижгоги гьаре нижеда нахърилълъарал муъминзабазе имамзабилъун. Суратул-Фуркъан, 74 ДугIа № 26 رَبِّ هَبْ لِي حُكْمًا وَأَلْحِقْنِي بِالصَّالِحِينَ وَاجْعَلْ لِي لِسَانَ صِدْقٍ فِي الْآخِرِينَ وَاجْعَلْنِي مِنْ وَرَثَةِ جَنَّةِ النَّعِيمِ Рабби гьаб ли хIукман, ва алхIикъни би-ссвалихIина. ВаджгIал ли лисана ссидкъин фил-ахирина. ВаджгIални мин варасIати джаннати-ннагIими. Я дир БетIаргьан Аллагь, Дуцца дие гIелму-лъай кьун дун хIакъаб дин гьабулевлъун гьаве ва жидеда мун разиял лълъикIал муъминзабазда нахъ регIизавун, гьелгун цадахъ гьаве. Дуцца дун хун ххадубги гIадамазда гьоркьоб дир цIцIар лълъикIаб, ритIухъаб жоялдалъун реххссолеблъун гьабе. Дуцца дун нигIматазул алжанал ирсалълъе росулездассаги гьаве. Сурату-ШшугIараи, 83-85 ДугIа № 27 رَبِّ أَوْزِعْنِي أَنْ أَشْكُرَ نِعْمَتَكَ الَّتِي أَنْعَمْتَ عَلَيَّ وَعَلَىٰ وَالِدَيَّ وَأَنْ أَعْمَلَ صَالِحًا تَرْضَاهُ وَأَدْخِلْنِي بِرَحْمَتِكَ فِي عِبَادِكَ الصَّالِحِينَ Рабби авзигIни ан ашкура нигIматака-ллати ангIамта гIалаййа ва гIала валидаййа ва ан агIмала ссвалихIан тардъагьу ва адхилни бирахIматика фи гIибадика-ссвалихIина. Я дир БетIергьан Аллагь, Дуцца дие тавпикъ кье, дие ва дир инссуе кьурал дур нигIматазе щукру гьабизе. Мун разилъулеб лълъикIаб гIамал гьабизеги тавпикъ кье. Дур цIцIоб-рахIматалдалъун дуцца дун мун жинда разиял лълъикIал гIадамалгун цадахъ алжаналдаги лIугьинаве. Сурату-Ннамли, 19 ДугIа № 28 رَبَّنَا اغْفِرْ لَنَا وَلِإِخْوَانِنَا الَّذِينَ سَبَقُونَا بِالْإِيمَانِ وَلَا تَجْعَلْ فِي قُلُوبِنَا غِلًّا لِلَّذِينَ آمَنُوا رَبَّنَا إِنَّكَ رَءُوفٌ رَحِيمٌ Раббана-гъфир лана ва ли-ихванина-ллазIина сабакъуна бил-имани, ва ла таджгIал фи къулубина гъилла лиллазIина аману. Раббана иннака Рауфун РахIим. Я нижер БетIергьан Аллагь! Дуцца нижер мунагьал раххче ва нижедасса ццере рукIарал муъминзабазулги мунагьал раххче. Ххирияв авараггун цадахъ Аллагьассул диналълъе жидецца квербакъи гьабурал ассхIабзаби руго гьел. Дуцца нижер рекIелIе жидецца Аллагьассда иман лъурал гIадамаздеххун ццим бахъин, хIасад ва хIалхъублъи гьабуге. Мун вуго, нижер БетIергьан, цIакъ гурхIулев ва дуцца мунагьал раххчулев. Суратул-ХIашри, 10 ДугIа № 29 رَبِّ ابْنِ لِي عِنْدَكَ بَيْتًا فِي الْجَنَّةِ Рабби-бни ли гIиндака байтан фил-джаннати. Я дир БетIергьан Аллагь! Дуцца дие алжаналда жаниб дуда асскIоб рукъ бае. Сурату-ттахIрими, 11 ДугIа № 30 رَبِّ اغْفِرْ لِي وَلِوَالِدَيَّ وَلِمَنْ دَخَلَ بَيْتِيَ مُؤْمِنًا وَلِلْمُؤْمِنِينَ وَالْمُؤْمِنَاتِ وَلَا تَزِدِ الظَّالِمِينَ إِلَّا تَبَارًا Рабби-гъфир ли ва ливалидаййа ва лиман дахала байтийа муъминан ва лил-муъминина вал-муъминати ва ла тазиди-зъзъалимина илла табаран. Я дир БетIергьан Аллагь! Дуцца дир мунагьал чуре, дир эбел-инссулги чуре, жидецца иманги лъун дир рокъоре лIугьарал киналго муъминзабазул мунагьалги чуре. Гьел гурелги киналго муъминал бихьиназул ва муъминал руччабазулги мунагьал чуре. Мун цо вукIиналда инкар ккурал, дур аварагзабиги гьезул рисалатги гьересси гьабураб купру-ширкалълъул къавмалълъе дуцца гьалаглъи ва чIорого ххутIин цIцIикIкIинабе Аллагь! Сурату НухI, 28 МагIарул мацIцIалде буссинабураб мунагьал чураяв Сасикьа ГIабдурахIимицца гьабураб Къуръаналълъул тапсиралдасса босараб буго.

  • РикIкIанкIаби  

    РикIкIанкIаби   РикIкIанкIаби riJanjabi رێگانگابێ 0 - чIо zo ڃۈ (цIияб рагIи) 1 - цо co ښۈ 2 - кIиго jigo گێڬۈ 3 - лъабго ;abgo ڸابڬۈ 4 - ункъго unqgo ئۇنقڬۈ 5 - щуго &ugo ۺۇڬۈ 6 - анлIго an/go انڶڬۈ 7 - анкьго anpgo انڨڬۈ 8 - микьго mipgo مێڨڬۈ 9 - ичIго izgo ئێڃڬۈ 10 - анцIго an`go انڝڬۈ 11 - анцIила цо an`ila co انڝێلا ښۈ 12 - анцIила кIиго an`ila jigo انڝێلا گێڬۈ 13 - анцIила лъабго an`ila ;abgo انڝێلا ڸابڬۈ 14 - анцIила ункъго an`ila unqgo انڝێلا ئۇنقڬۈ 15 - анцIила щуго an`ila &ugo انڝێلا ۺۇڬۈ 16 - анцIила анлIго an`ila an/go انڝێلا انڶڬۈ 17 - анцIила анкьго an`ila anpgo انڝێلا انڨڬۈ 18 - анцIила микьго an`ila mipgo انڝێلا مێڨڬۈ 19 - анцIила ичIго an`ila izgo انڝێلا ئێڃڬۈ 20 - къого qogo قۈڬۈ 21 - къоло цо qolo co قۈلۈ ښۈ 22 - къоло кIиго qolo jigo قۈلۈ گێڬۈ 23 - къоло лъабго qolo ;abgo قۈلۈ ڸابڬۈ 24 - къоло ункъго qolo unqgo قۈلۈ ئۇنقڬۈ 25 - къоло щуго qolo &ugo قۈلۈ ۺۇڬۈ 26 - къоло анлIго qolo an/go قۈلۈ انڶڬۈ 27 - къоло анкьго qolo anpgo قۈلۈ انڨڬۈ 28 - къоло микьго qolo mi[go قۈلۈ مێڨڬۈ 29 - къоло ичIго qolo izgo قۈلۈ ئێڃڬۈ 30 - лъеберго ;ebergo ڸېبېرڬۈ 31 - лъебералда цо ;eberalda co ڸېبېرالدا ښۈ 32 - лъебералда кIиго ;eberalda jigo ڸېبېرالدا گێڬۈ 33 - лъебералда лъабго ;eberalda ;abgo ڸېبېرالدا ڸابڬۈ 34 - лъебералда ункъго ;eberalda unqgo ڸېبېرالدا ئۇنقڬۈ 35 - лъебералда щуго ;eberalda &ugo ڸېبېرالدا ۺۇڬۈ 36 - лъебералда анлIго ;eberalda an/go ڸېبېرالدا اڶڬۈ 37 - лъебералда анкьго ;eberalda anpgo ڸېبېرالدا انڨڬۈ 38 - лъебералда микьго ;eberalda mipgo ڸېبېرالدا مێڨڬۈ 39 - лъебералда ичIго ;eberalda izgo ڸېبېرالدا ئێڃڬۈ 40 - кIикъого jiqogo گێقۈڬۈ 41 - кIикъоялда цо jiqoyalda co گێقۈيالدا ښۈ 42 - кIикъоялда кIиго jiqoyalda jigo گێقۈيالدا گێڬۈ 43 - кIикъоялда лъабго jiqoyalda ;abgo گێقۈيالدا ڸابڬۈ 44 - кIикъоялда ункъго jiqoyalda unqgo گێقۈيالدا ئۇنقڬۈ 45 - кIикъоялда щуго jiqoyalda &ugo گێقۈيالدا ۺۇڬۈ 46 - кIикъоялда анлIго jiqoyalda an/go گێقۈيالدا انڶڬۈ 47 - кIикъоялда анкьго jiqoyalda anpgo گێقۈيالدا انڨڬۈ 48 - кIикъоялда микьго jiqoyalda mipgo گێقۈيالدا مێڨڬۈ 49 - кIикъоялда ичIго jiqoyalda izgo گێقۈيالدا ئێڃڬۈ 50 - кIикъоялда анцIго jiqoyalda an`go گێقۈيالدا انڝڬۈ 51 - кIикъоялда анцIила цо jiqoyalda an`ila co گێقۈيالدا انڝێلا ښۈ 52 - кIикъоялда анцIила кIиго jiqoyalda an`ila jigo گێقۈيالدا انڝێلا گێڬۈ 53 - кIикъоялда анцIила лъабго jiqoyalda an`ila ;abgo گێقۈيالدا انڝێلا ڸابڬۈ 54 - кIикъоялда анцIила ункъго jiqoyalda an`ila unqgo گێقۈيالدا انڝێلا ئۇنقڬۈ 55 - кIикъоялда анцIила щуго jiqoyalda an`ila &ugo گێقۈيالدا انڝێلا ۺۇڬۈ 56 - кIикъоялда анцIила анлIго jiqoyalda an`ila an/go گێقۈيالدا انڝێلا انڶڬۈ 57 - кIикъоялда анцIила анкьго jiqoyalda an`ila anpgo گێقۈيالدا انڝێلا انڨڬۈ 58 - кIикъоялда анцIила микьго jiqoyalda an`ila mipgo گێقۈيالدا انڝێلا مێڨڬۈ 59 - кIикъоялда анцIила ичIго jiqoyalda an`ila izgo گێقۈيالدا انڝێلا ئێڃڬۈ 60 - лъабкъого ;abqogo ڸابقۈڬۈ 61 - лъабкъоялда цо ;abqoyalda co ڸابقۈيالدا ښۈ 62 - лъабкъоялда кIиго ;abqoyalda jigo ڸابقۈيالدا گێڬۈ 63 - лъабкъоялда лъабго ;abqoyalda ;abgo ڸابقۈيالدا ڸابڬۈ 64 - лъабкъоялда ункъго ;abqoyalda unqgo ڸابقۈيالدا ئۇنقڬۈ 65 - лъабкъоялда щуго ;abqoyalda &ugo ڸابقۈيالدا ۺۇڬۈ 66 - лъабкъоялда анлIго ;abqoyalda an/go ڸابقۈيالدا انڶڬۈ 67 - лъабкъоялда анкьго ;abqoyalda anpgo ڸابقۈيالدا انڨڬۈ 68 - лъабкъоялда микьго ;abqoyalda mipgo ڸابقۈيالدا مێڨڬۈ 69 - лъабкъоялда ичIго ;abqoyalda izgo ڸابقۈيالدا ئێڃڬۈ 70 - лъабкъоялда анцIго ;abqoyalda an`go ڸابقۈيالدا انڝڬۈ 71 - лъабкъоялда анцIила цо ;abqoyalda an`ila co ڸابقۈيالدا انڝێلا ښۈ 72 - лъабкъоялда анцIила кIиго ;abqoyalda an`ila jigo ڸابقۈيالدا انڝێلا گێڬۈ 73 - лъабкъоялда анцIила лъабго ;abqoyalda an`ila ;abgo ڸابقۈيالدا انڝێلا ڸابڬۈ 74 - лъабкъоялда анцIила ункъго ;abqoyalda an`ila unqgo ڸابقۈيالدا انڝێلا ئۇنقڬۈ 75 - лъабкъоялда анцIила щуго ;abqoyalda an`ila &ugo ڸابقۈيالدا انڝێلا ۺۇڬۈ 76 - лъабкъоялда анцIила анлIго ;abqoyalda an`ila an/go ڸابقۈيالدا انڝێلا انڶڬۈ 77 - лъабкъоялда анцIила анкьго ;abqoyalda an`ila anpgo ڸابقۈيالدا انڝێلا انڨڬۈ 78 - лъабкъоялда анцIила микьго ;abqoyalda an`ila mipgo ڸابقۈيالدا انڝێلا مێڨڬۈ 79 - лъабкъоялда анцIила ичIго ;abqoyalda an`ila izgo ڸابقۈيالدا انڝێلا ئێڃڬۈ 80 - ункъого unqogo ئۇنقۈڬۈ 81 - ункъоялда цо unqoyalda co ئۇنقۈيالدا ښۈ 82 - ункъоялда кIиго unqoyalda jigo ئۇنقۈيالدا گێڬۈ 83 - ункъоялда лъабго unqoyalda ;abgo ئۇنقۈيالدا ڸابڬۈ 84 - ункъоялда ункъго unqoyalda unqgo ئۇنقۈيالدا ئۇنقڬۈ 85 - ункъоялда щуго unqoyalda &ugo ئۇنقۈيالدا ۺۇڬۈ 86 - ункъоялда анлIго unqoyalda an/go ئۇنقۈيالدا انڶڬۈ 87 - ункъоялда анкьго unqoyalda anpgo ئۇنقۈيالدا انڨڬۈ 88 - ункъоялда микьго unqoyalda mipgo ئۇنقۈيالدا مێڨڬۈ 89 - ункъоялда ичIго unqoyalda izgo ئۇنقۈيالدا ئێڃڬۈ 90 - ункъоялда анцIго unqoyalda an`go ئۇنقۈيالدا انڝڬۈ 91 - ункъоялда анцIила цо unqoyalda an`ila co ئۇنقۈيالدا انڝێلا ښۈ 92 - ункъоялда анцIила кIиго unqoyalda an`ila jigo ئۇنقۈيالدا انڝێلا گێڬۈ 93 - ункъоялда анцIила лъабго unqoyalda an`ila ;abgo ئۇنقۈيالدا انڝێلا ڸابڬۈ 94 - ункъоялда анцIила ункъго unqoyalda an`ila unqgo ئۇنقۈيالدا انڝێلا ئێنقڬۈ 95 - ункъоялда анцIила щуго unqoyalda an`ila &ugo ئۇنقۈيالدا انڝێلا ۺۇڬۈ 96 - ункъоялда анцIила анлIго unqoyalda an`ila an/go ئۇنقۈيالدا انڝێلا گێڬۈ 97 - ункъоялда анцIила анкьго unqoyalda an`ila anpgo ئۇنقۈيالدا انڝێلا ڸابڬۈ 98 - ункъоялда анцIила микьго unqoyalda an`ila mipgo ئۇنقۈيالدا انڝێلا مێڨڬۈ 99 - ункъоялда анцIила ичIго unqoyalda an`ila izgo ئۇنقۈيالدا انڝێلا ئێڃڬۈ 100 - нусго nusgo نۇسڬۈ 101 - нусиялда цо nusiyalda co نۇسێيالدا ښۈ 102 - нусиялда кIиго nusiyalda jigo نۇسێيالدا گێڬۈ 103 - нусиялда лъабго nusiyalda ;abgo نۇسێيالدا ڸابڬۈ 110 - нусиялда анцIго nusiyalda an`go نۇسێيالدا انڝڬۈ 120 - нусиялда къого nusiyalda qogo نۇسێيالدا قۈڬۈ 130 - нусиялда лъеберго nusiyalda ;ebergo نۇسێيالدا ڸېبېرڬۈ 140 - нусиялда кIикъого nusiyalda jiqogo نۇسێيالدا گێقۈڬۈ 150 - нусиялда кIикъоялда анцIго nusiyalda jiqoyalda an`go نۇسێيالدا گێقۈيالدا انڝڬۈ 160 - нусиялда лъабкъого nusiyalda ;abqogo نۇسێيالدا ڸابقۈڬۈ 170 - нусиялда лъабкъоялда анцIго nusiyalda ;abqoyalda an`go نۇسێيالدا ڸابقۈيادا انڝڬۈ 180 - нусиялда ункъого nusiyalda unqogo نۇسێيالدا ئۇنفۈڬۈ 190 - нусиялда ункъоялда анцIго nusiyalda unqoyalda an`go نۇسێيالدا ئۇنقۈيلدا انڝڬۈ 200 - кIинусго jinusgo گێنۇسڬۈ 300 - лъабнусго ;abnusgo ڸابنۇسڬۈ 400 - ункънусго unqnusgo ئۇنقنۇسڬۈ 500 - щунусго &unusgo ۺۇنۇسڬۈ 600 - анлIнусго an/nusgo انڶنۇسڬۈ 700 - анкьнусго anpnusgo انڨنۇسڬۈ 800 - микьнусго mipnusgo مێڨنۇسڬۈ 900 - ичIнусго iznusgo ئێڃنۇسڬۈ 1000 - азарго a#argo ازارڬۈ 2000 - кIиазарго jia#argo گێئازارڬۈ 3000 - лъабазарго ;ab'a#argo ڸابئازارڬۈ 4000 - ункъазарго unq'a#argo ئۇنقئازارڬۈ 10000 - анцIазарго an`'a#argo انڝئازارڬۈ 100000 - нусазарго nus'a#argo نۇسئازارڬۈ 1 000 000 - азазарго a#a#argo ازازارڬۈ 2 000 000 - кIиазазаргоjia#a#argo گێئازازارڬۈ 3 000 000 - лъабазазарго ;ab'a#a#argo ڸابئازازارڬۈ 10 000 000 - анцIазазарго an`'a#a#argo انڝئازازارڬۈ 100 000 000 - нусазазарго nus'a#a#argo نۇسئازازارڬۈ 1 000 000 000 - азарго азазар a#argo a#a#ar ازارڬۈ ازازار 10 000 000 000 - анцIазарго азазар an`'a#argo a#a#ar انڝئازارڬۈ ازازار 100 000 000 000 - нусазарго азазар nus'a#argo a#a#ar نۇسئازارڬۈ ازازار 1 000 000 000 000 - азазарго азазар a#a#argo a#a#ar ازازارڬۈ ازازار 10 000 000 000 000 - анцIазазарго азазар an`'a#a#argo a#a#ar انڝئزازارڬۈ ازازار 100 000 000 000 000 - нусазазарго азазар nus'a#a#argo a#a#ar نۇسئازازارڬۈ ازازار 2019 кIиазаралда анцIила ичIго jia#aralda an`ila izgo - گێئازارالدا انڝێلا ئێڃڬۈ 5897 - щуазаралда микьнусиялда ункъоялда анцIила анкьго ۺۇئازارالدا مێڨنۇسێيالدا ئونقۈيالدا انڝێلا انڨڬۈ кIицIцIул ji~ul - گێڞۇل лъабцIцIул ;ab~ul - ڸابڞۇل анцIцIцIул an`~ul - انڝڞۇل нусцIцIул nus~ul - نۇسڞۇل азарцIцIул a#ar~ul - ازارڞێل 40 - ункъанцIго unq~anvgo 41 - ункъанцIила цо unq~anvila co 50 - щуанцIго ?uanvgo 51 щуанцIила цо ?uanvila co 60 - анлIанцIго an`~anvgo анлIанцIила цо an`~anvila co 70 - анкьанцIго anp~anvgo анкьанцIила цо anp~anvila co 80 - микьанцIго mip~anvgo микьанцIила цо mip~anvila co 90 - ичIанцIго iz~anvgo ичIанцIила цо iz~anvila co Дицца гIуцIцIапичида цIеххана лъеберго рагIи кин лIугьарабали, гьелълъ хъвана лъеб + ер = лъеберго, ер бугила ццебессеб анцI гIадаб жо, цинги гьелда рекъон гьелълъ хъвана - 30 - лъеберго - лъеб-ер-го ;ebergo 40 - ункъерго - ункъ-ер-го unqergo 50 - щуэрго - щу-эр-го ?uergo 60 - анлIерго - анлI-ер-го an`ergo 70 - анкьерго - анкь-ер-го anpergo 80 - микьерго - микь-ер-го mipergo 90 - ичIерго - ичI-ер-го izergo

  • БитIунхъвай

    БитIунхъвай БитIунхъваялълъул хIалазул суалал بێطۇنڅواياڷۇل حالازۇل سۇئالال Аслияб хIал Жиндицца хIал Хаслъул хIал Кьовул хIал Жинда хIал ЖиндилI хIал Жиндихъ хIал Жиндикь хIал Жинде хIал ЖиндилIе хIал Жиндихъе хIал Жиндикье хIал Жиндасса хIал ЖиндилIа хIал Жиндихъа хIал Жиндикьа хIал Жиндассан хIал ЖиндилIан хIал Жиндихъан хIал Жиндикьан хIал щив? щий? лълъицца? лълъил? лълъие? лълъида? лълъилI? лълъихъ? лълъикь? лълъиде? лълъилIе? лълъихъе? лълъикье? лълъидасса? лълъилIа? лълъихъа? лълъикьа лълъидассан? лълъилIан? лълъихъан? лълъикьан? &iw? &iy? :iCa? :il? :iye? :ida? :i/? :i]? :ip? :ide? :i/e? :i]e? :ipe? :idaSa? :i/i? :i]a? :ipa? :idaSan? :i/an? :i]an? :ipan? щиб? ссунцца? ссундул? ссундуе? ссунда? ссундулI? ссундухъ? ссундукь? ссунде? ссундулIе? ссундухъе? ссундукье? ссундасса? ссундулIа? ссундухъа? ссундукьа? ссундассан? ссундулIан? ссундухъан? ссундукьан? &ib? SunCa? Sundul? Sundu*e? Sunda? Sundu/? Sundu]? Sundup? Sunde? Sundu/e? Sundu]e? Sundupe? SundaSa? Sundu/a? Sundu]a? Sundupa? SundaSan? Sundu/an? Sundu]an? Sundupan? Гьабизе куцалълъул къагIидаби habi#e kuca:ul qafidabi Гьабизе куц Масдар Гьабула куц гьабуларо куц Гьабуна куц гьабичIо куц Гьабила куц гьабиларо куц Гьабе куц гьабуге куц Гьабун куц гьабичIого куц Гьабулеб куц гьабулареб куц Гьабураб куц гьабичIеб куц habi#e kuc masdar habula kuc habularo kuc habuna kuc habizo kuc habila kuc habilaro kuc habe kuc habuge kuc habun kuc habizogo kuc habuleb kuc habulareb kuc haburab kuc habizeb kuc кьиж-изе кьиж-и кьиж-ула кьиж-уларо кьиж-ана кьиж-ичIо кьиж-ила кьиж-иларо кьиж-е кьиж-уге кьиж-ун кьиж-ичIо-го кьиж-улеб кьиж-улареб кьиж-араб кьиж-ичIеб pi$i#e pi$i pi$ula pi$ularo pi$ana pi$izo pi$ila pi$ilaro pi$e pi$uge pi$un pi$izogo pi$uleb pi$ulareb pi$arab pi$izeb вачI-ине вачI-ин вачI-уна вачI-унаро вачI-ана вачI-ин-чIо вачI-ина вачI-инаро вачI-а вачI-унге вачI-ун вачI-инчIо-го вачI-унев вачI-унарев вачI-арав вачI-инчIев wazine wazin wazuna wazunaro wazana wazinzo wazina wazinaro waza wazunge wazun wazinzogo wazunew wazunarew wazaraw wazinzew

  • Къассиквен | МАГIАРУХЪ

    АнцIила кIиабилеб бутIа. Къассиквен. АнцIила кIиабилеб бутIа Къассиквен an`ila jiabileb buTa qaSikwen СагIат анкьго обараб меххалълъ эбелалълъ кинялго кунаде ахIана. Гьандже кинялго богорукъур кунаде ракIарун руго. БацIилавги Баххуги эбелалълъ энссода гъунир гIодор чIчIедеруна, Бахху кумарасса гIодой чIчIедеюна, БацIилав квегIисса гIодов чIчIедевуна. КIудада Кьукьулазул ПарччахIилав эбелалълъ энссода дандбитIун гIодов чIчIедевуна, кIудаба Ххочбарилазул Хъандулай кIудадада гъуний кумарасса гIодой чIчIедеюна. Кьукьулазул Цидулавги Кьихьилазул КвацIулайги гьезул кIудададаги кIудабадаги гъунир гIодор чIчIомо руго, Кьихьилазул КвацIулай кIудадада кумарасса гIодой чIчIана, Кьукьулазул Цидулав кIудабада кумарасса гIодов чIчIана. Кьукьулазул КIилълъилай жендерго эбелалълъаги Кьукьулазул Нуцалалълъаги гьоркьой гIодой чIчIана, БацIилав Пирххарассдаги Баххудаги гьоркьор гIодов чIчIана. Кинялго кунаде гIодор чIчIарал меххалълъа, эбелалълъ кIудаб хьаг ццебе гьуна. Хьагиниб щиби бугеб? Хьагинир ххинкIал руго. Эбелалълъ хьагинисса ххинкIалги рахъана. Эбелалълъ кинязего ххинкIал рахъана. ХхинкIал кунан лълъугIараб меххалълъ эбелалълъ кинязего гьекъеде гьагIо тIуна. Баххуда гъунив кумарасса щиви гIодов чIчIомо вугев? Гьелълъул эмен гIодов чIчIомо вуго. Энссода гъунив квегIисса щиви гIодов чIчIомо вугев? Дова БацIилав гIодов чIчIомо вуго. КIудадада дандбитIун щиви гIодов чIчIомо вугев? Нуцалазул Нуцалав гIодов чIчIомо вуго. Кьихьилазул КвацIулалълъа гъуний кумарасса щийи гIодой чIчIомо йигей? Доя кIудаба гIодой чIчIомо йиго. Гьандже гьимал ххинкIал конел руго. Баххугищи? Баххуцца ххинкIал конеб гьечIо. Бахху, дуцца якъад ххинкIал конде ругищи? – ян гьикъана эбелалълъ. Якъад конде гьечIо, - ян абуна Баххуцца. «Щимо» - гьикъана эбелалълъ. Щибидегурелълъул де бокьиняро багIарпихъил бураб дандежо. Щиб жо ккенеб багIарпихъ? Гьеб буго багIараб кьералълъул тамагьаб пихъ. Маарухъ гIемераб багIарпихъ коня. Цо-цо гьималазе бокьиняро багIарпихъ. Цоги щиби букIараб ххинкIазде данде? ГIиял гьан букIана Цоги щиби букIараб? ГIиял хIан букIана, гьагIо букIана, ххинкIалкьаб букIана, чухIараб рижипергин орахь букIана, лълъолохьоналълъул нагь букIана. Пирххарассги БацIилассги ххинкIал гIиял хIангин конеб букIана. Баххуцца коняро хIан. Щивассда ццебе гъадрил кумарасса нусги гьуна. Носоцца къотIде бегьиня. Носоцца щиби къотIде бегьинеб? Носоцца гьан къотIде бегьиня, хIанги къотIде бегьиня. Гьединго носоцца ламадурги, къвакъвалиги къотIде бегьиня. Лълъолохьоналълъул нагьни носоцца къотIиняро. Лълъолохьоналълъул нагьулълъ ххинкIал ччуде бегьиня. Баххуцца пихъ-мичIчI носоцца кидаго къотIиняан, гIиял гьан носоцца къотIде кIванеб букIчIо. Гьелълъул эбелалълъ къотIана гIакдал гьан, гьандже Бахху босун кодобе гIучIги, ххинкIал коней йиго. Щивассда ццебе гъадароги гъудги гьумо буго. Гъодоцца гьагIо ххунеб буго. Баххуцца гьитIинго йигей меххалълъ гъодоцца конеб букIана къотIараб пихъ-мичIчI. Гьелълъ гьанги гIемераб конеб букIчIо, гьанджени гьелълъ гьанги ххинкIалги конеб буго. Кинязго кумараб квералълъ конеб буго. КиштIайги гьитIинго йигей меххалълъ къотI-къотIараб пихъ-мичIчI гъодоцца коней йикIана. Гьандже КиштIайиццаги Баххуццаги кIудаз гIадин гьан конеб буго. Къасси кунан лълъугIаралълъасса эбелалълъ Баххуда абуна «кьижде а» йилан. Баххуцца жеги цодагьаб меххалълъ тейилан гьарана эбелалълъа. «Бащдаб сагIаталълъ тела» - абуна эбелалълъ. «Ценги бащдаб сагIаталълъасса кьижде а» - абуна эбелалълъ. Ценги Бахху жендерго яццгIал КIилълъилалълъа цадахъ агьикье ана. Цо заманаялълъасса эбелалълъ Бахху рукъуе ахIана, - сордо-лълъикI, - жендерго кIудададаги, кIудабадаги, ададаги цогидаздаги абун жендерго раглирукъуе кьижде ана. Эбелалълъ Баххул квералги чурун бусале егдеюна гьей. safat anpgo barab me{a: ebela: kinyalgo kunade a\ana. hanGe kinyalgo bogoruqur kunade rajarun rugo. ba`ilawgi ba{ugi ebela: enSoda vunir fodor Zederuna, ba{u kumaraSa fodoy Zedeyuna, ba`ilaw kwefiSa fodow Zedewuna. judada pupula#ul _arXa\ilaw ebela: enSoda dandbiTun fodow Zedewuna, judaba {oxbarila#ul ]andulay judada vuniy kumaraSa fodoy Zedeyuna. pupula#ul cidulawgi pi%ila#ul kwa`ulaygi he#ul judadagi judabagi vunir fodor Zomo rugo, pi%ila#ul kwa`ulay judada kumaraSa fodoy Zana, pupula#ul cidulaw judaba kumaraSa fodow Zana. pupula#ul ji:ilay $endergo ebela:agi pupula#ul nucala:agi horpoy fodoy Zana, ba`ilaw _ir{araSdagi ba{udagi horpor fodow Zana. kinyalgo kunade fodor Zaral me{a:a, ebela: judab %ag Cebe huna. %aginib &ibi bugeb? %aginir {injal rugo. ebela: %aginiSa {injalgi ra]ana. ebela: kinya#ego {injal ra]ana. {injal kunan :ufarab me{a: ebela: kinya#ego heqede hafo Tuna. ba{uda vuniw kumaraSa &iwi fodow Zomo wugew? he:ul emen fodow Zomo wugo. enSoda vuniw kwefiSa &iwi fodow Zomo wugew? dowa ba`ilaw fodow Zomo wugo. judada dandbiTun &iwi fodow Zomo wugew? nucala#ul nucalaw fodow Zomo wugo. pi%ila#ul kwa`ula:a vuniy kumaraSa &iyi fodoy Zomo yigey? doya judaba fodoy Zomo yigo. hanGe himal {injal konel rugo. ba{ugi&i? ba{uCa {injal koneb hezo. ba{u, duCa yaqad {injal konde rugi&i? - yan hiqana ebela:. yaqad konde hezo, - yan abuna ba{uCa. &imo? - hiqana ebela:. &ibidegure:ul de bopiNaro bafar_i]il burab dande$o. &ib $o Keneb bafar_i]? heb bugo bafarab pera:ul tamahab _i]. maaru] femerab bafar_i] konya. co-co himala#e bopinyaro bafar_i]. cogi &ibi bujarab {inja#de dande? fiyal han bujana. cogi &ibi bujarab? fiyal \an bujana, hafo bujana, {injalpab bujana, xu\arab ri$i_ergin ora% bujana, :olo%ona:ul nah bujana. _ir{araSgi ba`ilaSgi {injal fiyal \angin koneb bujana. ba{uCa konyaro \an. &iwaSda Cebe vadril kumaraSa nusgi huna. nosoCa qoTde behinya? nosoCa &ibi qoTde behineb? nosoCa han qoTde behinya, \angi qoTde behinya. hedingo nosoCa lamadurgi, qwaqwali qoTde behinya. :olo%ona:ul nahni nosoCa qoTinyaro. :olo%ona:ul nahu: {injal Xude behinya. ba{uCa _i]-miZ nosoCa kidago qoTinyaan, fiyal han nosoCa qoTde jwaneb bujzo. he:ul ebela: qoTana fakdal han, hanGe ba{u bosun kodobe fuzgi, {injal koney yigo. &iwaSda Cebe vadarogi vudgi humo bugo. vodoCa hafo {uneb bugo. ba{uCa hiTingo yigey me{a: vodoCa koneb bujana qoTarab _i]-miZ. he: hangi femerab koneb bujzo, hanGeni he: hangi {injalgi koneb bugo. kinya#go kumarab kwera: koneb bugo. ki^Taygi hiTingo yigey me{a: qoT-qoTarab _i]-miZ vodoCa koney yijana. hanGe ki^TayiCagi ba{uCagi juda# fadin han koneb bugo. qaSi kunan :ufara:aSa ebela: ba{uda abuna "pi$de a" yilan. ba{uCa $egi codahab me{a: teyilan harana ebela:a. "ba&dab safata: tela" - abuna ebela:. "cengi ba&dab safata:aSa pi$de a" - abuna ebela:. cengi ba{u $endergo yaCfal ji:ila:a cada] ahipe ana. co #amanaya:aSa ebela: ba{u ruquye a\ana, - "sordo-:ij", - $endergo judadadagi, judabadagi, adadagi cogida#dagi abun $endergo ragliruquye pi$de ana. ebela: ba{ul kweralgi xurun busale yegdeyuna hey.

  • Пачалихъал

    Пачалихъал магIарул мацIцIалда 193 пачалихъ ва пачалихъазул ватIанцоял (Цолъарал Миллатазул ГIуцIцIи) 193 _axali]gi _axali]a:ul waTancoyalgi (co;aral milata#ul fu~i) Пачалихъал - ГIоросс, киб? - ГIороссилI. ГIоросс пачалихъ кIудияб пачалихъ буго, ГIороссилI гIемерал миллатал руго. ВатIанцоял - ...иссел, миллатал - ...ал Масала, ГIоросс пачалихъалда ругел щинал гIадамал - ватIанцоял гIороссиссел кколел руго. ГIоросс илI ругел щинал миллатал гIуруссал, татарал, магIарулал, лъарагIал, тумал ... кколел руго. Австралия - Оз, ОзилI, озиссел o#, o#i/, o#iSel - ئۈز، ئۈزێڶ، ئۈزێصېل Австрия — Остер, ОстерилI, остериссел oster, osteri/, osteriSel — ئۈستېر، ئۈستېرێڶ، ئۈتېرێصېل Азербайджан — Къажар, КъажарилI, къажариссел qa$ar, qa$aru/, qa$ariSel — قاجار، قاجارێڶ، قاجارێصېل Албания — Ишкип, ИшкипилI, ишкиписсел i^ki_, i^ki_i/, i^ki_iSel — ئێشكێف، ئێشكێفێڶ، ئێشكێفێصېل Алжир — Жазир, ЖазирилI, жазириссел $a#ir, $a#iri/, $a#iriSel — جازێر، جازێرێڶ، جازێرێصېل Англия — Ингил, ИнгилилI, ингилиссел ingil , ingili/, ingili/el — ئێنڬێل، ئێنڬێلێڶ، ئێنڬێلێصېل Ангола — Ангол, АнголилI, анголиссел angoli/, angoli/el — انڬۈل، انڬۈلێڶ، انڬۈلێصېل Андорра — Андор, АндорилI, андориссел andor, andori/, andoriSel — اندۈر، اندۈرێڶ، اندۈرێصېل Антигуа и Барбуда — Антиг, АнтигилI, антигиссел antig , antigi/, antigiSel — انتێڬ، انتێڬێڶ، انتێڬێصېل Аргентина, аргентинцы — Аргентин, АргинтинилI, аргинтиниссел argentin, argintini/, argintiniSel — ارڬێنتێن، ارڬێنتێنێڶ، ارڬێنتێنێصېل Армения — ЦIцIамухъ, цIцIамухъел ~amu], ~amu]i/el — ڞامۇڅ، ڞامۇڅێصېل Афганистан — Авгъан, АвгъанилI, авгъаниссел awvan, awvani/, awvani/el — اوغان، اوغانێڶ، اوغانێصېل Багамы — Багам, Багам илI , багамиссел bagam, bagam i/ , bagamiSel — باڬام، باڬام ێڶ ، باڬامێصېل Бангладеш — Бангал, Бангал илI , бангалиссел bangal, bangal i/ , banganiSel — بانڬال، بانڬال ێڶ ، بانڬالێصېل Барбадос — Барбадос, Барбадос илI , барбадосиссел barbados, barbados i/ , barbadosiSel — باربادۈس، باربادۈس ێڶ ، باربادۈسێصېل Бахрейн — БахIран, БахIран илI , бахIраниссел ba\ran, ba\ran i/ , ba\raniSel — باحران، باحران ێڶ ، باحرانێصېل Белоруссия — ХъахIрусс, ХъахIрусс илI , хъахIруссиссел ]a\ruS, ]a\rus i/ , ]a\rusiSel — څاحرۇص، څاحرۇص ێڶ ، څاحرۇصێصېل Белиз — Билиз, Билиз илI , билизиссел bili#, bili# i/ , bili#iSel — بێلێز، بێلێز ێڶ ، بێلێزێصېل Бельгия — Белг, Белг илI , белгиссел belg, belgik i/ , belgikiSel — بېلڬ، بېلڬ ێڶ ، بېلڬێصېل Бенин — Бинин, Бинин илI , бининиссел binin, binin i/ , bininiSel — بێنێن، بێنێن ێڶ ، بێنێنێصېل Болгария — Булгур, Булгур илI , булгуриссел bulgur, bulgur i/ , bulguriSel — بۇلڬۇر، بۇلڬۇر ێڶ ، بۇلڬۇرێصېل Боливия — Боливар, Боливар илI , боливариссел boliwar, boliwar i/ , boliwariSel — بۈلێوار، بۈلێوار ێڶ ، بۈلێوارێصېل Босния и Герцеговина — Башнак, Башнак илI , башнакиссел ba^nak, ba^nak i/ , ba^nakiSel — باشناك، باشناك ێڶ ، باشناكێصېل Ботсвана — Ботоссван, Ботоссван илI , ботоссваниссел botoSwan, botoSwan i/ , botoSwaniSel — بۈتۈسوان، بۈتۈسوان ێڶ ، بۈتۈسوانێصېل Бразилия — Баразил, Баразил илI , баразилиссел bara#il, bara#il i/ , bara#iliSel — بارازێل، بارازێل بارازێل ێڶ ، بارازێلێصېل Бруней — Бурун, Бурун илI , буруниссел burun, burun i/ , buruniSel — بۇرۇن، بۇرۇن ێڶ ، بۇرۇنێصېل Буркина-Фасо — Буркин, Буркин илI , буркиниссел burkin, burkin i/ , burkiniSel — بۇركێن، بۇركێن ێڶ ، بۇركێنێصېل Бурунди — Бур у нд, Бур у нд илI , бурундиссел burund, burund i/ , burundiSel — بۇرۇند، بۇرۇند ێڶ ، بۇرۇندێصېل Бутан — Бутан, Бутан илI , бутаниссел butan, butan i/ , butaniSel — بۇتان، بۇتان ێڶ ، بۇتانێصېل Вануату — Ванут, Ванут илI , ванутиссел wanut, wanut i/ , wanutiSel — وانۇت، وانۇت ێڶ ، وانۇتێصېل Великобритания — Биритан, Биритан илI , биританиссел biritan, biritan i/ , biritaniSel — بێرێتان، بێرێتان ێڶ ،بێرێتانێصېل Венгрия — Вунгур, Вунгур илI , вунгуриссел wungur, wungur i/ , wunguriSel — وۇنڬۇر، وۇنڬۇر ێڶ ، وۇنڬۇرێصېل Венесуэла — Винисул, Винисул илI , винисулиссел winisul, winisul i/ , winisuliSel — وێنێسۇل، وێنێسۇل ێڶ ، وێنێسۇلێصېل Вост. Тимор — Бакъбаккул Тимир, Бакъбаккул Тимир илI , тимириссел baqbaKul timir, baqbaKul timir i/ , timiriSel — باقباڭۇل تێمێر ێڶ ، تێمێرێصېل Вьетнам — Вет, Вет илI , ветиссел wet, wet i/ , wetiSel — وېت، وېت ێڶ ، وېتێصېل Габон — Габан, Габан илI , габаниссел gaban, gaban i/ , gabaniSel — ڬابان، ڬابان ێڶ ، ڬابانێصېل Гаити — Гаит, Гаит илI , гаитиссел gait, gait i/ , gaitiSel — ڬائێت، ڬائێت ێڶ ڬائێتێصېل Гайана — Гаян, Гаян илI , гаяниссел gayan, gayan i/ , gayahiSel — ڬايان، ڬايان ێڶ ، ڬايانێصېل Гамбия — Камбар, Камбар илI , камбариссел kambar, kambar i/ , kambariSel — كامبار، كامبار ێڶ ، كامبارێصېل Гана — Ган, Ган илI , ганиссел gan, gan i/ , ganiSel — ڬان، ڬان ێڶ ، ڬانێصېل Гватемала — Гватемал, Гватемал илI , гватемалиссел gwatemal, gwatemal i/ , gwatimaliSel — ڬواتېمال، ڬواتېمال ێڶ ، ڬواتېمالێصېل Гвинея — Гвин, Гвин илI , гвиниссел gwin, gwin i/ , gwiniSel — ڬوێن، ڬوێن ێڶ ، ڬوێنێصېل Гвинея-Бисау — Гвинбис, Гвинбис илI , гвинбисиссел gwinbis, gwinbis i/ , gwinbisiSel — ڬوێنبێس، ڬوێنبێس ێڶ ، ڬوێنبێسێصېل Германия — Дочч, Дочч илI , доччиссел doX, doX i/ , doXiSel — دۈڿ، دۈڿ ێڶ ، دۈڿێصېل Гондурас — Гондурас, Гондурас илI , гондурасиссел gonduras, gonduras i/ , gondurasiSel — ڬۈندۇراس، ڬۈندۇراس ێڶ ، ڬۈندۇراسێصېل Гренада — Геренад, Геренад илI , геренадиссел gerenad, gerenad i/ , gerenadiSel — ڬېرېناد، ڬېرېناد ێڶ ، ڬېرېنادێصېل Греция — Элин, Элин илI , элиниссел elin, elin i/ , eliniSel — ئېلێن، ئېلێن ێڶ ، ئېلێنێصېل Грузия (Сакартвело) — КIартIул, КIартIул илI , кIартIулиссел jarTwel, jarTwel i/ , jarTweliSel — گارطۇل، گارطۇل ێڶ ، گارطۇلێصېل Дания — Дан, Дан илI , даниссел dan, dan i/ , daniSel — دان، دان ێڶ ، دانێصېل Джибути — Жибут, Жибут илI , жибутиссел $ibut, $ibut i/ , $ibutiSel — جێبۇت، جێبۇت ێڶ ، جێبۇتێصېل Доминика — Домик, Домик илI , домикиссел domik, domik i/ , domikiSel — دۈمێك، دۈمێك ێڶ ، دۈمێكێصېل Доминиканская Респ. — Домкан, Домкан илI , домканиссел domkan, domkan i/ , domkaniSel — دۈمكان، دۈمكان ێڶ ، دۈمكانێصېل Египет — Миссир, Миссир илI , миссириссел miSir, miSir i/ , miSiriSel — مێصێر، مێصێر ێڶ ، مێصێرێصېل Замбия — Замб, Замб илI , замбиссел #amb, #amb i/ , #ambiSel — زامب، زامب ێڶ ، زامبێصېل Зимбабве — Зимбаб, Зимбаб илI , зимбабиссел #imbab, #imbab i/ , #imbabiSel — زێمباب، زێمباب ێڶ ، زێمبابێصېل Израиль — Исрил, Исрил илI , исрилиссел isril, isril i/ , isriliSel — ئێسرێل، ئێسرێل ێڶ ، ئێسرێلێصېل Индия (Бхарат) — Гьинд, Гьинд илI , гьиндиссел hind, hind i/ , hindiSel هێند، هێند ێڶ ، هێندێصېل (Багьарат, Багьарат илI , багьаратиссел baharat, baharat i/ , baharatiSel) — (باهارات، باهارات ێڶ ، باهاراتێصېل) Индонезия — Гьиндунус, Гьиндунус илI , гьиндунусиссел hindunus, hindunus i/ , hindunusiSel — هێندۇنۇس، هێندۇنۇس ێڶ ، هێندۇنۇسێصېل Иордания — Урдун, Урдун илI , урдуниссел urdun, urdun i/ , urduniSel — ئۇردۇن، ئۇردۇن ێڶ ، ئۇردۇنێصېل Ирак — ГIиракъ, ГIиракъ илI , гIиракъиссел firaq, firaq i/ , firaqiSel — عێراق، عێراق ێڶ ، عێراقێصېل Иран — ХIамшар, ХIамшар илI , хIамшариссел \am^ar, \am^ar i/ , \am^ariSel — حامشار، حامشار ێڶ ، حامشارێصېل Ирландия — Ир, Ир илI , ириссел ir, ir i/ , iriSel — ئێر، ئێر ێڶ ، ئێرێصېل Исландия — Ис, Ис илI , исиссел is, is i/ , isiSel — ئێس، ئێس ێڶ ، ئێسێصېل Испания — Испан, Испан илI , испаниссел is_an, is_an i/ , is_aniSel — ئێسفان، ئێسفان ێڶ ، ئێسفانێصېل Италия — Итал, Итал илI , италиссел ital, ital i/ , italiSel — ئێتال، ئێتال ێڶ ، ئێتالێصېل Йемен — Яман, Яман илI , яманиссел yaman, yaman i/ , yamaniSel — يامان، يامان ێڶ ، يامانێصېل Кабо-Верде — Кабавер, Кабавер илI , кабавериссел kabawer, kabawer i/ , kabaweriSel — كاباوېر، كاباوېر ێڶ ، كاباوېرێصېل Казахстан — Хъазахъ, Хъазахъ илI , хъазахъиссел ]a#a], ]a#a] i/ , ]a#a]iSel — څازاڅ، څازاڅ ێڶ ، څازاڅێصېل Камбоджа — Канбуч, Канбуч илI , канбучиссел kanbux, kanbux i/ , kanbuXiSel — كانبۇچ، كانبۇچ ێڶ ، كانبۇچێصېل Камерун — Камарун, Камарун илI , камаруниссел kamarun, kamarun i/ , kamaruniSel — كامارۇن، كامارۇن ێڶ ، كامارێنێصېل Канада — Канад, Канад илI , канадиссел kanad, kanad i/ , kanadiSel — كاناد، كاناد ێڶ ، كانادێصېل Катар — КъатIар, КъатIар илI , къатIариссел qaTar, qaTar i/ , qaTariSel — قاطار، قاطار ێڶ ، قاطارێصېل Кения — Кернег, Кернег илI , кернегиссел kerneg, kerneg i/ , kernegiSel — كېرنېڬ، كېرنېڬ ێڶ ، كېرنېڬێصېل Кипр — Къубрусс, Къубрусс илI , къубруссиссел qubruS, qubruS i/ , qubruSiSel — قۇبرۇص، قۇبرۇص ێڶ ، قۇبرۇصێصېل Киргизия — Хъиргъиз, Хъиргъиз илI , хъиргъизиссел ]irvi#, ]irvi# i/ , ]irvi#iSel — څێرغێز، څێرغێز ێڶ ، څێرغێزێصېل Кирибати — Кирбит, Кирбит илI , кирбитиссел kirbit, kirbit i/ , kirbitiSel — كێربێت، كێربێت ێڶ ، كێربێتێصېل КНР (Китай) — Хъитан, Хъитан илI , хъитаниссел ]itan, ]itan i/ , ]itaniSel — څێتان، څێتان ێڶ ، څێتانێصېل Колумбия — Колумб, Колумб илI , колумбиссел kolumb, kolumb i/ , kolumbiSel — كۈلۇمب، كۈلۇمب ێڶ ، كۈلۇمبێصېل Коморы — Къумур, Къумур илI , къумуриссел qumur, qumur i/ , qumuriSel — قۇمۇر، قۇمۇر ێڶ ، قۇمۇرێصېل Республика Конго — БакътIерхьул Конг, БакътIерхьул Конг илI , конгиссел baqTer%ul kong, baqTer%ul kong i/ , kongiSel - باقطېرڮۇل كۈنڬ ێڶ ، كۈنڬێصېل Дем. Респ. Конго — Бакъбаккул Конг, Бакъбаккул Конг илI , конгиссел baqbaKul kong, baqbaKul kong i/ , kongiSel — باقباڭۇل كۈنڬ ێڶ ، كۈنڬێصېل КНДР — Чосон, Чосон илI , чосониссел xoson, xoson i/ , xosoniSel — چۈسۈن چۈسۈن ێڶ ، چۈسۈنێصېل Республика Корея — Хангуг, Хангуг илI , хангугиссел {angug, {angug i/ , {angugiSel — خانڬۇڬ، خانڬۇڬ ێڶ ، خانڬۇڬێصېل Коста-Рика — Костар, Костар илI , костариссел kostar, kostar i/ , kostariSel — كۈستار، كۈستار ێڶ ، كۈستارێصېل Кот-д’Ивуар — Дивар, Дивар илI , дивариссел diwar, diwar i/ , diwariSel — دێوار، دێوار ێڶ ، دێوارێصېل Куба — Куб, Куб илI , кубиссел kub, kub i/ , kubiSel — كۇب، كۇب ێڶ ، كۇبێصېل Кувайт — Кувайт, Кувайт илI , кувайтиссел kuwayt, kuwayt i/ , kuwaytiSel — كۇوايت، كۇوايت ێڶ ، كۇوايتێصېل Лаос — Лаос, Лаос илI , лаосиссел laos, laos i/ , laosiSel — لائۈس، لائۈس ێڶ ، لائۈسێصېل Латвия — Лат, Лат илI , латиссел lat, lat i/ , latiSel — لات، لات ێڶ ، لاتێصېل Лесото — Лисот, Лисот илI , лисотиссел lisot, lisot i/ , lisotiSel — لێسۈت، لێسۈت ێڶ ، لێسۈتێصېل Либерия — Либир, Либир илI , либириссел libir, libir i/ , libiriSel — لێبێر، لێبێر ێڶ ، لێبێرێصېل Ливан — Лабан, Лабан илI , лабаниссел laban, laban i/ , labaniSel — لابان، لابان ێڶ ، لابانێصېل Ливия — Либ, Либ илI , либиссел lib, lib i/ , libiSel — لێب، لێب ێڶ ، لێبێصېل Литва — Лит, Лит илI , литиссел lit, lit i/ , litiSel — لێت، لێت ێڶ ، لێتێصېل Лихтенштейн — Лихтен, Лихтен илI , лихтениссел li{ten, li{ten i/ , li{teniSel — لێختېن، لێختېن ێڶ ، لێختېنێصېل Люксембург — Леццен, Леццен илI , леццениссел leCen, leCen i/ , leCeniSel — لېڛېن، لېڛېن ێڶ ، لېڛېنێصېل Маврикий — Маврик, Маврик илI , маврикиссел mawrik, mawrik i/ , mawrikiSel — ماورێك، ماورێك ێڶ ، ماورێكێصېل Мавритания — Мавгьар, Мавгьар илI , мавгьариссел mawhar, mawhar i/ , mawhariSel — ماوهار، ماوهار ێڶ ، ماوهارێصېل Мадагаскар — Малгас, Малгас илI , малгасиссел malgas, malgas i/ , malgasiSel — مالڬاس، مالڬاس ێڶ ، مالڬاسێصېل Македония — Ускуп, Ускуп илI , ускуписсел usku_, usku_ i/ , usku_iSel — ئۇسكۇف، ئۇسكۇف ێڶ ، ئۇسكۇفێصېل Малави — Малав, Малав илI , малависсел malaw, malaw i/ , malawiSel — مالاو، مالاو ێڶ ، مالاوێصېل Малайзия — Малай, Малай илI , малайиссел malay, malay i/ , malayiSel — مالاي، مالاي ێڶ ، مالايێصېل Мали — Мал, Мал илI , малиссел mal, mal i/ , maliSel — مال، مال ێڶ ، مالێصېل Мальдивы — Малдив, Малдив илI , малдивиссел maldiw, maldiw i/ , maldiwiSel — مالدێو، مالدێو ێڶ ، مالدێوێصېل Мальта — Малт, Малт илI , малтиссел malt, malt i/ , maltiSel — مالت، مالت ێڶ ، مالتێصېل Марокко — Магъриб, Магъриб илI , магърибиссел mavrib, mavrib i/ , mavribiSel — ماغرێب، ماغرێب ێڶ ، ماغرێبێصېل Маршалловы Острова — Мараш, Мараш илI , марашиссел mara^, mara^ i/ , mara^iSel — ماراش، ماراش ێڶ ، ماراشێصېل Мексика — Мексик, Мексик илI , мексикиссел meksik, meksik i/ , meksikiSel — مېكسێك، مېكسێك ێڶ ، مېكسێكێصېل Мозамбик — Мазамбик, Мазамбик илI , мазамбикиссел ma#ambik, ma#ambik i/ , ma#ambikiSel — مازامبێك، مازامبێك ێڶ ، مازامبێكێصېل Молдавия — Мулдан, Мулдан илI , мулданиссел muldan, muldan i/ , muldaniSel — مۇلدان، مۇلدان ێڶ ، مۇلدانێصېل Монако — Манак, Манак илI , манакиссел manak, manak i/ , manakiSel — ماناك، ماناك ێڶ ، ماناكێصېل Монголия — Мунгул, Мунгул илI , мунгулиссел mungul, mungul i/ , munguliSel — مۇنڬۇل، مۇنڬۇل ێڶ ، مۇنڬۇلێصېل Мьянма — Миян, Миян илI , мияниссел miyan, miyan i/ , miyaniSel — مێيان، مێيان ێڶ ، مێانێصېل Намибия — Намиб, Намиб илI , намибиссел namib, namib i/ , namibiSel — نامێب، نامێب ێڶ ، نامێبێصېل Науру — Наур, Наур илI , науриссел naur, naur i/ , nauriSel — نائۇر، نائۇر ێڶ ، نائۇرێصېل Непал — Непал, Непал илI , непалиссел ne_al, ne_al i/ , ne_aliSel — نېفال، نېفال ێڶ ، نېفالێصېل Нигер — Хьунданигир, Хьунданигир илI , хьунданигириссел %undanifir, %undanifir i/ , %undanigiriSel — ڮۇندانێڬێر، ڮۇندانێڬێر ێڶ ، ڮۇندانێڬێرێصېل Нигерия — Бакъданигир, Бакъданигир илI , бакъданигириссел baqdanigir, baqdanigir i/ , baqdanigiriSel — باقدانێڬێر، باقدانێڬێر ێڶ ، باقدانێڬێرێصېل Нидерланды — Гьол, Гьол илI , гьолиссел hol, hol i/ , holiSel — هۈل، هۈل ێڶ ، هۈلێصېل Никарагуа — Никараг, Никараг илI , никарагиссел nikarag, nikarag i/ , nikaragiSel — نێكاراڬ، نێكاراڬ ێڶ ، نێكاراڬێصېل Новая Зеландия — Автар, Автар илI , автариссел awtar, awtar i/ , awtariSel — اوتار، اوتار ێڶ ، اوتارێصېل Норвегия — Норг, Норг илI , норгиссел norg, norg i/ , norgiSel — نۈرڬ، نۈرڬ ێڶ ، نۈرڬێصېل ОАЭ — ГIараб Имаратал, амиратиссел farab imaratal, imaratiSel — عاراب ئێماراتار، امێراتێصېل Оман — ГIуман, ГIуман илI , гIуманиссел fuman, fuman i/ , fumaniSel — عۇمان، عۇمان ێڶ ، عۇمانێصېل Пакистан — Пак, Пак илI , пакиссел _ak, _ak i/ , _akiSel — فاك، فاك ێڶ ، فاكێصېل Палау — Палав, Палав илI , палависсел _alaw, _alaw i/ , _alawiSel — فالاو، فالاو ێڶ ، فالاوێصېل Панама — Панам, Панам илI , панамиссел _anam, _anam i/ , _anamiSel — فانام، فانام ێڶ ، فانامێصېل Папуа — ЦIияб Гвин, ЦIияб Гвин илI , гвиниссел `iyab gwin, `iyab gwin i/ , gwiniSel — ڝێياب ڬوێن، ڝێياب ڬوێن ێڶ ، ڬوێنێصېل Парагвай — Паргав, Паргав илI , паргависсел _argaw, _argaw i/ , _argawiSel — فارڬاو، فارڬاو ێڶ ، فارڬاوێصېل Перу — Перув, Перув илI , перувиссел _eruw, _eruw i/ , _eruwiSel — فېرۇو، فېرۇو ێڶ ، فېرۇوێصېل Польша — Пол, Пол илI , полиссел _ol, _ol i/ , _oliSel — فۈل، فۈل ێڶ ، فۈلێصېل Португалия — Пуртугус, Пуртугус илI , пуртугусиссел _urtugus, _urtugus i/ , _urtugusiSel — فۇرتۇڬۇس، فۇرتۇڬۇس ێڶ ، فۇرتۇڬۇسێصېل Россия — ГIоросс, ГIоросс илI , гIороссиссел foroS, foroS i/ , foroSiSel — عۈرۈص، عۈرۈص ێڶ ، عۈرۈصێصېل Руанда — Рунд, Рунд илI , рундиссел rund, rund i/ , rundiSel — رۇند، رۇند ێڶ ، رۇندێصېل Румыния — Румун, Румун илI , румуниссел rumun, rumun i/ , rumuniSel — رۇمۇن، رۇمۇن ێڶ ، رۇمۇنێصېل Сальвадор — Салвадар, СалвадарилI, салвадариссел salwadar, salwadar i/ , salwadariSel — سالوادار، سالوادارێڶ، سالوادارێصېل Самоа — Самов, СамовилI, самовиссел samow, samow i/ , samowiSel — سامۈو، سامۈوێڶ، سامۈوێصېل Сан-Марино — Санмарин, СанмаринилI, санмариниссел sanmarin, sanmarin i/ , sanmariniSel — سانمارێن، سانمارێنێڶ، سانمارێنێصېل Сан-Томе и Принсипи — Сантам, СантамилI, сантамиссел santam, santam i/ , santamiSel — سانتام، سانتامێڶ، سانتامێصېل Саудовская Аравия — СугIуд, СугIудилI, сугIудиссел sufud, sufud i/ , sufudiSel — سۇعۇد، سۇعۇدێڶ، سۇعۇدێصېل Свазиленд — Сваз, СвазилI, свазиссел swa#, swa# i/ , swa#iSel — سواز، سوازێڶ، سوازێصېل Сейшельские Острова — Сешел, СешелилI, сешелиссел se^el, se^el i/ , se^eliSel — سېشېل، سېشېلێڶ، سېشېلێصېل Сенегал — Сингал, СингалилI, сингалиссел singal, singal i/ , singaliSel — سێنڬال، سێنڬالێڶ، سێنڬالێصېل Сент-Винсент и Гренадины — Синвин, СинвинилI, синвиниссел sinwin, sinwin i/ , sinwiniSel — سێنوێن، سێنوێنێڶ، سێنوێنێصېل Сент-Китс и Невис — Нивис, НивисилI, нивисиссел niwis, niwis i/ , niwisiSel — نێوێس، نێوێسێڶ، نێوێسێصېل Сент-Люсия — Сенлус, СенлусилI, сенлусиссел senlus, senlus i/ , senlusiSel — سېنلۇس، سېنلۇسێڶ، سېنلۇسێصېل Сербия — Сараб, СарабилI, сарабиссел sarab, sarab i/ , sarabiSel — ساراب، سارابێڶ، سارابێصېل Сингиб — Сингиб, СингибилI, сингиссел singib, singib i/ , singiSel — سێنڬێب، سێنڬێبێڶ، سێنڬێبێصېل Сирия — Усур, УсурилI, усуриссел usur, usur i/ , usuriSel — ئۇسۇر، ئۇسۇرێڶ، ئۇسۇرێصېل Словакия — Салавак, СалавакилI, салавакиссел salawak, salawak i/ , salawikiSel — سالاواك، سالاواكێڶ، سالاواكێصېل Словения — Солован, СолованилI, солованиссел solowan, solowan i/ , solowaniSel — سۈلۈوان، سۈلۈوانێڶ، سۈلۈوانێصېل США — Цолъарал Амарикалълъул Ракьал co;aral amarika:ul rapal — ښۈڸارال امارێكاڷۇل راڨال американцы - ЦАРиссел cariSel ښاراصېل Соломоновы Острова — Солом, СоломилI, соломиссел solom, solom i/ , solomiSel — سۈلۈم، سۈلۈمێڶ، سۈلۈمێصېل Сомали — Бакъдассеб Ссумал, Бакъдассеб СсумалилI baqdaSeb Sumal, baqdaSeb Sumal i/ — باقداصېب صۇمال، باقداصېب صۇمالێڶ бакъдассумалиссел baqdaSumaliSel — باقداصۇمالێصېل Сомалиленд - Хьундассеб Ссумал, Хьундассеб СсумалилI %undaSeb Sumal, %undaSeb Sumal i/ — ڮۇنداصېب صۇمال، ڮۇنداصېب صۇمالێڶ хьундассумалиссел %undaSumaliSel — ڮۇنداصۇمالێصېل Судан — Судан, СуданилI, суданиссел sudan, sudan i/ , sudaniSel — سۇدان، سۇدانێڶ، سۇدانێصېل Суринам — Суринам, СуринамилI, суринамиссел surinam, surinam i/ , surinamiSel — سۇرێنام، سۇرێنامێڶ، سۇرێنامێصېل Сьерра-Леоне — Серлен, СерленилI, серлениссел serlen, serlen i/ , serleniSel — سېرلېن، سېرلېنێڶ، سېرلېنێصېل Таджикистан — Тажик, ТажикилI, тажикиссел ta$ik, ta$ik i/ , ta$ikiSel — تاجێك، تاجێكێڶ، تاجێكێصېل Таиланд — Тай, ТайилI, тайиссел tay, tay i/ , tayiSel — تاي، تايێڶ، تايێصېل Танзания — Танзан, ТанзанилI, танзаниссел tan#an, tan#an i/ , tan#aniSel — تانزان، تانزانێڶ، تانزانێصېل Того — Тогол, ТоголилI, тоголиссел togol, togol i/ , togoliSel — تۈڬۈل، تۈڬۈلێڶ، تۈڬۈلێصېل Тонга — Тонг, ТонгилI, тонгиссел tong, tong i/ , tongiSel — تۈنڬ، تۈنڬێڶ، تۈنڬێصېل Тринидад и Тобаго — Тубаг, ТубагилI, тубагиссел tubag, tubag i/ , tubagiSel — تۇباڬ، تۇباڬێڶ، تۇباڬێصېل Тувалу — Тувал, ТувалилI, тувалиссел tuwal, tuwal i/ , tuwaliSel — تۇوال، تۇوالێڶ، تۇوالێصېل Тунис — Тунис, ТунисилI, тунисиссел tunis, tunis i/ , tunisiSel — تۇنێس، تۇنێسێڶ، تۇنێسێصېل Туркмения — Туркумен, ТуркуменилI, туркумениссел turkumen, turkumen i/ , turkumeniSel — تۇركۇمېن، تۇركۇمېنێڶ، تۇركۇمېنێصېل Турция — Турк, ТуркилI, туркиссел turk, turk i/ , turkiSel — تۇرك، تۇركێڶ، تۇركێصېل Уганда — Уганд, УгандилI, угандиссел ugand, ugand i/ , ugandiSel — ئۇڬاند، ئۇڬاندێڶ، ئۇڬاندێصېل Узбекистан — Озбег, ОзбегилI, озбегиссел o#beg, o#beg i/ , o#begiSel — ئۈزبې ڬ، ئۈزبېڬێڶ، ئۈزبېڬێصېل Украина — Окор, ОкорилI, окориссел okor, okor i/ , okoriSel — ئۈك ۈ ر، ئۈكۈرێڶ، ئۈكۈرێصېل Уругвай — Ургув, УргувилI, ургувиссел urguw, urguw i/ , urguwiSel — ئۇرڬۇو، ئۇرڬۇوێڶ، ئۇرڬۇوێصېل Уэльс — Кимир, КимирилI, кимириссел kimir, kimir i/ , kimiriSel — كێمێر، كێمێرێڶ، كێمێرێصېل Федер. Штаты Микронезии — ГьитIинус, ГьитIинусилI, гьитIинусиссел hiTinus, hiTinus i/ , hiTinusiSel — هێطێنۇس، هێطێنۇسێڶ، هێطێنۇسێصېل Фиджи — Пиж, ПижилI, пижиссел _i$, _i$ i/ , _i$iSel — فێج، فێجێڶ، فێجێصېل Филиппины — Пилип, ПилипилI, пилиписсел _ili_, _ili_ i/ , _ili_iSel — فێلێف، فێلێفێڶ، فێلێفێصېل Финляндия — Суум, СуумилI, суумиссел suum, suum i/ , suumiSel — سۇئۇم، سۇئۇمێڶ، سۇئۇمێصېل Франция — Паранг, ПарангилI, парангиссел _arang, _arang i/ , _arangiSel — فارانڬ، فارانڬێڶ، فارانڬێصېل Хорватия — ХIорват, ХIорватилI, хIорватиссел \orwat, \orwat i/ , \orwatiSel — حۈروات، حۈرواتێڶ، حۈرواتێصېل Центральноафриканская Республика — БакьулIаб Иприкъ, БакьулIаб ИприкъилI bapu/ab i_riq, bapu/ab i_riq i/ — باڨۇڶاب ئێفرێقێڶ، باڨۇڶاب ئێفرێقێصېل Чад — Чад, ЧадилI, чадиссел xad, xad i/ , xadiSel — چاد، چادێڶ، چادێصېل Черногория — ЧIчIегIермагӏарухъ, чIчIегIермагӏарулал Zefer mafaru] , Zefermafarulal — ڄېعېرماعارۇڅ، ڄېعېرماعارۇلال Чехия — Чех, ЧехилI, чехиссел xe{, xe{ i/ , xr{iSel — چېخ، چېخێڶ، چېخێصېل Чили — Чил, ЧилилI, чилиссел xil, xil i/ , xiliSel — چێل، چێلێڶ، چێلێصېل Швейцария — Ссвиццир, СсвиццирилI, ссвиццириссел SwiCir, SwiCir i/ , SwiCiriSel — صوێڛێر، صوێڛێر ێڶ ، صوێڛێرێصېل Швеция — Ссвер, СсверилI, ссвериссел Swer, Swer i/ , SweriSel — صوېر، صوېرێڶ، صوېرێصېل Шотландия — Ускут, УскутилI, ускутиссел uskut, uskut i/ , uskutiSel — ئۇسكۇت، ئۇسكۇتێڶ، ئۇسكۇتێصېل Шри-Ланка — Сарандиб, СарандилI, сарандиссел sarandib, sarandi/, sarandiSel — ساراندێب، ساراندێڶ، ساراندێصېل Эквадор — Аквадар, АквадарилI, аквадариссел akwadar, akwadar i/ , akwadariSel — اكوادار، اكوادارێڶ، اكوادارێصېل Экват-я Гвинея — БакьулIаб Гвин, БакьулIаб Гвин илI , гвиниссел bapu/ab gwin, bapu/ab gwin i/ , gwiniSel — باڨۇڶاب ڬوێن ێڶ ، باڨۇڶاب ڬوێنێصېل Эритрея — Иртар, Иртар илI , иртариссел irtar, irtar i/ , irtariSel — ئێرتار، ئێرتار ێڶ ، ئێرتارێصېل Эстония — Эстон, Эстон илI , эстониссел eston, eston i/ , estoniSel — ئېستۈن، ئېستۈن ێڶ ، ئېستۈنێصېل Эфиопия — ХIабаш, ХIабаш илI , хIабашиссел \aba^, \aba^ i/ , \aba^iSel — حاباش، حاباش ێڶ ، حاباشێصېل ЮАР — Бакъдассеб Иприкъ, Бакъдассеб Иприкъ илI baqdaSeb i_riq, baqdaSeb i_riq i/ — باقداصېب ئێفرێق، باقداصېب ئێفرێق ێڶ ، باقدائێفرێقێصېل Южный Судан — Бакъдассеб Судан, Бакъдассеб Судан илI , суданиссел baqdaSen sudan, baqdaSen sudan i/ , sudaniSel — باقداصېب سۇدان، باقداصېب سۇدان ێڶ ، باقداسێدانێصېل Ямайка — Ямак, Ямак илI , ямакиссел yamak, yamak i/ , yamakiSel — ياماك، ياماك ێڶ ، ياماكێصېل Япония — Нипин, Нипин илI , нипиниссел ni_in, ni_in i/ , ni_iniSel — نێفێن، نێفێن ێڶ ، نێفێنێصېل Пачалихъал (Ххал гьабулел Цолъарал Миллатазул ГIуцIцIиялда) _axali]al ({al habulel co;aral milata#ul fu~iyalda) جېڬێ طۇران ئېركېنڬۈ هېڃېل فاچالێڅال Ватикан — Ватикан, Ватикан илI , ватиканиссел watikan, watikan i/ , watikaniSel — واتێكان، واتێكان ێڶ ، واتێكانێصېل Палестина — ПилистIин, ПилистIин илI , пилистIиниссел _ilisTin, _ilisTin i/ , _ilisTiniSel — فێلێسطێن، فێلێسطێن ێڶ ، فێلێسطێنێصېل Цо-цо пачалихъаз къабул гьарурал. co-co _axali]a# qabul harural ښۈ- ښۈ فاچالێڅاز قابۇل هارۇرال Абхазия — Апас, Апас илI , апасиссел a_as, a_as i/ , a_asiSel — افاس، افاس ێڶ ، افاسێصېل Косово — Косов, Косов илI , косовиссел kosow, kosow i/ , kosowiSel — كۈسۈو، كۈسۈو ێڶ ، كۈسۈوێصېل Северный Кипр — Турк Къубрусс, Турк Къубрусс илI , турк къубруссиссел turk qubruS, turk qubruS i/ , turk qubruSiSel — تۇرك قۇبرۇص، تۇرك قۇبرۇص ێڶ ، تۇرك قۇبرۇصێصېل Китайская Республика Тайвань — Хъитантайван, Хъитантайван илI , хъитантайваниссел ]itantaywan, ]itantaywan i/ , ]itantaywani/el — څێتانتايوان، څێتانتايوان ێڶ ، څێتانتايوانێصېل Южная Осетия — Бакъдассеб Гьирин, Бакъдассеб Гьирин илI , бакъдагьириниссел baqdaSeb hirin, baqdaSeb hirin i/ , baqdahiriniSel — باقداصېب هێرێن، باقداصېب هێرێن ێڶ ، باقداهێرێصېل Сахарская Арабская Демократическая Республика — ГIарабсахIар, ГIарабсахIар илI farabsa\ar, farabsa\ar i/ , farabsa\ariSel — عارابساحار، عارابساحار ێڶ ، عارابساحارێصېل ДНР — Данбасс, Данбасс илI , данбассиссел danbaS, danbaS i/ , danbaSiSel — دانباص، دانباص ێڶ ، دانباصێصېل ЛНР — Луган, Луган илI , луганиссел lugan, lugan i/ , luganiSel — لۇڬان، لۇڬان ێڶ ، لۇڬانێصېل Къабул гьаричIел. qabul harizel قابۇل هارێڃېل فاچالێڅال Приднестровье — Данустур, ДанустурилI, данустуриссел danustur, danusturi/, danusturiSel — دانۇستۇر، دانۇستۇرێڶ ، دانۇستۇرێصېل Сомалиленд — Хьундассеб Ссумал, Хьундассеб Ссумал илI , хьундассумалиссел %undaSeb Sumal, %undaSeb Sumal i/ , %undaSumaliSel — ڮۇنداصېب صۇمال، ڮۇنداصېب صۇمال ێڶ ، ڮۇنداصۇمالێصېل Дунялалълъул рахъал dunyala:ul ra]al دۇنيالاڷۇل راڅال Евразия - Ассувереб (Ассув-Эреб), ассув-эребиссел aSuwereb (aSuw-ereb) - اصۇو- ئېرېب - اصۇوېرېب، اصۇو- ئېرېبێصېل Европа - Эреб, эребиссел ereb, erebiSel - ئېرېب، ئېرېبێصېل Азия - Ассув, ассувиссел aSuw, aSuwiSel - اصۇو، اصۇوێصېل Африка - Иприкъ, Иприкъиссел i_riq, i_riqiSel - ئێفرێق، ئێفرێقێصېل Австралия - Оз, озиссел o#, o#iSel - ئۈز، ئۈزێصېل Северная Америка - Хьундассеб Амарик, амарикиссел %undaSeb amarik, amarikiSel - ڮۇنداصېب امارێك، ڮۇندائامارێكێصېل Южная Америка - Бакъдассеб Амарик, амарикиссел baqdaSeb amarik, amarikiSel - باقداصېب امارێك، باقدائامارێكێصېل

bottom of page