
﷽
دۇن ماعارۇلاو وۇڬۈ
ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
dun mafarulaw wugo
Результаты поиска
1997 results found with an empty search
- ЦIиял рагIаби ڝێيال راعابێ
Авар мацIцIалда цIакъго гIемерлъун руго гIурус рагIаби. Гьединлъидал чара гьечIого киналго гIурус рагIаби руссинаризе ккола авар мацIцIалде. Чияр рагӏаби мацӏцӏулълъул загӏиплъи ккола, гьелълъ къваригӏун руго цӏиял рагӏаби гӏуцӏцӏизе, цӏиял магӏарул рагӏабаз бечелъизабула мацӏцӏ. ЦIиял рагIаби `iyal rafabi ڝێيال راعابێ БолмацIцI bolma~ بۈلماڞ куделдерил мацIцI kudelderil ma~ كۇدېلدېرێل ماڞ А a ا Азазарго a#a#argo ازازارڬۈ - Миллион Азарго азазар a#argo a#a#ar ازاراڬۈ ازازار - Миллиард Азазарго азазар a#a#argo a#a#argo ازازارڬۈ ازازار - Триллион АзарилбетIер a#arilbeTer ازارێلبېطېر - Полковник Азарилбел'эр a#arilbel'er ازارێلبېلئېر - Полковник Азаркила a#arkila ازاركێلا - Тонна АздагьокьинчIчI a#dahopinZ اجداهاڨێنڄ - Крокодил АждагьакьинчIчI a$dahapinZ ازداهۈڨێنڄ - Крокодил АзкангIисс a#kanfiS ازكانعێص - Мегапиксель АнцIилбетIер an`ilbeTer انڝێلبېطېر - Сержант АнцIилбел'эр an`ilbel'er انڝێلبېلئېر - Сержант АнцIилацойилаб an`ilacoyilab انڝێلاښۈيـێلاب - Пенальти АскарбетIер askarbeTer اسكاربېطېر - Генерал Аскарбел'эр askarbel'er اسكاربېلئېر - Генерал АсскIочи aSjoxi اصگۈچێ - Асистент Гъуничи vunixi غۇنێچێ - Асистент Ассув aSuw اصۇو - Азия АхIунбичи a\unbixi احۇنبـێچێ - Аукцион АхIулкъо a\ulqo احۇلقۈ - Мероприятие Б b ب БагIармехх bafarme{ باعارمېخ - Коммунизм БагIарчи bafarxi باعارچێ - Коммунист Багъаро bavaro باغارۈ - Миксер БактиртIил baktirTil باكتێرطێل - Бактерия Бактир'ил baktir'il باكتێرئێل - Бактерия БакъвагIоко (бакъвагIакал) baqwafoko (baqwafakal) باقواعۈكۈ (باقواعاكال) - сухарь (сухари) Бакъварахь baqwara% باقواراڮ - Сухое молоко Бакъваро baqwaro باقوارۈ - Сушилка БакьулIмухъ bapu/ma] باڨۇڶمۇڅ - Экватор Бакьолълънухъ bapo:na] باڨۈڷنۇڅ - Экватор БакьулIхIалев bapu/\alew باڨۇڶحالېو - Полузащитник БакьолълъхIанев bapo:\anew باڨۈڷحانېو - Полузащитник Балагьур balahur بالاهۇر - Телевизор БалагьукIан balahujan بالاهۇگان - Телевидение Балъгояб нусигьиналълъул бухьен (БНБ) - VPN (virtual private network) ba;goyab nusihina:ul bu%en (b.n.b.) БалъгорагIи ba;gorafi باڸڬۈراعێ - Пароль БалгорагIи balgorafi بالڬۈراعێ - Пароль Баркел barkel باركېل - Поздравительная Баркихъан barki]an باركێڅان - Поздравитель Бассмаро baSmaro باصمارۈ - Принтер БассмакIан baSmajan باصماگان - Издательство Бахел ba[el باځېل - Крем Багьел bahel باهېل - Крем БаххчибакI ba{xibaj باخچێباگ - Кэш Бахьен ba%en باڮېن - Батарея отопления Бахьиборц ba%iborc باڮێبۈرښ - Термометр БахIанкIо (бахIанкIаби) ba\anjo (ba\anjabi) باحانگۈ (باحانگابێ) - Вешалка БацIцIиро (бацIцIрицца, бацIцIрал) ba~iro (ba~riCa, ba~ral) باڞێرۈ (باڞرێڛا، باڞرال) - Стиральная резинка Бачаро (бачрицца) baxaro (baxriCa) (باچارۈ (باچرێڛا - Руль Баччаро (баччрицца) baXaro (baXriCa) (باڿارۈ (باڿرێڛا - Мотор БаччанкIо (баччанк Iаби ) baXanjo (baXanjabi) (باڿانگۈ (باڿاگابێ - Моторчик БегIеро (бегIрицца) befero (befriCa) بېعېرۈ (بېعرێڛا) - Точилка Бежабелъ be$abe; بېجابـېڸ - Мультиварка Бежабел be$abel بېجابـېل - Мультиварка Бежаро be$aro بېجارۈ - Духовка Бекьаро (бекьрицца, бекьраби) beparo (be$riCa, be$rabi) بېڨارۈ (بېڨرێڛا، بېڨرابێ) - Мотоплуг Белъаро (белърицца, белъраби) be;aro (be;riCa, be;rabi) بـېڸارۈ (بېڸرێڛا، بېڸرابێ) - Скороварка Белгьаро (белгьрицца, белгьраби) belharo (belhriCa, belhrabi) بـېلهارۈ (بېلهرێڛا، بېلهرابێ) - Скороварка Белъапихъ be;a_i] بـېڸافێڅ - Варенье Белгьапихъ belha_i] بـېلهافێڅ - Варенье Бер ber بـېر - Камера (цойги магIна) Бергьенчи berhenxi بـېرهېنچێ - Чемпион Белгьенчи belhenxi بـېلهېنچێ - Чемпион Берзумалълъ ber#uma: ب ې رزۇماڷ - Офтальмология БертадукIан bertadujan بېرتادۇگان - Банкетный зал БертIамур berTamur بېرطامۇر - Бинокль БетIерав богогьан beTeraw bogohan بـېطېراو بۈڬۈهان - Шеф-повар Бел'эрав богогьан bel'eraw bogohan بـېلئېراو بۈڬۈهان - Шеф-повар БетIерав ххетарухъан beTeraw {etaru]an بـېطېراو خېتارۇڅان - Архитектор Бел'эрав ххетарухъан bel'eraw {etaru]an بـېلئېراو خ ې تار ۇ څ ان - Архитектор Бецаро (бецрицца, бецрал) becaro (becriCa, becral) بـېښارۈ (بېښرێڛا، بېښرال) - Газонокосилка БигьинабукIан bihinabujan بـێهێنابۇگان - Реанимация БидулхIалуцин bidul\alucin بـێطۇلحالۇښێن - Гипертония БитIел biTel بـێطېل - Посылка БитIунхъвай biTun]way بـێطۇنڅواي - Правописание, грамматика. РагIикъотI rafiqoT راعێقۈط - дефис РагIукъотIел rafuqoTel راعۇقۈطېل - слог КIвар кьолеб рагIукъотIел jwar poleb rafuqoTel گوار ڨۈلېب راعۇقۈطېل - ударение в слоге КIвар кьенеб рагIокъотIел jwar peneb rafoqoTel گوار ڨېنېب راعۈقۈطېل - ударение в слоге РагIуцIцIар (рагIул цIцIар) rafu~ar راعۇڞار - имя существительное РагIолцIцIар rafol~ar راعۈلڞار - имя существительное ХIалтIуцIцIар (хIалтIул цIцIар) \alTu~ar حالطۇڞار - глагол ХIалтIолцIцIар \alTol~ar حالطۈلڞار - глагол АсскIоссеб цIцIар aSjoSeb ~ar اصگۈصېب ڞار - имя прилагательное Гъуниссеб цIцIар vuniSeb ~ar غۇنێصېب ڞار - имя прилагательное РагIуданахъарекI rafudana]arej راعۇداناڅارېگ - суффикс РагIоланахъарекI rafolana]arej راعۈلاناڅارېگ - суффикс РагIудаццеберекI rafudaCeberej راعۇداڛېبېرېگ - приставка РагIолаццеберекI rafolaCeberej راعۈلاڛېبېرېگ - приставка ХIалтIул гIахьалцIцIар \alTul fa%al~ar حالطۇل عاڮالڞار - имя причастное ХIалтIол гIахьалцIцIар \alTol fa%al~ar حالطۈل عاڮالڞار - имя причастное АсскIоссеб гIахьалцIцIар aSjoSeb fa%al~ar اصگۈصېب عاڮالڞار - имя деепричастие Гъуниссеб гIахьалцIцIар vuniSeb fa%al~ar غۇنێصېب عاڮالڞار - имя деепричастие РагIудацIцIар rafuda~ar راعۇداڞار - наречие (часть речи) РагIолацIцIар rafola~ar راعۈلاڞار - наречие (часть речи) ДандецIцIар dande~ar داندېڞار - местоимение КIибутIадул, лъабутIадул, ункъбутIадул рикIкIенал - КIибутIадол, гьабутIадол, ункъбутIадол рикIкIенал jibuTadul, ;abuTadul, unqbuTadul riJenal - jibuTadol, habuTadol, unqbuTadol riJenal گێبۇطادۇل، ڸابۇطادۇل، ئۇنقبۇطادۇل رێڴېنال - گێبۇطادۈل، هابۇطادۈل، ئۇنقبۇطادۈل رێڴېنال - составные числительные БутIел buTel بۇطېل - частица РагIибухь rafibu% راعێبۇڮ - союз (часть речи) РагIитакрар rafitakrar راعێتاكرار - цитата Гьоркьорехх horpore{ هۈرڨۈرېخ - междометие ТIанкI Tanj طانگ - точка КIитIанкI jiTanj ( : ) گێطانگ - двоеточие ЛъабтIанкI ;abTanj (...) ڸابطانگ - многоточие ГьабтIанкI habTanj (...) هابطانگ - многоточие Лъалхъ (лъалхъизе) ;al] (;al]i#e) (,) ڸالڅ - запятая Танхъ (танхъде) tan] (tan]de) (,) تانڅ - запятая КIилъалхъ ji;al] ("-") گێڸالڅ - кавычки КIитанхъ jitan] ("-") گێتانڅ - кавычки Ссверункъаял Swerunqayal () صوېرۇنقايال - скобки Гьикъул ишара hiqul i^ara (?) هێقۇل ئێشارا - вопросительный знак АхIул ишара a\ul i^ara احۇل ئێشارا - восклицательный знак ХIучч \uX حۇڿ - тире ТIанкIгун лъалхъ Tanjgun ;al] ( ; ) طانگڬۇن ڸالڅ - точка с запятой ТIанкIгин танхъ Tanjgin tan] ( ; ) طانگڬێن تانڅ - точка с запятой РагIужубай rafu$ubay راعۇجۇباي - предложение РагIожобай rafo$obay راعۈجۈباي - предложение БитIукIан biTujan بـێطۇگان - Почта БитIунбахъ biTunba] بـێطۇنباڅ - Позитив (фото) Бихь bi% بـێڮ - Видео БихьанкIо (бихьанкIаби) bi%anjo (bi%anjabi) بـێڮانگۈ - Мультфильм Бихьур (бихьрицца, бихьрал) bi%ur (bi%riCa, bi%ral) بـێڮۇر (بێڮرێڛا، بێڮرال) - Кино, фильм Бихьбер bi%ber بـێڮـبېر - Видеокамера БихьрикIан bi%rijan بـێڮرێگان - Кинотеатр Бича-хисен bixa-[isen بـێچا - ځێسېن - Биржа Бича-хъисен bixa-]isen بـێچا - څێسېن - Биржа Бича-хисарухъан bixa-[isaru]an بـێچا - ځێسارۇڅان - Брокер Бича-хъисарухъан bixa-]isaru]an بـێچا - څێسارۇڅان - Брокер Бищ bi& بێۺ - Опция (БНБ) балъгояб нусигьиналълъул бухьен ( b`n`b) ba;goyab nusihina'ul bu%en - VPN (virtual private network) (БНБ) балгояб нусигьиналълъул бухьен ( b`n`b ) balgoyab nusihina:ul bu%en БогокIан bogojan بۈڬۈگان - Столовая Бодугьан boduhan بۈدۇهان - Депутат БодукIан bodujan بۈدۇگان - Дума БокIон bojon بۈگۈن - Канал (цойги магIна, масала ютубалълъул бокIон) БокIонаб bojonab بۈگۈناب - Угловой удар Солболаб solbolab سۈلبۈلاب - Угловой удар Болбалъ bolba; بۈلباڸ - Конституция Болгьин bolhin بۈلهـێن - Социальная сеть БолгIуж bolfu$ بۈلعۇج - Герб БолкечI boljez بۈلكېـڃ - Гимн Болмалълъухъан bolma:u]an بۈلماڷۇڅان - Социолог Болмалълъ bolma: بۈلماڷ - Социология Болрукъ bolruq بۈلرۇق - Клуб Боржаро (боржародул, боржараби) bor$aro (bor$arodul, bor$arabi) بۈرجارۈ (بۈرجارۈدۇل، بۈرجارابێ) - Самолет Боржаро (боржародол, боржараби) bor$aro (bor$arodol, bor$arabi) بۈرجارۈ (بۈرجارۈدۈل، بۈرجارابێ) БоржукIан bor#ujan بۈرجۇگان - Авиабаза БорлIаро bor/aro بۈرڶارۈ - Дрель Борлълъаро bor:aro بۈرڷارۈ - Дрель БорлIел bor/el بۈرڶېل - Сверло Борлълъел bor:el بۈرڷېل - Сверло БорхханкIо (борхханкIаби) bor{anjo (bor{anjabi) بۈرخانگۈ - Домкрат Борххаро bor{aro بۈرخارۈ - Подъемный кран, подъем устройство Борххарухъан bor{aru]an بۈرخارۇڅان - Крановщик Борххел bor{el بۈرخېل - Штанга Борххелчи bor{elxi بۈرخېلچێ - Штангист Борцаро borcaro بۈرښارۈ - Линейка ученическая БорчIаро borzaro بۈرڃارۈ - Будильник Бохь bo% بۈڮ - Побелка, штукатурка Бохьен bo%en بۈڮـېن - Штукатурная машина БугьнаторгIо buhnatorfo بۇهناتۈرعۈ - Большой теннис БугьнахIоркIо buhna\orjo بۇهناحۈرگۈ - Большой теннис БугъикIан buvijan بۇغێگان - Гостиница БогъикIан bovijan بۈغێگان - Гостиница Букъаро buqaro بۇقارۈ - Швейная машинка Бокъаро boqaro بۈقارۈ - Швейная машинка Букъен buqen بۇقېن - Швейная мастерская Бокъен boqen بۈقېن - Швейная мастерская Букъел buqel بۇقېل - Сшитое изделие Бокъел boqel بۈقېل - Сшитое изделие Буравкьур burawpur بۇراوڨۇر - Шуроповерт БусатIам busaTam بۇساطام - Простыня Г g ڬ Габурххалат gabur{alat ڬابۇرخالات - Жираф Галиборц galiborc ڬالێبۈرښ - Шагомер ГамикIан gamijan ڬامێگان - Порт Ганч I их I ур ganzi\ur ڬانڃێحۇر - Цемент Гаргадиро gargadiro ڬارڬادێرۈ - Радиоприемник ГарукIан garujan ڬارۇگان - беседка Гаргаро (гаргародул, гаргароцца, гаргараби) gargaro (gargarodul, gargaroCa, gargarabi) ڬارڬارۈ - Телефон Гаргаро (гаргародол, гаргароцца, гаргараби) gargaro (gargarodol, gargaroCa, gargarabi) ڬارڬارۈ Гаргародул гъамасс gargarodul vamaS ڬارڬارۈدۇل غاماص - Память телефона Гаргародол гъамасс gargarodol vamaS ڬارڬارۈدۇل غاماص - Память телефона ГаргархIинчIчI gargaro\inZ ڬارڬارۈحێنڄ - Попугай Гачел gaxel ڬاچېل - Кальций Гвангъаро gwanvaro ڬوانغارۈ - Прожектор Гвангъел gwanvel ڬوانغېل - Лампочка Гереро (гереродул, герероцца, герераби) gerero (gererodul, gereroCa, gererabi) ڬېرېرۈ - Самокат Гереро (гереродол, герероцца, герераби) gerero (gererodol, gereroCa, gererabi) ڬېرېرۈ Гордо-бокIон gordo-bojon ڬۈردۈ- بۈگۈن - Канал (блог) ГордокьбакI gordopnaj ڬۈردۈڨباگ - Подоконник ГоротIил goroTil ڬۈرۈطێل - Хоккей Гороил goroil ڬۈرۈئێل - Хоккей Горок I ан gorojan ڬۈرۈ گان - Цирк ГуларечIчI gulaeZ ڬۇلارېڄ - Пулемет ГуларечIчIухъан gulareZu]an ڬۇلارېڄۇڅان - Пулеметчик Гургинракь gurginrap ڬۇرڬێنراڨ - Земной шар Гурдидабухь gurdidabu% ڬۇردێـدابۇڮ - Галстук Горделабухь gordelabu% ڬۈردېلابۇڮ - Галстук Гургич gurgix ڬۇرڬێچ - Бублик ГурдикIо (гурдикIаби) gurdijo (gurdijabi) ڬۇردێگ ۈ - Футболка ГI f ع ГIазулай fa#ulay عازۇلاي - Снегурочка ГIасолай fasolay عاسۈلاي - Снегурочка ГIазухъещтIей fa#u]e&Tey عازۇڅېۺطېي - Лыжный спорт ГIасохъещтIей faso]e&Tey عاسۈڅېۺطېي - Лыжный спорт ГIазухъещтIелал fa#u]e&Telal عازۇڅېۺطېلال - Лыжи ГIасохъещтIелал faso]e&Telal عاسۈڅېۺطېلال - Лыжи ГIазуроз fa#uro# عازۇرۈز - Ирбис (снежный барс) ГIасороз fasoro# عاسۈرۈز - Ирбис (снежный барс) ГIарцугъамасс farcuvamaS عارښۇغاماص - Казна ГIарцогъамасс farcovamaS عارښۈغاماص - Казна ГIарцукIан farcujan عارښۇگان - Банк ГIарцокIан farcojan عارښۈگان - Банк ГIарцен (гIарцницца, гIарцнил, гIарцнал) farcen (farcniCa, farcnil, farcnal) عارښېن - Банкомат ГIарцунух farcunu[ عارښۇنۇځ - Транзакция ГIарцонугь farconuh عارښۈنۇه - Транзакция ГIарцур (гIарцрицца, гIарцрил, гIарцрал) farcur (farcriCa, farcril, farcral) عارښۇر - Банковская карта ГIарцумахх farcuma{ عارښ ۇ ماخ - Титан (метал) ГIарцомахх farcoma{ عارښ ۈ ماخ - Титан (метал) ГIарцулкъвачIа farculqwaza عارښۇلقواڃا - Кошелек ГIарцолкъвачIа farcolqwaza عارښۈلقواڃا - Кошелек ГIенеккел feneKel عېنېڭېل - Радио ГIенеккукIан feneKujan ع ې ن ې ڭ ۇگان - Аудитория ГIимбахъ fimba] عێمباڅ - Соковыжималка ГIинбахъ finba] عێنباڅ - Соковыжималка ГIиндабихьбер findabi%ber عێنداب ێ ڮ بېر - Камера на ухе для судьи в футболе ГIендабер fendaber عېندابېر - Камера на ухе для судьи в футболе ГIиндаххелал finda{elal عێنداخېلال - Наушники ГIендаххелал fenda{elal عېنداخېلال - Наушники ГIинкьур (гIинкьрицца, гIункьрул) finpur (finpriCa, funprul) عێنڨۇر - Керосиновая лампа ГIенкьур (гIенкьрицца, гIункьрул) fenpur (fenpriCa, funprul) عێنڨۇر - Керосиновая лампа ГIиссинролIул хIичи fiSinro/ul \ixi عـێصێنرۈڶۇل حێچێ - Манная каша ГIиссинролълъол карщ fiSinro:ol kar& عـێصێنرۈڷۈل كارۺ - Манная каша ГIиссинча (гIиссинчадул, гIиссинчаби) fiSinxa (fiSinxadul, fiSinxabi) عـێصێنچا - Микроб ГIиссча (гIиссчадул, гIиссчаби) fiSxa (fiSxadul, fiSxabi) عـێصچا - Молекула ГIиссчабихх fiSxabi{ عـێصچابێخ - Свободный радикал (химия) ГIиссинчадал fiSinxadal عـێصێنچادال - Пирожки ГIобилпихъ fiSin_i] عۈبـێلفێڅ - Лимон ГIубилпихъ fuSin_i] عۇبـێلفێڅ - Лимон ГIодобкъо fodobqo عۈدۈبقۈ - Выходной день ГIодоркъоял fodorqoyal عۈدۈرقۈيال - Отпуск, каникулы ГIонокIутI fonojuT عۈنۈگۇط - Пудра ГIонссоторгIо fonSotorfo عۈنصۈتۈرعۈ - Гольф ГIонссохIоркIо fonSo\orjo عۈنصۈحۈرگۈ - Гольф ГIорхъел for]el عۈرڅېل - Лимит ГIархъел far]el عارڅېل - Лимит ГIорхъидухъан for]idu]an عۈرڅێدۇڅان - Пограничник ГIархъидухъан far]idu]an عۈرڅێدۇڅان - Пограничник ГIорхъидукIан for]idu]an عۈرڅێدۇگان - Таможня ГIархъидокIан far]ido]an عارڅێدۈگان - Таможня ГIосохъан foso]an عۈسۈڅان - Стоматолог ГIосокIан fosojan عۈسۈگان - Стоматология ГIурул рагIал furul rafal عۇرۇل راعال - Речной пляж (берег) ГIусалрацIцI fusalra~ عۇسالراڞ - Зубная щетка ГажалрацIцI ga$alra~ ڬاجالراڞ - Зубная щетка ГIусалчур fusalxur عۇسالچۇر - Зубная паста Гажалчур ga$alxur ڬاجالچۇر - Зубная паста ГIуцIцI fu~ عۇڞ - Тема ГIуцIцIапичч fu~a_iX عۇڞافێڿ - Интеллект искусственный ГIуцIцIаро fu~aro عۇڞارۈ - Конструктор ГIуцIцIел fu~el عۇڞېل - Компания, фирма ГIуцIцIен fu~en عۇڞېن - Конструкция ГIуцIцIур fu~ur عۇڞۇر - Конструкторское бюро Гъ v غ Гъамасс vamaS غاماص - Фонд (цойги магӏна) Гъожу (гъужби) vo$u (vu$bi) غۈجۇ (غۇجبێ) - Трусы Гъокьахъвай vopa]way غۈڨاڅواي - Комментарий, подпись Гъокьахъвазе vopa]wa#e غۈڨاڅوازې - Написать коммент, подписать Гъокьахъваде vopa]wade غۈڨاڅوادې - Написать коммент, подписать Гъоркьабусс vorpabuS غۈرڨابۇص - Метро Гъокьабусс vopabuS غۈڨابۇص - Метро Гъоркьабуссалълъул чIчIовукIан vorpabuSa:ul Zowujan غۈرڨابۇصاڷۇل ڄۈوۇگان - станция метро Гъокьабуссалълъул чIчIовокIан vopabuSa:ul Zowojan غۈرڨابۇصاڷۇل ڄۈوۈگان - станция метро Гъоркьарукъ vorparuq غۈرڨارۇق - Подвал Гъокьарукъ voparuq غۈڨارۇق - Подвал ГъотIохъан voTo]an غۈطۈڅان - Арборист (древовед) Гь h ه Гьабуккен habuKen هابۇڭېن - Факт Буккен buKen بۇڭېن - Факт Гьабулеб куц habuleb kuc هابۇلېب كۇښ - Технология Бунеб куц buneb kuc بۇنېب كۇښ - Технология ГьабудукIан habudujan هابۇدۇگان - офис БудукIан budujan بۇدۇگان - офис ГьавабацIцI hawaba~ هاواباڞ - Воздухоочиститель ГьавацIцIорор hawa~oror هاواڞۈرۈر - Кондиционер Гьакинах hakina[ هاكێناځ - Масло машинное Гьиркинагь hirkinah هێركێناه - Масло машинное Гьакитукен hakituken هاكێتۇكېن - Автолавка Гьиркитукан hirkitukan هێركێتۇكان - Автолавка Гьакихъан haki]an هاكێڅان - Водитель, шофер Гьиркихъан hirki]an هێركێڅان - Водитель, шофер ГьакикIан hakijan هاكێگان - автомагазин ГьиркикIан hirkijan هێركێگان - автомагазин ГьакихIалтIукIан haki\alTujan هاكێحالطۇگان - автозавод ГьиркихIалтIокIан hirki\alTojan هێركێحالطۈگان - автозавод Гьакиустар hakiustar هاكێئۇصتار - Автомеханик Гьиркиустар hirkiustar هێركێئۇصتار - Автомеханик ГьакичIчIен hakiZen هاكێڄېن - Автостоянка ГьиркичIчIен hirkiZen هێركێڄېن - Автостоянка Гьалдеро haldero هالدېرۈ - Кипятильник Гьанагарал hanagaral هاناڬارال - Тефтели Гьанбуссур hanbuSur هانبۇصۇر - Мясорубка Гьимел himel هێمېل - Смайлик ГьитIичрукъ hiTixruq هێطێچرۇق - Детская комната Гьоболрукъ hobolruq هۈبۈلرۇق - Гостевая комната Гьогьомел hohomel هۈهۈمېل - Освежитель Гьоко hoko هۈكۈ - Машина Гьорко horko هۈركۈ - Машина Гьоко-бусс hoko-buS هۈكۈ - بۇص Гьорко-бусс horko-buS هۈركۈ - بۇص - Транспорт Гъоркьабусс vorpabuS غۈرڨابۇص - Метро Гъокьабусс vopabuS غۈڨابۇص - Метро Кунбусс kunbuS كۇنبۇص - Троллейбус Раххссибусс ra{SibuS راخصێبۇص - Поезд Порчобусс _orxobuS فۈرچۈبۇص - Электричка Порчогьоко _orxohoko فۈرچۈهۈكۈ - Электромобиль Порчогьорко _orxohorko فۈرچۈهۈركۈ - Электромобиль Ракьбухъ rapbu] راڨبۇڅ - Экскаватор Ракьбохъ rapbo] راڨبۈڅ - Экскаватор Сахбусс sa[buS ساځبۇص - Скорая помощь Сагъбусс savbuS ساغبۇص - Скорая помощь ТIадбусс TadbuS طادبۇص - Автобус Нахъбусс na]buS ناڅبۇص - Автобус ТIадтир Tadtir طادتێر - Вертолет Адтир adtir ادتێر - Вертолет Ххеххбусс {e{buS خېخبۇص - Маршрутка Тирибусс tiribuS تێرێبۇص - Такси ЦIцIацIцIабусс ~a~abuS ڞاڞابۇص - Трамвай ЦIцIацIцIаро ~a~aro ڞاڞارۈ - Трактор ЦIцIоробусс ~orobuS ڞۈرۈبۇص - Рефрижератор (авто) Къоццогьоко qoCohoko قۈڛۈهۈكۈ - Спортивная машина Къоццогьорко qoCohorko قۈڛۈهۈركۈ - Спортивная машина Гьокорукъ hokoruq هۈكۈرۇق - Автодом Гьоркорукъ horkoruq هۈركۈرۇق - Автодом Гьокочур hokoxur هۈكۈچۇر - Автомойка Гьоркочур horkoxur هۈركۈچۇر - Автомойка Гьороко horoko هۈرۈكۈ - Вентилятор Гьор-чинхъи hor-xin]i هۈر - چێنڅێ - Аллергия ГьоцIцIоч ho~ox هۈڞۈچ - Конфета Гьуинкъент huinqent هۇئێنقېنت - Желе Гьоэнкъент hoenqent هۈئېنقېنت - Желе Гьуинча huinxa هۇئێنچا - Глюкоза Гьоэнча hoenxa هۈئېنچا - Глюкоза Гьуинчед huinxed هۇئێنچېد - Пирог Гьоэнчед hoenxed هۈئېنچېد - Пирог Гьукъараб рохь huqarab ro% هۇقاراب رۈڮ - Заповедник Гьумербаххч humerba{x هۇمېرباخچ - Маска Гьомербаххч homerba{x هۈمېرباخچ - Маска Гьуэл huel هۇئېل - Торт Гьоэн hoen هۈئېن - Торт Д d د Дангъва danvwa دانغوا - Бренд (цоги магIна) Дангъвач danvwax دانغواچ - Стикер Дандегьабур dandehabur داندېهاب ۇ ر - Альбом ДандецIцIекIен dande~ejen داندېڞ ې گ ې ن - Антиоксидант ДандерецIцI dandere~ داندېرېڞ - Антисептик ДармикIан darmijan دارمێگان - Торговый дом ДарукIан darujan دارۇگان - Аптека Даручи daruxi دارۇچێ - Аптекарь, формацевт Дунялтир dunyaltir دۇنيالتێر - Турист З # ز Зарбай #arbay زارباي - Бокс Зурбай #urbay زۇرباي - Бокс Ж $ ج Жанибеж $anibe$ جانێـبېـج - Контактный гриль ЖаниссабакI $aniSabaj جانێـصاباگ - Подъезд (внутри) Жибгогир $ibgogir جێبڬۈڬێر - Самокат ЖибгочIехь $ibgoze% جێبڬۈڃېڮ - Самосвал И i ئێ Итубахъ ituba] ئـێتۇباڅ - Гладильная доска Иргакьер irgaper ئێرڬاڨېر - Светофор Эргакьер ergaper ئېرڬاڨېر - Светофор ИшкIан i^jan ئێشگان - Офис Ицибиж icibi$ ئێښێبێج - Углерод Ицилълъел ici:el ئێښێڷېل - Углевод К k ك Кавудумокъ kawudumoq كاوۇدۇمۈق - Перекладина ворот КавудухIуби kawudu\ubi كاوۇدۇحۇبێ - Штанга ворот Кавудухъан kawudu]an كاوۇدۇڅان - Вратарь КагъатбитI kavatbiT كاغاتبـێط - Электронная почта Какирукъ kakiruq كاكێرۇق - Молитвенная комната Канбахъизе kanba]i#e كانباڅێزې - Фотографировать Канбахъде kanba]de كانباڅدې - Фотографировать Канбахъ kanba] كانباڅ - Фотография Канбахъел kanba]el كانباڅېل - Фотоаппарат Канбахъарухъан kanba]aru]an كانباڅارۇڅان - Фотограф КанбахъарукIан kanba]arujan كانباڅارۇگان - Фотоателье КангIисс kanfiS كانعێص - Пиксель Канхъвай (канхъваял) kan]way (kan]wayal) كانڅواي (كانڅوايال) - Рисунок Канхъвазе kan]wa#e كانڅوازې - Рисовать Канхъваде kan]wade كانڅوادې - Рисовать Канхъвадарухъан kan]wadaru]an كانڅوادارۇڅان - Художник КанхъвадарукIан kan]wadarujan كانڅوادارۇگان - Мастерская художника Канхъвасед kan]wased كانڅواسېد - Коллаж КанцIаро kan`aro كانڝارۈ Фонарь Карабихх karabi{ كارابێخ Террор Карабиххчи karabi{xi كارابێخچێ Террорист Квасухьитал kwasu%ital كواسۇڮێتال - Сапоги Квасухьатал kwasu%atal كواسۇڮاتال - Сапоги Квегъихъан kwevi]an كوېغێڅان - Дрессировщик Квералчур kweralxur كوېرالچۇر - Умывальник Кибгобачч kibgobaX كێبڬۈباچ - Вездеход Колорукъ koloruq كۈلۈرۇق - Дача КочIогьан kozohan كۈڃۈهان - Поэт Коч Iок Iан kozojan كۈڃۈگان - Концерт Кунбусс kunbuS كۇنبۇص - Троллейбус Куцан кIо kucanjo كۇښانگۈ - Тренировка Куцун кIо kucunjo كۇښۇنگ ۈ - Тренировка Куцаро kucaro كۇښارۈ - Тренажер Куцарукъ kucaruq كۇښارۇق - Тренажерный зал Куцарухъан kucaru]an كۇښارۇڅان - Тренер КуцбекIкI kucbeJ كۇښبېڴ - Скульптор Кк K ڭ Ккалча Kalxa ڭالچا - Грибок Ккен Ken ڭېن - Результат Кквел Kwel ڭوېل - Антена Къ q ق Къагьвахьаг qahwa%ag قاهوادان - Кофейник КъагьвадукIан qahwadujan قاهوادۇگان - Кафе КъагьвадокIан qahwadojan قاهوادۈگان - Кафе Къайибачч qayibaX قايێباڿ - Грузовик Къайбачч qaybaX قايباڿ - Грузовик КъарабтIажу qarabTa$u قارابطاجۇ - Джинсы Къараб'ажу qarab'a$u قارابئاجۇ - Джинсы КъахIанкIо qa\anjo قاحانگ ۈ - Прищепка КъачIадухъан qazadu]an قاڃادۇڅان - Модельер КъачIадукIан qazadujan قاڃادۇگان - Ателье КъачIарухъан qazaru]an قاڃارۇڅان - Ремонтник КъачIарукIан qazarujan قاڃارۇگان - Мастерская Къвакъвали qwaqwali قواقوالێ - Картошка КъвакI qwaj قوا گ - Ядро Къвак Iулаб кьвагьур qwajulab pwahur قوا گ ۇ لاب ڨواهۇر - Ядерная бомба КъватIиссагьоко qwaTiSahoko قواطێصاهۈكۈ - Иномарка КъватIиссагьорко qwaTiSahorko قواطێصاهۈركۈ - Иномарка КъватIисса хIалтIухъан qwaTiSa \alTu]an قواطێصا حالطۇڅان - Гастарбайтер Къвипихъ qwi_i] قوێفێڅ - Мангустан Къедабихь qedebi% قېدابێڮ - Проектор Къеркьел qerpel قېرڨېل - Спорт ТоргIомал torfomal تۈرعۈمال - Футбол ХIоркIомал \orjomal حۈرگۈمال - Футбол ТоргIокьаб torfopab تۈرعۈڨاب - Волейбол ХIоркIокьапI \orjopaP حۈرگۈڨاڣ - Волейбол ТоргIорехх torfore{ تۈرعۈرېخ - Баскетбол ХIоркIорехх \orjore{ حۈرگۈرېخ - Баскетбол ТоргIоречIчI torforeZ تۈرعۈرېڄ - Гандбол ХIоркIоречIчI \orjoreZ حۈرگۈرېڄ - Гандбол ЛълъелIторгIо :e/torfo ڷېڶتۈرعۈ - Водное поле ЛълъелълъхIоркIо :e:\orjo ڷېڷحۈرگۈ - Водное поле БугьнаторгIо buhnatorfo بۇهناتۈرعۈ - Теннис БугьнахIоркIо buhna\orjo بۇهناحۈرگۈ - Теннис ТIабкIиторгIо Tabjitorfo طابگێتۈرعۈ - Настольный теннис ТIабкIихIоркIо Tabji\orjo طابگێحۈرگۈ - Настольный теннис ТоргIогир torfogir تۈرعۈڬێر - Боулинг ХIоркIогир \orjogir حۈرگۈڬێر - Боулинг ГIонссоторгIо fonSotorfo عۈنصۈتۈرعۈ - Гольф ГIанссихIоркIо fanSi\orjo عانصێ حۈرگۈ - Гольф КьочIоторгIо pozotorfo ڨۈڃۈتۈرعۈ - Бейсбол КьочIохIоркIо pozo\orjo ڨۈڃۈحۈرگۈ - Бейсбол ТагIримегъ tafrimev تاعرێمېغ - Футбольное поле ХIаркIимегъ \arjimev حارگێمېغ - Футбольное поле ТоргIотIил ххарида torfoTil {arida تۈرعۈطێل خارێدا - Хоккей с мячом на траве ХIоркIоил ххерила \orjoil {erila حۈرگۈئێل خېرێلا - Хоккей с мячом на траве ТоргIотIил хъещтIероялда torfoTil ]e^Teroyalda تۈرعۈطێل څېۺطېرۈيالدا - Хоккей с мячом ХIоркIоил хъещтIероялълъа \orjoil ]e^Teroya:a حۈرگۈئێل څېۺطېرۈياڷا - Хоккей с мячом ГоротIил goroTil ڬۈرۈطێل - Хоккей с шайбой Гороил goroil ڬۈرۈئێل - Хоккей с шайбой ХъещтIонкьурди ]e&Tonpurdi څېۺطۈنڨۇردێ - Фигурное катание ХъещтIонрекери ]e&Tonrekeri څېۺطۈنرېكېرێ - Конькобежный спорт Къокъаб хъещтIонрекери qoqab ]e&Tonrekeri قۈقاب څېۺطۈنرېكېرێ - Шорт-трек Къокъаб хъущтIунрекери qoqab ]u&Tunrekeri قۈقاب څۇۺطۇنرېكېرێ - Шорт-трек Зарбай #arbay زارباي - Бокс Зурбай #urbay زۇرباي - Бокс Рекери rekeri رېكېرێ - Бег КъеркьокIан qerpojan قېرڨۈگان - Стадион КъеркьохIай qerpo\ay قېرڨۈحاي - Спортивное соревнование Къеркьохъан qerpo]an قېرڨۈڅان - Спортсмен Къеццаро qeCaro قېڛارۈ - Игральный автомат Къецце (къаццал) qeCe (qaCal) قېڛې (قاڛال) - Кроссовки Къеццел qeCel قېڛېل - Спортивная форма Къеццен qeCen قېڛېن - Спортивный зал КъокъадулбетIер qoqadulbeTer قۈقادۇلبېطېر - Лейтенант Къокъадолбел'эр qoqadolbel'er قۈقادۈلبېلئېر - Лейтенант Къокъаб хъещтIонрекери qoqab ]e&Tonrekeri قۈقاب څېۺطۈنرېكېرێ - Шорт-трек Къокъаб хъущтIунрекери qoqab ]u&Tunrekeri قۈقاب څۇۺطۇنرېكېرێ - Шорт-трек КъокъцIцIар qoq~ar قۈقڞار - Никнейм КъолтIехь qolTe% قۈلط ې ڮ - Журнал Къол'эхь qol'e% قۈلئ ې ڮ - Журнал Къоццогьоко qoCohoko قۈڛۈهۈكۈ - Спортивная машина Къоццогьорко qoCohorko قۈڛۈهۈركۈ - Спортивная машина Къоццокал qoCokal قۈڛۈكال - Кеды КъоццогIагал qoCofagal (къагIагал qafagal) قۈڛۈعاڬال - Лосины КъоццогIакIал qoCofajal (къагIакIал qafajal) قۈڛۈعاگال - Лосины КъоццотIагъур qoCoTavur (къагъур qavur) قۈڛۈطاغۇر - Спортивная шапка Къоццоугъур qoCouvur (къугъур quvur) قۈڛۈئۇغۇر - Спортивная шапка Къоццохенчо qoCo{enxo (къенчо qenxo) قۈڛۈخېنچۈ - Спорт куртка КъоццокIалгIа qoCojalfa قۈڛۈگالعا - Дворец спорта Къоццоустар qoCoustar قۈڛۈئۇصتار - Мастер спорта Къохьоч qo%ox قۈڮۈچ - Кожаная куртка КъоРГъ (къокъал ругьалабазул гъулухъ) qorv قۈرغ - СМС ( SMS - Short Message Service) Къундузнах qundu#na[ قۇندۇزناځ - Касторовое масло КъунцIаро qun`aro قۇنڝارۈ - Машинка для стрижки КъунцIарухъан qun`aru]an قۇنڝارۇڅان - Парикмахер КъунцIарукIан qun`aryjan قۇنڝارۇگان - Парикмахерская Кь p ڨ Кьаб pab ڨاب - Насос КьапI paP ڨاڣ - Насос Кьвагьел pwahel ڨواهېل - Граната Кьвагьур pwahur ڨواهۇر - Бомба Кьер per ڨواهۇر - Класс (в школе) дун кIиабилеб кьералда цIцIалула dun jiabileb peralda ~alula дун кIиабилеб кьералълъа цIцIалиня dun jiabileb pera:a ~alinya دۇن گێئابێلېب ڨېرالدا ڞالۇلا - دۇن گێئابێلېب ڨېراڷا ڞالێنيا - я во втором классе учусь нижер цIцIалурукъ тIоццебессеб тIалаялда буго ni$er ~aluruq ToCebeSeb Talayalda bugo нежер цIцIалорукъ оццебессеб алаялълъа буго ne$er ~aloruq oCebeSeb alaya:a bugo نێجېر ڞالۇرۇق طۈڛېبېصېب طالايالدا بۇڬۈ - نېجېر ڞالۈرۇق ئۈڛېبېصېب الاياڷا بۇڬۈ - наш класс на первом этаже находится Кьерилал perilal ڨېرێلال - Одноклассники (цойги магIна) КьинчIчIкIодо pinZjodo ڨێنڄگۈدۈ - Варан Кьолбопихъ polbo_i] ڨۈلبۈفێڅ - Картофель КьолбоцIцIар polbo~ar ڨۈلبۈڞار - Фамилия КьочIоторгIо pozotorfo ڨۈڃۈتۈرعۈ - Бейсбол КьочIохIоркIо pozo\orjo ڨۈڃۈحۈرگۈ - Бейсбол КьощнобакI po&nobaj ڨۈۺنۈباگ - Мусорный бак КьощобакI po&obaj ڨۈۺۈباگ - Мусорный бак КьощнорагI Po&noraf ڨۈۺنۈراع - Мусорное ведро КьощорагI Po&oraf ڨۈۺۈراع - Мусорное ведро Кьур pur ڨۇر - Шуруп Кьурел purel ڨۇرېل - Отвертка Кьурур purur ڨۇرۇر - Гайка КI j گ КIалххул jal{ul گالخۇل - Ополаскиватель для рта КIалъар0 ja;aro گاڸارۈ - Микрофон КIалгьар0 jalharo گالهارۈ - Микрофон КIалъанкIо (кIалъанкIаби) ja;anjo (ja;anjabi) گاڸانگۈ - Разговорник КIалгьанкIо (кIалгьанкIаби) jalhanjo (jalhanjabi) گالهانگۈ - Разговорник КIалъарухъан ja;aru]an گاڸارۇڅان - Оратор КIалгьарухъан jalharu]an گالهارۇڅان - Оратор КIанцIарухъан jan`aru]an گانڝارۇڅان - Прыгун КIарминух jarminu[ گارمێنۈځ - Туннел (Тоннель) К I арминугь jarminuh گارم ێ ن ۈ ه - Туннел (Тоннель) -кIан -jan گان БалагьукIан balahujan بالاهۇگان - телевидение БассмакIан baSmajan باصماگان - издательство БертадукIан bertadujan بېرتادۇگان - банкетный зал БигьинабукIан bihinabujan بـێهێنابۇگان - Реанимация БитIукIан biTujan بێطۇگان - почта БихьрикIан bi%rijan بـێڮرێگان - Кинотеатр БогокIан bogojan ڸێمادۇگان - столовая БодукIан bodujan بۈدۇگان - Дума БугъикIан buvijan بۇغێگان - гостиница БогъикIан bovijan بۈغێگان - гостиница БоржукIан bor#ujan بۈرجۇگان - Авиабаза, аэропорт БоржокIан bor#ojan بۈرجۈگان - Авиабаза, аэропорт ГарукIан garujan ڬارۇگان - беседка Горок I ан gorojan ڬۈرۈ گان - Цирк ГумикIан gumijan ڬۇمێگان - порт ГьабудукIан habudujan هابۇدۇگان - офис БудукIан budujan بۇدۇگان - офис ГьакикIан hakijan هاكێگان - автомагазин ГьиркикIан hirkijan هێركێگان - автомагазин ГьакихIалтIукIан haki\alTujan هاكێحالطۇگان - автозавод ГьиркихIалтIокIан hirki\alTojan هێركێحالطۈگان - автозавод Гъоркьабуссалълъул чIчIовукIан vorpabuSa:ul Zowujan غۈرڨابۇصاڷۇل ڄۈوۇگان - станция метро Гъокьабуссалълъул чIчIовокIан vopabuSa:ul Zowojan غۈرڨابۇصا ڷ ۇل ڄۈوۈگان - станция метро ГIарцукIан farcujan عارښۇگان - банк ГIарцокIан farcojan عارښۈگان - банк ГIенеккукIан feneKujan عېنېڭۇگان - аудитория ГIорхъидукIан for]idujan عۈرڅێدۇگان - Таможня ГIархъидокIан far]idojan عارڅێدۈگان - Таможня ГIосокIан fosojan عۈسۈگان - стоматологическая клиника ДармикIан darmijan دارمێگان - Торговый дом ДарукIан darujan دارۇگان - аптека КанбахъарукIан kanba]arujan كانباڅارۇگان - фотоателье КанхъварадукIан kan]wadarujan كانڅوادارۇگان - мастерская художника КъагьвадукIан qahwadujan ڸێمادۇگان - кафе КъагьвадокIан qahwadojan قاهوادۈگان - Кафе КочIокIан kozojan كۈڃۈگان - концерт КъачIадукIан qazadujan قاڃادۇگان - ателье КъачIарукIан qazarujan قاڃارۇگان - мастерская КъеркьокIан qerpojan ڸێمادۇگان - стадион КъунцIарукIан qun`arujan قۇنڝارۇگان - парикмахерская КьощнокIан po&nojan ڨۈۺنۈگان - мусороперерабатывающий завод КьощокIан po&ojan ڨۈۺۈگان - мусороперерабатывающий завод ЛъилъикIан ;i;ijan ڸێڸێگان - Курорт, санаторий ГьилгьикIан hilhijan هێلهێگان Курорт, санаторий ЛъавукIан ;awujan ڸاوۇگان - университет, институт ГьавокIан hawojan هاوۈگان - университет, институт ЛъимадукIан ;imadujan ڸێمادۇگان - детский сад ГьимадокIан himadojan هێمادۈگان - детский сад Лълъедок Iан :edojan ڷېد ۈ گان - Бассейн ЛълъухьадукIан :u%adujan ڷۇڮادۇ گا ن - Массажный кабинет МалълъарукIан ma:arujan ماڷارۇگان - институт усовершенствования учителей Маххунухлул чIчIовукIан ma{unu[lul Zowujan ماخۇنۇځلۇل ڄۈوۇگان - железно-дорожный вокзал Маххунугьлул чIчIовокIан ma{unuhlul Zowojan ماخۇنۇ ه ل ۇ ل ڄۈوۈگان - железно-дорожный вокзал МаххщаликIан ma{&alijan ماخۺالێگان - Факультет ПишадукIан _i^adujan فێشادۇگان - колледж ПишадокIан _i^adojan فێشادۈگان - колледж РакIарукIан rajarujan راگارۇگان - Площадь РаццлидукIан raClidujan راڛلێدۇگان - Рекламная контора РаццлидокIан raClidojan ر ا ڛلێدۈگان - рекламная контора РещтIадукIан re&Tadujan رېۺطادۇگان - лагерь РещтIадокIан re&Tadojan رېۺطادۈگان - лагерь лъимадул рещтIадукIан ;imadul re&Tadujan ڸێمادۇل رېۺطادۇگان - детский лагерь гьимадол рещтIадокIан himadol re&Tadojan هێمادۈل رېۺطادۈگان - детский лагерь рагъул рештIадукIан ravul re&Tadujan راغۇل رېۺطادۇگان - военный лагерь рагъул рештIадокIан ravul re&Tadojan راغۇل رېۺطادۈگان - военный лагерь РичарукIан rixarujan رێچارۇگان - Базар, рынок, место, где торгуют люди (пассаж) РоххадукIан ro{adujan رۈخادۇگان - Полицейский участок СахкIан sa[jan ساځگان - Санаторий СагъкIан savjan ساغگان - Санаторий СокIкIликIан soJlijan سۈڴلێگان - Камера хранения СукIкIликIан suJlijan سۈڴلێگان - Камера хранения СсверукIан Swerujan صوېرۇگان - Парк ТирибуссукIан tiribuSujan تێرێبۇصۇگان - Таксопарк ТIадборжукIан Tadbor$ujan طادبۈرجۇگان - космодром АдборжокIан adbor$ojan ادبۈرجۈگان - космодром ТIадбуссалълъул чIчIовукIан TadbuSa:ul Zowujan طادبۇصا ڷ ۇل ڄۈوۇگان - автостанция Нахъбуссалълъул чIчIовокIан na]buSa:ul Zowojan ناڅبۇصا ڷ ۇل ڄۈوۈگان - автостанция ТIохьокIан To%ojan طۈڮۈگان - библиотека ОхьокIан o%ojan ئۈڮۈگان - библиотека УнтукIан untujan ئۇنتۇگان - больница УнтокIан untojan ئۇنتۈگان - больница УргъарукIан urvarujan ئۇرغارۇ گا ن - Лаборатория ХхетарукIан {etarujan خېتارۇ گا ن - Строительный комбинат ХIадарукIан \adarujan حادارۇگان - Театр ХIалбихьукIан \albi%ujan حالب ێ ڮ ۇ گان - лаборатория ХIалхьикIан \al%ijan حالڮێگان - курорт ХIадарукIан \adarujan حادارۇگان - театр ХIалтIукIан \alTujan حالطۇگان - завод, фабрика ХIалтIокIан \alTojan حالطۈگان - завод, фабрика ХъвавукIан ]wawujan څواوۇگان - чат ХъвавокIан ]wawojan څواوۈگان - чат ХъвадарукIан ]wadarujan څوادارۇگان - канцелярия ЧадикIан xadijan چادێگان - хлебозавод ЧодокIан xodojan چۈدۈگان - хлебозавод ЧайдукIан xaydujan چايدۇگان - чайхана ЧайдокIан xaydojan چايدۈگان - чайхана ЧодукIан xodujan چۈدۇگان - Ипподром ЧолкIан xoljan چۈلگان - Ипподром ЧIчIовукIан Zowujan ڄۈوۇگان - Станция (например, автобусная) ЧIчIовокIан Zowojan ڄۈوۈگان - Станция (например, автобусная) ЦIцIалдокIан ~aldojan ڞالدۈگان - школа КIвел jwel گوېل - Функция КIвелаб jwelab گوېلاب - Функциональный КIвен jwen گوېن - Мощность КIвенаб jwenab گوېناب - Мощный КIетIеро jeTero گېطېرۈ - Клавиатура КIиберкIо jiberjo گێبېرگۈ - Велосипед К I икъокъолаб jiqoqolab گێق ۈ ق ۈلاب - Карантин КIудияв нусилбетIер judiyaw nusilbeTer گۇدێياو نۇسێلبېطېر - Майор КIудав нусилбелэр judaw nusilbel'er گۇداو نۇسێلبېائېر - Майор КIудияб ралъад judiyab ra;ad گۇدێياب راڸاد - Океан КIудаб ралгьад judab ralhad گۇداب رالهاد - Океан КIудияб рукъ judiyab ruq گۇدێياب رۇق - Зал (в доме) КIудаб рукъ judab ruq گۇداب رۇق - Зал (в доме) КIицIцIадиро ji~adiro گێڞادێرۈ - Баланс КIичIаро jizaro گێڃارۈ - Шланг -кӏо БахIанкIо (бахIанкIаби) ba\anjo (ba\anjabi) باحانگۈ (باحانگابێ) - Вешалка БаччанкIо (баччанкIаби) baXanjo (baXanjabi) (باڿانگۈ (باڿاگابێ - Моторчик БихьанкIо (бихьанкIаби) bi%anjo (bi%anjabi) بـێڮانگۈ - Мультфильм БорхханкIо (борхханкIаби) bor{anjo (bor{anjabi) بۈرخانگۈ - Домкрат ГурдикIо (гурдикIаби) gurdijo (gurdijabi) ڬۇردێگ ۈ - Футболка КуцанкIо kucanjo كۇښانگۈ - Тренировка КуцункIо kucunjo كۇښۇنگۈ - Тренировка КъахIанкIо qa\anjo قاحانگ ۈ - Прищепка КIалъанкIо (кIалъанкIаби) ja;anjo (ja;anjabi) گاڸانگۈ - Разговорник КIалгьанкIо (кIалгьанкIаби) jalhanjo (jalhanjabi) گالهانگۈ - Разговорник КIиберкIо jiberjo گێبېرگۈ - Велосипед МалълъанкIо (малълъанкIаби) ma'anjo (ma'anjabi) ماڷانگۈ - Правило РикIкIанкIо (рикIкIанкIаби) riJanjo (riJanjabi) (رێڴانگۈ (رێڴانگابێ - Цифра РицанкIо (рицанкIаби) ricanjo (ricanjabi) رێښېنگۈ - Сторис РугьункIо ruhunjo رۇهۇنگۈ - Упражнение РукIникIо (рукIникIаби) rujnijo رۇگنێگۈ - Квартирант (рукIун - квартира) ТIагъуркIо TaGurjo طاغۇرگۈ - Шапочка ТIажукIо Ta$ujo طاجۇگۈ - Спортивные брюки АжукIо a$ujo اجۇگۈ - Спортивные брюки ХъвадаркIо ]wadarjo څوادارگۈ - Графический планшет ЦIцIалункIо (цIцIалункIаби) Valunjo (Valunjabi) ڞالۇنگۈ - Урок ЦIцIацIцIанкIо VaVanjo ڞاڞانگۈ - Эспандер Лъ ; ڸ ЛъавукIан ;awujan ڸاوۇگان - Университет, институт ГьавокIан hawojan هاوۈگان - Университет, институт Лъавугъамасс ;awuvamaS ڸاوۇغاماص - Энциклопедия Гьавогъамасс hawovamaS هاوۈغاماص - Энциклопедия Лъарачу ;araxu ڸاراچۇ - Гиппопотам Гьарачу haraxu هاراچۇ - Гиппопотам Лъималрукъ ;imalruq ڸـێمالرۇق - Детская комната Гьималрукъ himalruq هێمالرۇق - Детская комната Лъел ;el ڸـېل - Папка (цойги магIна) Гьел hel هـېل - Папка (цойги магIна) Лъелнух ;elnu[ ڸـېلنۇځ - Тротуар Гьелнугь helnuh هـېلنۇه - Тротуар ЛъелнухкъотI ;elnu[qoT ڸـېلنۇځقۈط - Пешеходный переход ГьелнугькъотI helnuhqoT هـېلنۇهقۈط - Пешеходный переход Лъилъаро ;i;aro ڸـێـڸارۈ - Комбайн Гьилгьаро hilharo هێلهارۈ - Комбайн ЛъилъикIан ;i;ijan ڸێڸێگان - Санаторий, курорт ГьилгьикIан hilhijan هێلهێگان - Санаторий, курорт Лъилъизавухъан, лъилъизаюхъан ;i;i#awu]an, ;i;i#ayu]an ڸێڸێزايۇڅان، ڸێڸ ێزاو ۇڅان - Врач, медик Гьилгьухъан hilhu]an هێلهۇڅان - Врач, медик ЛI / ڶ ЛIаркIодо /arjodo ڶارگۈدۈ - Носорог ЛълъаркIодо :arjodo ڷارگۈدۈ - Носорог Лълъ : ڷ Лълъадал I гьуърул :ada/hu'rul ڷادا ڶه ۇئرۇل - Акваланг Лълъадал I рет I :ada/reT ڷاداڶرېط - Скафандр Лълъадаро (лълъадринисса) :adaro (:adriniSa) ڷادارۈ (ڷادرێنێصا) - Водопроводный кран лълъудрул, лълъадрил :udrul, :adril ڷۇدرۇل، ڷادرۈێل ЛълъедокIан :edojan ڷېدۈگان - Бассейн Лълъелбиж :elbi$ ڷېلبێج - Водород ЛълъелIторгIо :e/torfo ڷېڶتۈرعۈ - Водное поло ЛълъелълъхIоркIо :e:\orjo ڷېڷحۈرگۈ - Водное поло Лълъимбахь :imba% ڷێمباڮ - Водонагреватель Лълъимбич :imbix ڷێمبێچ - автомат для продажи воды ЛълъимречIчI :imreZ ڷێمرېـڄ - Фонтан Лълъухьадухъан :u%adujan ڷۇڮادۇڅان - Массажист ЛълъухьадукIан :u%adujan ڷۇڮادۇگان - Массажный кабинет М m م Малълъ ma: ماڷ - Учение Борцариялълъул малълъ borcariya:ul ma: بۈرښارێيڷۇل ماڷ - Геометрия Ри кIкI адумалълъ riJaduma: رێڴاد ۇ ما ڷ - математика РикIкIиналълъул малълъ riJina:ul ma: رێڴێناڷۇل ماڷ - Математика, алгебра Рагъумалълъ ravuma: راغۇماڷ - Военная наука Рагъмалълъи ravma:i راغماڷێ - Стратегия РагIи-пиччалълъул малълъ rafi-_iXa:ul ma: راعێ- فێڿاڷۇل ماڷ - Логика РагIумалълъ rafuma: راعۇماڷ - Филология РагIомалълъ rafoma: راعۈماڷ - Филология ЦIцIвабзазул малълъ ~wab#a#ul ma: ڞوابزازۇل ماڷ - Астрономия Рахъ-мухъалълъул малълъ ra]-mu]a:ul ma: راڅ - مۇڅاڷۇل ماڷ - География Рахъ-нухъалълъул малълъ ra]-nu]a:ul ma: راڅ - نۇڅاڷۇل ماڷ - География ЧIаголъиялълъул малълъ zago;iya:ul ma: ڃاڬۈڸێياڷۇل ماڷ - Биология ЧIаголиялълъул малълъ zagoliya:ul ma: ڃاڬۈلێياڷۇل ماڷ - Биология Лага-черххалълъул малълъ laga-xer{a:ul ma: لاڬا - چېرخاڷۇل ماڷ - Анатомия ТIабигIаталълъул малълъ Tabifata:ul ma: طابێعاتاڷۇل ماڷ - Природоведение МалълъарукIан ma:arujan ماڷارۇگان - институт усовершенствования учителей МалълъанкIо (малълъанкIаби) ma'anjo (ma'anjabi) ما ڷ انگۈ - Правило Малълъулкъо ma:ulqo ماڷۇلقۈ - Семинар Малълъугьан ma:uhan ماڷۇهان - Ученый Малълъухъан ma:u]an ماڷۇڅان - Учитель МаххулгIорцIен ma{ulfor`en ماخۇلعۈرڝېن - Мотороллер МаххулгIорцIмадулав ma{ulfor`madulaw ماخۇلعۈرڝمادۇلاو - Мотороллерист МаххулкIерт ma{uljert ماخۇلگېرت - Скутер МаххулкIартилав ma{uljartilaw ماخۇلگارتێلاو - Скутерист МаххулхIама ma{ul\ama ماخۇلحاما - Мопед МаххулхIамулав ma{ul\amulaw ماخۇلحامۇلاو - Мопедист Маххулчу ma{ulxu ماخۇلچۇ - Мотоцикл Маххулчодулав ma{ulxodulaw ماخۇلچۈدۇلاو - Мотоциклист Маххулчолав ma{ulxolaw ماخۈلچۈلاو - Мотоциклист Маххунухлул чIчIовукIан ma{unu[lul Zowujan ماخۇنۇځلۇل ڄۈوۇگان - железно-дорожный вокзал Маххунугьлул чIчIовокIан ma{unuhlul Zowojan ماخۇنۇهلۇل ڄۈوۈگان - железно-дорожный вокзал Маххел ma{el ماخېل - Медаль МаххщаликIан ma{&alijan ماخۺالێگان - Факультет МаххщаликIаналълъул бетIер ma{&alijana:ul beTer ماخۺالێگاناڷۇل بېطېر - Декан факультета МаххщаликIаналълъул бел'эр ma{&alijana:ul bel'er ماخۺالێگاناڷۇل بېلئېر - Декан факультета Маххщалихъан ma{&ali]an ماخۺالێڅان - Специалист МаххщалицIцIар ma{&ali~ar ماخۺالێڞار - Квалификация МахIкъотI ma\qoT ماحقۈط - Сифон МацIцIигьан ma~ihan ماڞێهان - Языковед, лингвист МегежкъунцI mege$qun` مېڬېجقۇنڝ - Триммер МегIапихъ яги накIкIигIеч mefa_i] yagi naJifex مېعافێڅ ياڬێ ناڴێغوېط - Ананас Мекъел meqel مېقېل - Ошибка Мокъели moqeli مۈقېلێ - Турник Мекъссабахъ meqSaba] مېقصاباڅ - Негатив (фото) МоцIцIел mo~el مۈڞېل - Календарь МагIарул мацIцI (Маарул мацIцI) mafarul ma~ (maarul ma~) (ماعارۇل ماڞ (مائارۇل ماڞ - Аварский язык КIалъаялълъул гIуцIцIиялълъул малълъ ja;aya:ul fu~iya:ul ma: گاڸاياڷۇل عۇڞێياڷۇل ماڷ - синтаксис КIалгьаялълъул гIуцIцIиялълъул малълъ ja;aya:ul fu~iya:ul ma: گالهاياڷۇل عۇڞێياڷۇل ماڷ - синтаксис РагIабазул малълъ rafaba#ul ma: راعابازۇل ماڷ - лексика Гьаркьазул малълъ harpa#ul ma: هارڨازۇل ماڷ - фонетика РагIул тартибалълъул малълъ raful tartiba:ul ma: راعۇل تارتێباڷۇل ماڷ - морфология МацIцIазул ссверелазул малълъ ma~a#ul Swerela#ul ma: ماڞازۇل صوېرېلازۇل ماڷ - диалектология МацIцIалълъул кIалъаялълъул чIил ma~a:ul ja;aya:ul zil ماڞاڷۇل گاڷاياڷۇل ڃێل - наречие МацIцIалълъул кIалгьаялълъул чIил ma~a:ul jalhaya:ul zil ماڞاڷۇل گاڷاياڷۇل ڃێل - наречие мацIцIалълъул ссверел ma~a:ul Swerel ماڞاڷۇل صوېرېل - диалект мацIцIалълъул гаргар ma~a:ul gargar ماڞاڷۇل ڬارڬار - говор мацIцIалълъул гъокьгаргар ma~a:ul gopgargar ماڞاڷۇل غۈڨڬارڬار - подговор Мухъел mu]el مۇڅېل - Чертеж Нухъел nu]el نۇڅېل - Чертеж МухIурлълъим mu\ur:im مۇحۇرڷێم - Щелочь МухIурлълъин mu\ur:in مۇحۇرڷێن - Щелочь МухIурцIцIам mu\ur~am مۇحۇرڞام - Сода МухIурцIцIан mu\ur~an مۇحۇرڞان - Сода Н n ن Накнак naknak ناكناك - Магнитофон Нак I к I иг Iеч яги мегIапихъ naJifex yagi mefa_i] مېعاف ێ څ يا ڬ ێ نا ڴ ێغو ېط - Ананас Напсалълъул гIелму na_sa:ul felmu نافساڷۇل عېلمۇ - Психология Напсалълъул гIалимчи na_sa:ul falimxi نافساڷۇل عالێمچێ - Психолог НахулIгени na[u/geni ناځۇڶـڬېنێ - Авокадо Нахулълъгени na[u:geni ناځۇڷـڬېنێ - Авокадо Нахъарукъ na]aruq ناڅارۇق - Кладовая НахъахIалев na]a\alew ناڅاحالېو - Защитник НахъахIанев na]a\anew ناڅاحانېو - Защитник Нахътел na]tel ناڅتېل - Архив НекIорукъ nejoruq نېگۈرۇق - Музей НекIссел nejSel نېگصېل - Антиквариат НугIел nufel نۇعېل - Удостоверение НусилбетIер nusilbeTer نۇسێلبېطېر - Капитан Нусилбелэр nusilbel'er نۇسێلبېلئېر - Капитан Нусилъавугъамасс nusi;awuvamaS نۇسێڸاوۇغاماص - Википедия Нусигьавогъамасс nusihawovamaS نۇسێهاوۈغاماص - Википедия НусибакI nusibaj نۇسێباگ - сайт Нусибикь nusibip نۇسێبێڨ - Роутер Нусибихь nusibi% نۇسێبێڮ - Браузер Нусигьин nusihin نۇسێهێن - Интернет Нусирихь nusiri% نۇسێرێڮ - Нейросеть Нусирукъ nusiruq نۇسێرۇق - Вебинарная комната Нуситукен nusituken نۇسێتۇكېن - Интернет-магазин Нуситукан nusitukan نۇسێتۇكان - Интернет-магазин Нусел nusel نۇسېل - Процент Нускила nuskila نۇسكێلا - Центнер НухтIабихь nu[Tabi% نۇځطابێڮ - Паспорт Нугьлабихь nuhlabi% نۇهلابێڮ - Паспорт О o ئۈ ОзкIанцIур o#jan`ur ئۈزگانڝۇر - Кенгуру П _ ف Пайдабос _aydabos فايدابۈس - Пользователь Пайдакьел _aydapel فايداڨېل - Разработчик ПайдагIиссин _aydafiSin فايداعێصێن - Микроэлемент Паркъеро _arqero فارقېرۈ - Мигалка Пара _ara فارا - Секунда ПарарикIкI _ararij فارارێڴ - Секундомер Парпаро _ar_aro فارفارۈ - Флаг Пачалихъалълъул рикьи _axali]a:ul ripi - فاچالێڅاڷۇل رێڨێ Администр. деление Улка ulka ئۇلكا - республика Ракь-мухъ rap-mu] راڨ- مۇڅ - край Ракь-нухъ rap-nu] راڨ- نۇڅ - край Рахъ ra] راڅ - область Мухъ mu] مۇڅ - район Нухъ nu] نۇڅ - район Рахъ-мухъ ra]-mu] راڅ- مۇڅ - округ Рахъ-нухъ ra]-nu] راڅ- نۇڅ - округ Шагьармухъ ^aharmu] شاهارمۇڅ - город-субъект Шагьарнухъ ^aharnu] شاهارنۇڅ - город-субъект Миллирахъ milira] مێلێراڨ - автономная область Миллимухъ milimu] مێلێمۇڅ - автономный район Миллинухъ milinu] مێلێنۇڅ - автономный район Пенхъеро _en]ero فېنڅېرۈ - Опрыскиватель ПиритIехь _iriTe% فێرێطېڮ - Электронная книга Пириэхь _irie% فێرێئېڮ - Электронная книга Пирич _irix (порчол _orxol) فێرێـچ - Электричество Пиричборц _irixborc فێرێچبۈرښ - Вольтметр ПиричрикIкI _irixriJ فێرێچرێڴ - Счетчик электроэнергии ПиричцIцIикIкI _irix~iJ فێرێچڞێڴ - Трансформатор Пихъел _i]el فێڅېل - Витамин Пихъил лълъим _i]ik :im فێڅێل ڷێم - Компот Пихъил лълъин _i]ik :in فێڅێل ڷێن - Компот Пихъча _i]xa فێڅچا - Фруктоза ПишадукIан _i^adujan فێشادۇگان - Колледж ПишадокIан _i^adojan فێشادۈگان - Колледж Порчобусс _orxobuS فۈرچۈبۇص - Электричка Порчогьоко _orxohoko فۈرچۈهۈكۈ - Электромобиль Порчогьорко _orxohorko فۈرچۈهۈركۈ - Электромобиль Порчогьобо _orxohobo فۈرچۈهۈبۈ - ГЭС Порчогьиби _orxohibi فۈرچۈهێبێ - ГЭС Порчокор _orxokor (пирич - порчол) فۈرچۈكۈر - Микроволновка Порчокун _orxokun (пирич - порчол) فۈرچۈكۇن - Электропроводка Порчокунххалат _orxokun{alat (пирич - порчол) فۈرچۈكۇنخالات - Удлинитель электрический Порчохъан _orxo]an فۈرچۈڅان - Электромонтер Р r ر Раглигурде ragligurde راڬلێڬۇردې - ночная рубашка Раглигорде ragligorde راڬلێڬۈردې - ночная рубашка Раглирукъ ragliruq راڬلێرۇق - Спальня Раглиххам ragli{am راڬلێخام - Постельное белье РагIиро rafiro راعێرۈ - Словарь РагIиродухъан rafirodu]an راعێرۈ - Переводчик РагIахъвай rafa]way (рагIараб хъвай) راعاڅواي - Подкаст РагIижуб rafi$ub راعێجۇب - Предложение (грамматика) РагIумалълъ rafuma: راعۇماڷ - Филология РагIомалълъ rafoma: راعۈماڷ - Филология РагIумачIу rafumazu راعۇماڃۇ - Кроссворд Рагьел rahel راهېل - Открывалка Рагьиро rahiro راهێرۈ - Компьютерная программа, приложение РагьтIарукъ rahTaruq راهطارۇق - Флигель (домик в дворе дома) Рагьларукъ rahlaruq راهلارۇق - Флигель (домик в дворе дома) Рагъугор ravugor راغۇڬۈر - Ринг Рагъумалълъ ravuma: راغۇماڷ - Военная наука Рагъмалълъи ravma:i راغماڷێ - Стратегия Рагъударс ravudars راغۇدارس - Военное дело (предмет в школе) Рагъулаб цIцIар ravulab ~ar راغۇلاب ڞار - Воинское звание Мухъилав mu]ilaw مۇڅێلاو - рядовой Нухъилав nu]ilaw نۇڅێلاو - рядовой БетIерав мухъилав beTeraw mu]ilaw بېطېراو مۇڅێلاو - ефрейтор Бел'эрав нухъилав bel'eraw nu]ilaw بېلئېراو نۇڅێلاو - ефрейтор АнцIилбетIер an`ilbeTer انڝێلبېطېر - сержант АнцIилбел'эр an`ilbel'er انڝێلبېلئېر - сержант Байрахъчи bayra]xi بايراڅچێ - Прапорщик КъокъадулбетIер qoqadulbeTer قۈقادۇلبېطېر - лейтенант Къокъадолбел'эр qoqadolbel'er قۈقادۈلبېلئېر - лейтенант НусилбетIер nusilbeTer نۇسێلبېطېر - капитан Нусилбел'эр nusilbel'er نۇسێلبېلئېر - капитан КIудияв нусилбетIер judiyaw nusilbeTer گۇدێياو نۇسێلبېطېر - майор КIудав нусилбел'эр judiyaw nusilbel'er گۇدێياو نۇسێلبېلئېر - майор АзарилбетIер a#arilbeTer ازارێلبېطېر - полковник Азарилбел'эр a#arilbel'er ازارێلبېلئېر - полковник АскарбетIер askarbeTer اسكاربېطېر - генерал Аскарбел'эр askarbel'er اسكاربېلئېر - генерал Рагъулав ravulaw راغۇلاو - Офицер Рагъурукъ ravuruq راغۇرۇق - Казарма Рагъул рагIаби ravul rafabi راغۇل راعابێ бронетранспортер راغۇلاب چارمێل هۈكۈ - Рагъулаб чармил гьоко ravulab xarmil hoko бронетранспортер راغۇلاب چارمێل هۈركۈ - Рагъулаб чармил гьорко ravulab xarmil horko БМП ڸېلازۇل راغۇل چارمۇل هۈكۈ - Лъелазул рагъул чармил гьоко ;ela#ul ravul xarmil hoko БМП هېلازۇل راغۇل چارمۇل هۈركۈ - Гьелазул рагъул чармил гьорко hela#ul ravul xarmil horko броневик, бронированный автомобиль چارمێل هۈكۈ - Чармил гьоко xarmil hoko броневик, бронированный автомобиль چارمێل هۈركۈ - Чармил гьорко xarmil horko САУ عاراداڅۇرۺۇر - ГIарадахъурщур farada]ur&ur ПВО هاوا ڝۇنۇلېب اسكار - Гьава цIунинеб аскар hawa `unineb askar ПВО هاوا ڝۇنێنېب اسكار - Гьава цIунулеб аскар hawa `unuleb askar ЗРК هاوا ڝۇنۇلېب عاراردادۇل عۇڞېن - Гьава цIунулеб гIарададул гIуцIцIен hawa `unuleb fu~en ЗРК هاوا ڝۇنێنېب عاراردادۈل عۇڞېن - Гьава цIунинеб гIарададол гIуцIцIен hawa `unineb faradadol fu~en танк څۇرۺۇر - Хъурщур ]ur&ur авиация هاواياڷۇل راغۇل اسكار - Гьаваялълъул рагъул аскар hawaya:ul ravul askar сухопутные войска ڸېلازۇل اسكار - Лъелазул аскар ;ela#ul askar сухопутные войска هېلازۇل اسكار - гьелазул аскар hela#ul askar морской флот ڬۇمۇزۇل اسكار - Гумузул аскар gumu#ul askar космические войска طادزۈدێل اسكار - ТIадзодил аскар Tad#odil askar космические войска ادزۈدێل اسكار - адзодил аскар ad#odil askar воздушно-десантные войска زۈدۈصا گانڝۇلېب اسكار Зодосса кIанцIулеб аскар #odoSa jan`uleb askar воздушно-десантные войска زۈدۈصا گانڝێنېب اسكار Зодосса кIанцIинеб аскар #odoSa jan`ineb askar морские десант-е войска راڸداصا گانڝۇلېب اسكار Ралъдасса кIанцIулеб аскар ra;daSa jan`uleb sakar морские десант-е войска رالدالاصا گانڝۇلېب اسكار Ралдаласса кIанцIинеб аскар raldalaSa jan`ineb sakar Рагъул хIинчIчI ravul \inZ راغۇل حێنڄ - боевой дрон Ракьбухъ rapbu] راڨبۇڅ - Экскаватор Ракьбохъ rapbo] راڨبۈڅ - Экскаватор РакIарел rajarel راگارېل - Коллекция, набор РакIарукIан rajarujan راگارۇگان - Площадь Ралъдал рагIал ra;dal rafal راڸدال راعال - Морской пляж (берег) Ралдал рагIал raldal rafal رالدال راعال - Морской пляж (берег) Ралъдалай ra;dalay راڸدالاي - Русалка Ралдалай raldalay رالدالاي - Русалка Ралъдалхъачагъ ra;dal]axav راڸدالڅاچاغ - Пират Ралдалгъачагъ raldav]axav رالدالغاچاغ - Пират Расчур rasxur راسچۇر - Шампунь Расххул ras{ul راسخۇل - Ополаскиватель для волос Раххссибусс ra{SibuS راخصێبۇص - Поезд РахьдалтIагIам ra%dalTafam راڮدالطاعام - Сгущенка РахьдалтIагIан ra%dalTafan راڮدالطاعان - Сгущенка Рахьча ra%xa راڮچا - Лактоза Рахъбихь ra]bi% راڅبێڮ - Компас Раччен (рачницца, раччнил, раччнал) raXen (raXniCa, raXnil, raXnal) راڿېن (راڿنێڛا، راڿنێل، راڿنال) - Вагон Раччбижо raXbi$o راڿبێجۈ - Фермент Регел regel رېڬېل - Кровать Регъеро (регърицца, регъеродул, регъераби) revero (revriCa, reverodul, reverabi) رېغېرۈ - Сварочный аппарат Регърихъан reveru]an رېغېرۇڅان - Сварщик Рекери rekeri رېكېرێ - Бег РекIунрукъ rejunruq رېگۇنرۇق - Пристройка РокIонрукъ rojonruq رۈگۈنرۇق - Пристройка РетIелчур reTelxur رېطېلچۇر - Стиральная машина Рел'элчур rel'elxur رېلئېلچۇر - Стиральная машина РетIен (ратIнил, ратIницца, ратIнал) reTen (raTnil, raTniCa, raTnal) رېطېن - Костюм Рел'эн (ролнил, ролницца, ралнал) rel'en (rolnil, rolniCa, ralnal) رېلئېن - Костюм РетIур (ратIрил, ратIрицца, ратIрал) reTur (raTril, raTriCa, raTral) رېطۇر - Юбка Рел'ур (ралрил, ралрицца, ралрал) rel'ur (ralril, ralriCa, ralral) رېطۇر - Юбка Реххарухъан re{aru]an رېخارۇڅان - Метатель Реццел (раццлицца, раццлидул, реццелал) reCel (raCliCa, raClidul, reCelal) رېڛېل - Реклама Раццлидухъан raClidu]an راڛلێدۇڅان - Рекламщик РаццлидукIан raClidujan راڛلێدۇگان - Рекламная контора РещтIадукIан re&Tadujan رېۺطادۇگان - Лагерь РещтIадокIан re&Tadojan رېۺطادۈگان - Лагерь лъимадул рещтIадукIан ;imadul re&Tadujan ڸێمادۇل رېۺطادۇگان - детский лагерь гьимадол рещтIадокIан himadol re&Tadojan هێمادۈل رېۺطادۈگان - детский лагерь рагъул рештIадукIан ravul re&Tadujan راغۇل رېۺطادۇگان - военный лагерь рагъул рештIадокIан ravul re&Tadojan راغۇل رېۺطادۈگان - военный лагерь РигьрикIкI rihriJ رێهرێڴ - Таймер РикIкIадумалълъ riJaduma: رێڴادۇماڷ - Математика. РикIкIанкIо (рикIкIанкIаби) riJanjo (riJanjabi) (رێڴانگۈ (رێڴانگابێ - Цифра РикIкIел (рикIкIлил, рикIкIлидул, рикIкIелал) riJel (riJlil, riJlidul, riJelal) رێڴېل - Номер РикIкIеро riJero رێڴېۈ - Калькулятор Рицен ricen رێښېن - История РицанкIо (рицанк Iаби) ricanjo (ricanjabi) رێ ښېنگۈ - Сторис РичарукIан rixarujan رێچارۇگان - Базар, рынок, место, где торгуют люди (пассаж) Риччел riXel رێڿېل - Билет Роохьитал roo%ital رۈئۈڮێتال - Босоножки Роохьатал roo%atal رۈئۈڮاتال - Босоножки Розур ro#ur رۈزۇر - Пума РогIрихъан rofri]an رۈعرێڅان - Водопроводчик РолIогIучIал ro/ofuzal رۈڶۈعۇڃال - Соломка РолълъогIучIал ro:ofuzal رۈڷۈعۇڃال - Соломка Роххадухъан ro{adu]an رۈخادۇڅان - Участковый РоххадукIан ro{adujan رۈخادۇگان - Полицейский участок Роцел (роцеладул) rocel (roceladul) رۈښېل - Тариф Ругьалаби ruhalabi رۇهالابێ - Газета Рогьалаби rohalabi رۈهالابێ - Газета РугьелбитI ruhelbiT رۇهېلبێط - Мессенджер РогьелбитI rohelbiT رۈهېلبێط - Мессенджер РугьункIо ruhunjo رۇهۇنگۈ - Упражнение Рукъ ruq رۇق - Комната Богорукъ bogoruq بۈڬۈرۇق - Кухня Болрукъ bolruq بۈلرۇق - Клуб ГIарцурукъ farcuruq عارښۇرۇق - Банк ГIарцорукъ farcoruq عارښۈرۇق - Банк Гъоркьарукъ vorparuq غۈرڨارۇق - Подвал Гъокьарукъ voparuq غۈڨارۇق - Подвал ГьитIичрукъ hiTixruq هێطێچرۇق - Детская комната Гьоболрукъ hobolruq هۈبۈلرۇق - Гостинная комната Какирукъ kakiruq كاكێرۇق - Молитвенная комната Колорукъ koloruq كۈلۈرۇق - Дача Куцарукъ kucaruq كۇښارۇق - Тренажерный зал КIудаб рукъ judab ruq گۇداب رۇق - Зал Лъималрукъ ;imalruq ڸـێمالرۇق - Детская комната Гьималрукъ himalruq هـێمالرۇق - Детская комната Нахъарукъ na]aruq ناڅارۇق - Кладовая комната НекIорукъ nejoruq نېگۈرۇق - Музей Нусирукъ nusiruq نۇسێرۇق - Вебинарная комната Раглирукъ ragliruq راڬلێرۇق - Спальная комната Рагъурукъ ravuruq راغۇرۇق - Казарма РагьтIарукъ rahTaruq راهطارۇق - Флигель (домик в дворе дома) Рагьларукъ rahlaruq راهلارۇق - Флигель (домик в дворе дома) РекIунрукъ rejunruq رېگۇنرۇق - Пристройка РокIонрукъ rojonruq رۈگۈنرۇق - Пристройка ТIассарукъ TaSaruq طاصارۇق - Мансарда Ассарукъ aSaruq اصارۇق - Мансарда ТIадрукъ Tadruq طادرۇق - Чердак Адрукъ adruq ادرۇق - Чердак ТIохьорукъ To%oruq طۈڮۈرۇق - Библиотека (комната) Охьорукъ o%oruq ئۈڮۈرۇق - Библиотека (комната) Унтурукъ unturuq ئۇنتۇرۇق - Больничная палата Унторукъ untoruq ئۇنتۈرۇق - Больничная палата ХIалтIурукъ \alTuruq حالطۇرۇق - Кабинет ХIалтIорукъ \alToruq حالطۈرۇق - Кабинет ХIалхьирукъ \al%iruq حالڮـێرۇق - Комната отдыха Ццеберукъ Ceberuq ڛېبېرۇق - Прихожая комната ЦIцIалурукъ ~aluruq ڞالۇرۇق - Классная комната (класс) ЦIцIалорукъ ~aloruq ڞالۈرۇق - Классная комната (класс) ЦIцIорорукъ ~ororuq ڞۈرۈرۇق - Холодильная комната Чвердерукъ xwerderuq چوېردېرۇق - Баня Чурдарукъ xurdaruq چۇردارۇق - Баня ЧчугIирукъ xufiruq چۇعێرۇق - Аквариум ДжугIирукъ Gufiruq جۇعێرۇق - Аквариум Рукъбахь ruqba% رۇقباڮ - Батарея РукIникIо (ру кI никIаби) rujnijo رۇگنێگۈ - Квартирант (рукIун - квартира) РукIкIенхIунсс ruJen\unS رۇڴېنحۇنص - Шприц ТIокIкIенхIунсс ToJen\unS طۈڴېنحۇنص - Шприц Рухь ru% رۇڮ - Файл С s س Сахбусс sa[buS ساځبۇص - Скорая помощь Сагъбусс savbuS ساغبۇص - Скорая помощь СахлъицIуни sa[;i`uni ساځڸێڝۇنێ - Медицина СагълицIуни savli`uni ساغلێڝۇنێ - Медицина СахкIан sa[jan ساځگان - Санаторий СагъкIан savjan ساغگان - Санаторий СияхIел siya\el سێياحېل - Каталог СокIкIеро soJero سۈڴېرۈ - Погрузчик СукIкIеро suJero سۇڴېرۈ - Погрузчик СокIкIел (сокIкIлил, сокIкIелал) soJel (soJlil, soJelal) سۈڴېل (سۈڴلێل، سۈڴېلال) - Чемодан СукIкIел (сукIкIлил, сукIкIелал) suJel (suJlil, suJelal) سۇڴېل (سۇڴلێل، سۇڴېلال) - Чемодан СокIкIликIан soJlijan سۈڴلێگان - Камера хранения СукIкIликIан suJlijan سۈڴلێگان - Камера хранения СокIкIел-къоно soJen-qono سۈڴېل - قۈنۈ - Багаж СукIкIел-къоно suJen-qono سۇڴېل - قۈنۈ - Багаж СокIкIен (сокIкIнил, сокIкIнал) soJen (soJnil, soJnal) سۈڴېن (سۈڴنێل، سۈڴنال) - Склад СукIкIен (сукIкIнил, сукIкIнал) suJen (suJnil, suJnal) سۇڴېن (سۇڴنێل، سۇڴنال) - Склад СокIкIур (сокIкIрил, сокIкIрал) soJur (soJril, soJral) سۈڴۇر (سۈڴرێل، سۈڴرال) - Шкаф СукIкIур (сукIкIрил, сукIкIрал) suJur (suJril, suJral) سۇڴۇر (سۇڴرێل، سۇڴرال) - Шкаф СокIкIур-къоно soJur-qono سۈڴۇر - قۈنۈ - Мебель СукIкIур-къоно suJur-qono سۇڴۇر - قۈنۈ - Мебель Сс S ص СсверукIан Swerujan صوېرۇگان - Парк СсинугIеч Sinufex صێنۇعېچ - Апельсин Ссинужакки Sinu$aKi صێنۇجاڭێ - Лимонник (пихъ) Ссинумачуял Sinumaxuyal صێنۇماچۇيال - Кроксы Ссинупихъ Sinu_i] صێنۇفێڅ - Мандарин Ссинукокон Sinukokon صێنۇكۈكۈن - Личи Ссинокукан Sinokukan صێنۈكۇكان - Личи СсинуторгIо Sinutorfo صێنۇتۈرعۈ - Резиновый мяч СсинохIоркIо Sino\orjo صێنۈحۈرگۈ - Резиновый мяч СсухIматкIалгIа Su\matjalfa صۇحماتگالعا - Банкетный зал Т t ت ТаргIимегъ tarfimev (таргIил мегъ) تارعێمېغ - Футбольное поле ХIаркIимегъ \arjimev (хIаркIил мегъ) تارعێمېغ - Футбольное поле Тажзагьруман ta$#ahruman تاجزاهرۇمان - Коронавирус ТамахбакI tama[baj تاماځباگ - Диван ТамагьбакI tamahbaj تاماهباگ - Диван Тамахпихъ tama[_i] تاماخف ێڅ - Помидор Тамагьпихъ tamah_i] تاماهف ێ څ - Помидор Тереро terero تېرېرۈ - Велосипед Тирибусс tiribuS تێرێبۇص - Такси ТирибуссукIан tiribuSujan تێرێبۇصۇگان - Таксопарк ТоргIогир torfogir تۈرعۈڬێر - Боулинг ХIоркIогир \orjogir حۈرگۈڬێر - Боулинг ТоргIокьаб torfopab تۈرعۈڨاب - Волейбол ХIоркIокьапI \orjopaP حۈرگۈڨاڣ - Волейбол ТоргIомал torfomal تۈرعۈمال - Футбол ХIоркIомал \orjomal حۈرگۈمال - Футбол ТоргIорехх torfore{ تۈرعۈرېخ - Баскетбол ХIоркIорехх \orjore{ تحۈرگۈرېخ - Баскетбол ТоргIоречIчI torforeZ تۈرعۈرېڄ - Гандбол ХIоркIоречIчI \orjoreZ حۈرگۈرېڄ - Гандбол ТоргIотIил ххарида torfoTil {arida تۈرعۈطێل خارێدا - Хоккей на траве ХIоркIоил ххерила \orjoil {erila تحۈرگۈئێل خېرێلا - Хоккей на траве ТоргIотIил хъещтIероялда torfoTil ]e&Teroyalda تۈرعۈطێل څېۺطېرۈيالدا - Хоккей с мячом ХIоркIоил хъещтIероялълъа \orjoil ]e&Teroya:a حۈرگۈئێل څېۺطېرۈياڷا - Хоккей с мячом Тохок to[ok تۈځۈك - Духовка (чIчIахъадерил мацIцIалда абула) Тукен tuken تۇكېن Тукан tukan تۇكان ГъоркьанратIлил тукен vorpanraTlil tuken غۈرڨانراطلێلتۇكېن - Магазин нижнего белья Гъокьаролол тукан voparolol tukan غۈرڨارۈلۈلۇتۇكان - Магазин нижнего белья Гьанал тукен hanal tuken هانال تۇكېن - Мясной магазин Гьанал тукан hanal tukan هانال تۇكان - Мясной магазин Гьарзатукен har#atuken هارزاتۇكېن - Универмаг Гьарзатукан har#atukan هارزاتۇكان - Универмаг Гьуинлъабазул тукен huin;aba#ul tuken هۇئێنڸابازۇل تۇكېن - Кондитерский магазин Гьоэлабазул тукен hoelaba#ul tukan هۈئېلابازۇل تۇكان - Кондитерский магазин ГIарац-меседалълъул тукен farac-meseda:ul tuken عاراښ - مېسېداڷۇل تۇكېن - Ювелирный магазин ГIарац-меседалълъул тукан farac-meseda:ul tukan عاراښ - مېسېداڷۇل تۇكان - Ювелирный магазин ГIиссинлъималазе тукен fiSin;imala#e tuken عێصێنڸێمالازې تۇكېن - Детский магазин ГIиссингьималазе тукан fiSinhimala#e tukan عێصێنهێمالازې تۇكان - Детский магазин Квен-тIеххалълъул тукен kwen-Te{a:ul tuken كوېن - طېخاڷۇل تۇكېن - Продовольственный магазин Квен-эххалълъул тукан kwen-e{a:ul tukan كوېن - ئېخاڷۇل تۇكان - Продовольственный магазин КъоццоратIлил тукен qoCoraTlil tuken قۈڛۈراطلێل تۇكېن - Магазин спортивной одежды Къоццоролол тукан qoCorolol tukan قۈڛۈرۈلۈل تۇكېن - Магазин спортивной одежды КIудатукен judatuken گۇداتۇكېن - Супермаркет КIудатукан judatukan گۇداتۇكان - Супермаркет Пихъ-мичIчIалълъул тукен _i]-miZa:ul tuken فێڅ - مێڄاڷۇل تۇكېن - Овощной магазин Пихъ-мичIчIалълъул тукан _i]-miZa:ul tukan فێڅ - مێڄاڷۇل تۇكان - Овощной магазин РасанкIабазул тукен rasanjaba#ul tuken راسانگابازۇل تۇكېن - Магазин игрушек РасанкIабазул тукан rasanjaba#ul tukan راسانگابازۇل تۇكان - Магазин игрушек РатIлитукен raTlituken راطلێتۇكېن - Магазин одежды Рололтукан rololtukan رۈلۈلتۇكان - Магазин одежды Рахьдал тукен ra%dal tuken راڮدال تۇكېن - Молочный магазин Рахьдал тукан ra%dal tukan راڮدال تۇكان - Молочный магазин РетIел-тIеххалълъул тукен reTel-Te{a:ul tuken رېطېل - طېڮاڷۇل تۇكېن магазин одежды и продуктов Рел'эл-эххалълъул тукан rel'el-e{a:ul tukan رېائېل - ئېڮاڷۇل تۇكان магазин одежды и продуктов РетIел-хьиталълъул тукен reTel-%ita:ul tuken رېطېل - ڮێتاڷۇل تۇكېن - магазин одежды и обуви Рел'эл-хьиталълъул тукан rel'el-%ita:ul tukan رېطېل - ڮێتاڷۇل تۇكان - магазин одежды и обуви РухIчIаголъабазул тукен ru\zago;aba#ul tuken رۇحڃاڬۈڸابازۇل تۇكېن - Зоомагазин РухIчIаголиялълъул тукан ru\zagoliya:ul tukan رۇحڃاڬۈلێياڷۇل تۇكان - Зоомагазин СокIкIур-къоноялълъул тукен soJur-qonoya:ul tuken سۈڴۇر - قۈنۈياڷۇل تۇكېن - Мебельный магазин СукIкIур-къоноялълъул тукан suJur-qonoya:ul tukan سۇڴۇر - قۈنۈياڷۇل تۇكان - Мебельный магазин ТIанссадул тукен TanSadul tuken طانصادۇل تۇكېن - Ковровый магазин ТIанссадол тукан TanSadol tukan طانصادۈل تۇكان - Ковровый магазин ТIагIел-гIучIалълъул тукен Tafel-fuza:ul tuken طاعېل - عۇڃاڷۇل تۇكېن - Хозяйственный магазин АгIел-гIучIалълъул тукан afel-fuza:ul tukan اعېل - عۇڃاڷۇل تۇكان - Хозяйственный магазин ТIогьол тукен Tohol tuken طۈهۈل تۇكېن - Цветочный магазин ТIогьол тукан Tohol tukan طۈهۈل تۇكان - Цветочный магазин Хьититукен %itituken ڮێتێتۇكېن - Обувной магазин Хьититукан %ititukan ڮێتێتۇكان - Обувной магазин Хьодул тукен %odul tuken ڮۈدۇل تۇكېن - Магазин семян Хьодол тукан %odol tukan ڮۈدۈل تۇكان - Магазин семян Чадил тукен xadil tuken چادێل تۇكېن - Хлебный магазин Чодол тукан xodol tukan چۈدۈل تۇكان - Хлебный магазин Чанахъанассе тукен xana]anaSe tuken چاناڅاناصې تۇكېن - Охотничий магазин ЧчугIитукен Xufituken ڿۇعێتۇكېن - Рыбный магазин ДжугIитукан Gufitukan جۇعێتۇكان - Рыбный магазин ЧчугIихъанассе тукен Xufi]anaSe tuken ڿۇعێڅاناصې تۇكېن - Магазин для рыбака ДжугIихъанассе тукан Gufi]anaSe tukan جۇعێڅاناصې تۇكان - Магазин для рыбака ЦIарагIалълъул тукен `arafa:ul tuken ڝاراعاڷۇل تۇكېن - Магазин посуды СсукIра-хъинцIалълъул тукан Sujra-]in`a:ul tukan صۇگرا-څێنڝاڷۇل تۇكان - Магазин посуды ЦIцIорогьуиналълъул тукен ~orohuina:ul tuken ڝۈرۈهۇئێناڷۇل تۇكېن - Магазин мороженого ЦIцIорогьоэналълъул тукан ~orohoena:ul tukan ڝۈرۈهۈئېناڷۇل تۇكان - Магазин мороженого Эргъероялълъул тукен erveroya:ul tuken ئېرغېلۈياڷۇل تۇكېن - Компьютерный магазин Эргъероялълъул тукан erveroya:ul tukan ئېرغېلۈياڷۇل تۇكان - Компьютерный магазин ТI T ط ТIабкIиторгIо Tabjitorfo طابگێتۈرعۈ - Настольный теннис ТIабкIихIоркIо Tabji\orjo طابگێحۈرگۈ - Настольный теннис ТIагъуркIо Tavurjo طاغۇرگۈ - Шапочка ТIадагьаб нах Tadahab na[ طاداهاب ناځ - Эфирное масло Адагьаб нагь adahab nah اداهاب ناه - Эфирное масло ТIадборж Tadbor$ طادبۈرج - Космическая ракета Адборж adbor$ ادبۈرج - Космическая ракета ТIадборжукIан Tadbor$ujan طادبۈرجۇگان - Космодром АдборжокIан adbor$ojan ادبۈرجۈگان - Космодром ТIадеборхх Tadebor{ طادېبۈرخ - Лифт Адеборхх adebor{ ادېبۈرخ - Лифт ТIадбусс TadbuS طادبۇص - Автобус Нахъбусс na]buS ناڅبۇص - Автобус ТIадбуссукIан TadbuSujan طادبۇصۇگان - Автостанция НахъбуссукIан na]buSujan ناڅبۇصۇگان - Автостанция ТIаджем Tad$em طادجېم - Обложка, обвертка Аджем ad$em ادجېم - Обложка, обвертка ТIадзоб Tad#ob طادزۈب - Космос Адзоб ad#ob ادزۈب - Космос ТIадзодигама Tad#odigama طادزۈدێڬاما - Космический корабль Адзодигама ad#odigama ادزۈدێڬاما - Космический корабль ТIадзодихъан Tad#odi]an طادزۈدێڅان - Космонавт Адзодихъан ad#odi]an ادزۈدێڅان - Космонавт ТIадрукъ Tadruq طادرۇق - Чердак Адрукъ adruq ادرۇق - Чердак ТIадтир Tadtir طادتێر - Вертолет Адтир adtir ادتێر - Вертолет ТIадхъвай Tad]way طادڅواي - Подписка Адхъвай ad]way ادڅواي - Подписка ТIадхъвазе Tad]wa#e طادڅوازې - Подписаться Адхъваде ad]wade ادڅوادې - Подписаться ТIадхъварав Tad]waraw طادڅواراو - Подписчик Адхъварав ad]waraw ادڅواراو - Подписчик ТIажукIо Ta$ujo طاجۇگۈ - Спортивные брюки АжукIо a$ujo اجۇگ ۈ - Спортивные брюки ТIажуч Ta$ux طاجۇچ - Шорты Ажуч a$ux اجۇچ - Шорты ТIанкIа Tanja طانگا - чIчIахъадерицца абула рахъу лълъадалIе бараб лълъамалъиялда, гьеб лълъамалъиялълъги цIарагI, ретIел чурула. ТIанхилIгьан Tan[i/han طانځێڶهان - Голубцы Амгьилълъгьан amhi:han امهێڷهان - Голубцы ТIаретI TareT طارېط - Пиджак Арегь areh ارېه - Пиджак ТIассарукъ TaSaruq طاصارۇق - Мансарда Ассарукъ aSaruq اصارۇق - Мансарда ТIахьалтIам Ta%alTam طاڮالطام - Портфель АхьалтIам a%alTam اڮالطام - Портфель ТIатIам TaTam (тIад тIамизе) طاطام - Одеяло АтIам aTam (ад тIамде) اطام - Одеяло ТIатIамлъел TaTam;el طاطامڸېل - Пододеяльник АтIамгьел aTamhel اطامهېل - Пододеяльник ТIехIабпурчIина Te\ab_urzina طېحابفۇڃێنا - Перловка ЭхIабпурчIина e\ab_urzina ئېحابفۇڃێنا - Перловка ТIехьел Te%el طېڮېل - Брошюра Эхьел e%el ئېڮېل - Брошюра ТIибитIарухъан TibiTaru]an طێبێطارۇڅان - Распространитель, дистрибьютор ТIилиццаречIчI TiliCareZ طێلێڛارېڄ - Хоккей ИлаццаречIчI ilaCareZ ئێلاڛارېڄ - Хоккей ТIинкIел Tinjel طێنگېل - Капельница ТIокъен Toqen طۈقېن - Гараж Гьокъен hoqen هۈقېن - Гараж ТIокIел (тIокIлил) Tojel طۈگېل (طۈگلێل) - Экономика ОкIел (окIлил) ojel ئۈگېل (ئۈگلێل) - Экономика ТIокIлихъан Tojli]an طۈگلێڅان - Экономист ОкIлихъан ojli]an ئۈگلێڅان - Экономист ТIон (тIонол) Ton (Tonol) طۈن (طۈنۈل) - Фон ТIорччоцIцIекIаб газ TorXo~ejab ga# طۈرڿۈڞېگاب كاز - Углекислый газ ТIорщелбацIцI Tor&elba~ طۈرۺېلباڞ - Зерноочистительная машина ОрщелбацIцI or&elba~ ئۈرۺېلباڞ - Зерноочистительная машина ТIотIотIам ToToTam طۈطۈطام - Скатерть Оло тIам oloTam ئۈل ۈ طام - Скатерть ТIохьорукъ To%oruq طۈڮۈرۇق - Библиотека (домашняя) Охьорукъ o%oruq ئۈڮۈرۇق - Библиотека (домашняя) ТIохьокIан To%ojan طۈڮۈگان - Библиотека (общественная) ОхьокIан o%ojan ئۈڮۈگان - Библиотека (общественная) ТIоццевехъан ToCewe]an طۈڛېوېڅان - Чемпион Оццевехъан oCewe]an ئۈڛېوېڅان - Чемпион ТIоццеехъан ToCeye]an طۈڛېيېڅان - Чемпионка Оццеехъан oCeye]an ئۈڛېيېڅان - Чемпионка ТIоццебехъан ToCebe]an طۈڛېبېڅان - Чемпион (команда) Оццебехъан oCebe]an ئۈڛېبېڅان - Чемпион (команда) ТIутIрекI TuTrej طۇطرېگ - Лента для мух У u ئۇ Ункъгъвел unqvwel ئۇنقغوېل - Пирамида Ункъидабач unqidabax ئۇنقغوېل - Квадроцикл Ункъ unq ئۇنق - Ква́ртал, четверть УнтукIан untujan ئۇنتۇگان - Больница УнтокIан untojan ئۇنتۈگان - Больница Унтурукъ unturuq ئۇنتۇرۇق - Больничная палата Унторукъ untoruq ئۇنتۈرۇق - Больничная палата УнтучIор untuzor ئۇنتۇڃۈر - Вирус УнточIор untozor ئۇنتۈڃۈر - Вирус Ургъарухъан urvaru]an ئۇرغارۇڅان - Изобретатель УргъарукIан urvarujan ئۇرغارۇگان - Лаборатория УргъунцIцIар urvun~ar ئۇرغۇنڞار - Псевдоним Х [ ځ Хвалиллълъим [walil:im ځوالاێلڷێم - Яд ХIвалиллълъин \walil:in حوالاێلڷێن - Яд Хонобелъ [onobe; ځۈنۈبېڸ - Яйцеварка ХIонобелгь \onobelh حۈنۈبېله - Яйцеварка Хх { خ Ххадуххарж {adu{ar$ خادۇخارج - Пенсия Ххадуххаржалълъул Идара {adu{ar$a:ul idara خادۇخارجاڷۇل ئێدارا - Пенсион. Фонд Ххалачед {alaxed خالاچېد - Батон Ххалхъвадари {al]wadari خالڅوادارێ - Диктант Ххаржел {ar$el خارجېل - Аванс Ххариллълъим {aril:im خارێلڷێم - Отвар Ххериллълъин {eril:in خېرێلڷێن - Отвар Ххвассарухъан {waSaru]an خواصارۇڅان - Спасатель Ххетарухъан {etaru]an خېتارۇڅان - Строитель ХхетарукIан {etarujan خېتارۇگان - Строительный комбинат ХхеххацIикъ {e{a`iq خېخاڝێق - Гепард Ххеххбусс {e{buS خېخبۇص - Маршрутка Ххеххго Рагьулеб ГIуж (ХхР-гIуж, ххеххрагIуж, ххеххгорагь) {e{go rahuleb fu$ ({.r.gu$, {e{rafu$, {e{gorah) - QR-код Ххинкьел {inpel خێنڨېل - Радиатор (отопление) Ххенкьел {enpel خېنڨېل - Радиатор (отопление) ХхинкIалкьаб {injalpab خێنگالڨاب - Аджика ХхинкIалкьапI {injalpaP خێنگالڨاڣ - Аджика Ххулел {ulel خۇلېل - Ополаскиватель ХI \ ح ХIадарукIан \adarujan حادارۇگان - Театр ХIадарухъан \adaru]an حادارۇڅان - Актер, артист ХIажатбакI \a$atbaj حاجاتباگ - Унитаз ХIажаткагъат \a$atkavat حاجاتكاغات - Туалетная бумага ХIажаткъали \a$atqali حاجاتقالێ - Бочок унитаза ХIажаткъили \a$atqili حاجاتقێلێ - Бочок унитаза ХIалбихьукIан \albi%ujan حالبێڮۇگان - Лаборатория ХIалтIиро \alTiro حالطێرۈ - Прибор ХIалтIен \alTiro حالطېن - Станок ХIалтIукIан \alTujan حالطۇگان - завод, фабрика ХIалтIокIан \alTojan حالطۈگان - завод, фабрика ХIалтIурукъ \alTuruq حالطۇرۇق - Кабинет ХIалтIорукъ \alToruq حالطۈرۇق - Кабинет ХIаларолI \alaro/ حالارۈڶ - Крахмал ХIаларолълъ \alaro: حالارۈڷ - Крахмал ХIалукъ \aluq حالۇق - Инвалид ХIалхьирукъ \al%iruq حالڮێرۇق - Комната отдыха ХIалхьикIан \al%ijan حالڮێگان - Курорт ХIалхьур \al%ur حالڮۇر - Перерыв ХIар \ar (хIаризе \ari#e) حار (حارێزې) - порошок ХIаричакар \arixakar حارێچاكار - сахарный порошок ХIаричур \arixur (хIарицца чуризе) حارێچۇر - стиральный порошок ХIатIижем, хIетIжем \aTi$em, \eT$em حاطێجېم، حېطجېم - Портянки ХIенссеро \enSero حېنصېرۈ - Шприц ХIинчIчI \inZ حێنڄ - Квадрокоптер, дрон (цойги магIна) ХIунсс \unS حۇنص - Укол ХIунссел \unSel حۇنصېل - Прививка ХIурбахъ \urba] حۇرباڅ - Пылесос ХIуркIутI \urjuT حۇرگۇط - Выбивалка ХIурча \urxa حۇرچا - Пыльца ХIурчен (хIурчнил, хIурчницца) \urxen (\urxnil, \urxniCa) حۇرچېن - Аллерген ХIухьлаццабачч \u%laCabaX حۈڮلاڛاباڿ - Тепловоз ХIохьлаццабачч \o%laCabaX حۇڮلاڛاباڿ - Тепловоз ХIухьлаццабелъ \u%laCabe; حۇڮلاڛابېڸ - Пароварка ХIохьлаццабелгь \o%laCabelh حۈڮلاڛابېله - Пароварка ХIухьукъ \u%uq حۇڮۇق - Азот Хъ ] څ Хъарщел ]ar&el څارۺېل - Паркет Хъерщел ]er&el څېرۺېل - Паркет Хъатигъвет I ]atuvweT څات ێغو ېط - Пальма ХъахIча (хъахIчадул, хъахIчаби) \a&xa (]a\xadul, ]axabi) څاحچا (څاحچادۇل، څاحچابێ) - Белок Хъвавул тIабакI ]wawul Tabaj څواوۇل طاباگ - Парта, письменный стол Хъвавол тIабакI ]wawol Tabaj څواوۈل طاباگ - Парта, письменный стол Хъвавул хъарщи ]wawul ]ar&i څواوۇل څارۺێ - Классная доска Хъвавол хъерще ]wawol ]er&e څواوۈل څېرۺې - Классная доска ХъвавутIехь ]wawuTe% څواوۇطېڮ - Журнал (для записей), дневник, блокнот Хъвавол'эхь ]wawol'e% څواوۈلئېڮ - Журнал (для записей), дневник, блокнот ХъвавугIучI ]wawufuz څواوۇعۇڃ - Карандаш, стилус ХъвавогIучI ]wawofuz څواوۈعۇڃ - Карандаш, стилус ХъвавукIан ]wawujan څواوۇگان - чат ХъвавокIан ]wawojan څواوۈگان - чат Хъвадарел ]wadarel څوادارېل - Тетрадь Хъвадаро ]wadaro څوادارۈ - Ручка ХъвадаркIо ]wadarjo څوادارگۈ - Графический планшет Хъвадаругьан ]wadaruhan څوادارۇهان - Секретарь ХъвадарукIан ]wadarujan څوادارۇگان - Канцелярия Хъерщел ]er&el څېرۺېل - Ползунок ХъещтIел ]e&Tel (хъещтIелал ]e&Telal) څېۺطېل (څېۺطېلال) - Коньки ХъещтIонкьурди ]e&Tonpurdi څېۺطۈنڨۇردێ - Фигурное катание ХъещтIонрекери ]e&Tonrekeri څېۺطۈنرېكېرێ - Конькобежный спорт Хъилбокъ ]ilboq څێلبۈق - Каток Хъурщунхьитал ]ur&un%ital څۇرۺۇنڮێتال - Шлепанцы Хъурщунхьатал ]ur&un%atal څۇرۺۇنڮاتال - Шлепанцы Хъурщур ]ur&ur څۇرۺۇر - Танк Хъурщелал ]ur&elal څۇرۺېلال - Ползунки Хъухъанчедбеж ]u]anxedbe$ څۇڅانچېدبېج - Блинница Хь % ڮ Хьвадаро %wadaro ڮوادارۈ - Тренажер для ходьбы Хьитал %ital ڮێتال - Обувь Хьатал %atal ڮاتال - Обувь роохьитал roo%ital رۈئۈڮاتال - летняя обувь, босоножки роохьатал roo%atal رۈئۈڮێتال - летняя обувь, босоножки квасухьитал kwasu%ital كواسۇڮێتال - зимняя обувь, сапоги квасохьатал kwaso%atal كواسۈڮاتال - зимняя обувь, сапоги ХьуригIуж %urifu$ ڮۇرێعۇج - Хештег Хьухьел %u%el ڮۇڮېل - Свитер Хьухьаро %u%aro ڮۇڮارۈ - Вязальная машина Ц c ښ Цагъур cavur (царгъил carvil, царгъал carval) ښاغۇر (ښارغ ێ ل، ښارغال) - Будка (торговая точка), киоск Цугъур cuvur (цогърол covrol, цугърал cuvral) ښۇغۇر (ښۈغرۈل، ښۇغرال) - Будка (торговая точка), киоск Цудари cudari ښۇدارێ - Отжимание от пола Цц C ڛ ЦцебебакI Cebebaj ڛېبېـباگ - Подъезд Ццебебилълъин Cebebi:in ڛېبېـبێڷێڮ - Процесс Ццебебихь Cebebi% ڛېبېـبێڮ - Экран Ццебелъел Cebe;el ڛېبېـڸـېل - Презентация Ццебегьел Cebehel ڛېبېـهـېل - Презентация Ццебелъей Cebe;ey ڛېبېـڸـېي - Выставка Ццебегьей Cebehey ڛېبېـهـېي - Выставка Ццеберукъ Ceberuq ڛېبېرۇق - Прихожая ЦцебесияхI Cebesiya\ ڛېبېسێياح - Меню ЦцебетIей CebeTey ڛېبېطېي - Прогресс Ццебеххарж Cebe{ar$ ڛېبېخارج - Аванс Ццебехъвай Cebe]way ڛېبېڅواي - Программа ЦцевехIалев Cebe\alew ڛېوېحالېو - Нападающий ЦцевехIанев Cebe\anew ڛېوېحانېو - Нападающий Ццерерахъи CereTura#ul siya\ ڛېرېراڅێ - Передача (телевизионная или радио) ЦцеретIуразул сияхI Cerera]i ڛېرېطۇرازۇل سێياح - Рейтинг ЦI ` ڝ ЦIадугIучI `adufuz (цIадугIучIал `adufuzal) ڝادۇعۇڃ - Спичка (спички) ЦIадогIучI `adofuz (цIадогIучIал `adofuzal) ڝادۈعۇڃ - Спичка (спички) ЦIадугIучIазул къали `adufuza#ul qali ڝادۇعۇڃازۇل قالێ - Спичечная коробка ЦIадогIучIазул къили `adofuza#ul qili ڝادۈعۇڃازۇل قێلێ - Спичечная коробка ЦIадуллълъим `adul:im ڝادۇلڷێم - Бензин ЦIадоллълъин `adol:in ڝادۈلڷێن - Бензин ЦIаканборц `akanborc ڝاكانبۈرښ - Градусник ЦIапирхх `a_ir{ ڝافێرخ - Свеча для машин ЦIарагIчур `arafxur ڝاراعچۇر - Место на кухне, где моют посуду СсукIрачур Sujraxur صۇگراچۇر - Место на кухне, где моют посуду ЦIарагIчерело `arafxerelo ڝاراعچېرېلۈ - Посудомоечная машина СсукIрачерело Sujraxerelo صۇگراچېرېلۈ - Посудомоечная машина ЦIехх `e{ (цIеххезе `e{e#e) ڝېخ - Экзамен БолцIехх bol`e{ بۈلڝېخ - Госэкзамен Аххираб болцIехх a{irab bol`e{ اخێراب بۈلڝېخ - ЕГЭ Гьоркьоссеб болцIехх horpoSeb bol`e{ هۈرڨۈصېب بۈلڝېخ - ОГЭ ЦIикъур `iqur ڝێقۇر - Леопард ЦIиркъур `irqur ڝێرقۇر - Ягуар ЦIунел `unel ڝۇنېل - Флешка ЦIера `era ڝېرا - Зарядное устройство ЦIур `ur ڝۇر - Батарейка, аккумулятор ЦIурабелъ `urabe; ڝۇرابېڸ - Сосиська ЦIурабелгь `urabelh ڝۇرابېله - Сосиська ЦIцI ~ ڞ ЦIцIадари ~adari ڞادارێ - Подтягивание на турнике ЦIцIалел яги цIцIалутIехь ~alel yagi ~aluTe% ڞالېل ياڬێ ڞالۇطېڮ - Учебник ЦIцIалел яги цIцIалол'эхь ~alel yagi ~alol'e% ڞالېل ياڬێ ڞالۈلئېڮ - Учебник ЦIцIалдокIан ~aldojan ڞالدۈگان - Школа ЦIцIалдобутIа ~aldobuTa ڞالدۈبۇطا - Отделение (в ВУЗе) ЦIцIалдобутIа ~aldobuTa ڞالدۈبۇطا - Отделение (в ВУЗе) ЦIцIалдорахъ ~aldora] ڞالدۈراڅ - Факультет ЦIцIалдорахъ ~aldora] ڞالدۈراڅ - Факультет ЦIцIалдорукъ ~aldoruq ڞالدۈرۇق - Классная комната ЦIцIалдоххарж ~aldo{ar$ ڞالدۈخارج - Стипендия ЦIцIалункIо (цIцIалункIаби) ~alunjo (~alunjabi) ڞالۇنگۈ - Урок ЦIцIанретI ~anreT ڞانرېط - Полувер, водолазка ЦIцIаморегь ~amoreh ڞامۈرې ه - Полувер, водолазка ЦIцIан бахъизе ~an ba]i#e ڞان باڅێزې - Скачать ЦIцIамо бахъде ~amo ba]de ڞامۈ باڅدې - Скачать ЦIцIан цIунизе ~an `uni#e ڞان ڝۇنێزې - Копировать ЦIцIамо цIунде ~amo `unde ڞامۈ ڝۇندې - Копировать ЦIцIараб лъезе ~arab ;e#e ڞاراب ڸېزې - Вставить ЦIцIараб гьеде ~arab hede ڞاراب هېدې - Вставить ЦIцIар-рецц ~ar-reC ڞار- رېڛ - Карьера ЦIцIацIцIабусс ~a~abuS ڞاڞابۇص - Трамвай ЦIцIацIцIаро ~a~aro ڞاڞارۈ - Трактор ЦIцIацIцIанкIо ~a~anjo ڞاڞانگۈ - Эспандер ЦIцIацIцIач ~a~ax ڞاڞاڅ - Жгут ЦIцIвакел ~wakel ڞواكېل - Шлифовальная машина ЦIцIвакеро ~wakero ڞواكېرۈ - Шлифовальный станок ЦIцIвайималълъ ~wayima: ڞوايێماڷ - астрономия ЦIцIвамалълъухъан ~wama:u]an ڞواماڷۇڅان - астроном ЦIцIвайирачIчI ~wayiraZ ڞوايێراڄ - Комета ЦIцIекIел ~ejel ڞېگېل - Кисель ЦIцIекIбиж (цIцIекIбижил, цIцIекIбижицца) ~ejbe$ (~ejbi$il, ~ejbi$iCa) ڞېگبێج - Кислород ЦIцIекIен (цIцIекIницца) ~ejen (~ejniCa) ڞېگېن - Оксидант ЦIцIекIлълъим (цIцIекIлълъадацца) ~ej:im (~ej:adaCa) ڞېگڷێم - Кислота ЦIцIекIлълъин (цIцIекIлълъадацца) ~ej:in (~ej:adaCa) ڞېگڷێن - Кислота ЦIцIодорбалагьур ~odorbalahur ڞۈدۈبالاهۇر - Смарт-телевизор ЦIцIодоргаргаро ~odorgargaro ڞۈدۈرڬارڬارۈ - Смартфон ЦIцIодоркурхьен ~odorkur%en ڞۈدۈركۇرڮېن - Смарт-браслет ЦIцIодоркорхьен ~odorkor%en ڞۈدۈركۈرڮېن - Смарт-браслет ЦIцIодорсагIат ~odorsafat ڞۈدۈرساعات - Смарт-часы ЦIцIоробусс ~orobuS ڞۈرۈبۇص - Рефрижератор (грузовик или фура) ЦIцIорорагI ~ororaf (цIцIорагI ~oraf) ڞۈرۈراع (ڞۈراع) - Банка ЦIцIорогъамасс ~orovamaS ڞۈرۈغاماص - Морозильный ларь ЦIцIоролкор ~orolkor ڞۈرۈلكۈر - Холодильник ЦIцIоромегI ~oromef ڞۈرۈمېع - Мороженное ЦIцIоролмегIер ~orolmefer ڞۈرۈلمېعېر - Айсберг ЦIцIоролмеэр ~orolmeer ڞۈرۈلمېئېر - Айсберг ЦIцIороро ~ororo ڞۈرۈرۈ - Холодильная камера (в холодильнике) ЦIцIорорукъ ~ororuq ڞۈرۈرۇق - Холодильная камера (комната) ЦIцIороссоролIча ~oroSoro/xa ڞۈرۈصۈرۈڶچا - Декстрин ЦIцIороссоролълъча ~oroSoro:xa ڞۈرۈصۈرۈڷچا - Декстрин ЦIцIункIел (цIцIункIлицца, цIцIункIелал) ~unjel (~unjliCa, ~unjelal) ڞۇنگېل - Леденец ЦIцIукIел (цIцIукIлицца, цIцIукIелал) ~ujel (~ujliCa, ~ujelal) ڞۇگېل - Леденец ЦIцIутIанкIо (цIцIутIанкIаби) ~uTanjo (~uTanjabi) ڞۇطانگۈ - Грыжа Ч x چ Чадикъали xadiqali چادێقالێ - хлебница Чодокъили xodoqili چادێقێلێ - хлебница ЧайдукIан xaydujan چايدۇگان - чайхана ЧайдокIан xaydojan چايدۈگان - чайхана Чайгьалур xayhalur چايهالۇر - Самовар Чакарча (чакарчадул, чакарчаби) xakarxa (xakarxadul, xakarxabi) چاكارچا - Сахароза Чакарча (чакарчадол, чакарчаби) xakarxa (xakarxadol, xakarxabi) چاكارچا - Сахароза Чвердерукъ xwerderuq چوېردېرۇق - Баня Чурдарукъ xurdaruq چۇردارۇق - Баня Чвердеро xwerdero چوېردېرۈ - Душ, ванная Чурдаро xurdaro چۇردارۈ - Душ, ванная Чверден xwerden چوېردېن - Ванна Чурден xurden چۇردېن - Ванна Чедбеж (чедбежиниб) xedbe$ (xedbe$inib) چېدبېج - Хлебопечка ЧадикIан xadijan چادێگان - хлебозавод ЧодокIан xodojan چۈدۈگان - хлебозавод Черело (черелоцца) xerelo (xereloCa) چېرېلۈ - Стиральная машина ЧерххбацIцI xer{ba~ چېرخباڞ - Полотенце Черххчур xer{xur چېرخچۇر - Мочалка ЧодукIан xodujan چۈدۇگان - Ипподром ЧолкIан xoljan چۈلگان - Ипподром ЧорххолIхIапара xor{o/\a_ara (чорххолIхIупрул) چۈرخۈڶحافارا (چۈرخۈڶحۇفرۇل) - Паразит ЧорххолълъхIапара xor{o:\a_ara (чорххолълъхIупрул) چۈرخۈڷحافارا (چۈرخۈڷحۇفرۇل) - Паразит Чухъел xu]el چۇڅېل - Пальто Чч X ڿ Ччорбалкӏодо Xorbaljodo ڿۈربالگۈدۈ - Культурист ЧчугIакквел XufaKwel ڿۇعاڭوېل - Удочка ДжугIакквел GufaKwel جۇعاڭوېل - Удочка ЧчугIирукъ Xufiruq ڿۇعارۇق - Аквариум ДжугIирукъ Gufiruq جۇعارۇق - Аквариум ЧчугIихьон Xufi%on ڿۇعێڮۈن - Икра рыбья ДжугIихьон Gufi%on جۇعێڮۈن - Икра рыбья ЧI z ڃ ЧIабарбацIцI zabarba~ ڃابارباڞ - Швабра ЧIербарсс zerbarS ڃېربارص - автомат для поп-корна ЧIо zo ڃۈ - Ноль ЧIол zol ڃۈل - Нулевой ЧIол zol ڃۈل - Нулевой ЧIчI Z ڄ ЧIчIегIеролI Zefero/ ڄېعېرۈڶ - Гречка ЧIчIегIеролълъ Zefero: ڄېعېرۈڷ - Гречка ЧIчIегIерссапун ZeferSa_un ڄېعېرصافۇن - Мыло хозяйственное ЧIчIегIерцIиркъ Zefer`irq ڄېعېرڝێرق - Пантера ЧIчIен (чIчIанил, чIчIанал) Zen (Zanil, Zanal) ڄېن - Стоянка, остановка ЧIчIентIеро ZenTero ڄېنطېرۈ - Водомёт ЧIчIера Zera ڄېرا - Оперативная память ЧIчIовукIан Zowujan ڄۈوۇگام - Станция, вокзал (например - автостанция - тIадбуссалълъул чIчIовукIан) ЧIчIовокIан Zowojan ڄۈوۈگام - Станция, вокзал (например - автостанция - нахъбуссалълъул чIчIовукIан) Щ & ۺ Щвалдехъвай &walde]way ۺوالدېڅواي - Контекст Щвам &wam ۺوام - Водохранилище (цIияб рагIи гуро) ЩвартI &warT ۺوارط - Минута Щвел &wel ۺوېل - Награда, приз (цойги магIна) Щвен &wen ۺوېن - Очко, бал Щокъен &oqen ۺۈقېن - Поликлиника ЩокIорихь (щокIорихьил, щокIорихьал) &ojori% (&ojori%il, &ojori%al) ۺۈگۈرێڮ - Нерв Э e ئې Эргъел (эргъалил, эргъалаби) ervel (ervalil, ervalabi) ئېرغېل - Мысль Эргъедухъан ervedu]an ئېرغېدۇڅان - Мыслитель Эргъемалълъ ervema: ئېرغېماڷ - Философия Эргъеро ervero ئېرغېرۈ - Компьютер jirij - кIирикI گێرێگ meq - мекъ مېق lav - лагъ (цойги магIна) لاغ ru% - рухь رۇڮ Эргъен erven ئېرغېن - Ноутбук ЭргъекIо ervejo ئېرغېگۈ - Планшет Эргъерухъан erveru]an ئېرغېرۇڅان - Компьюторщик Эреб ereb ئېرېب - Европа ГIурус мацIцIалдасса магIарул мацIцIалде furus ma~aldaSa mafarul ma~alde عۇرۇص ماڞالداصا ماعارۇل ماڞالدې А Аванс - Ццебеххарж Cebe{ar$ ڛېبېخارج Авиабаза - БоржукIан bor#ujan بۈرجۇگان Авокадо - НахулIгени na[u/geni ناځۇڶـڬېنێ Автобус - ТIадбусс TadbuS طادبۇص Автозавод - ГьакихIалтIукIан haki\alTujan هاكێحالطۇگان Автолавка - Гьакитукен hakituken هاكێتۇكېن Автомат для поп-корна - ЧIербарсс zerbarS ڃېربارص Автомат для продажи воды - Лълъимбич :imbix ڷێمبێچ Автомат игральный - Къеццаро qeCaro قېڛارۈ Автомеханик - Гьакиустар hakiustar هاكێئۇستار Автомойка - Гьокочур hokoxur هۈكۈچۇر Автодом - Гьокорукъ hokoruq هۈكۈرۇق Автостоянка - ГьакичIчIен hakiZen هاكێڄېن Аджика - ХхинкIалкьаб {injalpab خێنگالڨاب Администр. деление - Пачалихъалълъул рикьи _axali]a:ul ripi فاچالێڅاڷۇل رێڨێ Республика - Улка ulka ئۇلكا Область, край - Рахъ ra] راڅ Район - Мухъ mu] مۇڅ Город-субъект - Шагьармухъ ^aharmu] شاهارمۇڅ Автономная область - Миллирахъ milira] مێلێراڅ Автономный район - Миллимухъ milimu] مێلێمۇڅ Азия - Ассув aSuw اصۇو Азот - ХI ухьукъ \u%uq حۇڮ ۇق Айсберг - ЦIцIоролмегIер ~orolmefer ڞۈرۈلمېعېر Акваланг - Лълъадал I гьуърул :ada/hu'rul ڷاداڶهۇئرۇل Аквариум - ЧчугIарукъ Xufaruq ڿۇعارۇق Аккумулятор - ЦIур `ur ڝۇر Актер, артист - ХIадарухъан \adaru]an حادارۇڅان Аллергия - Гьор-чинхъи hor-xin]i هۈر- چێنڅێ Аллерген - ХIурчен \urxen حۇرچېن Альбом - Дандегьабур dandehabur داند ېهاب ۇ ر Ананас - НакI к I иг I еч яги мегIапихъ naJifex yagi mefa_i] مېعاف ێ څ يا ڬ ێ نا ڴ ێغو ېط Антена - Кквел Kwel ڭوېل Антиквариат - НекIссел nejSel نېگصېل Антиоксидант - ДандецIцIекIен dande~ejen داندېڞېگېن Антисептик - ДандерецIцI dandere~ داندېرېڞ Апельсин - СсинугIеч Sinufex صێنۇعېچ Аптека - ДарукIан darujan دارۇگان Аптекарь - Даручи daruxi دارۇچێ Архив - Нахътел na]tel نا څ تېل Архитектор - БетIерав ххетарухъан beTeraw {etaru]an بـېطېراو خ ې تار ۇ څ ان Ателье - КъачIадукIан qazadujan قاڃادۇگان Асистент - АсскIочи aSjoxi اصگۈچێ Астроном - ЦIцIвамалълъалълъул гIалимчи ~wama:a:ul falimxi ڞواماڷاڷۇل عالێنچێ Астрономия - ЦIцIвамалълъ ~wama: ڞواماڷ Аудитория - ГIенеккукIан feneKujan ع ې ن ې ڭ ۇگان Аукцион - АхIунбичи a\unbixi احۇنبێچێ Б Базар, рынок, место для торговли - РичарукIан rixarujan رێچارۇگان Бактерия -БакктиртIил baKtirTil باكتێرطێل Бал, очко - Щвен &wen ۺوېن Баланс - КIицIцIадиро ji~adiro گێڞادێرۈ Баня - Чвердерукъ xwerderuq چوېردېرۇق Банк - ГIарцукIан farcujan عارښۇگان Банкомат - ГIарцен farcen عارښېن Банковская карта - ГIарцур farcur عارښۇر Банка - ЦIцIорорагI ~ororaf (цIцIорагI ~oraf) ڞۈرۈراع (ڞۈراع) Банкетный зал - БертадукIан bertadujan بېرتادۇگان Баскетбол - ТоргIорехх torfore{ تۈرعۈرېخ Бассейн - ЛълъедокIан :edojan ڷېد ۈ گان Батарейка - ЦIур `ur ڝۇر Батарея отопления - Бахьен ba%en با ڮ ېن Батарея - Рукъбахь ruqba% رۇقباڮ Батон - Ххалачед {alaxed خالاچېد Белок - ХъахIча ]a\xa څاخچا Бензин - ЦIадуллълъим `adul:im ڝادۇلڷێم Беседка - ГарукIан garujan ڬارۇگان Библиотека - ТIохьокIан To%ojan طۈڮۈگان Библиотека (комната) - ТIохьорукъ To%oruq طۈڮۈرۇق Билет - Риччел riXel رێڿېل Бинокль - БертI амур berTamur بېرطامۇر Биржа - Бича-хисен bixa-[isen بێچا - ځێسېن Блинница - Хъухъанчедбеж ]u]anxedbe$ څۇڅانچېدبېج Блог (канал) - Гордо-бокIон gordo-bajan ڬۈردۈ - بۈگۈن Блокнот - ХъвавутIехь ]wawuTe% څواوۇطېڮ Больничная палата - Унтурукъ unturuq ئۇنتۇرۇق Бомба - Кьвагьур pwahur ڨواهۇر Босоножки - Роохьитал roo%ital رۈئۈڮێتال Бочок унитаза - ХIажаткъали \a$atqali حاجاتقال ێ Браузер - Нусибихь nusibi% نۇسێبێڮ Бренд - Дангъва danvwa دانغوا (цоги маг I на) Брокер - Бича-хисарухъан bixa-[isaru]an بێچا - ځێسارۇڅان Будильник - БорчIаро borzaro بۈرڃارۈ Бублик - Гургич gurgix ڬۇرڬێچ Будка (торговая точка), киоск - Цагъур cavur (царгъил carvil, царгъал carval) ښاغۇر (ښارغ ێ ل، ښارغال) В Вагон - Раччен raXen راڿېن Вакцина - ХIунссел \unSel حۇنصېل Ванна - Чорден xorden چۈردېن Ванная - Чвердеро xwerdero چوېردېرۈ Варан - КьинчIчIкIодо pinZjodo ڨێن ڄ گ ۈد ۈ Варенье - Белъапихъ be;a_i] بېڸافێڅ Вебинар - Нусирукъ nusiruq نۇسێرۇق Вездеход - Кибгобачч kibgobaX كێبڬۈباڿ Велосипед - КIиберкIо jiberjo گێبېرگۈ Вентилятор - Гьороко horoko هۈرۈكۈ Вертолет - ТIадтир Tadtir طادتێر Вешалка - БахIанкIо (бахIанкIаби) ba\anjo (ba\anjabi) باحان گۈ ( باحان گاب ێ) Видео - Бихь bi% بێڮ Видеокамера - Бихьбер bi%ber بێڮبېر Википедия - Нусилъавугъамасс nusi;awuvamaS نۇسێڸاوۇغاماص Вирус - УнтучIор untuzor ئۇنتۇڃۈر Витамин - Пихъел _i]el فێڅېل Водитель - Гьакихъан haki]an هاكێڅان Водное поло - ЛълъелIторгIо :e/torfo ڷېڷتۈرعۈ Водолазка, Полувер ЦIцIанретI ~anreT ڞانر ې ط Водонагреватель - Лълъимбахь :imba% ڷێمباڮ Водомёт - ЧIчIентIеро ZenTero ڄېنطېرۈ Водопроводчик - РогIрихъан rofri]an رۈعرێڅان Водород - Лълъелбиж :elbi$ ڷېلبێج Водохранилище - Щвам &wam (цIияб рагIи гуро) ۺوام ٗВоенное наука - Рагъумалълъ ravuma: راغۇماڷ Военное дело (предмет в школе) - Рагъударс ravudars راغۇدارس Воздухоочиститель - ГьавабацIцI hawaba~ هاواباڞ Волейбол - ТоргIокьаб torfopab تۈرعۈڨاب Вольтметр - Пиричборц _irixborc فێرێچبۈرښ Вратарь - Кавудухъан kawudu]an كاوۇدۇڅان Врач, медик - Лъилъизавухъан, лъилъизаюхъан ;i;i#awu]an, ;i;i#ayu]an ڸێڸ ێزاي ۇڅان، ڸێڸ ێزاو ۇڅان Вставить (скопированное) - ЦIцIараб лъезе ~arab ;e#e ڞاراب ڸېزې Выбивалка - ХIуркIутI \urjuT حۇرگۇط Выставка - Ццебелъей Cebe;ey ڛېبېڸېي Выходной день - ГIодобкъо fodobqo عۈدۈب قۈ Вязальная машина - Хьухьаро %u%aro ڮۇڮارۈ Г Гайка - Кьурур purur ڨۇرۇر Газета - Ругьалаби ruhalabi رۇهالابێ Газонокосилка - Бецаро becaro بېښارۈ Галстук - ГурдирачIчI gudiraZ كۇردێراڄ Гандбол - ТоргIоречIчI torforeZ تۈرعۈرېڄ Гараж - ТIокъен Toqen طۈقېن Гастарбайтер - КъватI исса х I алт I ухъан qwaTiSa \alTu]an قواط ێصا حالط ۇ څان Генерал - АскарбетIер askarbeTer اسكاربېطېر Гепард - ХхеххацIикъ {e{a`iq خېخاڝێق Герб - БолгIуж bolfu$ بۈلعۇج Гимн - БолкечI bolkez بۈلگېڃ Гипертония - БидулхI алуцин bidul\alucin بـێط ۇ لحال ۇ ښ ێن Гиппопотам - Лъарачу ;araxu ڸاراچۇ Гладильная доска - Итубахъ ituba] ئێتۇباڅ Глюкоза - Гьуинча huinxa هۇئێنچا Голубцы - ТIанхилIгьан Tan[i/han طانځێڶهان Гостевая комната - Гьоболрукъ hobolruq هۈبۈلرۇق Гостиница - БугъикIан buvijan بۇغێگان Градусник - ЦIаканборц `akanborc ڝاكانبۈرښ Граната - Кьвагьел pwahel ڨواهېل Гречка - ЧIчIегIеролI Zefero/ ڄېعېرۈڷ Грибок - Ккалча Kalxa ڭالچا Гриль - Жанибеж $anibe$ جانێبېج Грузовик - Къайибачч qayibaX قايێباڿ Грыжа - ЦIцIутIанкIо (цIцIутIанкIаби ) ~uTanjo (~uTanjabi) ڞۇطانگ ۈ ГЭС - Порчогьобо _orxohobo غۈرچۈهۈبۈ Д Дача - Колорукъ koloruq كۈلۈرۇق Декан - МаххщаликIаналълъул бетIер ma{&alijana:ul beTer ماخۺالێگاناڷۇل بېطېر Декстрин - ЦIцIороссоролIча ~oroSoro/xa ڞۈرۈصۈرۈڷچا Депутат - Болвакил, бодугьан bolwakil, boduhan بۈلواكێل، بۈدۇهان Детская комната - ГьитIичрукъ hiTixruq هێطێچرۇق Детский сад - ЛъимадукIан ;imadujan ڸێمادۇگان Дефис - РагIикъотI rafiqoT راعێقۈط Джинсы - КъарабтIажу qarabTa$u قارابطاجۇ Диван - ТамахбакI tama[baj تاماځباگ Диктант - Ххалхъвай {al]way خالڅواێ Диск - Хъвавур ]wawur څواوۇر Дневник - ХъвавутIехь ]wawuTe% څواوۇطېڮ Дрель - БорлIаро bor/aro بۈرڶارۈ Домкрат - БорхханкIо (борхханкIаби) bor{anjo (bor{anjabi) بۈرخان گ ۈ Дума - БодукI ан bodujan بۈدۇ گ ان Душ - Чвердеро xwerdero چوېردېرۈ Духовка - Тохок to[ok (чIчIахъадерил мацIцIалда) تۈځۈك Е Европа - Эреб ereb ئېرېب Ё Ж Жгут - ЦIцIацIцIач ~a~ax ڞاڞاڅ Желе - Гьуинкъент huinqent هۇئێنقېنت Жираф - Габурххалат gabur{alat ڬابۇرخالات Журнал - КъолтIехь qolTe% قۈلط ې ڮ Журнал (для записей) - ХъвавутIехь ]wawuTe% څواوۇطېڮ З Завод - ХIалтIукIан \alTujan حالطۇگان Зал (в доме) - КIудияб рукъ judiyab ruq گۇدێياب رۇق Заповедник - Гьукъараб рохь huqarab ro% هۇقاراب رۈڮ Зарядное устройство - ЦIера `era ڝېرا Защитник - НахъахIалев na]a\alew ناڅاحالېو Звания - рагъул цIцIарал ravul ~aral راغۇل ڞارال Рядовой - Мухъилав mu]ilaw مۇڅێلاو Ефрейтор - БетIерав мухъилав beTeraw mu]ilaw بېطېراو مۇڅێلاو Сержант - АнцIилбетIер an`ilbeTer انڝێلبېطېر Прапорщик - Байрахъчи bayra]xi بايراڅچێ Лейтенант - КъокъадулбетIер qoqadulbeTer قۈقادۇلبېطېر Капитан - НусилбетIер nusilbeTer نۇسێلبېطېر Майор - КIудияв нусилбетIер judiyaw nusilbeTer گۇدێياو نۇسێلبېطېر Полковник - АзарилбетIер a#arilbeTer ازارێلبېطېر Генерал - АскарбетIер askarbeTer اسكاربېطېر Земной шар - Гургинракь gurginrap ڬۇرڬێنراڨ Зерноочистительная машина - ТIорщелбацIцI Tor&elba~ طۈرۺېلباڞ Зубная щетка - ГIусалчур fusalxur عۇسالچۇر И Издательство - БассмакIан baSmajan باصماگان Икра рыбья - ЧчугIихьон Xufi%on ۺۇعێڮۈن Инвалид - ХIалукъ \aluq حالۇق Интеллект искусственный - ГIуцIцIапичч fu~a_iX عۇڞافێڿ Интернет - Нусигьин nusihin نۇسێهێن Интернет-магазин - Нуситукен nusituken نۇسێتۇكېن Институт - ЛъавукIан ;awudujan ڸاوۇگان Институт усовершенствования учителей - МалълъарукIан ma:arujan ماڷارۇگان Иномарка - КъватIиссагьоко qwaTiSahoko قواطێصاهۈكۈ Ипподром - ЧодукIан xodujan چۈدۇگان Ирбис (снежный барс) - ГIазуроз fa#uro# عازۇرۈز История - Рицен ricen رێښېن Й К Кабинет - ХIалтIурукъ \alTuruq حالطۇرۇق Казарма - Рагъурукъ ravuruq راغۇرۇق Казна - ГIарцугъамасс farcuvamaS عارښۇغاماص Калькулятор - РикIкIеро riJero رێڴېرۈ Кальций - Гачел gaxel ڬاچېل Каникулы - ГIодоркъоял fodorqoyal عۈدۈرقۈيال Канцелярия - ХъвадарукIан ]wadarujan څوادارۇگان Камера - Бер ber (цойги магIна) بېر Камера на ухе для судьи в футболе - ГIиндабихьбер findabi%ber عێنداب ێڮ بېر Капельница - ТIинкIел Tinjel طێنگېل Капитан - НусилбетIер nusilbeTer نۇسێلبېطېر Капюшон - ХIакIу \aju (ссугъулдерил мацIцIалда) حاگۇ Карандаш - ХъвавугIучI ]wawufuz څواوۇعۇڃ Карантин - КIикъокъолаб jiqoqolab گێقۈقۈلاب Картошка - Къвакъвали qwaqwali قواقوالێ Картофель - Кьолбопихъ polbo_i] ڨۈلبۈف ێ څ Касторовое масло - Къундузнах qundu#na[ قۇند ۇ زنا ځ Каталог - СияхIел siya\el سێياحېل Каток - Хъилбокъ ]ilboq څێلبۈق Кафе - КъагьвадукIан qahwadujan قاهوادۇگان Квадрокоптер - ХIинчIчI \inZ حێنڄ Квадроцикл - Ункъидабач unqidabax ئۇنقێداباچ Квалификация - МаххщалицIцI ар ma{&ali~ar ماخۺالێ ڞار Ква́ртал - Ункъ unq ئۇنق Квартирант (рук I ун - квартира) - РукI никIо (р у кI никIаби) rujnijo رۇ گ ن ێ گۈ Кеды - Къоццокал qoCokal قۈڛۈكال Кенгуру - ОзкIанцIур o#jan`ur ئۈزگانڝۇر Киоск, будка (торговая точка) - Цагъур cavur (царгъил carvil, царгъал carval) ښاغۇر (ښارغ ێ ل، ښارغال) Кисель - ЦIцIекIел ~ejel ڞېگېل Кислород - ЦIцIекIбиж ~ejbe$ ڞېگبێج Кино - Бихьур bi%ur بێڮۇر Кинотеатр - БихьрикIан bi%rijan بێڮرـێگان Кипятильник - Гьалдеро haldero هالدېرۈ Кислород - ЦIцIекIбиж ~ejbi$ ڞېگبێج Кислота - ЦIцIекIлълъим ~ej:im ڞېگڷێم Клавиатура - КIетIеро jeTero گېطېرۈ Кладовка - Нахъарукъ na]aruq ناڅارۇق Класс (в школе) - Кьер per ڨېر подкласс (в школе) - хIадурлъиялълъул кьер \adur;iya:ul per حادۇرڸێياڷۇل ڨېر одноклассники - кьерилал perilal ڨېرێلال Классная доска - Хъвавул хъарщи ]wawul ]ar&i څواوۇل څارۺێ Классная комната - ЦIцIалурукъ ~aluruq ڞالۇرۇق Клуб - Болрукъ bolruq بۈلرۇق Кожаная куртка - Къохьоч qo%ox قۈڮۈچ Коллаж - Канхъвасед kan]wased كانڅواس ې د Колледж - ПишадукIан _i^adujan فێشادۇگان Коллекция - РакI арел rajarel را گار ې ل Комбайн - Лъилъаро ;i;aro ڸێڸارۈ Комета - ЦIцIвайирачIчI ~wayiraZ ڞوايێراڄ Комната отдыха - ХIалхьирукъ \al%iruq حالڮێرۇق Комментарий, подпись - Гъокьахъвай vopa]way غۈڨاڅواي Компас - Рахъбихь ra]bi% راڅبێڮ Компот - Пихъил лълъим _i]il :im فێڅێل ڷێم Компьютер - Эргъеро ervero ئېرغېرۈ jirij - кIирикI گێرێگ meq - мекъ مېق lav - лагъ (цойги магIна) لاغ ru% - рухь رۇڮ Компьютерная программа - Рагьиро rahiro راهێرۈ Коммунизм - БагIармехх bafarme{ باعارمېخ Коммунист - БагIарчи bafarxi باعارچێ Компания - ГIуцIцIел fu~el عۇڞېل Кондиционер - ГьавацIцIорор hawa~oror هاواڞۈرۈر Конституция - Болбалъ bolba; بۈلبا ڸ Конструктор - ГIуцIцIаро fu~aro عۇڞارۈ Конструкторское бюро - ГIуцIцIур fu~ur عۇڞۇر Конструкция - ГIуцIцIен fu~en عۇڞېن Контекст - Щвалдехъвай &walde]way ۺوالدېڅواي Конфета - ГьоцIцIоч ho~ox هۈڞۈچ Концерт - КочIок Iан kozojan كۈڃۈگان Коньки - ХъещтIел ]e&Tel (хъещтIелал ]e&Telal) څېۺطېل (څېۺطېلال) Копировать - ЦIцIан цIунизе ~an `uni#e ڞان ڝۇنێزې Космос - ТIадзоб Tad#ob طادزۈب Космический корабль - ТIадзодигама Tad#odigama طادزۈدێڬاما Космодром - ТIадборжукIан Tadbor$ujan طادبۈرجۇگان Космонавт - ТIадзодихъан Tad#odi]an طادزۈدێڅان Костюм - РетIен reTen رېطېن Кофейник - Къагьвахьаг qahwa%ag قاهوادان Кошелек - ГIарцулкъвачIа farculqwaza عارښۇلقواڃا Кран водопроводный - Лълъадаро :adaro ڷادارۈ Кран подъемный - Борххаро bor{aro بۈرخارۈ Крановщик - Борххарухъан bor{aru]an بۈرخارۇڅان Крахмал - ХIаларолI \alaro/ حالارۈڶ Крем - Бахел ba[el باځېل Кровать - Регел regel رېڬېل Крокодил - АздагьокьинчIчI a#dahopinZ ازداهۈڨێنڄ Кроксы - Ссинумачуял Sinumaxuyal صێنۇماچ ۇيال Кроссворд - РагIумачIу rafumazu راع ۇما ڃ ۇ Кроссовки - Къаццал qaCal (къецце qeCe) قاڛال (قېڛې) Культурист - Ччорбалкӏодо Xorbaljodo ۺۈربالگۈدۈ Курорт, санаторий - ЛъилъикIан ;i;ijan ڸێڸێگان Кэш - БаххчибакI ba{ibaj باخچێباگ Л Лаборатория - ХIалбихьукIан \albi%ujan حالب ێ ڮ ۇ گان Лаборатория - УргъарукIан urvarujan ئۇرغارۇگان Лагерь - РещтIадукIан re&Tadujan رېۺطادۇگان военный лагерь - рагъул рещтIадукIан ravul re&Tadujan راغۇل رېۺطادۇگان детский лагерь - лъимадул рещтIадукIан ;imadul re&Tadujan ڸێمادۇل رېۺطادۇگان Лактоза - Рахьча ra%xa راڮ چا Лампа керосиновая - ГIинкьур finpur عێنڨۇر Лампочка - Гвангъел gwanvel ڬوانغېل Леденец - ЦIцIункIел ~unjel ڞۇنگېل Лейтенант - КъокъадулбетIер qoqadulbeTer قۈقادۇلبېطېر Лента для мух - ТIутIрекI TuTrej طۇطرېگ Леопард - ЦIикъур `iqur ڝێقۇر Лечебница - ДарукIан darujan دارۇگان Лимит - ГIорхъел for]el عۈرڅېل Лимон - ГIобилпихъ fobil_i] عۈبێلفێڅ Линейка ученическая - Борцаро borcaro بۈرښارۈ Лифт - ТIадеборхх Tadebor{ طادېبۈرخ Лосины - КъоццогIагал qoCofagal (къагIагал qafagal) قۈڛۈعاڬال (قاعاڬال) Лыжи - ГIазухъещтIелал fa#u]e&Telal عازۇڅېۺطېلال Лыжный спорт - ГIазухъещтIей fa#u]e&Tey عازۇڅېۺطېي М Магнитофон - Накнак naknak ناكناك Майор - КIудияв нусилбетIер judiyaw nusilbeTer گۇدێياو نۇسێلبېطېر Мандарин - Ссинукукан Sinukukan صێنۇكۇكان Манная каша - ГIиссинролIул хIичи fiSinro/ul \ixi عـێصێنرۈڶۇل حێچێ Мансарда - ТIассарукъ TaSaruq طاصارۇق Маршрутка - Ххеххбусс {e{buS خېخبۇص Маска - Пардав _ardaw فارداو Масло машинное - Гьакинах hakina[ هاكێناځ Массажист - Лълъухьа духъан :u%adu jan ڷۇڮادۇ څان Массажный кабинет - ЛълъухьадукIан :u%adujan ڷۇڮادۇگان Мастерская - КъачIарукIан qazarujan قاڃارۈ Мастерская художника - КанхъвадарукIан kan]wadarujan كانڅوادارۇگان Мастерская швейная - Букъен buqen بۇقېن Машина - Гьоко hoko هۈكۈ Машинка для стрижки - КъунцIаро qun`aro قۇنڝارۈ Медицина - СахлъицIуни sa[;i`uni ساځڸێڝۇنێ Медаль - Маххел ma{el ماخېل Мегапиксель - Азканг I исс a#kanfiS ازكانعێص Меню - ЦцебесияхI Cebesiya\ ڛېبېسێياح Мероприятие - АхIулкъо a\ulqo احۇلقۈ Мессенджер - РугьелбитI ruhelbiT رۇهېلبێط Метатель - Реххарухъан re{aru]an رېخارۇڅان Метро - Гъоркьабусс vorpabuS غۈرڨابۇص Метрополитен - ГъоркьабуссукIан vorpabuSujan غۈرڨابۇصۇگان Микроб - ГIиссинча fiSinxa عێصێنچا Микроволновка - Порчокор _orxokor (пирич - порчол) فۈرچۈكۈر Микрофон - КIалъар0 ja;aro گاڸارۈ Микроэлемент - ПайдагIиссин _aydafiSin فايداعێصێن Миксер - Багъаро bavaro باغارۈ Миллиард - Азарго азазар a#argo a#a#ar ازارڬۈ ازازار Миллион - Азазарго a#a#argo ازازارڬۈ Минута - ЩвартI &warT ۺوارط Модельер - КъачIадухъан qazadu]an قاڃادۇڅان Молекула - ГIиссча fiSxa عـێصچا Молитвенная комната - Какирукъ kakiruq كاكێرۇق Мопед - МаххулхIама ma{ul\ama ماخۇلحاما Мороженое - ЦIцIоромегI ~oromef ڞۈرۈمېع Морозильный ларь - ЦIцIорогъамасс ~orovamaS ڞۈرۈغاماص Мотоплуг - Бекьаро beparo بېڨارۈ Мотор - Баччаро (баччрицца) baXaro (baXriCa) (با ڿ ارۈ (با ڿ رێڛا Моторчик - БаччанкI о (б аччанк Iаби ) baXanjo (baXanjabi) (باڿان گ ۈ ( باڿا گاب ێ Мотороллер - МаххулгIорцIен ma{ulfor`en ماخۇلع ۈ ر ڝ ېن Мотоцикл - Маххулчу ma{ulxu ماخۇلچۇ Мотоциклист - Маххулчодулав ma{ulxodulaw ماخۇلچۈدۇلاو Мочалка - Черххчур xer{xur چېرخچۇر Мощность - КIвен jwen گوېن Мощный - КIвенаб jwenab گوېناب Музей - НекIорукъ nejoruq نېگۈرۇق Мультиварка - Бежабелъ be$abe; بېجابېڸ Мультфильм - БихьанкIо (бихьанкIаби) bi%anjo (bi%anjabi) بـێڮان گ ۈ Мусорный бак - КьощнобакI po&nobaj ڨۈۺنۈباگ Мусорное ведро - КьощнорагI Po&noraf ڨۈۺنۈراع Мусороперерабатывающий завод - КьощнокIан po&nojan ڨۈۺنۈگان Мыло хозяйственное - ЧIчIегIерссапун ZeferSa_un ڄېعېرصاف ۇ ن Мясорубка - Гьанбуссур habbuSur هانبۇصۇر Н Нападающий - ЦцевехIалев Cewe\alew ڛېوېحالېو Награда - Щвел &wel ۺوېل Наушники - ГIиндаххелал finda{elal عێنداخېلال Наждачная бумага - ЦIцIвакел ~wajel ڞواكېل Насос - Кьаб pab ڨاب Негатив (фото) - Мекъссабахъ meqSaba] مېقصابا څ Нейросеть - Нусирихь nusiri% نۇسێرێڮ Нерв - ЩокIорихь &ojori% ۺۈۇگۈرێڮ Никнейм - КъокъцIцIар qoq~ar قۈقڞار Ноль - ЧIо zo ڃۈ Номер - РикIкIел riJel رێڴېل Носорог - ЛIаркIодо /arjodo ڶارگۈدۈ Ноутбук - Эргъен erven ئېرغېن О Обложка, обёртка - ТIаджем Tad$em طادجېم Одноклассники - Кьерилал perilal ڨېرێلال Одеяло - ТIатIам TaTam (тIад тIамизе) طاطام Океан - КIудияб ралъад judiyab ra;ad گۇدێياب راڸاد Оксидант - ЦIцIекIенча ~ejenxa ڞېگېنچا Оперативная память - ЧIчIера Zera ڄېرا Ополаскиватель для рта - КIалххул jal{ul گالخۇل Ополаскиватель для волос - Расххул ras{ul راسخۇل Опция - Бищ bi& فېنڅېرۈ Опрыскиватель - Пенхъеро _en]ero بێۺ Оратор - КIалъарухъан ja;aru]an گاڸارۇڅان Освежитель - Гьогьомел hohomel هۈهۈمېل Отвар - Ххариллълъим {aril:im خارێلڷێم Отвертка - Кьурел purel ڨۇرېل Отделение (в ВУЗу) - ЦIцIалубутIа ~alubuTa ڞالبۇطا Отжимание от пола - Цудари cudari ښۇدارێ Открывалка - Рагьел rahel راهېل Отпуск - ГIодоркъоял fodorqoyal عۈدۈرقۈيال Офис - ГьабудукIан habudujan هابۇدۇگان Офицер - Рагъулав ravulaw راغۇلاو Офтальмология - Берзумалълъ ber#uma: بېرزۇماڷ Очко, бал - Щвен &wen ۺوېن П Пальма - Хъатигъвет I ]atuvweT څاتێغوېط Пальто - Чухъел xu]el چۇڅېل Память телефона - Гаргародул гъамасс gargarodul vamaS ڬارڬارۈدۇل غاماص Пантера - ЧIчIегIерцIиркъ Zefer`irq ڄېعېرڝێرق Папка (цойги магIна) - Лъел ;el ڸېل Паразит - ЧорххолIхIапара xor{o/\a_ara (чорххолIхIупрул) چۈرخۈڶحافارا (چۈرخڶحۇفرۇل) Парикмахер - КъунцIарухъан qun`aru]an قۇنڝارۇڅان Парикмахерская - КъунцIарукIан qun`arujan قۇنڝارۇگان Парк - СсверукIан Swerujan صوېرۇگان Паркет - Хъарщел ]ar&el څارۺېل Пароварка - ХIухьлаццабелъ \u%laCabe; حۇڮلاڛابېڸ Пароль - Балъгояб рагIи ba;goyab rafi باڸڬۈياب راعێ Парта - ХъвавутIабакI ]wawuTabaj څواوۇطاباگ Паспорт - НухтIабихь nu[Tabi% نۇځطابێڮ Паста зубная - гIусалчур fusalxur عۇسالچۇر Пенальти - АнцIилацойилаб an`ilacoyilab انڝێلاښۈيـێلاب Пенсия - Ххадуххарж {adu{ar$ خادۇخارج Пенсион. Фонд - Ххадуххаржалълъул Идара {adu{ar$a:ul idara خادۇخارجاڷۇل ئێدارا Перерыв - ХIалхьур \al%ur حالڮۇر Переводчик - РагIиродухъан rafirodu]an راعێرۈدۇڅان Перекладина ворот - Кавудумокъ kawudumoq كاوۇدۇمۈق Перерыв - ХIалхьур \al%ur حالڮۇر Перловка - ТIехIабпурчIина Te\ab_urzina طېحابفۇرڃێنا Пешеходный переход - ЛъелнухкъотI ;elnu[qoT ڸېلنۇځقۈط Пиджак - ТIаретI TareT طارېط Пиксель - Канг I исс kanfiS كانعێص Пирамида - Ункъгъвел unqvwel ئۇنقغوېل Пират - Ралъдалхъачагъ ra;dal]axav راڸدالڅاچاغ Пирог - Гьуинчед huinxed هۇئێنچېد Пирожки - ГIиссинчадал fiSinxadal عێصێنچادال Планшет - ЭргъекIо ervejo ئېرغېگۈ Планшет графический - ХъвадаркIо ]wadarjo څوادارگۈ Площадь - РакIарукI ан rajarujan راگار ۇ گان Подвал - Гъоркьарукъ vorparuq غۈرڨارۇق Подъезд - ЦцебебакI Cebebaj ڛېبېباگ Подъезд - ЖаниссабакI $aniSabaj جانێصاباگ Пододеяльник - ТIатIамлъел TaTam;el طاطامڸېل Погрузчик - СокIкIеро soJero سۈڴېرۈ Победитель - Бергьарухъан berharu]an بېرهارۇڅان Побелка - Бохь bo% بۈڮ Подкаст - РагIахъвай rafa]way راعاڅواي Подпись, комментарий - Гъокьахъвай vopa]way غۈڨاڅواي Подписать, написать комментарий - Гъокьахъвазе vopa]wa#e غۈڨاڅوازې Подоконник - ГордокьбакI gordopbaj ڬۈردۈڨباگ Подтягивание на турнике - ЦIцIадари ~adari ڞادارێ Поезд - Раххссибусс ra{SibuS راخصێبۇص Позитив (фото) - БитIунбахъ biTunba] بـێط ۇن با څ Ползунки - Хъурщелал ]ur&elal څۇرۺېلال Ползунок - Хъурщел ]ur&el څۇرۺېل Поликлиника - Щокъен &oqen ۺۈقېن Полицейский участок - РоххадукIан ro{adujan رۈخادۇگان Полковник - АзарилбетIер a#arilbeTer ازارێلبېطېر Полотенце - ЧерххбацIцI xer{ba~ چېرخباڞ Полувер, Водолазка - ЦIцIанрет I ~anreT ڞانر ې ط Полузащитник - БакьулIхIалев bapu/\alew باڨۇڶحالېو Пользователь - Пайдабос _aydabos فايدابۈس Помидор - Тамахпихъ tama[_i] تاماخف ێ څ Попугай - ГаргархIинчIчI gargar\inZ ڬارڬارحێنڄ Порошок - ХIар \ar (хIаризе \ari#e) حار (حارێزې) Порошок стиральный - ХIаричур \arixur (хIарицца чуризе) حارێچۇر (حارێڛا چۇرێزې) Порт - ГамикIан gamijan ڬامێگان Портфель - ТIахьалтIам Ta%alTam طاڮالطام Портянки - ХIатIижем, хIетIжем \aTi$em, \eT$em حاطێجېم، حېطجېم Посудомоечная машина - ЦIарагIчерело `arafxerelo ڝاراعچېرېلۈ Постельное белье - Раглиххам ragli{am راڬلێخاام Почта - БитIукIан biTujan بێطۇگان Поэт - КочIогьан kozohan كۈڃۈهان Правило - МалълъанкIо (малълъанкIаби) ma'anjo (ma'anjabi) ما ڷ انگۈ Предложение (грамматика) - РагIижуб rafi$ub راعێجۇب Презентация - Ццебелъел Cebe;el ڛېبېـڸـېل Прививка - ХIунссел \unSel حۇنصېل Принтер - Бассмаро baSmaro باصمارۈ Приложение - Рагьиро rahiro راهێرۈ Пристройка - РекIунрукъ rejunruq رېگۇنرۇق Прищепка - КъахIанкIо qa\anjo قاحانگ ۈ Программа - Ццебехъвай Cebe]way ڛېبېڅواي Прогресс - ЦцебетIей CebeTey ڛېبېطېي Прожектор - Гвангъаро gwanvaro ڬوانغار ۈ Проектор - Къедабихь qedabi% قېدابێڮ Пропуск - Биччел biXel بێڿېل Простыня - БусатIам busaTam بۇساطام Процент - Нусел nusel نۇسېل Процесс - Ццебебилълъин Cebebi:in ڛېبېـب ێ ڷ ێڮ Прыгун - КIанцIарухъан jan`aru]an گانڝارۇڅان Псевдоним - УргъунцIцIар urvun~ar ئۇرغۇنڞار Психолог - Напсалълъул гIалимчи na_sa:ul falimxi نافساڷۇل عالێمچێ Психология - Напсалълъул гIелму ha_sa:ul felmu نافساڷۇل عېلمۇ Пудра - ГIонокIутI fonojuT عۈنۈگۇط Пулемет - ГуларечIчI gulareZ ڬۇلارېڄ Пулеметчик - ГуларечIчIухъан gulareZu]an ڬۇلارېڄۇڅابێ Пума - Розур ro#ur رۈزۇر Пылесос - ХIурбахъ \urba] حۇرباڅ Пыльца - ХIурча \urxa حۇرچا Р Радиатор (отопление) - Ххинкьел {inpel خێنڨېل Радио - ГIенеккел feneKel عېنېڭېل Радиоприемник - Гаргадиро gargadiro ڬارڬادێرۈ Разговорник - КIалъанкIо (кIалъанкIаби) ja;anjo (ja;anjabi) گاڸان گ ۈ Разработчик - Пайдакьел _aydapel فايداڨېل Ракета - ТIадборж Tadbor$ طادبۈرج Распространитель - ТIибитIарухъан TibiTaru]an طێبێطارۇڅان Реанимация - Бигьинабук I ан bihinabujan بـێه ێ نابۇ گ ان Резиновый мяч - СсинуторгIо Sinutorfo صێنۇتۈرعۈ Результат - Ккен Ken ڭېن Рейтинг - ЦцеретI уразул сиях I Cerera]i ڛېر ې ط ۇ راز ۇ ل س ێ ياح Реклама - Реццел reCel رېڛېل Рекламщик - Реццалидухъан reCalidu]an رېڛالێدۇڅان Рекламная контора - РеццалидукIан reCalidujan رېڛالێدۇگان Ремонтник - КъачIарухъан qazaru]an قاڃارۇڅان Рефрежиратор (грузовик или фура) - ЦIцIоробусс ~orobuS ڞۈرۈبۇص Ринг - Рагъугор ravugor راغۇ ڬ ۈ ر Рисовать - Канхъвазе kan]wa#e كانڅوازې Рисунок - Канхъвай kan]way كانڅواي Роутер - Нусибикь nusibip نۇسێبێڨ Руль - Бачаро baxaro باچارۈ Русалка - Ралъдалай ra;dalay راڸدالاي Ручка - Хъвадаро ]wadaro څوادارۈ С Сайт - НусибакI nusibaj نۇسێباگ Самовар - Чайгьалур xayhalur چايهالۇر Самоизоляция - Рокъор чIчIей roqor Zey رۈقۈر ڄېي Самокат - Гереро gerero ڬېرېرۈ Самолет - Боржаро bor$aro بۈرجارۈ Самосвал - ЖибгочIехь $ibgoTe% جێبڬۈڃېڮ Санаторий, курорт - ЛъилъикIан ;i;ijan ڸێڸێگان Сапоги - Квасухьитал kwasu%ital كواسۇڮێتال Сахароза - Чакарча xakarxa چاكارچا Сварочный аппарат - Регъеро revero رېغېرۈ Сварщик - Регъерухъан reveru]an رېغېرۇڅان Сверло - БорлIел bor/el بۈرڶېل Светофор - Иргакьер irgaper ئێرڬاڨېر Свеча для авто - ЦIапирхх `a_ir{ ڝافێرخ Свитер - Хьухьел %u%el ڮۇڮېل Свободный радикал (химия) - ГIиссчабихх fiSxabi{ عـێصچابێخ Сгущенка - Рахьдалгьуин ra%dalhuin راڮدالهۇئێن Секретарь - Хъвадаругьан ]wadaruhan څوادارۇهان Секунда - Пара _ara فارا Секундомер - ПарарикIкI _ararij فارار ێڴ Семинар - Малълъулкъо ma:ulqo ماڷۇلقۈ Сержант - АнцIилбетIер an`ilbeTer انڝێلبېطېر Сифон - МахIкъотI ma\qoT ماحقۈط Скатерть - ТIотIотIам ToToTam طۈط ۈ طام Скачать - ЦIцIан бахъизе ~an ba]i#e ڞان باڅێزې Скафандр - Лълъадал I рет I :ada/reT ڷادا ڶر ې ط Склад - СокIкIен soJen سۈڴېن Скорая помощь - Сахбусс sa[buS ساځبۇص Скороварка - Белъаро be;aro بېڸارۈ Скульптор - КуцбекIкI kucbeJ كۇښبېڴ Скутер - МаххулкIерт ma{uljert ماخۇل گ ېرت Слайд(ы) - Канхъваро kan]waro (канхъвараби) كانڅوارۈ (كانڅوارابێ) Словарь - РагIиро rafiro راعێرۈ Смайлик - Гьимел himel هێمېل Смарт-телевизор - ЦIцIодорбалагьур ~odorbalahur ڞۈدۈربالاهۇر Смартфон - ЦIцIодоргаргаро ~odorgargaro ڞۈدۈرڬارڬارۈ Смарт-часы - ЦIцIодорсагIат ~odorsafat ڞۈدۈرساعات СМС ( SMS - Short Message Service) - КъоРГъ (къокъал ругьалабазул гъулухъ) qorv قۈرغ Снегурочка - ГIазулай fa#ulay عازۇلاي Сода - МухIурцIцIам mu\ur~am مۇحۇرڞام Соковыжималка - ГIимбахъ fimba] عێمباڅ Соломка - РолIогIучIал ro/ofuzal رۈڶۈعۇڃال Сосиська - ЦIурабелъ `urabe; ڝۇرابېڸ Социолог - Болмалълъухъан bolma:u]an بۈلماڷۇڅان Социология - Болмалълъ bolma: بۈلما ڷ Соцсеть - Болгьин bolhin بۈلهێن Специалист - Маххщалихъан ma{&ali]an ماخۺالێڅان Спорт - Къеркьел qerpel قېرڨېل Спортзал - Къеццен qeCen قېڛېن Спортсмен - Къеркьохъан qerpo]an قېرڨۈڅان Спортивное соревнование - КъеркьохIай qerpo\ay قېرڨۈحاي Спортивная куртка - Къоццохенчо qoCo{enxo (къенчо qenxo) قۈڛۈخېنچۈ (قېنچۈ) Спортивная форма - Къеццел qeCel قېڛېل Спортивная шапка - КъоццотIагъур qoCoTavur (къагъур qavur) قۈڛۈطاغۇر (قاغۇر) Спортивные брюки - ТIажукIо Ta$ujo طاج ۇ گۈ Спутник космический - ТIадборж Tadbor$ طادبۈرج Станция, вокзал (например - автостанция, жд вокзал) - ЧIчIовукIан Zowujan ڄۈوۇگام Сторис - РицанкIо (рицанкIаби) ricanjo (ricanjabi) رێ ښېنگۈ Стоянка, остановка (например - автобусная) - ЧIчIен Zen ڄېن Стадион - КъеркьокIан qerpojan قېرڨۈگان Стикер - Дангъвач danvwax دانغواچ Стилус - ХъвавугIучI ]wawufuz څواوۇعۇڃ Стипендия - ЦIцIалдоххарж ~aldo{ar$ ڞالدۈخارج Стиральная машина - черело xerelo چېرېلۈ Стиральная резинка - БацIцIиро ba~iro باڞێرۈ Столовая - БогокIан bogojan بۈڬۈگان Стоматолог - ГIосохъан foso]an عۈسۈڅان Стратегия - Рагъмалълъи ravma:i راغماڷێ Строитель - Ххетарухъан {etaru]an خېتار ۇ څان Строительный комбинат - ХхетарукIан {etarujan خېتارۇگان Сухарь (сухари) - БакъвагIоко (бакъвагIакал) baqwafoko (baqwafakal) باقواعۈكۈ (باقواعاكال) Сухое молоко - Бакъварахь baqwara% باقواراڮ Сушилка - Бакъваро baqwaro باقوارۈ Счетчик электроэнергии - ПиричрикIкI _irixriJ فێرێچرێڴ Сшитое изделие - Букъел buqel بۇقېل Т Таймер - РигьрикIкI rihriJ رێهرێڴ Такси - Тирибусс tiribuS تێرێبۇص Таксопарк - ТирибуссукIан tiribuSujan تێرێبۇصۇگان Таможня - ГIорхъидукIан for]idujan عۈرڅێدۇگان Таможенник - ГIорхъидухъан for]idu]an عۈرڅێدۇڅان Танк - Хъурщур ]ur&ur څۇرۺۇر Тариф - Роцел rocel رۈښېل Театр - ХIадарукIан \adarujan حادارۇگان Тема - ГIуцIцI fu~ عۇڞ Телевизор - Балагьур balahur بالاهۇر Телевидение - БалагьуркIан balahurjan بالاهۇرگان Телефон - Гаргаро gargaro ڬارڬارۈ Теннис - БугьнаторгIо buhnatorfo بۇهناتۈرعۈ Теннис настольный - ТIабкIиторгIо Tabjitorfo طابگێتۈرعۈ Тепловоз - ХIохьлабачч \o%labaX حۈڮلاباڿ Термометр - Бахьиборц ba%iborc باڮێبۈرښ Террор - Карабихх karabi{ كارابێخ Террорист - Карабиххчи karabi{xi كارابێخچێ Тетрадь - Хъвадарел ]wadarel څوادارېل Технология - Гьабулеб куц habuleb kuc هابۇلېب كۇښ Тефтели - Гьанагарал hanagaral هاناڬارال Титан (метал) - ГIарцумахх farcuma{ عارښ ۇ ماخ Тонна - Азаркила a#arkila ازاركێلا Торговый дом - ДармикIан darmijan دارمێگان Торт - Гьуэл huel هۇئېل Точилка - БегIеро befero بېعېرۈ Трактор - ЦIцIацIцIаро ~a~aro ڞاڞارۈ Трамвай - ЦIцIацIцIабусс ~a~abuS ڞاڞابۇص Транспорт - Гьоко-бусс hoko-buS هۈكۈ - بۇص Трансформатор - ПиричцIцIикIкI _irix~iJ فێرێچڞێڴ Тренажер - Куцаро kucaro كۇښارۈ Тренажер для ходьбы - Хьвадаро %wadaro ڮوادارۈ Тренажерный зал - Куцарукъ kucaruq كۇښارۇق Тренер - Куцарухъан kucaru]an كۇښارۇڅان Тренировка - Куцан кIо kucanjo كۇښان گ ۈ Транзакция - ГIарцунух farcunu[ عارښۇنۇځ Триллион - Азазарго азазар a#a#argo a#a#ar ازازارڬۈ ازازار Троллейбус - Кунбусс kunbuS كۇنبۇص Тротуар - Лъелнух ;elnu[ ڸېلنۇځ Трусы - Гъожу vo$u غۈجۇ Туалетная бумага - ХIажаткагъат \a$atkavat حاجاتكاغات Туннел (Тоннель) - КI арминух jarminu[ گارم ێ ن ۈ ځ Турист - Дунялтир dunyaltir دۇنيالتێر Турник - Мокъели moqeli مۈقېلێ У Углекислый газ - ТIорччоцIцIекIаб газ TorXo~ejab ga# طۈرڿۈڞېڴاب ڬاز Угловой удар - БокIноссакьаби bojnoSapabi بۈگنۈصاڨابێ Углевод - Ицилълъел ici:el ئێښێڷېل Углерод - Ицибиж icibe$ ئێښێبێج Удлинитель электрический - Порчокунххалат _orxokun{alat (пирич - порчол) فۈرچۈكۇنخالات Удостоверение - НугIел nufel نۇعېل Удочка - ЧчугIакквел XufaKwel ڿۇعاڭوېل Укол - ХIунсс \unS حۇنص Умывальник - Квералчур kweralxur كوېرالچۇر Университет - ЛъавукIан ;awujan ڸاوۇگان Унитаз - ХIажатбакI \a$atbaj حاجاتباگ Упражнение - РугьункIо ruhunjo رۇه ۇ ن گ ۈ Урок - ЦIцIалункIо (цIцIалункIаби) ~alunjo (~alunjabi) ڞال ۇ ن گ ۈ Участковый - Роххадухъан ro{adu]an رۈخادۇڅان Учебник - ЦIцIалутIехь ~aluTe% ڞالۇطېڮ Ученый - Малълъугьан ma:uhan ماڷۇهان Учитель - Малълъухъан ma:u]an ماڷۇڅان Ф Фабрика - ХIалтIукIан \alTujan حالطۇگان Файл - Рухь ru% رۇڮ Факт - Гьабуккен habuKen هابۇڭېن Факультет - МаххщаликIан ma{&alijan ماخۺالێگان Фамилия - КьолбоцIцIар polbo~ar ڨۈلبۈڞار Фармацевт - Даручи daruxi دارۇچێ Фермент - Раччбижо raXbi$o راڿبێجۈ Фигурное катание - ХъещтIероялда кьурди ]e&Teroyalda purdi څېۺطېرۈيالدا ڨۇردێ Филология - РагIумалълъ rafuma: راعۇماڷ Философия - Эргъемалълъ ervema: ئېرغېماڷ Фильм - Бихьур bi%ur بێڮۇر Флаг - Парпаро _ar_aro فارفارۈ Флешка - ЦIунел `unel ڝۇنېل Флигель (небольшой домик в дворе дома) - РагьтIарукъ rahTaruq راهطارۇق Фон - ТIон Ton طۈن Фонд - Гъамасс vamaS غاماص (цойги магӏна) Фонарь - КанцI аро kan`aro كان ڝار ۈ Фонтан - ЛълъимречIчI :imreZ ڷێمرېڄ Фотоаппарат - Канбахъел kanba]el كانباڅېل Фотография - Канбахъ kan]way yagi kan]wa كانباڅ Фотографировать - Канбахъизе kanba]i#e كانباڅێزې Фотограф - Канбахъарухъан kanba]aru]an كانباڅارۇڅان Фотоателье - КанбахъарукIан kanba]arujan كانباڅارۇگان Фруктоза - Пихъча _i]xa فێڅچا Функция - КIвел jwel گوېل Функциональный - КIвелаб jwelab گوېلاب Футбол - ТоргIомал torfomal تۈرعۈمال ِФутбольное поле - ТаргIимегъ tarfimev تارعێمېغ Футболка - ГурдикIо (гурдикIаби) gurdijo (gurdijabi) ڬۇردێ گ ۈ Х Хештег - ХьуригIуж %urifu$ ڮۇرێعۇج Хлебница - Чадикъали xadiqali چادێقالێ Хлебопечка - Чедбеж xedbe$ چېدبېج Хлебозавод - ЧадикIан xadijan چادێگان Хоккей - ТIилиццаречIчI TiliCareZ طێلێڛارېڄ Холодильник - ЦIцIоролкор ~orolkor ڞۈرۈلكۈر Холодильная камера - ЦIцIороро ~ororo ڞۈرۈرۈ Холодильная комната - ЦIцIорорукъ ~ororuq ڞۈرۈرۇق Художник - Канхъвадарухъан kan]wadaru]an كانڅوادارۇڅان Художника мастерская - КанхъвадарукIан kan]wadarujan كانڅوادارۇگان Ц Цемент - ГанчIихIур ganzi\ur ڬان ڃ ێ ح ۇ ر Цирк - Горок I ан gorojan ڬۈرۈ گان Цифра - РикIкIан кIо (ри кIкIан кIаби) riJanjo (riJanjabi) ( رێڴانگۈ ( رێڴان گ اب ێ Ч Чат - ХъвавукIан ]wawujan څواوۇگان Чайхана - ЧайдукIан xaydujan چايدۇگان Центнер - Нускила nuskila نۇسك ێ لا Чемпионка - ТIоццеехъан ToCeye]an طۈڛېيېڅان Чемпион (команда) - ТIоццебехъан ToCebe]an طۈڛېبېڅان Чертеж - Мухъел mu]el مۇڅېل Четверть - Ункъ unq ئۇنق Ш Шагомер - Галиборц galiborc ڬالێبۈرښ Шампунь - Расчур rasxur راسچۇر Шапочка - ТIагъуркIо Tavurjo طاغۇرگۈ Швабра - ЧIабарбацIцI zabarba~ ڃابارباڞ Швейная машинка - Букъаро buqaro بۇقارۈ Шеф-повар - БетIерав богогьан beTeraw bogojan بېطېراو بۈڬۈهان Шкаф - СокIкIур soJur سۈڴۇر Школа - ЦIцIалдокIан ~aldojan ڞالدۈگان Шланг - КIичIаро jizaro گێڃارۈ Шлепанцы - Хъурщунхьитал ]ur&un%ital څۇرۺۇنڮێتال Шлифовальная машина - ЦIцIвакел ~wakel ڞواكېل Шлифовальный станок - ЦIцIвакеро ~wakero ڞواكېرۈ Шорты - ТIажуч Ta$ux طاجۇچ Шофер - Гьакихъан haki]an هاكێڅان Шприц - ХIенссеро \enSero حېنصېرۈ Штанга ворот - КавудухIуби kawudu\ubi كاوۇدۇحۇبێ Штанга - Борххел bor{el بۈرخېل Штангист - Борххелчи bor{elxi بۈرخېلچێ Штукатурка - Бохь bo% بۈڮ Штукатурная машина - Бохьен bo%en بۈڮېن Шуроповерт - Буравкьур burawpur بۇراوڨۇر Щ Щелочь - МухIурлълъим mu\ur:im مۇحۇرڷێم Щетка зубная - гIусалрацIцI fusalra~ عۇسالراڞ зубная - цабирацIцI cabira~ ښابێراڞ зубная - гажалрацIцI ga$alra~ ڬاجالراڞ обувная - хьиталрацIцI %italra~ ڮێتالراڞ Э Электронная книга - ПиритIехь _iriTe% فێرێطېڮ Электронная почта - КагъатбитI kavatbiT كاغاتبێط Экзамен - ЦIехх `e{ ڝېخ Госэкзамен - БолцIехх bol`e{ بۈلڝېخ ЕГЭ - Аххираб болцIехх a{irab bol`e{ اخێراب بۈلڝېخ ОГЭ - Гьоркьоссеб болцIехх horpoSeb bol`e{ هۈرڨۈصېب بۈلڝېخ Экономика - ТIокIел Tojel طۈگېل Экономическая положение - ТIокIелаб хIал Tojelab \al طۈگېلاب حال Экономист - ТIокIелчи Tojelxi طۈگېلچێ Экскаватор - Ракьбухъ rapbu] راڨبۇڅ Электричество - Пирич _irix فێرێچ Электричка - Порчобусс _orxobuS فۈرچۈبۇص Электромобиль - Порчогьоко _orxohoko فۈرچۈهۈكۈ Электромонтер - Порчохъан _orxo]an فۈرچۈڅان Электронная книга - ПиритIехь _iriTe% فێرێطېڮ Электропроводка - Порчокун _orxokun (пирич - порчол) فۈرچۈكۇن Экватор - БакьулIмухъ bapu/mu] باڨۇڶمۇڅ Экран - Ццебебихь Cebebi% ڛېبېبێڮ Энциклопедия - Лъавугъамасс ;awuvamaS ڸاوۇغاماص Эспандер - ЦIцIацIцIанкIо ~a~anjo ڞاڞان گ ۈ Эфирное масло - ТIадагьаб нах Tadahab na[ طاداهاب ناځ Ю Юбка - РетIур reTur رېطۇر Я Ягуар - ЦIиркъур `irqur ڝێرقۇر Яд - Хвалиллълъим [walil:im ځوالێلڷێم Ядро - КъвакI qwaj قوا گ Ядерная бомба - КъвакIулаб кьвагьур qwajulab pwahur قوا گ ۇ لاب ڨواهۇر Языковед - МацIцIигьан ma~ihan ماڞێهان Яйцеварка - Хонобелъ [onobe; ځۈنۈبېڸ VPN (virtual private network) - балъгояб нусигьиналълъул бухьен (БНБ) ba;goyab nusihina:ul bu%en (b.n.b.) Ххеххго Рагьулеб ГIуж (ХхР-гIуж, ххеххрагIуж, ххеххгорагь) {e{go rahuleb fu$ ({.r.gu$, {e{rafu$, {e{gorah) - QR-код
- Дун магIарулав вуго
Жиндир мацӏцIги хвезе тун цоги мацӏалълъ кӏалъалев чи, аххир-къадги гьезде ссверула. جێندێرڬۈ ماڞڬێ صۈڬێ ماڞاڷ گاڸالېو چێ اخێر قادڬێ هېزدې ݭوېرۇلا Рахьдал мацIцI ra%dal ma~ راڮدال ماڞ le mafarulal, feneKe co, $aqa mafarul ma~ Tafine \inqi bugo. mafarul ma~ bicunel mafarulal dah;ulel rugo. ^ahara#da rugel mafarula# femeriSe# furuS ma~ bicuneb bugo. za\iya#gi bicuneb me{alda fiSina#gi bicinari&{a. mafarul Ta%al ~alulel hezo, mafarul ge#talgi ~alulel hezo. ^ahara#da rugel ma$gita#dagicin {uTba furuS ma~a: habuleb bugo. ~aldujaba#da awar ma~a:ul darsal dah;ulel rugo. &ib{a han$e habileb? - bi&un Cebe $iw-$iwaS mafarul ma~ roqob bicine Kola. - cingi nu[Ta dande Karaw mafarulaSda furuS ma~ bicinzogo mafarul ma~ bice. - mafarul ma~a: ]wadari#egi ~ali#egi ;imala#da ma:i#e Kola ebel-inSuCa. $aqa ebel-inSuCa ma:izoni, meter ni/er ;imala#ul ;imala#da :iCa ma:ileb? res bugeS kumek habe mafarul ma~ CebeTe#abi#e. $aqa \ukumata:gi mafarul ma~ CebeTe#abi#e kumek habilaro. kinabgo ni/eda barab bugo. raza ni/eCa mafarul ma~ TibiTi#abi#egi CebeTe#abi#egi. لې ماعارۇلال، عېنېڭې ښۈ، جاقا ماعارۇل ماڞ طاعێنې حێنقێ بۇڬۈ. ماعارۇل ماڞ بێښۇنېل ماعارۇلال داهڸۇلېل رۇڬۈ. شاهارازدا رۇڬېل ماعارۇلاز عېمېرێصېز عۇرۇص ماڞ بێښۇنېب بۇڬۈ. ڃاحێياز بێښۇنېب مېخالدا عێصێنازڬێ بێښێنارێۺخا. ماعارۇل طاڮال ڞالۇلېل هېڃۈ، ماعارۇل ڬېزتالڬێ ڞالۇلېل هېڃۈ. شاهارازدا رۇڬېل ماجڬێتازداڬێ ښێن خۇطبا عۇرۇص ماڞاڷ هابۇلېب بۇڬۈ. ئۇشكۇلابازدا اوار ماڞاڷۇل دارسال داهڸۇلېل رۇڬۈ. ۺێبخا هانجې هابێلېب؟ بێۺۇن ڛېبې جێو - جێواص ماعارۇل ماڞ رۈقۈب بێښێنې ڭۈلا. ښێنڬێ نۇځطا داندې ڭاراو ماعارۇلاصدا عۇرۇص ماڞ بێښێنڃۈڬۈ ماعارۇل ماڞ بێښې. ئېبېل - ئێنصۇڛا ڸێمالازدا ماعارۇل ماڞاڷ څوادارێزېڬێ ڞالێزې ماڷێزې ڭۈلا. جاقا ئېبېل - ئێنصۇڛا ماڷێڃۈنێ مېتېر نێڶېر ڸێمالازۇل ڸێمالازدا ڷێڛا ماڷێلېب؟ رېص بۇڬېص كۇمېك هابې ماعارۇل ماڞ ڛېبېطېزابێزې. جاقا حۇكۇماتاڷــڬێ ماعارۇل ماڞ ڛېبېطېزابێزې كۇمېك هابێلارۈ. كێنابڬۈ نێڶېدا باراب بۇڬۈ. duCa dudaSa judiyaw emen;un te. wa&adaw waC;un te. hiTinaw was;un te. cingi durgo waTanalda tu^man;i habi#e xi watilaro. imam ^amil. МугIрул тун авлахъазде, рахъунел магIарулал МагIарул махIги яхIги гьарула цадахъ босе. МагIарул тIамур, тIагъур гьарула цадахъ босе, МагIарул хханжар, рачел борчараб цадахъ босе. Цадахъ босе, кIочонге магIарул мацIцIги цIцIарги, Цадахъ босе, кIочонге магIарул гIадат, гIамал. Цадахъ босе, кIочонге кIикIараб кини гьулак, Цадахъ барти кIочонге чода тIад кьили лъезе. МугIрул тун авлахъазде рахъунел магIарулал, МегIер кванараб гIиял ххассаб тIагIан букIуна МагIарул инссул гъасстIа ххассаб ххинлъи букIуна, МагIарул гъасстIа кучIдул батIияб кеп букIуна. Кинабго цадахъ босе, магIаруллъи кIочонге, МагIарухъан араб лъар ралъдалI гIадин тIагIунге. Мунго тIаде къуларав тIокIкIараб ицц кIочонге, Умумузул хабазда ххурдузул сас кIочонге. МугIрул тун авлахъазде рахъунел магIарулал, Мискинлъи квер босун те, кидаго кIочон тоге. КIочон тани ракьалда дур букIараб мискинлъи, Бессдаллъизе вуго мун кигIан рес бугониги. Цадахъ босе магIарул магьал раччарал гIарщал, ГIамал кIодолъарабго кIичIкIичIун реххе ццере. Гьарула цадахъ босе, гьарула кIочон тоге КIудияб бахIарчилъи гьитIинаб дир ххалкъалълъул. mufrul tun awla]a#de, ra]unel mafarulal mafarul ma\gi ya\gi harula cada] bose. mafarul Tamur, Tavur harula cada] bose, mafarul {an$ar, raxel borxarab cada] bose. cada] bose, joxonge mafarul ma~gi ~argi, cada] bose, joxonge mafarul fadat, famal. cada] bose, joxonge jijarab kini hulak, cada] barti joxonge xoda Tad pili ;e#e. mufrul tun awla]a#de ra]unel mafarulal, mefer kwanarab fiyal {aSab Tafan bujuna. mafarul inSul vaSTa {aSab {in;i bujuna, mafarul vaSTa kuzdul baTiyab ke_ bujuna. kinabgo cada] bose, mafarul;i joxonge, mafaru]an arab ;ar ra;da/ fadin Tafunge. mungo Tade qularaw ToJarab iC joxonge, umumu#ul [aba#da {urdu#ul sas joxonge. mufrul tun awla]a#de ra]unel mafarulal, miskin;i kwer bosun te, kidago joxon toge. joxon tani rapalda dur bujarab miskin;i, beSdal;i#e wugo mun kifan res bugonigi. cada] bose mafarul mahal raXaral far&al, famal jodo;arabgo jizjizun re{e Cere. harula cada] bose, harula joxon toge judiyab ba\arxi;i hiTinab dir {alqa:ul. مۇعرۇل تۇن اولاڅازدې راڅۇنېل ماعارۇلال ماعارۇل ماحڬێ ياحڬێ هارۇلا ښاداڅ بۈسې. ماعارۇل طامۇر، طاغۇر هارۇلا ښاداڅ بۈسې، ماعارۇل خانجار راچېل بۈرچاراب ښاداڅ بۈسې. ښاداڅ بۈسې، گۈچۈنڬې ماعارۇل ماڞڬێ ڞارڬێ، ښاداڅ بۈسې، گۈچۈنڬې ماعارۇل عادات، عامال. ښاداڅ بۈسې، گۈچۈنڬې گێگاراب كێنێ هۇلاك، ښاداڅ بارتێ گۈچۈنڬې چۈدا طاد ڨێلێ ڸېزې. مۇعرۇل تۇن اولاڅازدې راڅۇنېل ماعارۇلال مېعېركواناراب عێيال خاصاب طاعام بۇگۇنا. ماعارۇل ئێنصۇل غاصطا خاصاب خێنڸێ بۇگۇنا، ماعارۇل غاصطا كۇڃدۇل باطێياب كېف بۇگۇنا. كێنابڬۈ ښاداڅ بۈسې، ماعارۇلڸێ گۈچۈنڬې، ماعارۇڅان اراب ڸار راڸداڶ عادێن طاعۇنڬې. مۇنڬۈ طادې قۇلاراو طۈڴاراب ئێڛ گۈچۈنڬې، ئۇمۇمۇزۇل ځابازدا خۇردۇزۇل ساس گۈچۈنڬې. مۇعرۇل تۇن اولاڅازدې، راڅۇنېل ماعارۇلال، مێسكێنڸێ كوېر بۈسۇن تې، كێداڬۈ گۈچۈن تۈڬې. گۈچۈن تانێ راڨالدا، دۇر بۇگاراب مێسكێنڸێ، بېصدالڸێزې وۇڬۈ مۇن، كێعان رېس بۇڬۈنێڬێ. ښاداڅ بۈسې ماعارۇل ماهال راڿارال عارۺال، عامال گۈدۈڸارابڬۈ، گێڃگێڃۇن رېخې ڛېرې. هارۇلا ښاداڅ بۈسې، هارۇلا گۈچۈن تۈڬې گۇدێياب باحارچێڸێ هێطێناب دێر خالقاڷۇل.
- khl | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
К k Каву къасси рахай, гъамасс кидаго рахай. kawu qaSi ra[ay, vamaS kidago ra[ay. Каву кIудиялълъуве гьардухъан валагьулев, рукъ бечедалълъуе яс ялагьулей. kawu judiya:uwe hardu]an walahulew, ruq bexeda:uye yas yalahuley. Каву тезегIан – тIехх, тIох тезегIан – карщ. kawu te#efan - Te{, To[ te#efan - kar&. Кагътида хъвачIеб гIелму – лълъадада хъвараб накъищ. kavtida ]wazeb felmu - :adada ]warab naqi&. КагIбаялълъул тIохда рещтIарал чIчIегIерал гъудул рихьулев, жиндаго ццебе бугеб пулавалда гъоркь кишмиш бихьуларев. kafbaya:ul To[da re&Taral Zeferal vudul ri%ulew, $indago Cebe bugeb _ulawalda vorp ki^mi^ bi%ularew. Аваристаналълъул ххан ГIумахханассул Баххухъе ХIамщаралдасса вакилзаби рачIун рукIун руго. awaristana:ul {an fuma{anaSul ba{u]e \am&araldaSa wakil#abi razun rujun rugo. Гара-чIвариялда рукIаго, вакилзабазул цоясс берал къанщун руго, ссородизе лIугьун вуго, ццере квералги ккун, дугIа гьабизе лIугьун вуго. Щибин ккараб, щайин рахIат хварабан цIеххедал, гьесс абун буго, жив вугила балъголъи лъалев, кигIан рикIкIада бугониги, лIугьунеб - толеб жо бихьулев чи. Дагьаб ццебе КагIбарукъалълъул тIохда чIчIегIерал гъудул рещтIанила. Гьеб бихьидал, сири банила жиндир черххалда. gara-zwariyalda rujago, wakil#aba#ul coyaS beral qan&un rugo, Sorodi#e /uhun wugo, Cere kweralgi Kun, dufa habi#e /uhun wugo. &ibin Karab, &ayin ra\at [waraban `e{edal, heS abun, $iw wugila ba;go;i ;alew, kifan riJada bugonigi, /uhuneb - toleb $o bi%ulew. dahab Cebe kafbaruqa:ul To[da Zeferal vudul re&Tanila. heb bi%idal, siri banila $indir xer{alda. Къажаразул мурад букIун буго, гара-чIвари гьабулаго, щибниги жидедасса балъго гьабуни, гьеб тIатинчIого ххутIуларилан хханассул гIакълучагIи хIинкъизаризе. qa$ara#ul murad bujun bugo, gara-zwari habulago, &ibnigi $idedaSa ba;go habuni, heb Tatinzogo {uTularilan {anaSul faqluxafi \inqi#ari#e. Гьеб бичIчIарав Баххубикал цо гIакълучиясс гьев гьадин къватIив чIвазавун вуго. Гьалбадерида ццебе квен лъелалде, гьесс богогьанассда лъазабун буго - «балъголъи лъалессда» ццебе пулав кишмишги гъорлIе ккезабун лъейила, цогидазда ццебе тIаде ккезабун лъейилан. heb biZaraw ba{ubikal co faqluxiyaS hew hadin qwaTiw zwa#awun wugo. halbadereda Cebe kwen ;elalde, heS bogohanaSda ;a#abun bugo - «ba;go;i ;aleSda» Cebe _ulaw ki^mi^gi vor/e Ke#abun ;eyila, cogida#da Cebe Tade Ke#abun ;eyilan. Байбихьанила кваназе. «Балъголъи лъалев», цин жиндирго гъадриниве валагьун, цин гьалмагъзабазул гъудрунире валагьун, рахIат хун лIугьанила. Ххадуб, гьалълъие гIила щибин, жиндие щайин кишмиш лъечIебан ццидахханила. baybi%anila kwana#e. «ba;go;i ;alew», cin $indirgo vadriniwe walahun, cin halmav#aba#ul vudrunire walahun, ra\at [un /uhanila. {adub, ha:iye fila &ibin, $indiye &ayin ki^mi^ ;ezeban Cida{anila. ВахIин, дора КагIбаялълъул тIохда рещтIарал чIчIегIерал гъудул рихьулев дуда берда ццебе бугеб хъахIаб пулавалда гъоркь бугеб кишмиш бихьуларебищан абунила гьессда хханассул гIакълучиясс. wa\in, dora kafbaya:ul To[da re&Taral Zeferal vudul ru%ulew duda berda Cebe bugeb [a\ab _ulawalda vorp bugeb ki^mi^ bi%ularebi&an abunila heSda {anaSul faqluxiyaS. Чара хванила «балъголъи лъалессул». КагIитIа гьабураб гьойтIаги гьабулебила. xara [wanila «ba;go;i ;aleSul». kafiTa haburab hoyTagi habulebila. Как ахIунилан сордо рогьинаро. kak a\unilan sordo rohinaro. Какун гIака бичулареб. kakun faka bixulareb. Калам дагьлъи беццараб, рекIеда нур балеб жо, гIемер кIалъай какараб, каранлI пардав лъолеб жо. kalam dah;i beCarab, rejeda nur baleb $o, femer ja;ay kakarab, karan/ _ardaw ;oleb $o. Каламалда жаниб бищунго нахъегIанаб жо – гьересси, гьерссазда гьоркьобги цIакъго хъубаб жо – мацIцI гьаби. kalamalda $anib bi&ungo na]efanab $o - hereSi, herSa#da horpobgi `aqgo ]ubab $o - ma~ habi. Каламалълъул гьуинлъи – кIалъазе лъай. kalama:ul huin;i - ja;a#e ;ay. Камал камураб каратI букIунареб, жонссокъ камураб къайи букIунареб. kamal kamurab karaT bujunareb, $onSoq kamurab qayi bujunareb. Камиллъидал моцIцIги тIасса бекулеб. kamil;idal mo~gi TaSa bekuleb. Канлъи гьечIони, рагIадги букIунареб. kan;i hezoni, rafadgi bujunareb. Капек камун, шагьи босуларо, шагьи камун, гъурущ босуларо. ka_ek kamun, ^ahi bosularo, ^ahi kamun, vuru& bosularo. Капурчияссеги гьабугеги чияр жо бикъулеб лъимер. ka_urxiyaSegi habugegi xiyar biquleb ;imer. КаралI чIван, хIохьолI чIван. kata/ zwan, \ono/ zwan. Каранццайин МухIума реххарав. karanCayin mu\uma re{araw. КартIинибе квер бегьани, гIонкIкIоццаги хIанчIулеб. karTinibe kwer behani, fonJoCagi \anzuleb. Карщ бакъвалъизегIан рущи щваларей, тIехх лълъамалъизегIан лълъим тIоларей. kar& baqwa;i#efan ru&i &walarey, Te{ :ama;i#efan :im Tolarey. Карщни лълъикIаб бугоан, чи гIемер гьечIевани. ЧIчIужуялълъ карщ гьабун буго ва россассда гьикъун буго карщ лълъикIаб бугищилан. - Карщни лълъикIаб бугоан, – ан абун буго россасс, – чи гIемер гьечIевани. - Мунги дунги гурони, анив батIияв чи гьечIо гури! – ян чIчIужу тамашалъун ххутIараб меххалълъ, къарумав россасс гьелда абун буго. - Гьедин гурохха дие къваригIун букIараб, хьагги дунги рукIине къваригIун букIана. - ЦIакъ лълъикI ккун буго! Гьанже рукIа хьагги мунгоги! – ян чIчIужуялълъ ххазабун буго. 22. Катида ххадуб ракI хванилан гIоди – гIонкIкIолги гьересси, нуцалчияссда ххадуб ракI хванилан аби – мискинчияссулги гьересси. katida {adub raj [wanilan fodi - fonJolgi hereSi, nucalxiyaSda {abub raj [wanilan abi - miskinxiyaSulgi hereSi. 23. Катида ццебе моххмохх тоге, гIун ххадуй рокъой ясги тоге. katida Cebe mo{mo{ toge, fun {aduy roqoy yasgi toge. 24. Катие – бертин, гIонкIкIое – балагь. katiye - bertin, fonJoe - balah. 25. Катие – гажи, гIонкIкIое – хвел. katiye - ga$i, fonJoe - [wel. 26. Катие – маххссаро, гIонкIкIое – гажи. katiye - ma{Saro, fonJoe - ga$i. 27. Катил туххум – цойила. katil tu{um - coyila. Авараз гьаб кици гIунтIизабула цо гъазигъумекиссессде. Гьессие катицца кIудияб зарал гьабун букIарабила. Цинги гьессги, катил туххум цо бугилан, киб батарабги кето буххулеб букIарабила. (Кици тIамула «Квешал умумуз гьабураб гурони, лъималазги щиб гьабилеб!» абураб магIнаялда). awara# hab kici funTi#abula co va#ivumekiSeSde. heSiye katiCa judiyab #aral habun bujanila. cingi heSgi, katil tu{um co bugilan, kib batarabgi keto bu{uleb bujarabila. (kici Tamula «kwe^al umumu# haburab guroni, ;imala#gi &ib habileb!» aburab mafnayalda). 28. Катикьа хIинкъун, къватIибе бахъинчIеб гIункIкI картIинибго хварабила. katipa \inqun, qwaTibe ba]inzeb funJ karTinibgo [warabila. 29. Кваназе бокьараб меххалълъ катицца жиндирго тIинчI рахъдалI чIва-чIварабила. kwana#e boparab me{a: katiCa $indirgo Tinz ra]da/ zwa-zwarabila. 30. Кваназе кIваги, гьекъезе кIваги. kwana#e jwagi, heqe#e jwagi. 31. Кваназе лъачIони хIалакълъула, хIалтIизе лъачIони мискинлъула. kwana#e ;azoni \alaq;ula, \alTi#e ;azoni miskin;ula. 32. Кваназе чадихъ чармабич, чIамизе сокъсохъ чIахъенбич. kwana#e xadi] xarmabix, zami#e soqso] za]enbix. 33. Кваназеги ретIинеги лълъидаго лъалеб, букIинабизегийин лъазе кколеб. kwana#egi reTinegi :idago ;aleb, bujinabi#egiyin ;a#e Koleb. 34. Кваназе жо гьечIого гурелила гьоболлъухъ унел. kwana#e $o hezogo gurelila hobol;u] unel. 35. Кванай вакъидал, рокьи гIолохъанго гьабе. kwanay waqidal, ropi fola]ango habe. 36. Кванай кьарияв, хIалтIи хIалакъав. kwanay pariyaw, \alTi \alawaq. 37. Кваналаго кIалдиб къачIони, къулчIчIулаго щокъроб къалеб. kwanalago jaldib qazoni, qulZulago &oqrob qaleb. 38. Кваналареб хIамицца ХIоццомегIер бегулареб. kwanalareb \amiCa \oComefer begulareb. 39. Кваналарищан абураб жо – кванагеян абураб жо, гьекъеларищан абураб жо – гьекъогеян абураб жо. kwanalari&an aburab $o - kwanageyan aburab $o, heqelari&an aburab $o - heqogeyan aburab $o. 40. Кваналев, гьекъолев, бокьанщинаб гьабулев чи гуро саххаватав чи - «саххаватав чи» вуго, кваназе, гьекъезе кIвечIого, чияе боцIцIи данде гьабулев чи. kwanalew, heqolew, bopan&inab habuleb xi guro sa{awataw xi - «sa{awataw xi» wugo, kwana#e, heqe#e jwezogo, xiyaye bo~i dande habulew xi. 41. Кваналел ратани, кванай, хIалтIулел ратани, хIалтIе. kwanalel ratani, kwanay, \alTulel ratani, \alTe. 42. Кваналел таги, гьекъолел таги, тIассан рорчIугеги. kwanalel tagi, heqolel tagi, TaSan rorzugegi. 43. Кваналареб баси басандулареб. kwanalareb basi basandulareb. 44. Кванан бахъарабдай, нахъе тарабдай? kwanan ba]arabday, na]e tarabday? 45. Кванан рахъараб меххалълъ, рукъ чиярлъулеб. kwanan ra]arab me{a:, ruq xiyar;uleb. 46. Кванан гIорцIцIуларев чIчIикIунги гIорцIцIиларо. kwanan for~ularew Zijungi for~ilaro. 47. Кванараб хIарччинибе хIацIцIу туге. kwaranab \arXinibe \a~u tuge. 48. КваначIого, гьекъечIого вакъизеги вукIунге, гIемер кванан, гIемер гьекъон, къаличехьги гьабуге. kwanazogo, heqezogo waqi#egi wujunge, femer kwanan, femer heqon, qalixe%gi habuge. 49. КваначIого хIалтIани, черхх нахъе кколеб, хIалтIичIого кванани, рукъ нахъе кколеб. kwanazogo \alTani, xer{ na]e Koleb, \alTizogo kwanani, ruq na]e Koleb. 50. КваначIого хIалтIуге, хIалтIичIого кванаге. kwanazogo \alTuge, \alTizogo kwanage. 51. Кванда квешабилан абизе бегьуларебила. kwanda kwe^abilan abi#e behularebila. 52. Кванил гурони мацIцI лъаларев кванил багьаяв вукIунарев. kwanil guroni ma~ ;alarew kwanil bahayaw wujunarew. 53. Кванил тIагIам хварассе ххарбил кеп букIунареб. kwanil Tafam [waraSe {arbil ke_ bujunareb. 54. Кванда чIухIуларев хIалтIудаги чIухIуларев. kwanda zu\ularew \alTudagi zu\ularew. 55. Кваницца – кьер, макьицца – гьан. kwaniCa - per, mapiCa - han. 56. Квар ххалатаб лълъикIаб, ххабар къокъаб лълъикIаб. kwar {alatab :ijab, {abar qoqab :ijab. 57. Кварабги гьекъарабги – нилIер, кваначIого, гьекъечIого тараб – чияр. kwarabgi heqarabgi - ni/er, kwanazogo, heqezogo tarab - xiyar. 58. Кваралълъ – эххеде, ххуралълъ – гIебеде. kwara: - e{ede, {ura: - febede. 59. Кваранаб квералълъ кьураб квегIалда лъазе биччагейила. kwaranab kwera: purab kwefalda ;a#e biXageyila. 60. Кваркьи-милъир гьечIони, цIцIудуцца чан чIваларо. kwarpi-mi;ir hezoni, ~uduCa xan zwalaro. 61. КвартIа кьабичIого, кьекIкIел къваригIарав къадахъан – къо бихьичIого, мухь къваригIарав ххадучи. kwarTa pabizogo, peJel qwarifaraw qada]an - qo bi%izogo, mu% qwarifaraw {aduxi. 62. КвартIицца гIуж лъунилан, гIарцул къимат холаро. kwarTiCa fu$ ;unilan, farcul qimat [olaro. 63. Квасуе гIоло гьой къунцIулареб. kwasuye folo hoy qun`ulareb. 64. Квасул куналълъ зоб кквеларо, зулмучиясс ракь кквеларо. kwasul kuna: #ob Kwelaro, #ulmuxiyaS rap Kwelaro. 65. Квасул куналда ххураб ххородул къвали гIадаб жо. kwasul kunalda {urab {orodul qwali fadab $o. 66. Квасул кунгIан тIеренлъулебила диналълъул габур, бугъелгIан биццалъулебила. kwasul kunfan Teren;ulebila dina:ul gabur, buvelfan biCa;ulebali. 67. КватIарассе кьей гьечIеб, кьижарассе тей гьечIеб. kwaTaraSe pey hezeb, pi$araSe tey hezeb. 68. КватIун бекьараб хур лълъикI бачIараблъи лъималазда бицунге. kwaTun beparab [ur :ij bazarab;i ;imala#da bicunge. 69. Квачан цо рас бортиялдасса ххинлъун мегеж хIулиго лълъикI. (Квачан цо рас бортизегIан, ххинлъун цIцIоко хIулиго бокьилилан абулебила царацца). kwaxan co ras bortiyaldaSa {in;un mege$ \uligo :ij. (kwanan co ras borti#efan, {in;un ~oko \uligo bopililan abulebila caraCa). 70. Квачан чIухIиялдасса ххинлъун чIухIи лълъикIаб. kwanan zu\iyaldaSa {in;un zu\i :ijab. 71. Квачараб рии ххинаб ххаселалдасса ххинабила. kwaxarab rii {inab {aselaldaSa {inabila. 72. Квен вакъидал квинегIан те, дару унти чIвараб сагIат гьабе. kwen waqidal kwinefan te, daru unti zwarab safat habe. 73. Квен гьабизе жо тIагIараб меххалълъ, жибги бичеян абурабила хьагицца. kwen habi#e $o Tafarab me{a:, $ibgi bixeyan aburabila %agiCa. 74. Квен лълъикIаб гьоболгун цадахъ квараб, гьобол лълъикIав божизе бегьулев. kwen :ijab hobolgun cada] kwarab, hobol :ijaw bo$i#e behulew. 75. Квен ригьда кванай, как гIужда бай. kwen rihda kwanay, kak fu$da bay. 76. Квен те, ххиял букIаго, калам те, гьуин букIаго. kwen te, {iyal bujago, kalam te, huin bujago. 77. Квен тIагIамалдассан лъалеб, устар тIагIалидассан лъалев. kwen TafamaldaSan ;aleb, ustar TafalidaSan ;alew. 78. Квен цIеххон, гьобол вачIунарев. kwen `e{on, hobol wazunarew. 79. Квен - къелалълъул гьудуллъи къо ккедал батуларо. kwen - qela:ul hudul;i qo Kedal batularo. 80. Квен-тIехх рекъезабуни, дару къваригIунареб, гIакълуялда хьвадани, нухда мекъи кколарев. kwen-Te{ reqe#abuni, daru qwarifunareb, faqluyalda %wadani, nu[da meqi Kolarew. 81. КвенчIчIелалде хъублъи гьабунилан лъимер гIодобе реххулареб. kwenZelalde ]ub;i habunilan ;imer fodobe re{ulareb. 82. Квер багъаричIони, кIал багъаруларо. kwer bavarizoni, jal bavarularo. 83. Квер кIобокIунилан килищ бортулареб. kwer jobojunilan kili& bortulareb. 84. Квер ракул цIечIони, кIал нахул цIолареб. kwer rakul `ezoni, jal na[ul `olareb. 85. Кверазда хIур хъваларев хIалтIухъан вукIунарев. kwera#da \ur ]walarew \alTu]an wujunarew. 86. Кверазе хIалтIи – рекIее рахIат. kwera#e \alTi - rejeye ra\at. 87. Кверзул маххссара гьабуни, черххалълъул хIал лъала, кIалзул маххссара гьабуни, рекIел хIал лъала. kwer#ul ma{Sara habuni, xer{a:ul \al ;ala, jal#ul ma{Sara habuni, rejel \al ;ala. 88. Кверал къокъ, мацIцI ххалат. kweral qoq, ma~ {alat. 89. Кверал меседилай, рукъи гIарцулай. kweral mesedilay, ruqi farculay. 90. Кверал хIалтIичIони, цаби хIалтIуларо. kweral \alTizoni, cabi \alTularo. 91. Кверал хIалтIула, бетIералълъ малълъула. kweral \alTula, beTera: ma:ula. 92. Кверал чIахъад, маххщел гьечI. kweral za]ad, ma{&el hez. 93. Кверазда килщалги ращадал рукIунаро. kwera#da kil&algi ra&adal rujunaro. 94. Квералълъ бичизеги кIолареб, кIалалълъ бичизеги бегьулареб. kwera: bixi#egi jolareb, jala: bixi#egi bthulareb. 95. Квералълъ бичизеги хIацIихьараб, кIалалълъ бичизеги ракул цIураб. kwera: bixi#egi \a`i%arab, jala: bixi#egi rakul `urab. 96. Квералълъ гьабураб – рукъалълъе, кIалалълъ бицараб – гIакълуялълъе. kwera: haburab - ruqa:e, jala: bicarab - faqluya:e. 97. Квералълъ кьураб хIетIалълъ балагьизе ккола. kwera: purab \eTa: balahi#e Kola. 98. Кверзул маххссараги гьабуге, кколареб бакIалда рагIиги бицунге. kwer#ul ma{Saragi habuge, Kolareb bajalda rafigi bicunge. 99. Квеш ккелилан ккараб ригьин лълъикIги кколебила, лълъикI ккелилан ккараб квешги кколебила. kwe^ Kelilan Karab rihin :ijgi Kolebila, :ij Kelilan Karab kwe^gi Kolebila. 100. Квеш хIалтIарассул – хIамицца, хIал барассул – гьакицца. kwe^ \alTaraSul - \amiCa, \al baraSul - hakiCa. 101. Квешаб бугилан квералдасса килищ къотIулареб. kwe^ab bugilan kweraldaSa kili& qoTulareb. 102. Квешаб гьецIо квешаб гьецIоялда рекъолеб, квешав чи квешав чияссда рекъолев. kwe^ab he`o kwe^ab he`oyalda reqoleb, kwe^aw xi kwe^aw xiyaSda reqolew. 103. Квешаб гьойцца хъублъи гьатIнибги гьабулебила. kwe^ab hoyCa ]ub;i haTnibgi habulebila. 104. Квешаб жо гIемер буго, бищунго квешазул цояб мискинлъиги буго. kwe^ab $o femer bugo, bi&ungo kwe^a#ul coyab miskin;igi bugo. 105. Квешаб зазида лълъикIаб тIегь бижизеги бегьулеб, лълъикIаб гъотIода квешаб пихъ бижизеги бегьулеб. kwe^ab #a#ida :ijab Teh bi$i#egi behuleb, :ijab voToda kwe^ab _i] bi$i#egi behuleb. 106. Квешаб матIуялда жаниссан лълъикIаб жоги квешаблъун бихьулеб. kwe^ab maTuyalda $aniSan :ijab $ogi kwe^ab;un bi%uleb. 107. Квешаб нухдассан рещтIунилан хварав цониги вихьичIо, рекIун хварав гIемер вихьана. kwe^ab nu[daSan re&Tunilan [waraw conigi wi%izo, rejun [waraw femer wi%ana. 108. Квешаб ракь букIунаребила, квешал бетIергьаби гьечIони. kwe^ab rap bujunarebila, kwe^al beTerhabi hezoni. 109. Квешаб тезе тавпикъ кьеги, лълъикIаб кквезе гIакълу кьеги. kwe^ab te#e taw_iq pegi, :ijab Kwe#e faqlu pegi. 110. Квешаб ххабар рагIугеги, гьанал гьоко бачIунгеги. kwe^ab {abar rafugegi, hanal hoko bazungegi. 111. Квешаб хIама хIалтIулI къинлъула. kwe^ab \ama \alTu/ qin;ula. 112. Квешабги лълъикIабги гIамал жиндирго рокъоссанила. kwe^abgi :ijabgi famal $indirgo roqoSanila. 113. КвешабгIан ххабар ххеххго тIибитIун унеб. kwe^abfan {abar {e{go TibiTun uneb. 114. Квешав васасс инссул цIцIар хвезабула. kwe^aw wasaS inSul ~ar [we#abula. 115. Квешав васассдасса лълъикIав дурццго лълъикI. kwe^aw wasaSdaSa :ijaw durCgo :ij. 116. Квешав васассдасса лълъикIай ясго лълъикIила. kwe^aw wasaSdaSa :ijay yasgo :ijila. 117. Квешав гьудул гьавуге, лълъикIав тушман гьавуге. kwe^aw hudul hawuge, :ujaw tu^man hawuge. 118. Квешав россасс чIчIужу щакдарулилан абулеб, квешай чIчIужуялълъ росс щакдарулилан абулеб. (Росс щакдарулилан – чIчIужу, жив хIакъдарулилан – росс). kwe^aw roSaS Zu$u &akdarulilan abuleb, kwe^ay Zu$uya: roS &akdarulilan abuleb. (roS &akdarulilan - Zu$u, $iw \aqdarulilan - roS). 119. Квешав чи бусен борлIун вилълъизегIан чIаго ххутIулевила. kwe^aw xi busen bor/un wi:i#efan zago {uTulewila. 120. Квешав чи лъаларо, чараб гьой лъаларо. kwe^aw xi ;alaro, xarab hoy ;alaro. 121. Квешав чи нухдаги данде ккогеги. kwe^aw xi nu[dagi dande Kogegi. 122. Квешав чи – рагIуе, хвараб чIорто – нацIцIие. kwe^aw xi - rafuye, [warab zorto - na~iye. 123. Квешав чиясс рагIул магIна квешаб рахъалде цIцIалеб, лълъикIав чиясс лълъикIаб рахъалде цIцIалеб. kwe^aw xiyaS raful mafna kwe^ab ra]alde ~aleb, :ijaw xiyaS :ijab ra]alde ~aleb. 124. Квешав чияссда битIарабщинаб жо тIекъаблъун бихьулеб. kwe^aw xiyaSda biTarab&inab $o Teqab;un bi%uleb. 125. Квешав чияссда гьардейги гьорода бадибе кIурщиги – цого жо. kwe^aw xiyaSda hardeygi horoda badibe jur&igi - cogo $o. 126. Квешав чияссе лълъикIаб бицинегIан, лълъикIав чияссе наку чIвай лълъикIаб. kwe^aw xiyaSe :ijab bicinefan, :ijaw xiyaSe naku zway :ijab. 127. Квешав чияссе хIелиги, хIамие икрам гьабиги – цого жо. kwe^aw xiyaSe \eligi, \amiye ikram habigi - cogo $o. 128. Квешав чияссул баракат гьечIолъи ралъдалI бугеб ччугIиеги щолебила. kwe^aw xiyaSul barakat hezo;i ra;da/ bugeb Xufiyegi &olebila. 129. Квешавги лълъикIавги цого къаникьила лъолев. kwe^awgi :ijawgi cogo qanipila ;olew. 130. Квешавгун данделъани, квешлъаби тIагIунаро. kwe^awgun dande;ani, kwe^;abi Tafunaro. 131. Квешай лълъадиялда данде чIварав чи – квешаб бакIалдасса хъабарча бихъарав чи. kwe^ay :adiyalda dande zwaraw xi - kwe^ab bajaldaSa ]abarxa bi]araw xi. 132. Квешай чIчIужуялълъ росс хер гьавула, квешал лъималаз кIиялго хер гьарула. kwe^ay Zu$uya: roS [er hawula, kwe^al ;imala# jiyalgo [er harula. 133. Квешал чагIи чIвазе кколилан абидал, бищунго квешасс хханжар къватIибе цIцIарабила. kwe^al xafi zwa#e Kolilan abidal, bi&ungo kwe^aS {an$ar qwaTibe ~arabila. 134. Квешалги лълъикIлъула, лълъикIалин тани, лълъикIалги квешлъула, квешаб цIцIар чIвани. kwe^algi :ij;ula, :ijalin tani, :ijalgi kwe^;ula, kwe^ab ~ar zwani. 135. Квешалълъе мутIигIассда хIакъаб жо бичIчIуларо. kwe^a:e muTifaSda \aqab $o biZularo. 136. Квешасс эбел-инссул ирсалълъул бицуна, лълъикIасс гьезул гIаданлъиялълъул бицуна. kwe^aS ebel-inSul irasa:ul bicuna, :ijaS he#ul fadan;iya:ul bicuna. 137. Квешассе вагIза гьабе калам берцинаб бицун, лълъикIлъиялда тIовитIе битIараб нухги малълъун. kwe^aSe waf#a habe kalam bercinab bicun, :ij;iyalda TowiTe biTarab nu[gi ma:un. 138. Квешассулгун гьудуллъиялдасса лълъикIассулгун дагIба-рагIиго лълъикIила. kwe^aSulgun hudul;iyaldaSa :ijaSulgun dafba-rafigo :ijila. 139. Квешлъи гьабурассул квешлъиги – жиндиего, лълъикIлъи гьабурассул лълъикIлъиги – жиндиего. kwe^;i haburaSul kwe^;igi - $indiyego, :ij;i haburaSul :ij;igi - $indiyego. 140. Квешлъи гьабуниги – дуего, лълъикIлъи гьабуниги – дуего. kwe^;i habunigi - duyego, :ij;i habunigi - duyego. 141. Квешлъиги лълъикIлъиги цого рекIелIила букIунеб. kwe^;igi :ij;igi cogo reje/ila bujuneb. 142. Квешлъиялда ххадуб лълъикIлъиги, лълъикIлъиялда ххадуб квешлъиги камуларебила. kwe^;iyalda {adub :ij;igi, :ij;iyalda {adub kwe^;igi kamularebila. 143. Квешлъиялълъ лълъикIлъи гьабуларо, гважуцца кьегIер гьабуларо. kwe^;iya: :ij;i habularo, gwa$uCa pefer habularo. 144. Квине кIолареб бечелъиялдассаги цIунаги, россассда кьили лъурай лълъадиялдассаги цIунаги. kwine jolareb bexe;iyaldaSagi `unagi, roSaSda pili ;uray :adiyaldaSagi `unagi. 145. КвинчIеб жоялълъул баркала букIунареб. kwinzeb $oya:ul barkala bujunareb. 146. КвинчIониги гьан кьарияб лълъикI, кьечIониги мадугьал бечедав лълъикI. kwinzonigi han pariyab :ij, pezonigi maduhal bexedaw :ij. 147. КенчIероялълъ цIа бакун, цIецца мун ххинлъиларо. kezeroya: `a bakun, `eCa mun {in;ilaro. 148. Кепкил къимат гьабуларесс гъурщилги гьабулареб. ke_kil qimat habulareS vur&ilgi habulareb. 149. Кето гьечIеб бакIалда гIункIкIги – бахIарчи, цIцIум гьечIеб бакIалда чудукги – бахIарчи. keto hezeb bajalda funJgi - ba\arxi, ~um hezeb bajalda xudukgi - ba\arxi. 150. Кето гьечIеб гьороб хханлъи кIудагIонкIкIоцца гьабула. keto hezeb horob {an;i judafonJoCa habula. 151. Кето рихаразда гIункIкIаз къвал балеб. keto ri[ara#da funJa# qwal baleb. 152. Кето ругьун гьабуге цIцIогьодизе, цIцIуял жал ругьун гьаруге гьерссал рицине. keto ruhun habuge ~ohodi#e, ~uyal $al ruhun haruge herSal ricine. 153. Кето хIалакъассеги, хIама кьарияссеги яс кьоге. keto \alaqaSegi, \ama pariyaSegi yas poge. 154. КечI берцинлъизе – бакъан, риба хIалаллъизе – хIила. kez bercin;i#e - baqan, riba \alal;i#e - \ila. 155. Кибалиго аздагьо къинлъун рагIулила. kibaligo a#daho qin;un rafulila. 156. Кибе аниги, хIамие – хIалтIи, хIамибокьове аниги, нуцалчияссе – бертин. kibe anigi, \amiye - \alTi, \amibopowe anigi, nucalxiyaSe - bertin. 157. Кибе гъугъарабги – Гъуниб магIарде. kibe vuvarabgi - vunib mafarde. 158. Кибе ун букIараб гьитIинаб? КIудияб балагьизейищ? kibe un bujarab hiTinab? judiyab nalahi#eyi&? 159. Кици буго «ГьитIинаб жо кIодо гьабуни, кIудияб нахъа цула» абураб кициялълъул цогидаб абулеб куц. Малълъулеб буго, гьитIинаб жоги кIодо гьабун, кIудиял балагьал тIаде цIцIагеян. kici bugo «hiTinab $o jodo habuni, judiyab na]a cula» aburab kiciya:ul cogidab abuleb kuc. ma:uleb bugo, hiTinab $ogi jodo habun, judiyal balahal Tade ~ageyan. 160. Кибе цер аниги – ххадуб рачIчI, киве ххан аниги – ххадуб нагIана. kibe cer anigi - {adub raZ, kiwe {an anigi - {adub nafana. 161. Киве аниги – ххадув, хабалIеги – цадахъ. kiwe anigi - {aduw, [aba/egi - cada]. 162. КигIан бечедав вугониги, муруват гьечIев чи мискинчияссдасса гIодовегIанав. kifan bexedaw wugonigi, muruwat hezew xi miskinxiyaSdaSa fodowefanaw. 163. КигIан битIарабниги, мунго дуццаго веццуге. kifan biTarabnigi, mungo duCago weCuge. 164. КигIан гIадалавниги, гIебеде нух бокьила, кигIанго гьагавниги, гьакил шагьра бокьила. kifan fadalawnigi, febede nu[ bopila, kifango hagawnigi, hakil ^ahra bopila. 165. КигIан гIемераб цIцIад баниги, цIцIвакараб тIалда ххер бижуларо. kifan femerab ~ad banigi, ~wakarab Talda {er bi$ularo. 166. КигIан жиб битIаниги, жиндир каратI битIуларилан абулебила борхьиццаги. kifan $ib biTanigi, $indir karaT biTularilan abulebila bor%iCagi. 167. Борхьиде гIунтIизабулеб гьаб кици хIалтIизабула цIакъго ритIунилан гьарурал хIалтIаби данде рилълъинчIеб, ялъуни, витIун живгоги вукIаго, жиндир иш мекъсса рикIкIараб меххалълъ. bor%ide funTi#abuleb hab kici \alTi#abula `aqgo riTunilan harural \alTabi dande ri:inzeb, ya;uni, wiTun $iwgogi wujago, $indir i^ meqSa riJarab me{a:. 168. КигIан къойилахха пакъир бацIида бихьун батилеб, азарго гIиялълъажоялда гьоркьоб чохIоцца хвараб дир чахъу балагьулаго. kifan qoyila{a _aqir ba`ida bi%un batileb, a#argo fiya:a$oyalda horpob xo\oCa [warab dir xa]u balahulago. Ххунхахъ вукIанила Суракъатилан цIцIар бугев цIакъ кIал пасихIав, аваданав мискинчи. Гьединлъидал ххунздерил нуцал ГIалихъиличицца гьев жиндиего рекIелгъеялълъе ххабар-кIалалълъе ахIулаанила. {un#a] wujanila suraqatilan ~ar bugew `aq jal _asi\aw, awadanaw miskinxi. hedin;idal {un#deril nucal fali]ilixiCa hew $indiyego rejelveya:e {abar-jala:e a\ulaanila. ГIалихъилич цIакъ гIи-боцIцIи гIемерав чи вукIанила. fali]ilix `aq fi-bo~i femeraw xi wujanila. Ххасалихъе гIи хъутаналде гочунеб заман букIанила. Суракъатицца ГIалихъиличида гьаранила гьессул гIияда цадахъ жиндир цо чахъуги бачине бегьиларищилан. Валлагьин, дур цо чахъдацца кванан жиндир хъутанги лIугIиларин, гьелълъие гIоло цоги вехьги тезе ккеларин, бачинилан абунила ГIалихъиличицца. {asali]e fi ]utanalde goxuneb #aman bujanila. suraqatiCa fali]ilixida haranila heSul fiyada cada] $indir co xa]ugi baxine behilari&ilan. walahin, dur co xa]daCa kwanan $indir ]utangi /ufilarin, he:iye folo cogi we%gi te#e Kelarin, baxinilan abunila fali]ilixiCa. Щванила тIаде ихги, гочанила магIарухъе ГIалихъиличил гIиги. Воххун вукIанила Суракъат, хъутаналдасса кьаралъун жиндир чахъуги бачIун батилин, гьелда ххадуб кIигониги кьегIерги батилилан. &wanila Tade i[gi, goxanila mafaru]e fali]ilixil figi. wo{un wujanila suraqat, ]utanaldaSa para;un $indir xa]ugi bazun batilin, helda {adub jigonigi pefergi batililan. Щванилахха ав жиндирго боцIцIи рокъобе бачине. Валагьин, дир гьудул, дур чахъу бацIицца чIван батанилан зигара банила нуцалицца Суракъатида. &wanila{a aw $indirgo bo~i roqobe baxine. walahin, dir hudul, dur xa]u ba`iCa zwan batanilan #igara banila nucaliCa suraqatida. - Гьеб пакъир бацIида дир кутакалда ракI гурхIулеб буго! – ян абунила мискинчиясс. - heb _aqir ba`ida dir kutakalda raj gur\uleb bugo! - yan abunila miskinxiyaS. - ЧIвараб чахъдада гурхIичIого, чахъуги чIван, кепалда бугеб бацIидагIаги щай дур ракI гурхIулеб? – ан гIажаиблъи гьабунила нуцалицца. - zwarab xa]dada gur\izogo, xa]ugi zwan, ke_alda bugeb ba`idafagi &ay dur raj gur\uleb? - an fa$aib;i habunila nucaliCa. - КигIан къохха гьеб пакъир бацIида бихьун батилеб, азарго гIиялълъажоялда гьоркьоб чохIоцца хвараб дир чахъу балагьулаго! – ян жаваб кьунила Суракъатицца. - kifan qo{a heb _aqir ba`ida bi%un batileb, a#argo fiya:a$oyalda horpob xo\oCa [warab dir xa]u balahulago! - yan $awab punila suraqatiCa. 169. КигIан кьогIабги битIараб, кигIан гьуинабги гьерессиялдасса лълъикIабила. kifan pofabgi biTarab, kifan huinabgi hereSiyaldaSa :ijabila. 170. КигIан лълъикI хьихьаниги, бацI рохьобе балагьулебила. kifan :ij %i%anigi, ba` ro%obe balahulebila. 171. КигIан лIулIаниги, тIухьиялълъ къотIулареб. kifan /u/anigi, Tu%iya: qoTularew. 172. КигIан мимиданиги, мун дир кето гуро, кIудияб алхIам цIцIаланиги, дицца дуе жо реххуларо. kifan mimidanigi, mun dir keto guro, judiyab al\am ~alanigi, diCa duye re{ularo. 173. КигIан рекIараб букIаниги, ххвалчацца жиндирго лъел къотIулареб. kifan rejarab bujanigi, {walxaCa $indirgo ;el qoTulareb. 174. КигIан рекIараб гьечIониги, нус буго нус, кигIан лебалав гьечIониги, бихьинчи вуго бихьинчи. kifan rejarab hezonigi, nus bugo nuc, kifan lebalaw hezonigi, bi%inxi wugo bi%inxi. 175. КигIан роцIцIараб къоялълъги зобгъугъанцIцIад рокьоялълъ рикIкIад букIунаребила. kifan ro~arab qoya:gi #obvuvan~ad ropoya: riJad bujunarebila. 176. КигIан ххалатаб букIаниги, цо расул квар лIугьунаребила. kifan {alatab bujanigi, co rasul kwar /uhunarebila. 177. Кидаго бахIараб жо ракIила, кидаго хIасратаб жо хьулила. kidago ba\arab $o rajila, kidago \asratab $o %ulila. 178. Кидаго вехь – гванзаб чодул бетIергьан. kidago we% - gwan#ab xodul beTerhan. 179. Кидаго гуребила ролIул чед букIунеб, цо-цониги тIохьтIоххинкIги кваназе кколебила. kidago gurebila ro/ul xed bujuneb, co-conigi To%To{injgi kwana#e Kolebila. 180. Кидаго гьетIараб гъветI гьанже цIцIан битIиларо. kidago heTarab vweT han$e ~an biTilaro. 181. Кидаго дагIбадулев гIабдал гурони вукIунарев. kidago dafbadulew fabdal guroni wujunarew. 182. Кидаго лIугIулареб жо – как, кидаго гIорцIцIулареб жо – ралъад. kidago /ufulareb $o - kak, kidago for~ulareb $o - ra;ad. 183. Кидаго хвеларел гIадин дуниялги гьабейила, метерго хвелел гIадин динги гьабейила. kidago [welarel fadin duniyal habeyila, metergo [welel fadin dingi habeyila. 184. Кидаго хIакимлъун чи ххутIуларев, кидаго роцIцIухъе зоб букIунареб. kidago \akim;un xi {uTularew, kidago ro~u]e #ob bujunareb. 185. Кидаго хӏалимлъиги хӏалихьалъийила. kidago \alim;igi \ali%a;iyila. 186. Кидаго ццебе лъураб цIцIел гIадлъулареб, цо нухалълъ ццебе лъуни, чахъдал гIадлъулеб. kidago Cebe ;urab ~el fad;ulareb, co nu[a: Cebe ;uni, xa]dal fad;uleb. 187. Кидаго чияда ваччунги вукIунге, цо-цониги дандеявги вачче. kidago xiyada waXungi wujunge, co-conigi dandeyawgi waXe. 188. Кидадай дун херлъила, бахIараб меххалълъ диццаго гьарурал гьунарал рицине. kidaday dun [er;ila, ba\arab me{a: diCago harural hunaral ricine. 189. Кидадай лъимал гIелаян эбел-эмен, кидадай гьел хвелаян лъимал. kididay ;imal felayan ebel-emen, kidaday hel [welayan ;imal. 190. Килщида рекъараб баргъич, рекIеда рекъарав вокьулев. kil&ida reqarab barvix, rejeda reqaraw wopulew. 191. Кин бицаниги, гьересси бицалълъ рекъоларебила. kin bicanigi, hereSi bica: reqolarebila. – Кин лъараб, кIудияв чи? kin ;arab, judiyaw xi? – Бихьун лъана, дир вас, бихьун лъана! bi%un ;ana, dir was, bi%un ;ana! 192. Кинаб бугониги, ВатIан буго ВатIан. kinab bugonigi, waTan bugo waTan. 193. Кинаб букIаниги щибин батIияб жойилан, эбелалълъ лъималазе «кьилиххинкIал» гьаруралила. kinab bujanigi &ibin baTiyab $oyilan, ebela: ;imala#e «pili{injal» haruralila. 194. Кинабго балагьалълъул бетIер – гьекъел, кинабго лълъикIлъиялълъул бетIер – рекъел. kinabgo balaha:ul beTer - heqel, kinabgo :ij;iya:ul beTer - reqel. 195. Кинабго балагьалълъул бетIер – гIакълу гьечIолъи, гIакълу гьечIолъиялълъул бетIер – гIамал кIодолъи. kinabgo balaha:ul beTer - faqlu hezo;i, faqlu hezo;iya:ul beTer - famal jodo;i. 196. Кинабго бацIилги – цого гIамал, кинавго хханассулги – цого гIамал. kinabgo ba`ilgi - cogo famal, kinawgo {anaSulgi - cogo famal. 197. Кинабго гъотIода пихъ бижуларо, кинавго чияссул чи лIугьунаро. kinabgo voToda _i] bi$ularo, kinawgo xiyaSul xi /uhunaro. 198. Кинабго гъотIода чIор кIанцIулареб, кинабго чIоралълъул гъветI лIугьунареб. kinabgo voToda zor jan`ulareb, kinabgo zora:ul vweT /uhunareb. 199. Кинабго гIайиб цого чияссда букIунареб, дагьабниги дандеяссдаги батизе бегьулеб. kinabgo fayib cogo xiyaSda bujunareb, dahabnigi dandeyaSdagi bati#e behuleb. 200. Кинабго жо дурго натIицца борцунге. kinabgo $o durgo naTiCa borcunge. 201. Кинабго жо, цохIо Аллагьассда гурони, лъалареб. kinabgo $o, co\o allahaSda guroni, ;alareb. 202. Кинабго нухда ккола, бищунго квешаб жо буго жагьиллъиги чIухIиги. kinabgo nu[da Kola, bi&ungo kwe^ab $o bugo $ahil;igi zu\igi. 203. Кинабго оцода гуребила рекIелI ракьа букIунеб. kinabgo ocoda gurebila reje/ rapa bujuneb. 204. Кинабго рахъ рекъарав гьудул валагьизе лIугьани, гьудулго гьечIого ххутIизе бегьулевила. kinabgo ra] reqaraw hudul walahi#e /uhani, hudulgo hezogo {uTi#e behulewila. 205. Кинабго хъабидасса жаниб бугеб жоялълъул махI букIунеб. kinabgo ]abidaSa $anib bugeb $oya:ul ma\ bujuneb. 206. Кинабго чол гуреб юргъа букIунеб, кинабго гьой гуреб чанил букIунеб. kinabgo xol gureb yurva bujuneb, kinabgo hoy gureb xanil bujuneb. 207. Кинабгоги балагь – мацIцIалълъул, кидагоги балагь – мацIцIалълъул. kinabgogi balah - ma~a:ul, kidagogi balah - ma~a:ul. 208. Кинабгоги лъалев – лъараб жоги гьечIев, кинабгоги бихьарав – бихьараб жоги гьечIев. kinabgogi ;alew - ;arab $ogi hezew, kinabgogi bi%araw - bi%arab $ogi hezew. 209. Кинавго имам Шамил - имам гIадав вахъинчIев, кинавго бахIарчи ХIажимурад гIадав лIугьинчIев. kinawgo imam ^amil - imam fadaw wa]inzew, kinawgo ba\arxi \a$imurad fadaw /uhinzew. 210. Кинавго чи цого кIалалълъ кIалъала, бицунебги гьабулебги батIи-батIияб букIуна. kinawgo xi cogo jala: ja;ala, bicunebgi habulebgi baTi-baTiyab bujuna. 211. Кинавго чияссе жаваб кьезе кколареб. kinawgo xiyaSe $awab pe#e Kolareb. 212. Киназго гьикъулила лълъим гьекъеларищан, лълъиццаниги гьикъуларила квен кваналарищан. kina#go hiqulila :im heqelari&an, :iCanigi hiqularila kwen kwanalari&an. 213. Киназго пунани, гьури лIугьуна. kina$go _unani, huri /uhuna. 214. Киназдего бачIараб жо – байрам, цояссде бачIараб жо – балагь. kina#dego bazarab $o - bayram, coyaSde bazarab $o - balah. 215. Киналго беццалълъуб – берал къанще, киналго рекъалълъуб – мунги рекълълъе. kinalgo beCa:ub - beral qan&e, kinalgo reqa:ub - mungi req:e. 216. Киналго гIадамал гурелила лълъикIал рукIунел, цо-цоял гьабиги рукIунел, цо-цоял гьвел рачIчIалги рукIунел. kinalgo fadamal gurelila :ijal rujunel, co-coyal habigi rujunel, co-coyal hwel raZalgi rujunel. 217. Киналго гIайибазе гIила сониссеб буго. kinalgo fayiba#e fila soniSeb bugo. 218. Киналго гIамалал данде ккун гурейила чIчIужу ячуней, цо берцин бихьараб гIамалалълъухъ рокьи ккунила ячуней. kinalgo famalal dande Kun gureyila Zu$u yaxuney, co bercin bi%arab famala:u] ropi Kunila yaxuney. 219. Киналго мурадал тIуран, дове щивниги инчIевила. kinalgo muradal Turan, dowe &iwnigi inzewila. 220. Киналго тIад рекъолеб къанун букIунаребила. kinalgo Tad reqoleb qanun bujunarebila. 221. Киналго херлъула, лъималаз малълъ босичIел ххеххго херлъула. kinalgo [er;ula, ;imala# ma: bosizel {e{go [er;ula. 222. Киналдего квер ххапарассе цонигияб щолареб. kinaldego kwer {a_araSe conigiyab &olareb. 223. Кири бокьанани, хIежалде а. kiri bopanani, \e$alde a. 224. Кисса катие бахъухъ? kiSa katiye ba]u]? 225. Кисса щварабали лъалареб боцIцIи, кибе арабали лъачIого тIагIунеб. kiSa &warabali ;alareb bo~i, kibe arabali ;azogo Tafuneb. 226. Кисса-кибего бакъ радал баккула. kiSa-kibego baq radal baKula. 227. Киссан гирарабги гьорчо – кIкIалахъе. kiSan girarabgi horxo - Jala]e. 228. Кисинибе нух гьечIев, гьекъолеб жоялълъул гурони мацIцI лъаларев. kisinibe nu] hezew, heqoleb $oya:ul guroni ma~ ;alarew. 229. Кици бокьаги, рокьи цIцIикIкIаги. kici bopagi, ropi ~iJagi. 230. Кици гIемерассул гIакълу дурусаб, дунял бихьарассул хьвади дурусаб. kici femeraSul faqlu durusab, dunyal bi%araSul %wadi durusab. 231. Кици лъалессул – лъай камилаб, квер устарассул – иш камилаб. kici ;aleSul - ;ay kamilab, kwer ustaraSul - i^ kamilab. 232. Кици ххирияссул ххабар гьуинаб, гьобол ххирияссул ххинкI гьуинаб. kici {iriyaSul {abar huinab, hobol {iriyaSul {inj huinab. 233. Кодоб кватIани, болъонил цIцIоко цIцIеллъун бихьулебила. kodob kwaTani, bo;onil ~oko ~el;un bi%ulebila. 234. Кодоб кквезе гIоркь гуреб, гIодоб лъезе тIину гуреб. kodob Kwe#e forp gureb, fodob ;e#e Tinu gureb. 235. Кодобе кьураб рукIкIен тIад гьабун босараб маргъалалдасса лълъикIаб (Кодобе щваралда жо релълъунареб). kodobe purab ruJen Tad habun bosarab marvalaldaSa :ijab (kodobe &waralda $o re:unareb). 236. Колол – гьой цIцIодораб, росдал – чи цIцIодорав. kolol - hoy ~odorab, rosdal - xi ~odoraw. 237. Колол гьойда хIапизе лъалареб. kolol hoyda \a_i#e ;alareb. 238. Кодосса инчIого къимат лъалареб бахIарлъи, тIаде щвечIого квешлъи лъалареб херлъи. kodoSa inzogo qimat ;alareb ba\ar;i, Tade &wezogo kwe^;i ;alareb [er;i. 239. Корохъ гьабизе – яс, гьабихъе йитIизе – нус. koro] habi#e - yas, habi]e yiTi#e - nus. 240. КочIохъан – берталълъе, дибир – къулгьудалълъе. kozo]an - berta:e, dibie - qulhuda:e. 241. Куй белъунеб хьагиниб оц гьунареб. kuy be;uneb %aginib oc hunareb. 242. Куй хъун кIалъазаюрай, оц хъун юцIцIинаюрай. kuy ]un ja;a#ayuray, oc ]un yu~inayuray. 243. Кумек гьабе хIажатассе, хIурмат цIуне хварассулги. kumek habe \a$ataSe, \urmat `une [waraSulgi. 244. Кумек гьабизе кIолеб гьечIони, заралгIаги гьабичIого тейила. kumek habi#e joleb hezoni, #aralfagi habizogo teyila. 245. Кун ххутIараб катие реххуларев, бацIида ццебе куй толев. kun {uTarab katiye re{ularew, ba`ida Cebe kuy tolew. 246. Куракул гъветI лъималазе чIчIейила, генугъветI лъималазул лъималазе чIчIейила. kurakul vweT ;imala#e Zeyila, genuvweT ;imala#ul ;imala#e Zeyila. 247. Куркьбал гьечIеб хIинчIчI гуребила, ВатIан гьечIев чи гуревила. kurpbal hezeb \inZ gurebila, waTan hezew xi gurewila. 248. Куркьбал рижани, хIинчIчI бусада чIчIолареб. kurpbal ri$ani, \inZ busada Zolareb. 249. Кусил гIакълу къаденахъе биххулеб. (Кусилгун даран къаденахъе гьабе). kusil faqlu qadena]e bi{uleb (kusilgun daran qadena]e habe). 250. Кутул гьечIеб гьорор гIункIкIал расандулел. kutul hezeb horor funJal rasandulel. 251. Куц берцинай йигилан ясалълъе къимат кьоге, гIамал берцинай яче, намус цIунарай яче. kuc bercinay yigilan yasa:e qimat poge, famal bercinay, namus `unaray yaxe. 252. Куц гьоцIцIо гьабулессул гьечIо, гьоцIцIо чIчIикIулессул буго. kuc ho~o habuleSul hezo, ho~o ZijuleSul bugo. 253. Куц квешаб жоялълъул гIамалги квешаб. kuc kwe^ab $oya:ul famalgi kwe^ab. 254. Куцалда божуге, гIамалалда божа. kucalda bo$uge, famalalda bo$a. 255. Куцалда релълъарабила гIамалги букIунеб. kucalda re:arabila famalgi bujuneb. 256. Куцанщинав чияссул чи лIугьунарев, квегъанщинаб чодул чу лIугьунареб. kucan&inaw xiyaSul xi /uhunarew, kwevan&inab xodul xu /uhunareb. 257. КучIдузулI реххсарай, ххарбалI бицарай. kujdu#u/ re{saray, {arba/ bicaray.
- l | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Й y 1. «Юргъа бачани, бетIергьанчихвад, мун чияцца рекIуна». yurva baxani, beTerhanxi[wad, mun xiyaCa rejuna. Мискинав магIарулассул букIун буго лълъикIаб тайичу. Гьеб лIугьун буго юргъа бачине. Кицилъун лIугьарал гьадал рагIабиги абун, мискинчиясс тайичу тамахлъизегIан бухун буго. miskinaw mafarulaSul bujun bugo :ijab tayixu. heb /uhun bugo yurva baxine. kici;un /uharal hadal rafabigi abun, miskinxiyaS tayixu tama[;i$efan bu[un bugo. 2. Юргъаялълъ – чу, ишалълъ – чи. yurvaya: - xu, i^a: - xi. 3. Я гьанив гурев, я дова гурев. ya haniw gurew, ya dowa gurew. 4. Я гIарцул чванта цIела, я салул гвангвара цIела. ya farcul xwanta `ela, ya salul gwangwara `ela. 5. Я гIурул рагIал, я мугIрул ракьан. ya furul rafal, ya mufrul rapan. КIартIулилIа вачIарав гьобол вукIаравила. Хханасс гьессда гьикъарабила кив мун чIчIелев, кинаб бакI дуе бокьилебан. Гьесс тIасса рищаралила магIарул ххалкъалда гьоркьор абилъун ххутIарал гьадал бакIал. jarTuli/a wazaraw hobol wujarawila. {anaS heSda hiqarabila kiw mun Zelew, kinab baj duye bopileban. heS TaSa ri&aralila mafarul {alqa#da horpor abi;un {uTaral hadal bajal. 6. Я зурзур те, я квен те. ya #ur#ur te, ya kwen te. 7. Я къали чIвай, я зурма пуй. ya wali zway, ya #urma _uy. 8. Якьадалълъ лълъухьизе нусалълъ тун, нусалълъ лълъухьизе якьадалълъ тун. yapada: :u%i#e nusa: tun, nusa: :u%i#e yapada: tun. 9. Я хIама хвела, я ххан хвела. ya \ama [wela, ya {an [wela. 10. Я мими гурев, я дуду гурев. ya mimi gurew, ya dudu gurew. 11. Я нилIерго хIал, я хIалае чи. ya ni/ergo \al, ya \alaye xi. 12. Я ракьа гуреб, я гьан гуреб. ya rapa gureb, ya han gureb. 13. Я тIинай кIудияй гIела, я кIудиялълъул росс хвела. ya Tinay judiyay fela, ya judiya:ul roS [wela. 14. Я хваралълъ гурев, я гIуралълъ гурев. ya [wara: gurew, ya fura: gurew. 15. Я ццее гурей, я нахъа гурей. ya Ceye gurey, ya na]a gurey. 16. Я ццудунав вас лълъикIав, я хъукьав вацц лълъикIав. ya Cudunaw was :ijaw, ya ]upaw waC :ijaw. 17. Я чехь цIцIалтараб квен, я квер цIцIалтараб мухь. ya xe% ~altarab kwen, ya kwer ~altarab mu%. 18. Я чи хIинкъулеб черхх, я чиякьа хIинкъулареб ракI. ya xi \inquleb xer{, ya xiyapa \inqulareb raj. 19. Ябуялда юргъачу белъулеб, юргъачуялда ябучу белъулеб. yabuyalda yurvaxu be;uleb, yurvaxuyalda yabuxu be;uleb. 20. Ябуялълъ ябу кколеб, бидаялълъ бида кколеб. yabuya: yabu Koleb, bidaya: bida Koleb. 21. Ярагъ борчинеги мун нечолелълъул, Дуе тIил къотIизе дун кие иней? Чода рекIинеги мун хIинкъулелълъул, Дуй хIама босизе дун кие иней? yarav borxinegi mun nexole:ul, duye Til qoTi#e dun kiye iney? xoda rejinegi mun \inqule:ul, duy \ama bosi#e dun kiye iney? 22. Ярагъ борчинеги чи къваригIуна, чода рекIинеги вас къваригIуна. yarav borxinegi xi qwarifuna, xoda rejinegi was qwarifuna. 23. Ярагъ гьечIого чанаве арав, чан щвечIого вуссуна. yarav hezogo xanawe araw, xan &wezogo wuSuna. 24. Ярагъ гьечIого чи вагъуларо. yarav hezogo xi wavularo. 25. Ярагъ гIумруялълъ борчунеб, цо къоялълъ къваригIунеб. yarav fumruya: borxuneb, co qoya: qwarifuneb. 26. Ярагъ къеда бай, къалам кодоб ккве. yarav qeda bay, qalam kodob Kwe. 27. Ярагъ лъалиниб цIуне, рагIи гIаданиб цIуне. yarav ;alinib `une, rafi fadanib `une. 28. Ярагъги борчине, чуги рекIинейин вас гьавулев. yaravgi borxine, xugi rejineyin was hawulew. 29. Яргъил кьвагьиялдасса квартIил кIутIи берцинаб. yarvil pwahiyaldaSa kwarTil juTi bercinab. 30. Яргъил рагъ букIунареб, кIиябго рахъалдассан би баккулареб. yarvil rav bujunareb, jiyabgo ra]aldaSan bi baKulareb. 31. Яргъицца цояв чIвалевила, мацIцIицца анцIгояв чIвалевила. yarviCa coyaw zwalewila, ma~iCa an`goyaw zwalewila. 32. Яс абизе рачIарал жидерго бечелъиялълъул бицине лIугьиндал, инссуцца абурабила - «Гьеб гIолеб батани, лълъидассаго лълъикI гьай хьихьизе дидаги кIола». yas abi#e razaral $idergo bexe;iya:ul bicine /uhindal, inSuCa aburabila - «heb foleb batani, :idaSago :ij hay %i%i#e didagi jola». 33. Яс абураб соналълъ васгун кIалъаге, яс унеб нухдаги чIчIоге. yas aburab sona: wasgun ja;age, yas uneb nu[dagi Zoge. 34. Яс гьайилалде дурцц гьавуге, гьезул къадар Аллагьассда гурони лъаларо. yas hayilalde durC hawuge, he#ul qadar allahaSda guroni ;alaro. 35. Яс гьаюраб къоялдасса нахъе къайи босарай эбелалълъул ражихо камун батарабила. yas hayurab qoyaldaSa na]e qayi bosaray ebela:ul ra$i[o kamun batarabila. 36. Яс гьаюраб къоялълъ чехь бухIулеб, гIураб къоялълъ рукъ бухIулеб. yas hayurab qoya: xe% bu\uleb, furab qoya: ruq bu\uleb. 37. Яс гьечIей эбел, унти чIварабго холейила. yas hezey ebel, unti zwarabgo [oleyila. 38. Яс гIейгун гIеретI бекулеб гIадат. yas feygun fereT bekuleb fadat. 39. Яс йичуге, нус йосуге. yas yixuge, nus yosuge. 40. Яс йокьун дурцц вокьулев, нус рихун вас рихунев. yas yopun durC wopulew, nus ri[un was ri[unew. 41. Яс цIцIодорай лIугьаги, вас лумияв лIугьаги. yas ~odoray /uhagi, was lumiyaw /uhagi. 42. Яс цIунизе вас тоге, гIи цIунизе бацI тоге. yas `uni#e was toge, fi `uni#e ba` toge. 43. Яс юххичIей эбелалълъ накаби руххизе кколел. yas yu{izey ebela: nakabi ru{i#e Kolel. 44. Яс эбелалда, вас инссуда релълъаралила лIугьунел. yas ebelalda, was inSuda re:aralila /uhunel. 45. Яс эбелалда релълъарай яче, чу гIалаялда релълъараб босе. yas ebelalda re:aray yaxe, xu falayalda re:arab bose. 46. Ясалдасса лълъикIай нус йикIинеги бегьулей, васассдасса лълъикIав дурцц вукIинеги бегьулев. yasaldaSa :ijay nus yijinegi behuley, wasaSdaSa :ijaw durC wujinegi behulew. 47. Ясалълъе рагIи бициналде дурцц сапаралълъ цадахъ ккезаве. yasa:e rafi bicinalde durC sa_ara: cada] Ke#awe. 48. Яхине кьуру гуреб, кьурдизе майдан гуреб. ya[ine puru gureb, purdi#e maydan gureb. 49. ЯхI бичун чед босуге, чилъи бичун багьа босуге. ya\ bixun xed bosuge, xi;i bixun baha bosuge. 50. ЯхI бугессе дуниялги хоб. ya\ bugeSe duniyal [ob. 51. ЯхI бугей лълъади россассдасса бергьинаро. ya\ bugey :adi roSaSdaSa berhinaro. 52. ЯхI гьечIессул цIцIобалде ккогеги, цIцIоб гьечIессул кверщаликье ккогеги. ya\ hezeSul ~obalde Kogegi, ~ob hezeSul kwer&alipe Kogegi. 53. ЯхI цIецца бухIулареб, гIакълу гIоралълъ унареб. ya\ `eCa bu\ulareb, faqlu fora: unareb. 54. ЯхIалълъ къо реххугеги, къуваталълъ некь реххугеги. ya\a: qo re{ugegi, quwata: nep re{ugegi. 55. ЯхIги рухIги – бащадаб жо. ya\gi ru\gi - ba&adab $o. 56. ЯхI-намус гьечIев нусго бечедассдасса намус бугев цо мискинчиго лълъикI. ya\-namus hezew nusgo bexedaSdaSa namus bugew co miskinxigo :ij. 57. Яццалълъул ракI – ваццгун, ваццассул ракI – рохьоб. yaCa:ul raj - waCgun, waCaSul raj - ro%ob. 58. Ячеян дуда гьардезе ккогеги, ячIаян мун гьардезе ккогеги. yaxeyan duda harde#e Kogegi, yazayan mun harde#e Kogegi. 59. ЯчинегIан «эбелхвад», ячун ххадуй «мунгохвад». yaxinefan «ebel[wad», yaxun {aduy «mungo[wad» 60. Ячудасса нусалълъ вакьадассде дадайилан абулебила, дагьаб ххадуб дандамадилан абулебила. yaxudaSa nusa: wapadaSde dadayilan abulebila, dahab {adub dandamadilan abulebila. 61. Ячун щваралдасса ячIун щварай лълъикIила. yaxun &waraldaSa yazun &waray :ijila. 62. Ячунги ячуней лълъади, ячIунги ячуней лълъади. yaxungi yaxuney :adi, yazungi yaxuney :adi. 63. Ячуней мекълъугеги, ячIуней тIекълъугеги. yaxuney meq;ugegi, yazuney Teq;ugegi. 64. ЯчIунелълъул – «далалай», дун толелълъул – «вабабай». yazune:ul - «dalalay», dun tole:ul - «wababay».
- xkh | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Къ q Къабулаб ссадакъалъун батаги. qabulab Sadaqa;un batagi. Къад гьабураб бихьулеб, къасси гьабураб рагIулеб. qad haburab bi%uleb, qaSi haburab rafuleb. Къад кьерхун, къасси роцIцIун – хур-ххералълъе балагь, херав чияссул бахIарай лълъади – рукъалълъе балагь. qad per[un, qaSi ro~un - [ur-{era:e balah, [eraw xiyaSul ba\aray :adi - ruqa:e balah. Къад маккалълъ, къасси хIанчIчIалълъ. qad maKa:, qaSi \anZa:. Къадада гьикъарабила мун кида биххулебилан. Гьелълъ абурабила, кьекIкIелалда гьикъеян. ХIамица абурабила, цо гамачI кколеб кьекIкIлаццайищила мун кколеб, гьале гьаб жинцца кколилан. qadada hiqarabila mun kida bi{ulebilan. he: aburabila, peJelalda hiqeyan. \amiCa aburabila, co gamaz Koleb peJlaCayi&ila mun Koleb, hale hab $inCa Kolilan. Къададаги гIундул ругел, гIалхудаги берал ругел. qadadagi fundul rugel, fal[udagi beral rugel. Къадал кьучIчI хIамайила, хIуби кьекIкIелила. qadal puZ \amayila, \ubi peJelila. Къаданиб гIарцул таргьаги лъун, вакъуцца хварав. qadanib farcul tarhagi ;un, waquCa [waraw. Къадараб жо гьабизе бегьулареблъи лъалеб гIадин, къадараб цIцIар лъеларедухъ хьвадизеги лъазе кколеб. qadarab $o habi#e behulareb;i ;aleb fadin, qadarab ~ar ;elaredu] %wadi#egi ;a#e Koleb. Къадараб бакIалдассан ригьин гьабуни, къо ккедал ватуларев вас гьавулевила. qadarab bajaldaSan rihin habuni, qo Kedal watularew was hawulewila. Къадараб чода рекIун иналдасса, раччиги баччун, лъелго ин лълъикIаб. qadarab xoda rejun inaldaSa, raXigi baXun, ;elgo in :ijab. Къадарав гьудуласс унтидал тола, лълъикIав гьудуласс хабал рагIалда гурони толаро. qadaraw hudulaS untidal tola, :ijaw hudulaS [abal rafalda guroni tolaro. Къадарав чи къурассда тIасса вахъунарев, бергьарассда гъоркьа вахъунарев. qadaraw xi quraSda TaSa wa]unarew, berharaSda vorpa wa]unarew. Къадарав чи сабаблъун нусгоявги ссурулев. qadaraw xi sabab;un nusgoyawgi Surulew. Къадарав чияссдасса къасси гъассдакквелалълъе бараб къвалиго лълъикIила. qadaraw xiyaSdaSa qaSi vaSdaKwela:e barab qwaligo :ijila. Къадарав чияссе гьабураб лълъикIлъи – гьойдул габуралда бараб месед. qadaraw xiyaSe haburab :ij;i - hoydul gaburalda barab mesed. Къадарав чияссе гьабураб лълъикIлъиги – дуего балагьалълъе, лебалав чияссе гьабураб квешлъиги – дуего балагьалълъе. qadaraw xiyaSe haburab :ij;igi - duyego balaha:e, lebalaw xiyaSe haburab kwe^;igi - duyego balaha:e. Къадарав чияссе лълъикIаб бициналдасса лълъикIав чияссе наку чIвайго лълъикI. qadaraw xiyaSe :ijab bicinaldaSa :ijaw xiyaSe naku zwaygo :ij. Къадарав чияссул багьа – къан рачIчI ккун цIцIе. qadaraw xiyaSul baha - qan raZ Kun ~e. Къадарав чияссул чIухIи кьолбол кIодолъиялдалъунги букIунеб. qadaraw xiyaSul zu\i polbol jodo;iyalda;ungi bujuneb. Къадараван абизеги бокьуларев, къадарлъиги толарев. qadarawn abi#egi bopularew, qadar;igi tolarew. Къадахъаби гIемерлъани, къед гьетIараб лIугьунеб. qada]abi femer;ani, qed heTarab /uhuneb. Къаденахъе мегIерги бегуге, бакъанида росуги тоге. qadena]e mefergi beguge, baqanida rosugi toge. Къадкиццагицин цин бусен гьабула, ххадур тIанчIи рахъула. qadkiCagicin cin busen habula, {adur Tanzi ra]ula. Къадру гIолохъанго цIунейила. qadru folo]ango `uneyila. Къажар базаралда кинавго чи беццав ватани, гьезда релълъине цояб бер дуццаги къинкIейила. qa$ar ba#aralda kinawgo xi beCaw watani, he#da re:ine coyab ber duCagi qinjeyila. Къажарасс хIамида тIилги, мухь кьечIого, кьабуларебила. qa$araS \amida Tilgi, mu% pezogo, pabularebila. Къажарассулги хIамилги херлъи-бахIарлъи лъаларебила. qa$araSulgi \amilgi [er;i-ba\ar;i ;alarebila. Къазе кIолареб кIалтIуги рагьуге, бичизе кIолареб гарацIцIги баге. qa#e jolareb jalTugi rahuge, bixi#e jolareb gara~gi bage. Къазе цаби гьечIони, кIутIбигIаги рукъе. qa#e cabi hezoni, juTbifagi ruqe. Къайи босе, дурго рокъоб рекъараб, чIчIужу яче, дургун гIамал рекъарай. qayi bose, durgo roqob reqarab, Zu$u yaxe, durgun famal reqaray. Къали цIцIамул цадахъ чIчIикIичIого, чи лъаларев. qali ~amul cada] Zijizogo, xi ;alarew. Къалмил мацIцI – бегIераб жо. qalmil ma~ - beferab $o. Къалмицца басанщинаб жоялълъул ххабар лIугьунареб, ракIалде щванщиналълъул кечI лIугьунареб. qalmiCa basan&inab $oya:ul {abar /uhunareb, rajalde &wan&ina:ul kez /uhunareb. Къалмицца хъваге, гIакълуялълъ хъвай. qalmiCa ]wage, faqluya: ]way. Къалмицца хъвараб гIощтIоцца къотIулареб. qalmiCa ]warab fo&ToCa qoTulareb. Къалъизеган гIадамалгун къаццандулев, къалъудасса нахъе Аллагьгун къаццандулев. qa;i#efan fadamalgun qaCandulew, qa;udaSa na]e allahgun qaCandulew. КъалъичIого къо беццуге, къинлъичIого нус еццуге. qa;izogo qo beCuge, qin;izogo nus yeCuge. Къан зарукьги ккогейила, квер биххунги биччагейила. qan #arupgi Kogeyila, kwer bi{ungi biXageyila. Къан хIамил рачIчI чIчIолареб, рахъдал гьабун чед чIчIолареб. qan \amil raZ Zolareb, ra]dal habun xed Zolareb. Къан цIцIуледухъ виччизеги вукIунге, векиледухъ вакъвазеги вукIунге. qan ~uledu] wiXi#egi wujunge, wekiledu] waqwa#egi wujunge. Къани зарукьеги унев, виччан тани дунялги цIолев. qani #arupegi unew, wiXan tani dunyalgi `olew. Къанщарал беракьа чи нечоларев. qan&aral berapa xi nexolarew. Къараб квер рагьуларев, къараб нуцIцIа ричIуларев. qarab kwer rahularew, qarab nu~a rizularew. Къараб нуцIцIидаги – анцIго бер, рахараб рукъалдаги – нусго гIин. qarab nu~idagi - an`go ber, ra[arab ruqaldagi - nusgo fin. Къарассда гурони, заз унтуларо, ккарассда гурони, рокьи лъаларо. qaraSda guroni, #a# untularo, KaraSda guroni, ropi ;alaro. Къарз босулеб къоялълъ – гьоцIцIокIал, бецIизе ккараб къоялълъ – букIкIараб нодо. qar# bosuleb qoya: - ho~ojal, be`i#e Karab qoya: - buJarab nodo. Къарз ваццассеги гьабуге, гьоркьоблъи хунгутIизе. qar# waCaSegi habuge, horpob;i [unguTi#e. Къарзалълъе жо кьей – рокьи къотIулеб кIвекьмахх гIадаб жо. qar#a:e $o pey - ropi qoTuleb jwepma{ fadab $o. Къаркъала бугъилав, ракI хIанчIчIилав. qarqala buvilaw, raj \anXilaw. Къаркъала турула, лълъикIлъи холаро. qarqala turula, :ij;i [olaro. Къаркъала херлъаниги, ракI херлъулареб (Дун жеги бахIарго бугилан абурабила ракIалълъ. Бугищан бихьизе цо дихъ балагьеян абурабила къаркъалаялълъ). qarqala [er;anigi, raj [er;ulareb (dun $egi ba\argo bugilan aburabila raja:. bugi&an bi%i#e co di] balaheyan aburabila qarqalaya:). Къарумав мадугьалассдассаги цIунаги, рекIел гьава кIудияв мискинчияссдассаги цIунаги! qarumaw maduhalaSdaSagi `unagi, rejel hawa judiyaw miskinxiyaSdaSagi `unagi! Къарумассул боцIцIи ирга щоларесс кунеб. qarumaSul bo~i irga &olareS kuneb. Къарумассул квер къараб – кIал рагьараб, саххаватассул кIал къараб – квер рагьараб. qarumaSul kwer qarab - jal raharab sa{awataSul jal qarab - kwer raharab. Къарумассулгун даранги гьабуге, къохIехьоларессда цадахъ кьалдеги унге. qarumaSulgun darangi habuge, qo\e%olareSda cada] paldegi unge. КъартI гьечIей яс – рас гьечIеб бетIер. qarT hezey yas - ras hezeb beTer. Къассд бихьун гIамалила, гIамал бихьун хIалтIийила. qaSd bi%un famalila, famal bi%un \alTiyila. Къасси бусада лъечIеб бетIер радал тIаде борххизе батулареб. qaSi busada ;ezeb beTer radal Tade bor{i#e batulareb. Къасси вахъун, къад кьижун, рузил гIамал жибго те. qaSi wa]un, qad pi$un, ru#il famal $ibgo te. Къасси лъолеб тIагъур къадги лъоге, къад лъолеб тIагъур къассиги лъоге. qaSi ;oleb Tavur qadgi ;oge, qad ;oleb Tavur qaSigi ;oge. Къасси роцIцIун, къад кьерхун – хуруе балагь, херав чиясс бахIарай чIчIужу ячин – рукъалълъе балагь. qaSi ro~un, qad per[un - [uruye balah, [eraw xiyaS ba\aray Zu$u yaxin - ruqa:e balah. КъатIраби данделъунила лълъадал ралъад лIугьунеб. qaTrabi dende;unila :adal ra;ad /uhuneb. КъачIеб ххариниб ххер бижуларо. qazeb {arinib {er bi$ularo. Къвакъвай – хъазил, хоно – къурщил. qwaqway - ]a#il, [ono - qur&il. Къвали бахъулаго, тIилал тIехIарав, тIин-хоро кунаго, кIал гIурччинлъарав. qwali ba]ulago, Tilal Te\araw, Tin-[oro kunago, jal furXin;araw. КъваригIани ахIизе ХIохьочида цIцIар лъала. qwarifani a\i#e \o%oxida ~ar ;ala. КъваригIараб меххалълъ – КъурамухIума, къваригIинчIеб меххалълъ – Бабал МухIума. qwarifarab me{a: - quramu\uma, qwarifinzeb me{a: - babal mu\uma. КъваригIел гьечIого гIегIедараб хIелеко царал кIалдибе ккарабила. qwarifel hezogo fefedarab \eleko caral jaldibe Karabila. КъваригIел гьечIого хIапулеб гьой ххеххго херлъулеб. qwarifel hezogo \a_uleb hoy {e{go [er;uleb. КъваригIел ккун ахIулеб меххалълъ – ХIажимурадил Давуд, къваригIел гьечIеб меххалълъ – ХIанкIил Давуд. qwarifel Kun a\uleb me{a: - \a$imuradil dawud, qwarifel hezeb me{a: - \anjil dawud. КъваригIинарилан ккараб жо цо къоялълъ къваригIунеб. qwarifilarilan Karab $o co qoya: qwarifuneb. КъваригIинарила анцIго рукъалълъе къого гьобо. qwarifinarila an`go ruqa:e qogo hobo. КъваригIинчIеб босани, къваригIараб бичизе ккола. qwarifinzeb bosani, qwarifarab bixi#e Kola. Къварилъи бихьичIессда гIатIилъиялълъул къимат лъалареб. qwari;i bi%izeSda faTi;iya:ul qimat ;alareb. Къварилъи бищун ццебе къобухIаралълъубейила бачIунеб. qwari;i bi&un Cebe qobu\ara:ubeyila bazuneb. Къварилъи кидаго букIунареб, гьеб хисизе гIатIилъи бачIунеб. qwari;i kidago bujunareb, heb [isi#e faTi;i bazuneb. Къварилъи ккарасс цохIо бугеб оц хъвелиланги абулебила. qwari;i KaraS co\o bugeb oc ]welilangi abulebila. Къварилъи ккедалила чи лъалев. qwari;i Kedalila xi ;alew. Къварилъиги къадарги къед борлIунги рачIунелила. qwari;igi qadargi qed bor/ungi razunelila. КъватIиб гьури-муч кIудияв, рокъоб, оц тIурани, лIарада базе жо гьечIев. qwaTib huri-mux judiyaw, roqob, oc Turani, /arada ba#e $o hezew. КъватIиб чан гьабуни, чи гьалаглъулев. qwaTib xan habuni, xi halag;ulew. КъватIиве ккараб меххалълъ къватIулжо гIадин вукIа. qwaTiwe Karab me{a: qwaTul$o fadin wuja. КъватIисса чIчIужу ячани, рукъалда асскIоб рукъ букIунаро, хуралда асскIоб хур букIунаро. qwaTiSa Zu$u yaxani, ruqalda aSjob ruq bujunaro, [uralda aSjob [ur bujunaro. КъватIисса чIчIужу ячани, таргьида рухьен биццатаб базе кколебила. qwaTiSa Zu$u yaxani, tarhida ru%en biCatab ba#e Kolebila. КъватIисса чIчIужу ячарав чи – нух бичун босарав чи. qwaTiSa Zu$u yaxaraw xi - nu[ bixun bosaraw xi. КъватIисса щолеб гIарацалдасса рокъоб щолеб пахьго лълъикI. qwaTiSa &oleb faracaldaSa roqob &oleb _a%go :ij. КъватIул цIцIогьор кIулаз кколевила, рукъалълъул цIцIогьор ссунццаго кколаревила. qwaTul ~ohor jula# Kolewila, ruqa:ul ~ohor SunCago Kolarewila. КъвачIа ххун къо – лълъикIаб къо, нахъияб къо – квешаб къо. qwaza {un qo - :ijab qo, na]iyab qo - kwe^ab qo. КъвачIида рекъараб рукъи камулареб. qwazida reqarab ruqi kamulareb. КъвачIил кIал бухьунареб. qwazil jal bu%unareb. КъвачIил ххеней барай, хведрал цIа барай. qwazil {eney baray, [wedral `a baray. КъвачIитIа къачIони, гьиритIа букIунареб. qwaziTa qazoni, hiriTa bujunareb. Къади чIвалароанила, къасси бетIер къаданижоялда лъун букIарабани. qadi zwalaroanila, qaSi beTer qadani$oyalda ;un bujarabani. СардилI Шайиххил МухIумида рагIулеб букIун буго гIадамазул гара-чIвари, рихха-ххочарал гьаркьал. МухIумил нуцIцIидаги кIутIун, цоясс абун буго. sardi/ ^ayi{il mu\umida rafuleb bujun bugo fadama#ul gara-zwari, ri{a-{oxaral harpal. mu\umil nu~idagi juTun, coyaS abun bugo. - Мун щай тIаде вахъунарев? Дур мадугьал Къади чIван вуго! - mun &ay Tade wa]unarew? dur maduhal qadi zwan wugo! НуцIцIида тункарассе Шайиххил МухIумицца кицилъун лIугьарал гьадал рагIабаздалъун жаваб кьун буго. nu~ida tunkaraSe ^ayi{il mu\umiCa kici;un /uharal hadal rafaba#da;un $awab pun bugo. Къебедассул квер меседил, кочIохъанассул рагIи меседил. qebedaSul kwer mesedil, kozo]anaSul rafi mesedil. Къед биххараб меххалълъ бахъинчIеб хIур нахъа бахъунареб. qed bi{arab me{a: ba]inzeb \ur na]a ba]unareb. Къелеб ракьа квараб гьой ГьидалI чIчIолареб (КъватIиссан щвараб ххинкI гьуинлъарав чи рокъов чIчIоларев). qeleb rapa kwarab hoy hida/ Zolareb (qwaTiSan &warab {inj huin;araw xi roqow Zolarew). КъелI хъазан речIчIараб къо бачIунгеги. qe/ ]a#an reZarab qo bazungegi. Къечон гуребила чIагIа гьекъолеб. qexon gurebila zafa heqoleb. Къечедал гуребила гъуй бухъулеб. qexedal gurebila vuy bu]uleb. Къимат кьезе гIедегIуге, гIадан дуе ралъад гурев. qimat pe#e fedefuge, fadan duye ra;ad gurew. Къинаб квер хIорго тани, хIажатаб жо щолареб (Къинал кверал хIор гьарун, хIалихьалъи баччуге). qinab kwer \orgo tani, \a$atab $o &olareb (qinal kweral \or harun, \ali%a;i baXuge). Къинлъуларей чIчIужуялдасса къинлъулеб гIанкIуго лълъикIила. qin;ularey Zu$uyaldaSa qin;uleb fanjugo :ijila. Къинлъун хоно гуреб, хун гьан гуреб. qin;un [ono gureb, [un han gureb. Къисматги къадарги къед борлIунги бачIунебила. qismatgi qadargi qed bor/ungi bazunebila. Къирбалалълъул гьури – кьерхадул ццебехъан, тIассагьури – квачалълъул ццебехъан. qirbala:ul huri - per[adul Cebe]an, TaSahuri - kwaxa:ul Cebe]an. Къо арабгIан лъалареб лъагIелги букIунеб, лъагIелгIан ххалатаб къоги букIунеб. qo arabfan ;alareb ;afelgi bujuneb, ;afelfan {alatab qogi bujuneb. Къо бихьичIессул чи лIугьунарев. qo bi%izeSul xi /uhunarew. Къо бихьичIого щвараб бечелъи гьороцца унебила. qo bi%izogo &warab bexe;i horoCa unebila. Къо бихьичIого щвараб боцIцIи хIехьоларебила. qo bi%izogo &warab bo~i \e%olarebila. Къо бихьун щвараб гъурущ къо бихьичIого щвараб туменалдасса къиматаб. qo bi%un &warab vuru& qo bi%izogo &warab tumenaldaSa qimatab. Къо бихьун щварабгIан ххинкI гьуинабила. qo bi%un &warabfan {inj huinabila. Къо бихьунила меседо гьинде яхуней. qo bi%unila mesedo hinde ya[uney. Къо гьечIебани, сардил бецIлъи лъалароан. qo hezebani, sardil be`;i ;alaroan. Къо гьечIелълъуб асс гьечIеб. qo heze:un aS hezeb. Къо кинаб букIарабали пикру къасси гьабе. qo kinab bujarabali _ikru qaSi habe. Къо ккани, къоркъолги бацI лIугьунебила. qo Kani, qorqolgi ba` /uhunebila. Къого бихьичIого чилъи бокьарасс, ярагъго гьечIого, рагъде къассд гьабе. qogo bi%izogo xi;i boparaS, yaravgo hezogo, ravde qaSd habe. Къойил гъеду ахIданиги, бачIунаребила их, цо къоялълъ гагу ахIдани, бачIунебила. qoyil vedu a\danigi, bazunarebila i[, co qoya: gagu a\dani, bazunebila. Къойилго букIунаан дун анибилан абурабила хIамицца. Жакъа гурони жиб тIаде ккечIилан абурабила бацIицца qoyilgo bujunaan dun anibilan aburabila \amiCa. $aqa guroni $ib Tade Kezilan aburabila ba`iCa ХхарибакIалда кваналеб хIамида тIаде ккун буго бацI. {aribajalda kwanaleb \amida Tade Kun bugo ba`. Гьеб чIвазе багьанаги балагьун, бацI хIамиде хъихъидун буго: мун гьаниб щиб гьабулебин, лълъиццайин мун гьанибе биччарабилан. heb zwa#e bahanagi balahun, ba` \amide ]i]idun bugo, mun hanib &ib habulebin, :iCayin mun hanibe biXarabilan. ХIамицца гIила бачун буго, къойилго букIунеб, жиндир ругьунаб бакI бугин гьабилан. \amiCa fila baxun bugo, qoyilgo bujuneb, $indir ruhunab baj bugin habilin. Жакъа гурони жиб тIаде ккечIилан, бацIицца хIама чIван буго. $aqa guroni $ib Tade Kezilan, ba`iCa \ama zwan bugo. Кици хIалтIизабула щибаб къоялълъ гьабулеб ххиянат цо къолъялъ къватIиб чIвала абураб магIнаялдаги. kici \alTi#abula &ibab qoya: habuleb {iyanat co qoya: qwaTib zwala aburab mafnayaldagi. Къокъид арав ххутIарав, ххалат арав вуссарав (Къокъиднухалълъ арав вуссинчIевила, шагьраялълъ арав вуссаравила). qoqid araw {uTaraw, {alat ataw wuSaraw (qoqidnu[a: araw wuSinzewila, ^ahraya: araw wuSarawila). Къойил шагьи нахъе реххе, къваригIараб къоялълъ чияда ццебе хъат ккунгутIизе. qoyil ^ahi na]e re{e, qwarifarab qoya: xiyada Cebe ]at KunguTi#e. Къолев чияссдасса бергьиналдасса бергьунев чияссдасса къейго лълъикIаб. qolew xiyaSdaSa berhinaldaSa berhunew xiyaSdaSa qeygo :ijab. Къолол гьаркьида бараб букIуна кьурдухъанассул хIатIил роси. qolol harpida barab bujuna purdu]anaSul \aTil rosi. Къолол дагIба бани, ссахIил ххайир кколеб (боххил дагIба бани, ратIагIаги камулареб). qolol dafba bani, Sa\il {ayir Koleb (bo{il dafba bani, raTafagi kamulareb). Къориниб бугеб анцIгоялдасса къвачIиниб бугеб цо лълъикIаб. qorinib bugeb an`goyaldaSa qwazinib bugeb co :ijab. Къоркъоцца тIанчIие рецц-бакъ гьабулебила, гьел дур беразулги берцинлъийила, тIомолги гьайбалъийила, кIварщалълъулги ххалалъийила. qorqoCa Tanziye reC-baq habulebila, hel dur bera#ulgi bercin;iyila, Tomolgi hayba;iyila, jwar&a:ulgi {ala;iyila. Къорола эххеде бахин – роцIцIадул гIаламат, гIодобе бачIин – кьерхадул гIаламат. qorola e{ede ba[in - ro~adul falamat, fodobe bazin - per[adul falamat. Къоролав чIчIужу абизе витIуларев. qorolaw Zu$u abi#e wiTularew. Къоролалълъ хьихьараб гIакаги босуге, къоролалълъ куцарай ясги ячунге. qorola: %i%arab fakagi bosuge, qorola: kucaray yasgi yaxunge. Къоролалълъ хьихьарав васасс къо хIехьолареб. qoro;a: %i%araw wasaS qo \e%olareb. Къоролалълъул макруялдасса цIунаги. qorola:ul makruyaldaSa `unagi. Къоролалълъул ракI – ихдалил къо (Къоролалълъул ракI ихдалил къо гIадин хисардулебила). qorola:ul raj - i[dalil qo (qorola:ul raj i[dalil qo fadin [isardulebila). Къоролалълъул рокъоб гIураб катицца гIункIкI кколаребила. qorola:ul roqob furab katiCa funJ Kolarebila. Къоролалълъул хIал къоролалда гурони бичIчIулареб. qorola:ul \al qorolalda guroni biZulareb. Къоролалълъул чехь мугъ ссверунги букIунеб. qorola:ul xe% muv Swerungi bujuneb. Къосунаревила мурид, къосине ккани, цIакъго къосуневила. qosunarewila murid, qosine Kani, `aqgo qosunewila. КъотIи тIубаларессда асскIовеги къаге, баркала лъаларессе кумекги гьабуге. qoTi TubalareSda aSjowegi qage, barkala ;alareSe kumekgi habuge. КъотIноб хIарщ букIунилан, хIама рокъоб толареб. qoTnob \ar& bujunilan, \ama roqob tolareb. 137. КъохIехьеялълъила иш гьабулеб. qo\e%eyaya:ila i^ habuleb. 138. Къохьол шарбал ретIарав, къадкил хьалбал гьарурав. qo%ol ^arbal reTaraw, qadkil %albal haruraw. 139. КъочIчIолIе гIебу гIадин. qoZo/e febu fadin. 140. Къоялълъги ассалълъги къадарлъи баххчулареб. qoya:gi aSa:gi qadar;i ba{xulareb. 141. Къоял тIагIун, киналго холел, анищ тIагIун, щивго холарев. qoyal Tafun, kinalgo [olel, ani& Tafun, &iwgo [olarew. 142. Къуват бугев гуревила кутакав, ццин бахъараб меххалълъ гьеб къулчIчIизе кIолевила кутакав. quwat bugew gurewila kutakaw, Cin ba]arab me{a: heb qulZi#e jolewila kutakaw. 143. Къуват бугелълъуб ссабру цIцIикIкIараб, ссабру цIцIикIкIарассул гIумру ххалатаб. quwat buge:ub Sabru ~iJarab, Sabru ~iJaraSul fumru {alatab. 144. Къуват къезабулеб къуват гIемер бугеб, ххалкъалълъул къуват ссунццаго къезабулареб. quwat qe#abuleb quwat femer bugeb, {alqa:ul quwat SunCago qe#abulareb. 145. Къуватав цояссдасса бергьунев, цIцIодорав анцIгояссдасса бергьунев. quwataw coyaSdaSa berhunew, ~odoraw an`goyaSdaSa berhunew. 146. Къуваталдасса гIакълу бергьунеб. quwataldaSa faqlu berhuneb. 147. Къуватассе хIелулев, хIал бугессе къулулев. quwataSe \elulew, \al bugeSe qululew. 148. Къуватассул ссабру букIуна, ссабруялълъул кIодолъи букIуна. quwaraSul Sabru bujuna, Sabruya:ul jodo;i bujuna. 149. Къулизе лъарассда ворххизеги лъала. quli#e ;alaSda wor{i#egi ;ala. 150. Къулиладаян могьода гьикъарай, къотIиладаян сумалда гьи - къарай. quliladayan mohoda hiqaray, qoTiladayan sumalda hi - qaray. 151. Къулилалде воржунге. qulilalde wor$unge. 152. КъуличIого ворххуге, чIамичIого къулчIуге. qulizogo wor{uge, zamizogo qulzuge. 153. КъуличIони ворххизе кIолареб. qulizoni wor{i#e jolareb. 154. КъулчIчIизе кIолареб жо хIанчIуге. qulZi#e jolareb $o \anzuge. 155. КъулчIчIилалде цIцIудуцца ракьа роццалда борцунебила. qulZilalde ~uduCa rapa roCalda borcunebila. 156. Къун вачIиналдасса хун вачIин лълъикIаб. qun wazinaldaSa [un wazin :ijab. 157. КъулчIчIун эххебеги унареб, аххун къватIибеги бачIунареб. qulZun e{ebegi unareb, a{un qwaTibegi bazunareb. 158. Къунмухьиде кьунилан ябучу босуге, бо бахъаралълъув нахъа ххутIула. qunmu%ide punilan yabuxu bosuge, bo ba]ara:uw na]a {uTula. 159. Къураб бакIалде ццин ххеххабила. qurab bajalde Cin {e{abila. 160. Къурассде ворта, хIалхвад! quraSde worta, \al[wad! 161. Къурассул рекIел унти – бергьарав чIвалеб чIор. quraSul rejel unti - berharaw zwaleb zor. 162. Къурбандил МухIумицца катида ниха гIадин. qurbandil mu\umiCa katida ni[a fadin. Къурбандил МухIумида мадугьаласс бицун буго жиндир катицца гьан кунарин, щиб кьуниги чIухIдарулилан. Къурбандил МухIумицца абун буго жиндир катиццани нихагицин кунилан. Мадугьаласс гьарун буго, бегьулеб батани, жиндир кетоги кьураб квен кваназе ругьун гьабеян. qurbandil mu\umida maduhalaS bicun bugo $indir katiCa han kunarin, &ib punigi zu\darulilan. qurbandil mu\umiCa abun bugo $indir katiCani ni]agicin kunilan. maduhalaS harun bugo, behuleb batani, $indir ketogi purab kwen kwana#e ruhun habeyan. Чанго къоялълъ МухIумицца мадугьалассул кето хIобода бухьун буго. Цинги, ххадув чиги витIун ахIун вачIарав мадугьалги валагьун, гьелда ццебе хъат цIураб ниха бан буго. Бакъараб катиццаги гьеб, цо мугь течIого, кванан буго. xango qoya: mu\umiCa maduhalaSul keto \oboda bu%un bugo. cingi, {aduw xigi wiTun a\un wazaraw maduhalgi walahun, helda Cebe ]at `urab ni[a ban bugo. baqarab katiCa heb, co muh tezogo, kwanan bugo.
- qh | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
ЧIчI Z 1. ЧIчIараб гьабицца гIатI ххунареб. Zarab habiCa faT {unareb. 2. ЧIчIараб лълъим махIцинчIого ххутIуларо. Zarab :im ma\cinzogo {uTularo. 3. ЧIчIарассул малъ кIутIулареб, кIалъаларев мекъи кколарев. ZaraSul ma; juTulareb, ja;alarew meqi Kolarew. 4. ЧIчIара-хьарав гурев бихьинчи – ритIучIил хIацIцIу. Zara-%araw gurew bi%inxi - riTuzil \a~u. 5. ЧIчIарацца – рахь, чуруцца – нах. ZaraCa - ra%, xuruCa - na[. 6. ЧIчIегIераб букIа, хъахIаб букIа, гьой буго гьой. Zeferab buja, ]a\ab buja, hoy bugo hoy. 7. ЧIчIегIераб гIакдалги букIунеб хъахIаб рахь. Zeferab fakdalgi bujuneb ]a\ab ra%. 8. ЧIчIегIераб щакъиялълъин хъахIаб кагъат басунеб, чIчIегIераб тIурччиялълъин багIармесед биунеб. Zeferab &aqiya:in ]a\ab kavat basuneb, Zeferab TurXiya:in bafarmesed biuneb. 9. ЧIчIегIералда чIчIегIерабилан абизе, хъахIалда хъахIабилан абизейин кIал букIунеб. Zeferalda Zeferabilan abi#e, ]a\alda ]a\abilan abi#eyin jal bujuneb. 10. ЧIчIегIергIоралълъ бачIараб БагIаргIоралълъ гъанкъулеб. Zeferfora: bazarab bafarfora: vanquleb. 11. ЧIчIикIизегIан гьуинавги вукIунге, туйзегIан кьогIавги вукIунге. Ziji#efan huinawgi wujunge, tuy#efan pofawgi wujunge. 12. ЧIчIинкIилассдасса гIабдалго лълъикI. ZinjilaSdaSa fabdalgo :ij. 13. ЧIчIинкIилассе дагьаб лъаниги гIолеб, гIалимчияссе дагьабги лъазе бокьулеб. ZinjilaSe dahab ;anigi foleb, falimxiyaSe dahabgi ;a#e bopuleb. 14. ЧIчIужу абилалде, цо духъгоги валагье. Zu$u abilalde, co du]gogi walahe. 15. ЧIчIужу бараххщарай лълъикIай, росс саххаватав лълъикIав. Zu$u bara{&aray :ijay, roS sa{awataw :ijaw. 16. ЧIчIужу берцинай йикIин россассе рецц гуро. Zu$u bercinay yijin roSaSe reC guro. 17. ЧIчIужу гIакъилай яче, гIадалаб гIанкIуялълъ цIцIодораб хоно гьабулареб. Zu$u faqilay yaxe, fadalab janjuya: ~odorab [ono habulareb. 18. ЧIчIужу егани, рукъ бегулеб. Zu$u yegani, ruq beguleb. 19. ЧIчIужу ецце, ячун къого сон бараб меххалълъ. Zu$u yeCe, yaxun qogo son barab me{a:. 20. ЧIчIужу инжит гьаюлев чи – Аллагьассул тушман, ятим къварид гьавулев чи – Аллагьассулги ххалкъалълъулги тушман. Zu$u in$it hayulew xi - allahaSul tu^man, yatim qwarid hawulew xi - allahaSulgi {alqa:ulgi tu^man. 21. ЧIчIужу квешассул мегеж ххеххго хъахIлъулеб. Zu$u kwe^aSul mege$ {e{go ]a\;uleb. 22. ЧIчIужу лълъикIаб рукъ лъазе годекIанире ралагье. Zu$u :ijab ruq ;a#e gojanire ralahe. 23. ЧIчIужу мадугьалассул лълъикIайила берцинай. Zu$u maduhalaSul :ijayila bercinay. 24. ЧIчIужу рекъарай нусги щвечIо, вас рекъараб чуги щвечIо. Zu$u reqaray nusgi &wezo, was reqarab xugi &wezo. 25. ЧIчIужу хварав къасси гIодулевила, оц хварав къад гIодулевила. Zu$u [waraw qaSi fodulewila, oc [waraw qad fodulewila. 26. ЧIчIужу хвей – цо балагь, чIчIужуйилан цоги балагь, тIаде ккей – кIиго балагь. Zu$u [wey - co balah, Zu$uyilan cogi balah, Tade Key - jigo balah. 27. ЧIчIужу чияр берцинай лълъикI, чу нилIерго берцинаб лълъикI. Zu$u xiyar bercinay :ij, xu ni/ergo bercinab :ij. 28. ЧIчIужу ячани, чIчIужу щола, россассе ани, росс щола. Zu$u yaxani, Zu$u &ola, roSaSe ani, roS &ola. 29. ЧIчIужу яче чияе инчIей, чу босе чияцца рекIинчIеб. Zu$u yaxe xiyaye inzey, xu bose xiyaCa rejinzeb. 30. ЧIчIужу ячин – моцIцIроцца роххел, гIумруялълъул ургъел. Zu$u yaxin - mo~roCa ro{el, fumruya:ul urvel. 31. ЧIчIужу ячине – херав, хвезе – бахIарав. Zu$u yaxine - [eraw, [we#e - ba\araw. 32. ЧIчIужу ячунге чадил мучари гьабулей. Zu$u yaxunge xadil muxari habuley. 33. ЧIчIужу ячунелълъулги чу босулелълъулги, бералги къанщун, Аллагьассде божилъи гьабе. Zu$u yaxune:ulgi xu bosule:ulgi, beralgi qan&un, allahaSde bo$i;i habe. 34. ЧIчIужугIаданалълъул гIакълу квенчIчIелтIа букIунебила, гьей тIаде яхъингун бортунги унебила. Zu$ufadana:ul faqlu kwenZelTa bujunebila, hey Tade ya]ingun bortungi unebila. 35. ЧIчIужугIаданалълъухъ ралагьизейила берал рижун ругел. Zu$ufadana:u] ralahi#eyila beral ri$un rugel. 36. ЧIчIужуквешил гьобол воххун унарев. Zu$ukwe^il hobol wo{un unarew. 37. ЧIчIужуялда кьабулебги якьадалда щолеб. Zu$uyalda pabulebgi yapadalda &oleb. 38. ЧIчIужуялда рихарав чияссулгун гьалмагълъи гьабуге. Zu$uyalda ri[araw xiyaSulgun halmav;i habuge. 39. ЧIчIужуялда щакдари – россассул гIайиб. Росс щакдаризави – лълъил гIайиб? Zu$uyalda &akdari - roSaSul fayib. roS &akdari#awi - :il fayib? 40. ЧIчIужуялълъ россассда гьикъарабила гьан киб баххчилебилан. Россасс абурабила гьанада цIцIар хъван букIунарин, цIцIоко тIагIинабеян. Zu$uya: roSaSda hiqarabila han kib ba{xilebilan. roSaS aburabila hanada ~ar ]wan bujunarin, ~oko Tafinabeyan. 41. ЧIчIужуялълъ росслъи гьабиги – дурго гIайиб, васасс эменлъи гьабиги – дурго гIайиб. Zi$uya: roS;i habigi - durgo fayib, wasaS emen;i habigi - durgo fayib. 42. ЧIчIужуялълъул рокъов вукIинегIан, гамаги тIерхьун, тIад босун ххутIараб хъорщодаго лълъикI. Zu$uya:ul roqow wujinefan, gamagi Ter%un, Tad bosun {uTarab ]or&odago :ij. Гамаги ралъдалIе тIерхьун ун ххутIараб цо хъорщода лъедолел рукIун руго эменги васги. Гьанже нилIедасса кIудияб къварилъиялда щивниги вугодаян гьикъун буго васасс инссуда. НилIедасса кIудияб къварилъиялда вугин чIчIужуялълъул рокъов вугев россилан абун буго инссуцца васассда. gamagi ra;da/e Ter%un un {uTarab co ]or&oda ;edolel rujun rugo emengi wasgi. han$e ni/edaSa judiyab qwari;iyalda &iwnigi wugodayan hiqun bugo wasaS inSuda. ni/edaSa judiyab qwari;iyalda wugin Zu$uya:ul roqow wugew roSilan abun bugo inSuCa wasaSda. 43. ЧIчIужуялълъул бечелъи – сахлъи. Zu$uya:ul bexe;i - sa[;i. 44. ЧIчIужуялълъул лълъикIлъи – хIалрекъей. Zu$uya:ul :ij;i - \alreqey. 45. ЧIчIун букIараб хIамицца хIунссун мегIер бегуларо. Zun bujarab \amiCa \unSun mefer begularo.
- m | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Чч X ЧчугIа кколессул роцц лълъелIила букIине кколеб. Xufa KoleSul roC :e/ila bujine Koleb. Ччузе бокьулев, ххузе бокьуларев вукIунарев. Xu#e bopulew, {u#e bopularew wujunarew.
- o | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Чч X ЧчугIа кколессул роцц лълъелIила букIине кколеб. Xufa KoleSul roC :e/ila bujine Koleb. Ччузе бокьулев, ххузе бокьуларев вукIунарев. Xu#e bopulew, {u#e bopularew wujunarew.
- p | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Къ q Къабулаб ссадакъалъун батаги. qabulab Sadaqa;un batagi. Къад гьабураб бихьулеб, къасси гьабураб рагIулеб. qad haburab bi%uleb, qaSi haburab rafuleb. Къад кьерхун, къасси роцIцIун – хур-ххералълъе балагь, херав чияссул бахIарай лълъади – рукъалълъе балагь. qad per[un, qaSi ro~un - [ur-{era:e balah, [eraw xiyaSul ba\aray :adi - ruqa:e balah. Къад маккалълъ, къасси хIанчIчIалълъ. qad maKa:, qaSi \anZa:. Къадада гьикъарабила мун кида биххулебилан. Гьелълъ абурабила, кьекIкIелалда гьикъеян. ХIамица абурабила, цо гамачI кколеб кьекIкIлаццайищила мун кколеб, гьале гьаб жинцца кколилан. qadada hiqarabila mun kida bi{ulebilan. he: aburabila, peJelalda hiqeyan. \amiCa aburabila, co gamaz Koleb peJlaCayi&ila mun Koleb, hale hab $inCa Kolilan. Къададаги гIундул ругел, гIалхудаги берал ругел. qadadagi fundul rugel, fal[udagi beral rugel. Къадал кьучIчI хIамайила, хIуби кьекIкIелила. qadal puZ \amayila, \ubi peJelila. Къаданиб гIарцул таргьаги лъун, вакъуцца хварав. qadanib farcul tarhagi ;un, waquCa [waraw. Къадараб жо гьабизе бегьулареблъи лъалеб гIадин, къадараб цIцIар лъеларедухъ хьвадизеги лъазе кколеб. qadarab $o habi#e behulareb;i ;aleb fadin, qadarab ~ar ;elaredu] %wadi#egi ;a#e Koleb. Къадараб бакIалдассан ригьин гьабуни, къо ккедал ватуларев вас гьавулевила. qadarab bajaldaSan rihin habuni, qo Kedal watularew was hawulewila. Къадараб чода рекIун иналдасса, раччиги баччун, лъелго ин лълъикIаб. qadarab xoda rejun inaldaSa, raXigi baXun, ;elgo in :ijab. Къадарав гьудуласс унтидал тола, лълъикIав гьудуласс хабал рагIалда гурони толаро. qadaraw hudulaS untidal tola, :ijaw hudulaS [abal rafalda guroni tolaro. Къадарав чи къурассда тIасса вахъунарев, бергьарассда гъоркьа вахъунарев. qadaraw xi quraSda TaSa wa]unarew, berharaSda vorpa wa]unarew. Къадарав чи сабаблъун нусгоявги ссурулев. qadaraw xi sabab;un nusgoyawgi Surulew. Къадарав чияссдасса къасси гъассдакквелалълъе бараб къвалиго лълъикIила. qadaraw xiyaSdaSa qaSi vaSdaKwela:e barab qwaligo :ijila. Къадарав чияссе гьабураб лълъикIлъи – гьойдул габуралда бараб месед. qadaraw xiyaSe haburab :ij;i - hoydul gaburalda barab mesed. Къадарав чияссе гьабураб лълъикIлъиги – дуего балагьалълъе, лебалав чияссе гьабураб квешлъиги – дуего балагьалълъе. qadaraw xiyaSe haburab :ij;igi - duyego balaha:e, lebalaw xiyaSe haburab kwe^;igi - duyego balaha:e. Къадарав чияссе лълъикIаб бициналдасса лълъикIав чияссе наку чIвайго лълъикI. qadaraw xiyaSe :ijab bicinaldaSa :ijaw xiyaSe naku zwaygo :ij. Къадарав чияссул багьа – къан рачIчI ккун цIцIе. qadaraw xiyaSul baha - qan raZ Kun ~e. Къадарав чияссул чIухIи кьолбол кIодолъиялдалъунги букIунеб. qadaraw xiyaSul zu\i polbol jodo;iyalda;ungi bujuneb. Къадараван абизеги бокьуларев, къадарлъиги толарев. qadarawn abi#egi bopularew, qadar;igi tolarew. Къадахъаби гIемерлъани, къед гьетIараб лIугьунеб. qada]abi femer;ani, qed heTarab /uhuneb. Къаденахъе мегIерги бегуге, бакъанида росуги тоге. qadena]e mefergi beguge, baqanida rosugi toge. Къадкиццагицин цин бусен гьабула, ххадур тIанчIи рахъула. qadkiCagicin cin busen habula, {adur Tanzi ra]ula. Къадру гIолохъанго цIунейила. qadru folo]ango `uneyila. Къажар базаралда кинавго чи беццав ватани, гьезда релълъине цояб бер дуццаги къинкIейила. qa$ar ba#aralda kinawgo xi beCaw watani, he#da re:ine coyab ber duCagi qinjeyila. Къажарасс хIамида тIилги, мухь кьечIого, кьабуларебила. qa$araS \amida Tilgi, mu% pezogo, pabularebila. Къажарассулги хIамилги херлъи-бахIарлъи лъаларебила. qa$araSulgi \amilgi [er;i-ba\ar;i ;alarebila. Къазе кIолареб кIалтIуги рагьуге, бичизе кIолареб гарацIцIги баге. qa#e jolareb jalTugi rahuge, bixi#e jolareb gara~gi bage. Къазе цаби гьечIони, кIутIбигIаги рукъе. qa#e cabi hezoni, juTbifagi ruqe. Къайи босе, дурго рокъоб рекъараб, чIчIужу яче, дургун гIамал рекъарай. qayi bose, durgo roqob reqarab, Zu$u yaxe, durgun famal reqaray. Къали цIцIамул цадахъ чIчIикIичIого, чи лъаларев. qali ~amul cada] Zijizogo, xi ;alarew. Къалмил мацIцI – бегIераб жо. qalmil ma~ - beferab $o. Къалмицца басанщинаб жоялълъул ххабар лIугьунареб, ракIалде щванщиналълъул кечI лIугьунареб. qalmiCa basan&inab $oya:ul {abar /uhunareb, rajalde &wan&ina:ul kez /uhunareb. Къалмицца хъваге, гIакълуялълъ хъвай. qalmiCa ]wage, faqluya: ]way. Къалмицца хъвараб гIощтIоцца къотIулареб. qalmiCa ]warab fo&ToCa qoTulareb. Къалъизеган гIадамалгун къаццандулев, къалъудасса нахъе Аллагьгун къаццандулев. qa;i#efan fadamalgun qaCandulew, qa;udaSa na]e allahgun qaCandulew. КъалъичIого къо беццуге, къинлъичIого нус еццуге. qa;izogo qo beCuge, qin;izogo nus yeCuge. Къан зарукьги ккогейила, квер биххунги биччагейила. qan #arupgi Kogeyila, kwer bi{ungi biXageyila. Къан хIамил рачIчI чIчIолареб, рахъдал гьабун чед чIчIолареб. qan \amil raZ Zolareb, ra]dal habun xed Zolareb. Къан цIцIуледухъ виччизеги вукIунге, векиледухъ вакъвазеги вукIунге. qan ~uledu] wiXi#egi wujunge, wekiledu] waqwa#egi wujunge. Къани зарукьеги унев, виччан тани дунялги цIолев. qani #arupegi unew, wiXan tani dunyalgi `olew. Къанщарал беракьа чи нечоларев. qan&aral berapa xi nexolarew. Къараб квер рагьуларев, къараб нуцIцIа ричIуларев. qarab kwer rahularew, qarab nu~a rizularew. Къараб нуцIцIидаги – анцIго бер, рахараб рукъалдаги – нусго гIин. qarab nu~idagi - an`go ber, ra[arab ruqaldagi - nusgo fin. Къарассда гурони, заз унтуларо, ккарассда гурони, рокьи лъаларо. qaraSda guroni, #a# untularo, KaraSda guroni, ropi ;alaro. Къарз босулеб къоялълъ – гьоцIцIокIал, бецIизе ккараб къоялълъ – букIкIараб нодо. qar# bosuleb qoya: - ho~ojal, be`i#e Karab qoya: - buJarab nodo. Къарз ваццассеги гьабуге, гьоркьоблъи хунгутIизе. qar# waCaSegi habuge, horpob;i [unguTi#e. Къарзалълъе жо кьей – рокьи къотIулеб кIвекьмахх гIадаб жо. qar#a:e $o pey - ropi qoTuleb jwepma{ fadab $o. Къаркъала бугъилав, ракI хIанчIчIилав. qarqala buvilaw, raj \anXilaw. Къаркъала турула, лълъикIлъи холаро. qarqala turula, :ij;i [olaro. Къаркъала херлъаниги, ракI херлъулареб (Дун жеги бахIарго бугилан абурабила ракIалълъ. Бугищан бихьизе цо дихъ балагьеян абурабила къаркъалаялълъ). qarqala [er;anigi, raj [er;ulareb (dun $egi ba\argo bugilan aburabila raja:. bugi&an bi%i#e co di] balaheyan aburabila qarqalaya:). Къарумав мадугьалассдассаги цIунаги, рекIел гьава кIудияв мискинчияссдассаги цIунаги! qarumaw maduhalaSdaSagi `unagi, rejel hawa judiyaw miskinxiyaSdaSagi `unagi! Къарумассул боцIцIи ирга щоларесс кунеб. qarumaSul bo~i irga &olareS kuneb. Къарумассул квер къараб – кIал рагьараб, саххаватассул кIал къараб – квер рагьараб. qarumaSul kwer qarab - jal raharab sa{awataSul jal qarab - kwer raharab. Къарумассулгун даранги гьабуге, къохIехьоларессда цадахъ кьалдеги унге. qarumaSulgun darangi habuge, qo\e%olareSda cada] paldegi unge. КъартI гьечIей яс – рас гьечIеб бетIер. qarT hezey yas - ras hezeb beTer. Къассд бихьун гIамалила, гIамал бихьун хIалтIийила. qaSd bi%un famalila, famal bi%un \alTiyila. Къасси бусада лъечIеб бетIер радал тIаде борххизе батулареб. qaSi busada ;ezeb beTer radal Tade bor{i#e batulareb. Къасси вахъун, къад кьижун, рузил гIамал жибго те. qaSi wa]un, qad pi$un, ru#il famal $ibgo te. Къасси лъолеб тIагъур къадги лъоге, къад лъолеб тIагъур къассиги лъоге. qaSi ;oleb Tavur qadgi ;oge, qad ;oleb Tavur qaSigi ;oge. Къасси роцIцIун, къад кьерхун – хуруе балагь, херав чиясс бахIарай чIчIужу ячин – рукъалълъе балагь. qaSi ro~un, qad per[un - [uruye balah, [eraw xiyaS ba\aray Zu$u yaxin - ruqa:e balah. КъатIраби данделъунила лълъадал ралъад лIугьунеб. qaTrabi dende;unila :adal ra;ad /uhuneb. КъачIеб ххариниб ххер бижуларо. qazeb {arinib {er bi$ularo. Къвакъвай – хъазил, хоно – къурщил. qwaqway - ]a#il, [ono - qur&il. Къвали бахъулаго, тIилал тIехIарав, тIин-хоро кунаго, кIал гIурччинлъарав. qwali ba]ulago, Tilal Te\araw, Tin-[oro kunago, jal furXin;araw. КъваригIани ахIизе ХIохьочида цIцIар лъала. qwarifani a\i#e \o%oxida ~ar ;ala. КъваригIараб меххалълъ – КъурамухIума, къваригIинчIеб меххалълъ – Бабал МухIума. qwarifarab me{a: - quramu\uma, qwarifinzeb me{a: - babal mu\uma. КъваригIел гьечIого гIегIедараб хIелеко царал кIалдибе ккарабила. qwarifel hezogo fefedarab \eleko caral jaldibe Karabila. КъваригIел гьечIого хIапулеб гьой ххеххго херлъулеб. qwarifel hezogo \a_uleb hoy {e{go [er;uleb. КъваригIел ккун ахIулеб меххалълъ – ХIажимурадил Давуд, къваригIел гьечIеб меххалълъ – ХIанкIил Давуд. qwarifel Kun a\uleb me{a: - \a$imuradil dawud, qwarifel hezeb me{a: - \anjil dawud. КъваригIинарилан ккараб жо цо къоялълъ къваригIунеб. qwarifilarilan Karab $o co qoya: qwarifuneb. КъваригIинарила анцIго рукъалълъе къого гьобо. qwarifinarila an`go ruqa:e qogo hobo. КъваригIинчIеб босани, къваригIараб бичизе ккола. qwarifinzeb bosani, qwarifarab bixi#e Kola. Къварилъи бихьичIессда гIатIилъиялълъул къимат лъалареб. qwari;i bi%izeSda faTi;iya:ul qimat ;alareb. Къварилъи бищун ццебе къобухIаралълъубейила бачIунеб. qwari;i bi&un Cebe qobu\ara:ubeyila bazuneb. Къварилъи кидаго букIунареб, гьеб хисизе гIатIилъи бачIунеб. qwari;i kidago bujunareb, heb [isi#e faTi;i bazuneb. Къварилъи ккарасс цохIо бугеб оц хъвелиланги абулебила. qwari;i KaraS co\o bugeb oc ]welilangi abulebila. Къварилъи ккедалила чи лъалев. qwari;i Kedalila xi ;alew. Къварилъиги къадарги къед борлIунги рачIунелила. qwari;igi qadargi qed bor/ungi razunelila. КъватIиб гьури-муч кIудияв, рокъоб, оц тIурани, лIарада базе жо гьечIев. qwaTib huri-mux judiyaw, roqob, oc Turani, /arada ba#e $o hezew. КъватIиб чан гьабуни, чи гьалаглъулев. qwaTib xan habuni, xi halag;ulew. КъватIиве ккараб меххалълъ къватIулжо гIадин вукIа. qwaTiwe Karab me{a: qwaTul$o fadin wuja. КъватIисса чIчIужу ячани, рукъалда асскIоб рукъ букIунаро, хуралда асскIоб хур букIунаро. qwaTiSa Zu$u yaxani, ruqalda aSjob ruq bujunaro, [uralda aSjob [ur bujunaro. КъватIисса чIчIужу ячани, таргьида рухьен биццатаб базе кколебила. qwaTiSa Zu$u yaxani, tarhida ru%en biCatab ba#e Kolebila. КъватIисса чIчIужу ячарав чи – нух бичун босарав чи. qwaTiSa Zu$u yaxaraw xi - nu[ bixun bosaraw xi. КъватIисса щолеб гIарацалдасса рокъоб щолеб пахьго лълъикI. qwaTiSa &oleb faracaldaSa roqob &oleb _a%go :ij. КъватIул цIцIогьор кIулаз кколевила, рукъалълъул цIцIогьор ссунццаго кколаревила. qwaTul ~ohor jula# Kolewila, ruqa:ul ~ohor SunCago Kolarewila. КъвачIа ххун къо – лълъикIаб къо, нахъияб къо – квешаб къо. qwaza {un qo - :ijab qo, na]iyab qo - kwe^ab qo. КъвачIида рекъараб рукъи камулареб. qwazida reqarab ruqi kamulareb. КъвачIил кIал бухьунареб. qwazil jal bu%unareb. КъвачIил ххеней барай, хведрал цIа барай. qwazil {eney baray, [wedral `a baray. КъвачIитIа къачIони, гьиритIа букIунареб. qwaziTa qazoni, hiriTa bujunareb. Къади чIвалароанила, къасси бетIер къаданижоялда лъун букIарабани. qadi zwalaroanila, qaSi beTer qadani$oyalda ;un bujarabani. СардилI Шайиххил МухIумида рагIулеб букIун буго гIадамазул гара-чIвари, рихха-ххочарал гьаркьал. МухIумил нуцIцIидаги кIутIун, цоясс абун буго. sardi/ ^ayi{il mu\umida rafuleb bujun bugo fadama#ul gara-zwari, ri{a-{oxaral harpal. mu\umil nu~idagi juTun, coyaS abun bugo. - Мун щай тIаде вахъунарев? Дур мадугьал Къади чIван вуго! - mun &ay Tade wa]unarew? dur maduhal qadi zwan wugo! НуцIцIида тункарассе Шайиххил МухIумицца кицилъун лIугьарал гьадал рагIабаздалъун жаваб кьун буго. nu~ida tunkaraSe ^ayi{il mu\umiCa kici;un /uharal hadal rafaba#da;un $awab pun bugo. Къебедассул квер меседил, кочIохъанассул рагIи меседил. qebedaSul kwer mesedil, kozo]anaSul rafi mesedil. Къед биххараб меххалълъ бахъинчIеб хIур нахъа бахъунареб. qed bi{arab me{a: ba]inzeb \ur na]a ba]unareb. Къелеб ракьа квараб гьой ГьидалI чIчIолареб (КъватIиссан щвараб ххинкI гьуинлъарав чи рокъов чIчIоларев). qeleb rapa kwarab hoy hida/ Zolareb (qwaTiSan &warab {inj huin;araw xi roqow Zolarew). КъелI хъазан речIчIараб къо бачIунгеги. qe/ ]a#an reZarab qo bazungegi. Къечон гуребила чIагIа гьекъолеб. qexon gurebila zafa heqoleb. Къечедал гуребила гъуй бухъулеб. qexedal gurebila vuy bu]uleb. Къимат кьезе гIедегIуге, гIадан дуе ралъад гурев. qimat pe#e fedefuge, fadan duye ra;ad gurew. Къинаб квер хIорго тани, хIажатаб жо щолареб (Къинал кверал хIор гьарун, хIалихьалъи баччуге). qinab kwer \orgo tani, \a$atab $o &olareb (qinal kweral \or harun, \ali%a;i baXuge). Къинлъуларей чIчIужуялдасса къинлъулеб гIанкIуго лълъикIила. qin;ularey Zu$uyaldaSa qin;uleb fanjugo :ijila. Къинлъун хоно гуреб, хун гьан гуреб. qin;un [ono gureb, [un han gureb. Къисматги къадарги къед борлIунги бачIунебила. qismatgi qadargi qed bor/ungi bazunebila. Къирбалалълъул гьури – кьерхадул ццебехъан, тIассагьури – квачалълъул ццебехъан. qirbala:ul huri - per[adul Cebe]an, TaSahuri - kwaxa:ul Cebe]an. Къо арабгIан лъалареб лъагIелги букIунеб, лъагIелгIан ххалатаб къоги букIунеб. qo arabfan ;alareb ;afelgi bujuneb, ;afelfan {alatab qogi bujuneb. Къо бихьичIессул чи лIугьунарев. qo bi%izeSul xi /uhunarew. Къо бихьичIого щвараб бечелъи гьороцца унебила. qo bi%izogo &warab bexe;i horoCa unebila. Къо бихьичIого щвараб боцIцIи хIехьоларебила. qo bi%izogo &warab bo~i \e%olarebila. Къо бихьун щвараб гъурущ къо бихьичIого щвараб туменалдасса къиматаб. qo bi%un &warab vuru& qo bi%izogo &warab tumenaldaSa qimatab. Къо бихьун щварабгIан ххинкI гьуинабила. qo bi%un &warabfan {inj huinabila. Къо бихьунила меседо гьинде яхуней. qo bi%unila mesedo hinde ya[uney. Къо гьечIебани, сардил бецIлъи лъалароан. qo hezebani, sardil be`;i ;alaroan. Къо гьечIелълъуб асс гьечIеб. qo heze:un aS hezeb. Къо кинаб букIарабали пикру къасси гьабе. qo kinab bujarabali _ikru qaSi habe. Къо ккани, къоркъолги бацI лIугьунебила. qo Kani, qorqolgi ba` /uhunebila. Къого бихьичIого чилъи бокьарасс, ярагъго гьечIого, рагъде къассд гьабе. qogo bi%izogo xi;i boparaS, yaravgo hezogo, ravde qaSd habe. Къойил гъеду ахIданиги, бачIунаребила их, цо къоялълъ гагу ахIдани, бачIунебила. qoyil vedu a\danigi, bazunarebila i[, co qoya: gagu a\dani, bazunebila. Къойилго букIунаан дун анибилан абурабила хIамицца. Жакъа гурони жиб тIаде ккечIилан абурабила бацIицца qoyilgo bujunaan dun anibilan aburabila \amiCa. $aqa guroni $ib Tade Kezilan aburabila ba`iCa ХхарибакIалда кваналеб хIамида тIаде ккун буго бацI. {aribajalda kwanaleb \amida Tade Kun bugo ba`. Гьеб чIвазе багьанаги балагьун, бацI хIамиде хъихъидун буго: мун гьаниб щиб гьабулебин, лълъиццайин мун гьанибе биччарабилан. heb zwa#e bahanagi balahun, ba` \amide ]i]idun bugo, mun hanib &ib habulebin, :iCayin mun hanibe biXarabilan. ХIамицца гIила бачун буго, къойилго букIунеб, жиндир ругьунаб бакI бугин гьабилан. \amiCa fila baxun bugo, qoyilgo bujuneb, $indir ruhunab baj bugin habilin. Жакъа гурони жиб тIаде ккечIилан, бацIицца хIама чIван буго. $aqa guroni $ib Tade Kezilan, ba`iCa \ama zwan bugo. Кици хIалтIизабула щибаб къоялълъ гьабулеб ххиянат цо къолъялъ къватIиб чIвала абураб магIнаялдаги. kici \alTi#abula &ibab qoya: habuleb {iyanat co qoya: qwaTib zwala aburab mafnayaldagi. Къокъид арав ххутIарав, ххалат арав вуссарав (Къокъиднухалълъ арав вуссинчIевила, шагьраялълъ арав вуссаравила). qoqid araw {uTaraw, {alat ataw wuSaraw (qoqidnu[a: araw wuSinzewila, ^ahraya: araw wuSarawila). Къойил шагьи нахъе реххе, къваригIараб къоялълъ чияда ццебе хъат ккунгутIизе. qoyil ^ahi na]e re{e, qwarifarab qoya: xiyada Cebe ]at KunguTi#e. Къолев чияссдасса бергьиналдасса бергьунев чияссдасса къейго лълъикIаб. qolew xiyaSdaSa berhinaldaSa berhunew xiyaSdaSa qeygo :ijab. Къолол гьаркьида бараб букIуна кьурдухъанассул хIатIил роси. qolol harpida barab bujuna purdu]anaSul \aTil rosi. Къолол дагIба бани, ссахIил ххайир кколеб (боххил дагIба бани, ратIагIаги камулареб). qolol dafba bani, Sa\il {ayir Koleb (bo{il dafba bani, raTafagi kamulareb). Къориниб бугеб анцIгоялдасса къвачIиниб бугеб цо лълъикIаб. qorinib bugeb an`goyaldaSa qwazinib bugeb co :ijab. Къоркъоцца тIанчIие рецц-бакъ гьабулебила, гьел дур беразулги берцинлъийила, тIомолги гьайбалъийила, кIварщалълъулги ххалалъийила. qorqoCa Tanziye reC-baq habulebila, hel dur bera#ulgi bercin;iyila, Tomolgi hayba;iyila, jwar&a:ulgi {ala;iyila. Къорола эххеде бахин – роцIцIадул гIаламат, гIодобе бачIин – кьерхадул гIаламат. qorola e{ede ba[in - ro~adul falamat, fodobe bazin - per[adul falamat. Къоролав чIчIужу абизе витIуларев. qorolaw Zu$u abi#e wiTularew. Къоролалълъ хьихьараб гIакаги босуге, къоролалълъ куцарай ясги ячунге. qorola: %i%arab fakagi bosuge, qorola: kucaray yasgi yaxunge. Къоролалълъ хьихьарав васасс къо хIехьолареб. qoro;a: %i%araw wasaS qo \e%olareb. Къоролалълъул макруялдасса цIунаги. qorola:ul makruyaldaSa `unagi. Къоролалълъул ракI – ихдалил къо (Къоролалълъул ракI ихдалил къо гIадин хисардулебила). qorola:ul raj - i[dalil qo (qorola:ul raj i[dalil qo fadin [isardulebila). Къоролалълъул рокъоб гIураб катицца гIункIкI кколаребила. qorola:ul roqob furab katiCa funJ Kolarebila. Къоролалълъул хIал къоролалда гурони бичIчIулареб. qorola:ul \al qorolalda guroni biZulareb. Къоролалълъул чехь мугъ ссверунги букIунеб. qorola:ul xe% muv Swerungi bujuneb. Къосунаревила мурид, къосине ккани, цIакъго къосуневила. qosunarewila murid, qosine Kani, `aqgo qosunewila. КъотIи тIубаларессда асскIовеги къаге, баркала лъаларессе кумекги гьабуге. qoTi TubalareSda aSjowegi qage, barkala ;alareSe kumekgi habuge. КъотIноб хIарщ букIунилан, хIама рокъоб толареб. qoTnob \ar& bujunilan, \ama roqob tolareb. 137. КъохIехьеялълъила иш гьабулеб. qo\e%eyaya:ila i^ habuleb. 138. Къохьол шарбал ретIарав, къадкил хьалбал гьарурав. qo%ol ^arbal reTaraw, qadkil %albal haruraw. 139. КъочIчIолIе гIебу гIадин. qoZo/e febu fadin. 140. Къоялълъги ассалълъги къадарлъи баххчулареб. qoya:gi aSa:gi qadar;i ba{xulareb. 141. Къоял тIагIун, киналго холел, анищ тIагIун, щивго холарев. qoyal Tafun, kinalgo [olel, ani& Tafun, &iwgo [olarew. 142. Къуват бугев гуревила кутакав, ццин бахъараб меххалълъ гьеб къулчIчIизе кIолевила кутакав. quwat bugew gurewila kutakaw, Cin ba]arab me{a: heb qulZi#e jolewila kutakaw. 143. Къуват бугелълъуб ссабру цIцIикIкIараб, ссабру цIцIикIкIарассул гIумру ххалатаб. quwat buge:ub Sabru ~iJarab, Sabru ~iJaraSul fumru {alatab. 144. Къуват къезабулеб къуват гIемер бугеб, ххалкъалълъул къуват ссунццаго къезабулареб. quwat qe#abuleb quwat femer bugeb, {alqa:ul quwat SunCago qe#abulareb. 145. Къуватав цояссдасса бергьунев, цIцIодорав анцIгояссдасса бергьунев. quwataw coyaSdaSa berhunew, ~odoraw an`goyaSdaSa berhunew. 146. Къуваталдасса гIакълу бергьунеб. quwataldaSa faqlu berhuneb. 147. Къуватассе хIелулев, хIал бугессе къулулев. quwataSe \elulew, \al bugeSe qululew. 148. Къуватассул ссабру букIуна, ссабруялълъул кIодолъи букIуна. quwaraSul Sabru bujuna, Sabruya:ul jodo;i bujuna. 149. Къулизе лъарассда ворххизеги лъала. quli#e ;alaSda wor{i#egi ;ala. 150. Къулиладаян могьода гьикъарай, къотIиладаян сумалда гьи - къарай. quliladayan mohoda hiqaray, qoTiladayan sumalda hi - qaray. 151. Къулилалде воржунге. qulilalde wor$unge. 152. КъуличIого ворххуге, чIамичIого къулчIуге. qulizogo wor{uge, zamizogo qulzuge. 153. КъуличIони ворххизе кIолареб. qulizoni wor{i#e jolareb. 154. КъулчIчIизе кIолареб жо хIанчIуге. qulZi#e jolareb $o \anzuge. 155. КъулчIчIилалде цIцIудуцца ракьа роццалда борцунебила. qulZilalde ~uduCa rapa roCalda borcunebila. 156. Къун вачIиналдасса хун вачIин лълъикIаб. qun wazinaldaSa [un wazin :ijab. 157. КъулчIчIун эххебеги унареб, аххун къватIибеги бачIунареб. qulZun e{ebegi unareb, a{un qwaTibegi bazunareb. 158. Къунмухьиде кьунилан ябучу босуге, бо бахъаралълъув нахъа ххутIула. qunmu%ide punilan yabuxu bosuge, bo ba]ara:uw na]a {uTula. 159. Къураб бакIалде ццин ххеххабила. qurab bajalde Cin {e{abila. 160. Къурассде ворта, хIалхвад! quraSde worta, \al[wad! 161. Къурассул рекIел унти – бергьарав чIвалеб чIор. quraSul rejel unti - berharaw zwaleb zor. 162. Къурбандил МухIумицца катида ниха гIадин. qurbandil mu\umiCa katida ni[a fadin. Къурбандил МухIумида мадугьаласс бицун буго жиндир катицца гьан кунарин, щиб кьуниги чIухIдарулилан. Къурбандил МухIумицца абун буго жиндир катиццани нихагицин кунилан. Мадугьаласс гьарун буго, бегьулеб батани, жиндир кетоги кьураб квен кваназе ругьун гьабеян. qurbandil mu\umida maduhalaS bicun bugo $indir katiCa han kunarin, &ib punigi zu\darulilan. qurbandil mu\umiCa abun bugo $indir katiCani ni]agicin kunilan. maduhalaS harun bugo, behuleb batani, $indir ketogi purab kwen kwana#e ruhun habeyan. Чанго къоялълъ МухIумицца мадугьалассул кето хIобода бухьун буго. Цинги, ххадув чиги витIун ахIун вачIарав мадугьалги валагьун, гьелда ццебе хъат цIураб ниха бан буго. Бакъараб катиццаги гьеб, цо мугь течIого, кванан буго. xango qoya: mu\umiCa maduhalaSul keto \oboda bu%un bugo. cingi, {aduw xigi wiTun a\un wazaraw maduhalgi walahun, helda Cebe ]at `urab ni[a ban bugo. baqarab katiCa heb, co muh tezogo, kwanan bugo.
- g | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
г g 1. Габур бугони, рукь камиларо. gabur bugoni, rup kamilaro. 2. Габур хъазилай, хъвата гIакдалай. gabur ]a#ilay, ]wata fakdalay. 3. Габур тIерен, тIоноцIцI бегIер. gabur Teren, Tono~ befer. 4. Гагу хунилан, хур бекьичIого толареб. gagu [unilan, [ur bepizogo tolareb. 5. Гагуги Мадинатги гIадин. gagugi madinatgi fadin. 6. Гажаз бессаралдасса квераз бессараб лълъикIабила. ga$a# beSaraldaSa kwera# beSarab :ijila. 7. Гажал гьечIеб бацI букIунареб, квач гьечIеб ххасел букIунареб. ga$al hezeb ba` bujuneb, kwax hezeb {asel bujunareb. 8. Галицца буххун, ралъад лIугIулареб. galiCa bu{un, ra;ad /ufulareb. 9. Гама лълъикIаб букIиналълъ ракъдада хьвадуларо. gama :ijab bujina: raqdada %wadularo. 10. ГамачI гебегунилан, мугIрул багьа холареб, бахIри чапдонилан, ралъдал лълъим хъублъулареб. gamaz gebegunilan, mufrul baha [olareb, ba\ri xa_donilan, ra;dal :im ]ub;ulareb. 11. ГамачI гIедегIуларо, гIадан хIал ккун чIчIоларо. gamaz fedefularo, fadan \al Kun Zolaro. 12. ГамачI речIчIаниги, руз холеб, ганчIилI речIчIаниги, руз холеб. gamaz reZanigi, ru# [oleb, ganzi/ reZanigi, ru# [oleb. 13. ГамитIаги вукIун, гамихъангун вагъуге. gamiTagi wujun, gami]angun wafuge. 14. Гамихъангун кьал гьавуге, кьурулIа на бахъуге. gami]angun pal hawuge, puru/a na ba]uge. 15. ГанчIал рухьун, гьаби риччан. ganzal ru%un, habi riXan. Аби гIунтIизабула магIарухъе вачIун вукIарав гIарабассде. abi funTi#abula mafaru]e wazun wujaraw farabaSde. Жидерго гIадамаз гьессда гьикъарабила Дагъистан кинаб бакI батарабилан. Гьессги абурабила, гьаби риччараб, ганчIал рухьараб бакI батанилан. ГIадамал кинал ругелан гьикъараб меххалълъги абурабила, цIцIад хIаллъани, роцIцIагиян гьардолел, роцIцIен ххалалъани, цIцIад багиян гьардолел, Аллагьассда малълъарулел чагIи ратанилан. $idergo fadama# heSda hiqarabila davistan kinab baj batarabilan. heSgi aburabila, habi riXarab, ganzal ru%arab baj batanilan. fadamal kinal rugelan hiqarab me{a:gi aburabila, ~ad \al;ani, ro~agiyan hardolel, ro~en {ala;ani, ~ad bagiyan hardolel, allahaSda ma:arulel xafi ratanilan. - Дин? - din? - Динги гьабула, ссадакъаги кьола, лълъикIал гIалимзабиги руго. Цинги инсанассде бачIунеб балагьалълъул бищунго кIудияб жо хвел буго. Гьеб кIудияб къварилъи тIаде бачIараб къоялълъ хварассул хъизан, росс хварай лълъади, бессдаллъун ххутIарал лъимал, херал умумул – росуго тIаделъун, хIулун лъола. - dingi habula, Sadaqagi pola, :ijal falim#abigi rugo. cingi insanaSde bazuneb balaha:ul bi&ungo judiyab $o [wel bugo. heb judiyab qwari;i Tade bazarab qoya: [waraSul ]i#an, roS [waray :adi, beSdal;un {uTaral ;imal, [eral umumul - rosugo Tade;un, \ulun ;ola. ГIарабазул гьеб лълъикIаб нассихIат битIухъ гьабула жиндир заманалълъул кIудияв гIакъил, гIалимчи, кочIогьан Инххосса ГIалихIажияссул рагIабазги. faraba#ul heb :ijab naSi\at biTu] habula $indir #amana:ul judiyaw faqil, falimxi, kozohan in{oSa fali\a$iyaSul rafaba#gi. “Керен бухIулареб патихIа тIамун, АлхIам цIцIалилалде боцIцIул бицина. Будун-дибирилан дундун гьабила, Дунги варисилан цоги вачIина. Дуцца нахъе тарал дур ятимазул ТIутIун босун ина мискинаб боцIцIи. ДутIа бугеб налъи тIобитIилалде, ТIанкIелаго лълъвина лайла бачине. МаржухIаб щиналда гIамалги гьабун, ХIал къвагъун реххила рукъалълъул агьлу!” 16. ГанчIидасса тIотIоегIан рукъалълъе пайда гьечIев. ganzidaSa ToToyefan ruqa:e _ayda hezew. 17. Ганщида данде баси балареб. gan&ida dande basi balareb. 18. Ганщида ххаххараб бече хIарщулI гебергахъдулебила. gan&ida {a{arab bexe \ar&ul geberga]dulebila. 19. Гаргадизе лъалеб гьечIони, гаргадичIого вукIинегIаги лъазе ккола. gargadi#e ;aleb hezoni, fargadizogo wujinefagi ;a#e Kola. 20. ГарцIцIида кколебила кинабго мегъ жиндирилан, къоркъода кколебила киналго лълъиназул иххтияр жиндихъилан. gar~ida Kolebila kinabgo mev $indirilan, qorqoda :olebila kinalgo :ina#ul i{tiyar $indi]ilan. 21. ГарцIцIил кочIодасса найил зузуйго лълъикIила. gar~il kozodaSa nayil #u#uygo :ijila. 22. Гвавул роценги дие, роцадул тIеххги дие. gwadul rocengi diye, rocadul Te{gi diye. 23. ГвавулIе чу гьарани, хIамагIаги биччалеб. gwawu/e xu harani, \amafagi biXaleb. 24. Гважул хIал лъачIого, чолониб гIанкIкI къинлъулареб. gwa$ul \al ;azogo, xolonib fanJ qin;ulareb. 25. Гважуцца рачIчI хьвагIичIого, тула ххадуб унаребила. gwa$uCa raZ %wafizogo, tula {adub unarebila. 26. ГванзгIулбузе ххер барай, ххуххазе накку барай. gwan#fulbu#e {er baray, {u{a#e naKu baray. 27. Гванзаб хIал, хIораб ракь. gwan#ab \al, \orab rap. 28. Гванзкуйдул квилу кидадай бортилаян ххадуб бекерулеб цер гIадин. gwan#kuydul kwilu kidaday bortilayan {adub bekeruleb cer fadin. 29. Гебергизе хIур гурила, хIанчIизе заз гурилан, магIарде гъураб хIама лIутун бачIарабила. gebergi#e \ur gurila, \anzi#e #a# gurilan, mafarde vurab \ama /utun bazarabila. 30. Гени-гIеч гъоркьа тIаде аххирулебила, ххурма-цIулакьо тIассагъоркье аххирулебила. geni-fex vorpa Tade a{irulebila, {urma-`ulapo TaSavorpe a{irulebila. 31. Гени чIван, гIеч бищуге. geni zwan, fex bi&uge. 32. Гени чIван, гIеч чIван, гьабураб магIишат аххирги пасалъула. geni zwan, fex zwan, haburab mafi^at a{irgi _asa;ula. 33. ГермитIа бараххщарай къоролалълъ квен лIугIизегIан хIама цIулал бухIарабила. germiTa bara{&aray qorola: kwen /ufi#efan \ama `ulal bu\arabila. 34. Гирулеб гьецIоялда хIет бижулареб. giruleb he`oyalda \et bi$ulareb. 35. Гирун унеб эбелалълъул ракIалълъ гьикъарабила - вай, дир ххирияв вас, цIакъ унтарабищ, талихI кьун воххаяв, квеш тункарабищ? girun uneb ebela:ul raja: hiqarabila - way, dir {iriyaw was, `aq untarabi&, tali\ pun wo{ayaw, kwe^ tunkarabi&? 36. Гогьав херассдассаги цIунагийила, гьитIинго херлъарав гIолилассдассаги цIунагийила. gohaw [eraSdaSagi `unagiyila, hiTingo [er;araw folilaSdaSagi `unagiyila. 37. ГодекIан лълъикIаб жо, хIикматал щвани, хIалихьатал чагIалI гIодор чIчIечIони. godejan :ijab $o, \ikmatal &wani, \ali%atal xafa/ fodor Zezoni. 38. ГодекIаниб бицине бегьулареб жо чIчIужуялда бицунге. godejanib bicine behulareb $o Zu$uyalda bicunge. 39. ГодекIаниб кIал цIуне, чияр рокъоб бер цIуне. godejanib jal `une, xiyar roqob ber `une. 40. ГодекIаниб лълъикIаб жо миккихIехьила. godejanib :ijab $o miKi\e%ila. 41. ГодекIаниб тIом биххани, бетIергьанчияссе тIукъби камулел. godejanib Tom bi{ani, beTerhanxiyaSe Tuqbi kamulel. 42. ГодекIанив гуревила бахIарчи лъалев, рагъдайила. godejaniw gurewila ba\arxi ;alew, ravdayila. 43. ГодекIанив къварид гьавурасс, дикьа къолей рокъой йигилан, чIчIужу юххарайила. godejaniw qwarid hawuraS, dipa qoley roqoy yigilan, Zu$u yu{arayila. 44. ГодекIанив цIакъав гIалхуда вагъуларев. godejaniw `aqaw fal[uda wavularew. 45. Гозо ссверичIеб жоялълъ гьан кунареб. go#o Swerizeb $oya: han kunareb. 46. ГорботIа рокьо гурев, рукьалтIа цедер гурев. gorboTa ropo gurew, rupalTa ceder gurew. 47. Гордал рагьиларилан чIчIарасс нуцIцIа рагьизе кколеб. gordal rahilarilan ZaraS nu~a rahi#e Koleb. 48. Гордухъан бачIараб, гордухъан унеб. gordu]an bazarab, gordu]an uneb. 49. Горил рагIал гьечIеб, рагIул аххир гьечIеб. goril rafal hezeb, raful a{ir hezeb. 50. Горо чIахIиял жалила лъимал. goro za\iyal $alila ;imal. 51. ГохIда гьабун, хIор чIчIолареб, къан хIамил рачIчI букIунареб. go\da habun, \or Zolareb, qan \amil raZ bujunareb. 52. ГудратIа моххмохх гурони, чIобого кьолеб жо букIунареб. gudraTa mo{mo{ guroni, zobogo poleb $o bujunareb. 53. ГудратIа тIатIи гIункIкI гIорцIцIизе гуребила балеб, гIункIкI кквезейила. gudraTa TaTi funJ for~i#e gurebila baleb, funJ Kwe#eyila. 54. ГудратIе ккани, гъалбацIги кколебила. gudraTe Kani, valba`gi Kolebila. 55. Гулгун хурибе инаро, ххума чIарадиларо. gulgun [uribe inaro, {uma zaradilaro. 56. Гула-ххер гьечIони, чан щоларо. gula-{er hezoni, xan &olaro. 57. Гулида гIанкIкIги речIчIулеб, гIанкIкIида гулаги речIчIулеб. gulida fanJgi reZuleb, fanJida gulagi reZuleb. 58. Гулида ХIажимурад лъаларо. gulida \a$imurad ;alaro. Цо нухалълъ Шамилил наиб ХIажимурадида тIаде гула балеб букIун буго. ХIажимурадида гьикъун буго - «Щай мун, цIакъав бахIарчи, гулидасса ваххчарав?» – ан. ХIажимурадицца гьадаб къокъаб жаваб кьун буго. co nu]a: ^amilil naib \a$imuradida Tade gula baleb bujun bugo. \a$imuradida hiqun bugo - "&ay mun, `aqaw ba\arxi, gulidaSa wa{xaraw?" - an. \a$imuradiCa hadab qoqab $awab pun bugo. 59. Гулицца цояв чIвала, мацIцIалълъ нусгояв чIвала. guliCa coyaw zwala, ma~a: nusgoyaw zwala. 60. ГунащмагIна гьабуге, битIаралълъе нух биччай. guna&mafna habuge, biTara:e nu[ biXay. 61. Гурга кварал, чед кварал чиядаго рагIичIо, цо квараб дир макари годекIаниб лъун буго. gurga kwaral, xed kwaral xiyadago rafizo, co kwarab dir makari godejanib ;un bugo. 62. Гургинаб тIад чIчIолареб, чIчIинтIараб гирулареб. gurginab Tad Zolareb, ZinTarab girulareb. 63. Гурде хIебтил букIаниги кIваричIо, хIара меседил бугони. gurde \ebTil bujanigi jwarizo, \ara mesedil bugoni. 64. Гурдида гурони, черххги бихьичIей, чаххтIида гурони, гъалги бихьичIей. gurdida guroni, xer{gi bi%izey, xa{Tida guroni, valgi bi%izey. 65. ГурдилI цIул гьабе, цIулалълъ гъабу гьабе. gurdi/ `ul habe, `ula: vabu habe. 66. ГурхIараб бихьугеги, хIинкъараб бачIунгеги! gur\arab bi%ugegi, \inqarab bazungegi! 67. ГурхIун гIоданиги, бухIун гIодизе ккогеги. gur\un fodanigi, bu\un fodi#e Kogegi. 68. ГурцIаб гIи хьихье, гIобаб цIцIе хьихье. gur`ab fi %i%e, fobab ~e %i%e. Бицен буго, гIухьби рукIаралила жидерго гIигун цо нохъода. Цойидассан нохъодул кIалтIуги тIун, гьел ххутIаралила жанирго. ГIухьбиги гIиги чIаго рукIин лъаниги, гIадамазул хIал гIечIебила, тIаде нух бахъун, гьел ххвассар гьаризе. ГIухьбузул гара-чIвари рагIулеб букIарабила, воре, гурцIаб гIиги хьихье, гIобаб цIцIеги хьихье, гьаб кIиялълъгогIан къо хIехьолеб жо гьечIилан. Кицилъун лIугьарал гьезул рагIабиги, гьез ахIулеб букIараб кечIги, гьез бачарабилан абулеб “Нохъода хваразул бакъанги” нилIер ххалкъалълъ нахъе цIунун руго. bicen bugo, fu%bi rujaralila $idergo figun co no]oda. coyidaSan no]odul jalTugi Tun, hel {uTaralila $anirgo. fu%bigi figi zago rujin ;anigi, fadama#ul \al fezebila, Tade nu[ ba]un, hel {waSar hari#e. fu%bu#ul gara-zwari rafulareb bujarabila, wore, gur`ab figi %i%e, fobab ~egi %i%e, hab jiya:gofan qo \e%oleb $o hezilan. kici;un /uharal he#ul rafabigi, he# a\uleb bujarab kezgi, he# baxarabilan abuleb "no]oda [wara#ul baqangi" ni/er {alqa: na]e `unun rugo. 69. Гучги жанги жо гуро, жанив дацци гьечIони. guxgi $angi $o guro, $aniw daCi hezoni. 70. Гучид ца бихьичIого, царад магъ хьвагIулареб. guxid ca bi%izogo, carad mav %wafulareb. keren bu\ulareb _ati\a Tamun, al\am ~alilalde bo~ul bicina. budun-dibirilan dundun habila, dungi warisilan cogi wazina. duCa na]e taral dur yatima#ul TuTun bosun ina miskinab bo~i. duTa bugeb na;i TobiTilalde, Tanjelago :wina layla baxine. mar$u\ab &inalda famalgi habun, \al qwavun re{ila ruqa:ul ahlu.
- sh | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Ч x 1. Чабхъадул боцIцIи чабхъацца унеб. xab]adul bo~i xab]aCa uneb. 2. ЧагIиги чIвачIого, чуги хвечIого хъала бахъулареб. xafigi zwazogo, xugi [wezogo ]ala ba]ulareb. 3. Чадикълъи бихьаниги, чиякълъи бихьугеги. xadiq;i bi%anigi, xiyaq;i bi%ugegi. 4. Чадил къимат гьабичIессда къо квешаб бихьулеб. xadil qimat habizeSda qo kwe^ab bi%uleb. 5. Чадихъ гьан бичарав, дур чара хваяв, Чохьоцца реххарав, дур чилъи хваяв. xadi] han bixaraw, dur xara [wayaw, xo%oCa re{araw, dur xi;i [wayaw. 6. Чадицца цIунилилан цIцIодорлъи гIодоб тоге. xadiCa `unililan ~odor;i fodob toge. 7. Чали гъазихъацца кколеб, гъарим пакъирасс кколев. xali va#i]aCa Koleb, varim _aqiraS Kolew. 8. Чалуххай чIчIужу россассеги йокьулейила, росдаеги йокьулейила. xalu{ay Zu$u roSaSegi yopuleyila, rosdayegi yopuleyila. 9. Чан батIияв, чан тIекъав, чан гIажизав, чан гIабдал. xan baTiyaw, xan Teqaw, xan fa$i#aw, xan fabdal. 10. Чан бахIарчи къосарав кухIлу бугел берацца, каранзул кIичIал ричIун, жаниве ваккизегIан. Чан меседу къосарай, къачIарал васал рихьун, къвал байдал, борохь батун, хьолбода жемизегIан. xan ba\arxi qosaraw ku\lu bugel beraCa, karan#ul jizal rizun, $aniwe waKi#efan. xan mesedu qosaray, qazaral wasal ri%un, qwal baydal, boro% batun, %olboda $emi#efan. 11. Чан боцIцIи гьечIев гIалим гIодов ххутIарав, чан боцIцIи гIемерав гIабдал гIаршалде вахарав. xan bo~i hezew falim fodow {uTaraw, xan bo~i femeraw fabdal far^alde wa[araw. 12. Чан гьабизе бигьаяб жо буго, чилъи гьабизе захIматаб буго. xan habi#e bihayab $o bugo, xi;i habi#e #a\matab bugo. 13. Чан гьитIинаб бетIералълъ кIудияб бетIер къотIараб, чан гьитIинаб къукъа кIудиялдасса бергьараб! xan hiTinab beTera: judiyab beTer qoTarab, xan hiTinab quqa judiyaldaSa berharab! 14. Чан гIакъил вугев гIабдалассул малълъалда гъоркь! xan faqil wugew fabdalaSul ma:alda vorp! 15. Чан гIалимассул гIелму мискинлъиялълъ каранда жаниб ххутIараб! xan falimaSul felmu miskin;iya: karanda $anib {uTarab! 16. Чан жагьилав гIабдал боцIцIуцца жаниве вачарав! xan $avilaw fabdal bo~uCa $aniwe waxaraw! 17. Чан пайдаяб иш бугеб, жиндасса чи тIурулеб, чан заралаб жо бугеб, жиб тун чи вукIунареб. xan _aydayab i^ bugeb, $indaSa xi Turuleb, xan #aralab $o bugeb, $ib tun xi wujunareb. 18. Чанаре рачиналде гьаби кваназаруларел. xanare raxinalde habi kwana#arularel. 19. Чанахъанассул гьан биццатаб, гьабигьанассул чед биццатаб. xana]anaSul han biCatab, habihanaSul xed biCatab. 20. Чанахъанассул пишаялда баракат букIунареб. xana]anaSul _i^ayalda barakat bujunareb. 21. Чангит барабщинаб чу букIунаро, чухъа ретIунщинав чи вукIунаро. xangit barab&inab xu bujunaro, xu]a reTun&inaw xi wujunaro. 22. Чанго бихьичIого, рохьобе туманкI (ГIила гьечIого чияда гIайиб чIваге). xango bi%izogo, ro%obe tumanj (fila hezogo xiyada fayib zwage). 23. Чание мегIер лълъикIаб, чодуе авлахъ лълъикIаб. xaniye mefer :ijab, xoduye awla] :ijab. 24. Чанил бице чанахъанассе, чол бице чотIахъанассе. xanil bice xana]anaSe, xol bice xoTa]anaSe. 25. Чаницца кьуру тун буго. xaniCa puru tun bugo. 26. ЧанцIцIул борцаниги, хIамил рачIчIалда цого натIила. xan~ul borcanigi, \amil raZalda cogo naTila. 27. Чара хвани, лочноцца гъадилгун чан гьабула. xara [wani, loxnoCa vadilgun xan habula. 28. Чаран къвакIула бацIанагIан, бахIарчиясс къо хIехьола хIал цIцIикIкIанагIан. xaran qwajula ba`anafan, ba\arxiyaS qo \e%ola \al ~iJanafan. 29. Чаран мугъалде ккун буго. xaran muvalde Kun bugo. 30. Чаранги биунеб, цIел хIал батани, гамущги меххтулеб, гIемер гьекъани. xarangi biuneb, `el \al batani, gamu&gi me{tuleb, femer heqani. 31. Чаргъеду парххунилан, бакъул нур ссвинаро. xarvedu _ar{unilan, baqul nur Swinaro. 32. Чарухъаз гьабун, чакмабаз кваналеб заман бачIун буго. xaru]a# habun, xakmaba# kwanaleb #aman bazun bugo. 33. Чахъаби ругони, вехь камиларо. xa]abi rugoni, we% kamilaro. 34. Чахъабиги цIунун, бацIалги гIорцIцIун. xa]abigi `unun, ba`algi for~un. 35. Чахъдал къинлъиялдасса куйдул багьлъи бергьунеб. xa]dal qin;iyaldaSa kuydul bah;i berhuneb. 36. Чахъдал тIом ретIараб чакъал гIемераб. xa]dal Tom reTarab xaqal femerab. 37. Чахъдал цIцIолъи бихьидал, цIцIе белъарабила. xa]dal ~o;i bi%idal, ~e ba;arabila. 38. Чахъдацца цIцIараб цIцIеде бачунге. xa]daCa ~arab ~ede baxunge. 39. Чахъу гIорцIцIулареб, гIорцIен къинлъулареб. xa]u for~ulareb, for`en qin;ulareb. 40. Чахъу чIваниги, багIарабила бацIил кIал, чIвачIониги багIарабила. xa]u zwanigi, bafarabila ba`il jal, zwazonigi bafarabila. 41. Чванта тIадагьлъани, гьудулзаби дагьлъулел. xwanta Tadah;ani, hudul#abi dah;ulel. 42. Чвантида кIулал рарав. xwantida julal raraw. 43. Чвантиниб гIарац бугони, магIардаги ах гьабулеб. xwantinib farac bugoni, mafarda a[ habuleb. 44. Чвантиниб гIарац бугони, эбелалълъул къвалакьа яхъунги, яс кьолейила. xwantinib farac bugoni, ebela:ul qwlapa ya]ungi, yas poleyila. 45. Чвантиниб гIарац гьечIого, базаралде инегIан, гIащтIи кодоб гьечIого, рохьове инго лълъикIаб. xwantinib farac hezogo, ba#aralde inefan, fa&Ti kodob hezogo, ro%owe ingo :ijab. 46. Чвантиниб месед бугони, росулI яс камуларо. xwantinib mesed bugoni, rosu/ ya kamularo. 47. Чваххулеб лълъадае нух камулареб. xwa{uleb :adaye nu[ kamulareb. 48. Чваххун балеб цIцIад гIадав, щун бачIунеб гIор гIадав. xwa{un baleb ~ad fadaw, &un bazuneb for fadaw. 49. Черхх херлъаниги ракI херлъулареб. xer{ [er;anigi raj [er;ulareb. 50. Черххалда гIакъуба бихьичIони, чехьалда рахIат бихьулареб. xer{alda faquba bi%izoni, xe%alda ra\at bi%ulareb. 51. Черххалда ракI чIчIоге, чи данде ккезе гурин! xer{alda raj Zoge, xi dande Ke#e gurin! 52. Черххалда хIур бахинчIони, хIарччида нах бахунареб. xer{alda \ur ba[inxoni, \arXida na[ ba[unareb. 53. Черххалдасса гIорцIцIуге, къуваталдасса чIухIуге. xer{aldaSa for~uge, quwataldaSa zu\uge. 54. Черххалълъул цIцIайи цIцIадирабаз бицуна, чилъиялълъул цIцIайи мацIцIалълъ бицуна. xer{a:ul ~ayi ~adiraba# bicuna, xi;iya:ul ~ayi ma~a: bicuna. 55. Чехь бакъарав, рукъ мискинав – умумузул къо-ассалдасса чIухIарав. xe% baqaraw, ruq miskinaw - umumu#ul qo-aSaldaSa xu\araw. 56. Чехь бакъунилан, рукъи балареб. xe% baqunilan, ruqi balareb. 57. Чехь бухIуларессде рекIел ургъел бикьуге. xe% bu\ulareSde rejel urvel bipuge. 58. Чехь бухIун гIодани, беццаб бадиссаги магIу бачIунеб. xe% bu\un fodani, beCab badiSagi mafu bazuneb. 59. Чехь бухIун ракIалда ккураб жо киданиги кIочонареб. xe% bu\un rajalda Kurab $o kidanigi joxonareb. 60. Чехь гIорцIцIаниги, бер гIорцIцIуларев. xe% for~anigi, ber for~ularew. 61. Чехь гIорцIцIарав – бер бакъарав, рукъ бечедав – ракI мискинав. xe% for~araw - ber baqaraw, ruq bexedaw - raj miskinaw. 62. Чехь квешай кIалалълъе ккогеги, кIал квешай мадугьалихъе ккогеги. xe% kwe^ay jala:e Kogegi, jal kwe^ay maduhali]e Kogegi. 63. Чехь квешасс рукъги бичулеб, ракI квешасс боги бичулеб. xe% kwe^aS ruqgi bixuleb, raj kwe^aS bogi bixuleb. 64. Чехь сабаблъун бетIер ссуризе тогейила. xe% sabab;un beTer Suri#e togeyila. 65. Чехь сабаблъун бетIер хварав бетIеркъотI. xe% sabab;un beTer [waraw beTerqoT. 66. Чехь цIезегIан кванаялълъ кIкIухIаллъи тIад гьабулеб. xe% `e#efan kwanaya: Ju\al;i Tad habuleb. 67. Чехь чIвалеб жо – квен, черхх чIвалеб жо – рахIат. xe% zwaleb $o - kwen, xer{ zwaleb $o - ra\at. 68. Чехьалда рихараб жо нус гурони гьечIебила. xe%alda ri[arab $o nus guroni hezebila. 69. Чехьалълъ бетIер какарав бетIеркъотI. xe%a: beTer kakaraw beTerqoT. 70. Чехьалълъеги черххалълъеги бокьанщинаб гьабуни, чи бокьове ккола. xe%a:egi xer{a:egi bopan&inab habuni, xi bopowe Kola. 71. Чи вихьун, квен кьурал, чу бихьун, ххер кьурал. xi wi%un kwen pural, xu bi%un {er pural. 72. Чи вихьун чухъа гьабе, гьудул вихьун ракI рагье. xi wi%un xu]a habe, hudul wi%un raj rahe. 73. Чи вуххуге – малълъе, чу буххуге – кIалцIи бай. xi wu{uge - ma:e, xu bu{uge - jal`i bay. 74. Чи гурессда гьаруге, дурго хIурмат хунгутIизе. xi gureSda haruge, durgo \urmat [unguTi#e. 75. Чи гьечIелълъув гIакъиллъун вукIиналдасса гIадамазда гъорлI гIабдаллъун вукIинго лълъикIила. xi heze:uw faqil;un wujinaldaSa fadama#da vor/ fabdal;un wujingo :ijila. 76. Чи гIемер – чи дагь, чу гIемер – чи дагь (Нагагь гурони чу батуларо, надир гурони чи ватуларо). xi femer - xi dah, xu femer - xi dah (nafah guroni xu batularo, nadir guroni xi watularo). 77. Чи гIемералълъуб гIакълу цIцIикIкIараб. xi femera:ub faqlu ~iJarab. 78. Чи гIемерлъани, гIадлу холеб. xi femer;ani, fadlu [oleb. 79. Чи даражаялде, захIмат бихьун, вахунев, гIодове бигьаго кколев. xi dara$ayalde #a\mat bi%un wa[unew, fodowe bihago Kolew. 80. Чи къварид гьавурав воххун ххутIуларев. xi qwarid hawuraw wo{un {uTularew. 81. Чи лъала рагIудассан, чу лъала рилълъадассан. xi ;ala rafudaSan, xu ;ala ri:adaSan. 82. Чи лъазе бокьани, гьессие хIакимлъи кьейила. xi ;a#e bopani, heSiye \akim;i peyila. 83. Чи лъазе бокьани, гьессул гьалмагъассухъ ралагьейила (Чи лъазе бокьан, гьудул цIеххе). xi ;a#e bopani, heSul halmavaSu] ralaheyila (xi ;a#e bopan, hudul `e{e). 84. Чи лъалилан абуге, лъороб гьецIцIо батизе гурин. xi ;alilan abuge, ;orob he~o bati#e gurin. 85. Чи чохьоццайила мискин гьавулев. xi xo%oCayila miskin hawulew. 86. Чи хвезе бегьулев жинда чилъун вихьуларев чияссдассанги, чи хвезе бегьулев жинда жолъун бихьулареб унтиялдассанги. xi [we#e behulew $inda xi;un wi%ularew xiyaSdaSangi, xi [we#e behulew $inda $o;un bi%ulareb untiyaldaSangi. 87. Чи чIваларилан кьалги гьабуге, чу ссвакаларилан ахIудги рахъунге. xi zwalarilan palgi habuge, xu Swakalarilan a\udgi ra]unge. 88. Чи чIван, балагьги бачIунгеги, чияда ццере къулизе ккарал къоялги рачIунгеги. xi zwan, balahgi bazungegi, xiyada Cere quli#e Karal qoyalgi razungegi. 89. Чидай хIелиялдасса вакъи рекъон букIуна, яхI тун хьвадиялдасса къадру рекъон бихьула. xiday \eliyaldaSa waqi reqon bujuna, ya\ tun %wadiyaldaSa qadru reqon bi%ula. 90. Чилъун лIугьине гIумруги дагьаб. xi;un /uhine fumrugi dahab. 91. Чилъун лIугьинеялдасса гIалимчилъун вахъине бигьаябила. xi;un /uhineyaldaSa falimxi;un wa]ine bihayabila. 92. Чини лъалин, ракI лълъида бихьулеб? xini ;alin, raj :ida bi%uleb? 93. Чирахъ баканиги, чIчIужугIадан гьечIеб рукъалда нур букIунаребила. xira] bakanigi, Zu$ufadan hezeb ruqalda nur bujunarebila. 94. Чирахъ гьечIеб рукъ – хIайван гьечIеб бокь. xira] hezeb ruq - \aywan hezeb bop. 95. Чирахъул канлъи гIоларессе бакъул канлъиги гIолареб. xira]ul kan;i folareSe baqul kan;igi folareb. 96. Чияда базе бигьаяб жойила зигара. xiyada ba#e bihayab $oyila #igara. 97. Чияда бицараб жо – росдадаго лъараб жо. xiyada bicarab $o - rosdadago ;arab $o. 98. Чияда божараб карщ лълъамияб букIуна. xiyada bo$arab kar& :amiyab bujuna. 99. Чияда велъуге, дудаго бадибчIвай бихьизе гурин. xiyada we;uge, dudago badibzway bi%i#e gurin. 100. Чияда гьардоге, дуццаго гьабе, гIедегIуге, лълъикI гьабе. xiyada hardoge, duCago habe, fedefuge, :ij habe. 101. Чияда гьикъарав – гIакъил, гIакъилассда нахъвилълъарав – цIцIодор. xiyada hiqaraw - faqil, faqilaSda na]wi:araw - ~odor. 102. Чияда гьикъаралълъе дуцца жаваб кьоге - «ГьикъичIогобиц», – ан дудаго цIцIар лъолеб. xiyada hiqara:e duCa $awab poge - «hiqizogobic», - an dudago ~ar ;oleb. 103. Чияда зигара базе инчIев жиндирго къварилъигун ххутIулев. xiyada #igara ba#e inzew $indirgo qwari;igun {uTulew. 104. Чияда кверщел гьабизе лIугьарав лълъиего вокьуларевила. xiyada kwer&el habi#e /uharaw :iyego wopularewila. 105. Чияда ццебе хъат кквеялдасса хъирул къоно тIад байго лълъикIаб. xiyada Cebe ]at KeyaldaSa ]irul qono Tad baygo :ijab. 106. Чияда ццебе хъат ккурасс черхх бичула, чияе наку чIварасс намус бичула. xiyada Cebe ]at KuraS xer{ bixula, xiyaye naku zwaraS namus bixula. 107. Чияда – цедер, дудаго – рокьо. xiyada - ceder, dudago - ropo. 108. Чиядасса тIокIлъарассул тушман гIемер вукIуна, бажари-гьунар бугев ххашазе тушманлъула. xiyadaSa Toj;araSul tu^man femer wujuna, ba$ari-hunar bugew {a^a#e tu^man;ula. 109. Чияде абулелълъул, дурго эбелалълъулги пикру гьабе. xiyade abule:ul, durgo ebela:ulgi _ikru habe. 110. Чияде хьамураб жиндего буссунеб, чияде абураб жиндего бачIунеб. xiyade %amurab $indego buSuneb, xiyade aburab $indego bazuneb. 111. Чияе бухъаралълъуре нилIго кколел. xiyaye bu]ara:ure ni/go Kolel. 112. Чияе гьабураб кумек – дуего гьабураб кумек. xiyaye haburab kumek - duyego haburab kumek. 113. Чияе гьересси бицарасс дуеги бицунеб, чияе ххиянат гьабурасс дуеги гьабулеб. xiyaye hereSi bicaraS duyegi bicuneb, xiyaye {iyanat haburaS duyegi habuleb. Искандар Зулкъарнайидаги Дарвануш абулев хханассдаги гьоркьор ккаралила кIикъого къоялълъ гьоркьосса къотIичIел роркьарал рагъал. Дандеяссул къуват цIцIикIкIараб меххалълъ, Искандар хIилаялълъе ургъизе ккаравила. Искандарицца, цIцIикIкIараб къадар гIарац-месед кьезе къотIиги гьабун, Дарванушил кквезе щварав божарав гьалмагъ тIамуравила гьессда хвалил ругънал лъезе. iskandar #ulqarnayidagi darwawu^ abulew {anaSdagi horpor Karalila jiqogo qoya: horpoSa qoTizel rorparal raval. dandeyaSul qadar ~iJarab me{a:, iskandar \ilaya:e urvi#e Karawila. iskandariCa, ~iJarab qadar farac-mesed pe#e qoTigi habun, darwanu^il Kwe#e &waraw bo$araw halmav Tamurawila heSda [walil ruvnal ;e#e. Боги биххун гъоркь ххутIарав Дарвануш хханассда Искандарицца абурабила - «Рецц Аллагьассе, дир квердассан гурев, дурго бищун божарав гьалмагъассул квердассан мун холев вукIин!». Дарванушицца абурабила - «Дун дудасса тIасса лIугьана, лълъикIав бахIарчи, диени ххиянат гьабурасс дуеги ххиянат гьабизе бугебхха!». ГьебсагIаталълъго Искандарицца ххиянатчи гьессул хханассда ццевеги вачун чIваравила. bogi bi{un vorp {uTaraw darwanu^ {anaSda iskandariCa aburabila - «reC allahaSe, dir kwerdaSan gurew, durgo bi&un bo$araw halmavaSul kwerdaSan mun [olew wujin!». darwanu^iCa aburabila - «dun dudaSa TaSa /uhana, :ijaw ba\arxi, diyeni {iyanat haburaS duyegi {iyanat habi#e bugeb{a!» hebsafata:go iskandariCa {iyanatxi heSul {anaSda Cewegi waxun zwarawila. 114. Чияе ккараб къварилъиялдасса воххарав ххалат воххун ххутIуларев. xiyaye Karab qwari;iyaldaSa wo{araw {alat wo{un {uTularew. 115. Чияе нассихIат гьабун, дуццаго мунагь гьабуге. xiyaye naSi\at habun, duCago munah habuge. 116. Чияе рагIи бицунге, бицун ххадуб хвезе тоге. xiyaye rafi bicunge, bicun {adub [we#e toge. 117. Чияе хвел гьаричIого, дуего гIумру гьаре. xiyaye [wel harizogo, duyego fumru hare. 118. Чияеги гьабе, дуего гьабизеги кIочон тоге. xiyaye habe, duyego habi#egi joxon toge. 119. Чиякъасс ургъел катиде бикьулеб, вехьасс ургъел гьойде бикьулеб. xiyaqaS urvel katide bipuleb, we%aS urvel hoyde bipuleb. 120. Чиякълъиялдасса чадикълъи лълъикIаб. xiyaq;iyaldaSa xadiq;i :ijab. 121. Чиякълъун чи ххутIугеги. xiyaq;un xi {uTugegi. 122. Чиякьа мунго къезе ххиянат гьабуге. xiyapa mungo qe#e {iyanat habuge. 123. Чиякье кIалги ккоге, кIиго чиясс бицунеб жоялда гьоркьоссанги раккуге. xiyape jalgi Koge, jigo xiyaS bicuneb $oyalda horpoSangi raKuge. 124. Чияр бадибе унеб рас бихьулев, жиндирго бадибе унеб чIалу бихьуларев. xiyar badibe uneb ras bi%ulew, $indirgo badibe uneb zalu bi%ularew. 125. Чияр бакI бихьичIого, нилIералълъулго къимат лъалареб. xiyar baj bi%izogo, ni/era:ulgo qimat ;alareb. 126. Чияр бакIалде араб лочнол нилIерго бакIалда бугеб гъадилгIан къимат букIунареб. xiyar bajalde arab loxnol ni/ergo bajalda bugeb vadilfan qimat bujunareb. 127. Чияр бахъухъалдасса нилIерго ххинкI лълъикIабила. xiyar ba]u]aldaSa ni/ergo {inj :ijabila. 128. Чияр бихьизе – канав, жиндирго бихьизе – беццав. xiyar bi%i#e - kanaw, $indirgo bi%i#e - beCaw. 129. Чияр бицин буго чияр гьан кванай. xiyar bicin bugo xiyar han kwanay. 130. Чияр бициналде дургоги пикру гьабе. xiyar bicinalde durgogi _ikru habe. 131. Чияр боцIцIиялда баххиллъизе бегьулареб. xiyar bo~iyalda ba{il;i#e behulareb. 132. Чияр боцIцIутIа бер биххуге. xiyar bo~uTa ber bi{uge. 133. Чияр васассдасса нилIерго яс лълъикI. xiyar wasaSdaSa ni/ergo yas :ij. 134. Чияр гьанадасса нилIерго гьуэр лълъикIаб. xiyar hanadaSa ni/ergo huer :ijab. 135. Чияр гьорохъе кьурдуге. xiyar horo]e purduge. 136. Чияр гIадалI къараб чIор – гIеркъилI къараб чIор. xiyar fada/ qarab zor - ferqi/ qarab zor. 137. Чияр гIайиб ккола бачIараб балагь, нилIер гIайиб ккола бачараб балагь. xiyar fayib Kola bazarab balah, ni/er fayib Kola baxarab balah. 138. Чияр гIайибал рицунелълъул, мукъулукъ гIатIидав, жиндирго гIайибал рицунелълъул, гIундул раххчулев. xiyar fayibal ricune:ul, muquluq faTidaw, $indirgo fayibal ricune:ul, fundul ra{xulew. 139. Чияр гIакълу босулареб бетIералдассаги цIунаги, бетIер гьечIей чIчIужуялдассаги цIунаги. xiyar faqlu bosulareb beTeraldaSagi `unagi, beTer hezey Zu$uyaldaSagi `unagi. 140. Чияр гIачIар какилалде, нилIерго басидулги багьа гьабе. xiyar fazar kakilalde, ni/ergo basidulgi baha habe. 141. Чияр жо бикъарассул квер цIцIогьорабила, чияр жо ккурассул кверги кIалги цIцIогьорабила. xiyar $o biqaraSul kwer ~ohorabila, xiyar $o KuraSul kwergi jalgi ~ohorabila. 142. Чияр жо чияе те. xiyar $o xiyaye te. 143. Чияр квен гьуинав, чвантил кIал къваридав. xiyar kwen huinaw, xwantil jal qwaridaw. 144. Чияр квен гьуинлъугеги, чияр рукъ гьуинлъугеги. xiyar kwen huin;ugegi, xiyar ruq huin;ugegi. 145. Чияр кверацца мичIчI бетIизе бигьаяб жойила. xiyar kweraCa miZ beTi#e bihayab $oyila. 146. Чияр квеш бихьараб тезе кIваги. xiyar kwe^ bi%arab te#e jwagi. 147. Чияр кумекалде хьул лъоге, хIалтIун балагье. xiyar kumekalde %ul ;oge, \alTun balahe. 148. Чияр куц-бегIалълъул бициналде цин матIуялълъуве валагье. xiyar kuc-befa:ul bicinalde cin maTuya:uwe walahe. 149. Чияр къварилъи жиндего бачIиндалила бичIчIулеб. xiyar qwari;i $indego bazindalila biZuleb. 150. Чияр къимат гьабуларесс жиндиргоги гьабулареб. xiyar qimat habulareS $indirgogi habulareb. 151. Чияр кIиго шагьи ккурав чияссул багьа – кIиго кепек. xiyar jigo ^ahi Kuraw xiyaSul baha - jigo ke_ek. 152. Чияр мажгиталълъуб как ахIулареб. xiyar ma$gita:ub kak a\ulareb. 153. Чияр масслихIаталълъ росс-лълъади рекъон чIчIоларо, гъоркьагьобоги тIассагьобоги гIадин, цоцалI ххенон, жалго рекъон ккани гурони. xiyar maSli\ata: roS-:adi reqon Zolaro, vorpahobogi TaSahobogi fadin, coca/ {enon, $algo reqon Kani guroni. 154. Чияр мегеж кквелалде, дургояб къунцIейила. xiyar mege$ Kwelalde, durgoyab qun`eyila. 155. Чияр нахуде хьул лъун, нахударахъал гьаруге. xiyar na[ude %ul ;un, na[udara]al haruge. 156. Чияр оц кваналевилан дирго ссан кваналев ватана. xiyar oc kwanalewilan dirgo San kwanalew watana. 157. Чияр рагIи – тIохде балеб цIцIад (РагIи – къватIиб, дун – рокъов). xiyar rafi - To[de baleb ~ad (rafi - qwaTib, dun - roqow). 158. Чияр ракьалда хханлъун вукIинегIан, нилIерго ракьалда узденлъун вукIинго лълъикI. xiyar rapalda {an;un wujinefan, ni/ergo rapalda u#den;un wujingo :ij. 159. Чияр ракьалда чи беццав. xiyar rapalda xi beCaw. 160. Чияр ракI релъиледухъ, накуги чIваге, чи чилъун вихьичIого, гьаваялдеги вахунге. xiyar raj re;iledu], nakugi zwage, xi xi;un wi%izogo, hawayaldegi wa[unge. 161. Чияр ригьиналда гьоркьове, гIабдал гурони, лIугьунаревила. xiyar rihinalda horpowe, fabdal guroni, /uhunarewila. 162. Чияр риди рахьилан ккогеги, рагьтIа гIака гьечIого ххутIугеги. xiyar ridi ra%ilan Kogegi, rahTa faka hezogo {uTugegi. 163. Чияр рокъоб квен тIагIамабила. xiyar roqob kwen Tafamabila. 164. Чияр рокъов вугониги, чи лъала, чияда гъоркь бугониги, чу лъала. xiyar roqow wugonigi, xi ;ala, xiyada vorp bugonigi, xu ;ala. 165. Чияр рокъов дегIенлъунги вукIунге, дурго рокъов цIцIелъунги вукIунге. xiyar roqow defen;ungi wujunge, durgo roqow ~e;ungi wujunge. 166. Чияр ролIул чедалдасса нилIерго мочол гурга лълъикIаб. xiyar ro/ul xedaldaSa ni/ergo moxol gurga :ijab. 167. Чияр ссадакъаялде саххаватго хьвадулев, жинццаго къватIибеххун къараб гурга кьоларев. xiyar Sadaqayalde sa{awatgo %wadulew, $inCago qwaTibe{un qarab gurga polarew. 168. Чияр ссурукъ бихьараб дуццаго гьабуге. xiyar Suruq bi%arab duCago habuge. 169. Чияр тIагъур бахъани, нилIерабго къвалакь кквезе ккола. xiyar Tavur ba]ani, ni/erabgo qwalap Kwe#e Kola. 170. Чияр хурибе рак баге. xiyar [uribe rak bage. 171. Чияр цIакъалдасса нилIерго къадараб лълъикIаб. xiyar `aqaldaSa ni/ergo qadarab :ijab. 172. Чияр цIцIоб батуларо, лълъадал нах бахъуларо. xiyar ~ob batularo, :adal na[ ba]ularo. 173. Чияр цIцIоб – лълъадал щар. xiyar ~ob - :adal &ar. 174. Чияр цIцIобалде ккогеги. xiyar ~obalde Kogegi. 175. Чияр чода рекIарав ххеххго рещтIуневила. xiyar xoda rejaraw {e{go re&Tunewila. 176. Чияр чода рекIарав хIарщукъотIнов рещтIунев. xiyar xoda rejaraw \ar&uqoTnow re&Tunew. 177. Чияр чороклъи бихьизабулеб килищ бацIцIадаб букIине ккола. xiyar xorok;i bi%i#abuleb kili& ba~adab bujine Kola. 178. Чияр чурпадулIе цIцIам жинццаго тIамизе те. xiyar xur_adu/e ~am $inCago Tami#e te. 179. Чияр чIчIужу берцинайила, чияр чу цIакъабила. xiyar Zu$u bercinayila, xiyar xu `aqabila. 180. Чияраб ссурун бихьун, нилIго кантIаги. xiyarab Surun bi%un, ni/go kanTagi. 181. Чияралда бер биххарав, жиндирабго цагъриниб лъурав. xiyaralda ber bi{araw, $indirabgo carvinib ;uraw. 182. Чияралда хъваге, дурабго цIуне. xiyaralda ]wage, durabgo `une. 183. Чияразул бицунаго, дургоязулги пикру гьабе. xiyara#ul bicunago, durgoya#ulgi _ikru habe. 184. Чияргун гIахьалаб гIаладай, дунго бетIергьанаб хIамадай? xiyargun fa%alab faladay, dungo beTerhanab \amaday? 185. Чиясс дуе лълъикIлъи гьабуниги, квешлъи гьабуниги, гьелда нахъа цо гъваца батулебила. xiyaS duye :ij;i habunigi, kwe^;i habunigi, helda na]a co vwaca batulebila. 186. Чиясс чи кIодо гьавуни, кIиялго кIодолъулел, чиясс чи инжит гьавуни, кIиялго инжилъулел. xiyaS xi jodo hawuni, jiyalgo jodo;ulel, xiyaS xi in$it hawuni, jiyalgo in$i;ulel. 187. Чияссда рекъаралила ишалги рукIунел. xiyaSda reqaralila i^algi rujunel. 188. Чияссдасса гьессул рагIад ххалатабила, гьессул гьунаралдасса рецц-бакъ борххатабила. xiyaSdaSa heSul rafad {alatabila, heSul hunaraldaSa reC-baq bor{atabila. 189. Чияссе гьабураб лълъикIлъиялдасса кIудияб ссадакъа гьечIебила. xiyaSe haburab :ij;iyaldaSa judiyab Sadaqa hezebila. 190. Чияссе – гIамал берцинлъи, къохьое – нах, ратIлие – цIуни. xuyaSe - famal bercin;i, qo%oye - na[, raTliye - `uni. 191. Чияссе – рагIи, хIамие – тIил. xiyaSe - rafi, \amiye - Til. 192. Чияссе ссундулго гIей гьечIебила. xiyaSe Sundulgo fey hezebila. 193. Чияссул бахIарчилъи борохь чIвазеги къваригIунеб. xiyaSul ba\arxi;i boro% zwa#egi qwarifuneb. 194. Чияссул бахIарчилъи – ссабру гьабизе кIвей. xiyaSul ba\arxi;i - Sabru habi#e jwey. 195. Чияссул чилъи жиндирго хъатикь букIунеб. xiyaSul xi;i $indirgo ]atip bujuneb. 196. Чияссул гIамал хIакимлъун ккедалила лъалеб. xiyaSul famal \akim;un Kedalila ;aleb. 197. Чияссул ияхI – носол бал гIадаб жо. xiyaSul iya\ - nosol bal fadab $o. 198. Чияссул квешаб гIамал бахунеб унтиялдасса квешаб. xiyaSul kwe^ab famal ba[uneb untiyaldaSa kwe^ab. 199. Чияссул къунтIаб гIамал-ххассият цо рагIудассанги бичIчIулеб. xiyaSul qunTab famal-{aSiyat co rafudaSangi biZuleb. 200. Чияссул кьучIчIлъи – рагIи, рагIул кьучIчIлъи – тIубай. xiyaSul puZ;i - rafi, raful puZ;i - Tubay. 201. Чияссул кIодолъи рарал соназулI гуребила букIунеб, гIакълуялълъулIила. xiyaSul jodo;i raral sona#u/ gurebila bujuneb, faqluya:u/ila. 202. Чияссул хвел чияда бараб гьечIеб. xiyaSul [wel xiyada hezeb. 203. Чияссул хвелгицин берцинаб букIине ккола. xiyaSul [welgicin bercinab bujine Kola. 204. Чияссул тушманила жиндаго лъалареб жо. xiyaSul tu^manila $indago ;alareb $o. 205. Чияхъе тIагIел кьезе рокъотел виччай. xiya]e Tafel pe#e roqotel wiXay. 206. Чияцца гьабичIелълъул бициналде, дуццаго гьабуралълъулги багьа гьабе. xiyaCa habize:ul bicinalde, duCago habura:ulgi baha habe. 207. Чияцца гьабуралълъе къимат кьезе цIакъ бигьаяб жойила. xiyaCa habura:e qimat pe#e `aq bihayab $oyila. 208. Чияцца гьабуралълъул гурони, жинццаго гьабуралълъул рогьо букIунарев. xiyaCa habura:ul guroni, $inCago habura:ul roho bujunarew. 209. Чияцца гьавун, чи лIугьунарев, жинццаго живго лIугьинавизе кколев. xiyaCa hawun, xi /uhunarew, $inCago $iwgo /uhinawi#e Kolew. 210. Чияцца гьумер бухIизегIан, цIадуцца мегеж чIурхIаги. xiyaCa humer bu\i#efan, `aduCa mege$ zur\agi. 211. Чияцца гIакълу малълъун, гIабдал цIцIодорлъуларо. xiyaCa faqlu ma:un, fabdal ~odor;ularo. 212. Чияцца кьураб бищунго лълъикIаб жо – гьáричIого кьураб жо. xiyaCa purab bi&ungo :ijab $o - harizogo purab $o. 213. Чияцца кьураб жа гьекъеялдасса живго бетIергьанаб лълъадал рагI гьекъей лълъикIаб. xiyaCa purab $a heqeyaldaSa $iwgo beTerhanab :adal raf heqey :ijab. 214. Чияцца чи инжит гьавуларо, цин жинццаго живго инжит гьавичIони. xiyaCa xi in$it hawularo, cin $inCago $iwgo in$it hawizoni. 215. Чияццаниги кваналел Хъилидал багIаргIечал нилIеццаго кванан лълъикIила. xiyaCanigi kwanalel ]ilidal bafarfexal ni/eCago kwanan :ijila. 216. Чода рекъаралила тIукъбиги чIвалел. xoda reqaralila Tuqbigi zwalel. 217. Чода чIвалел магIазул гъанссида чIвалел магIал гьарурав Аллагь! xoda zwalel mafa#ul vanSida zwalel mafal haruraw allah! Маххукъебедассул йикIун йиго цIакъ берцинай чIчIужу. Хханассе бокьун буго, гьелълъул россги тIагIинавун, жинццаго гьелдассан кеп босизе. Хханасс лъазабун буго къебедассда, метер радалалде нусго чодуе тIикъва-магI къотIичIони, жинцца мун чIвазе вугилан. Маххукъебедасс рокьукъаб ххабар чIчIужуялълъе бицун буго, кIвелародай рухI ххвассар гьабизеян хIалтIизе къассдги гьабун буго. ГIакъилай чIчIужуялълъ гьессда абун буго - дудассан тIалаб гьабулеб буго инсанассухъан гьабун бажарулареб жо. РачIа, къасси нилI регилин, метералде щиб бугониги ккелеб батила. Цониги магIги къотIичIого, росс-лълъади регун руго. ma{uqebedaSul yijun yigo `aq bercinay Zu$u. {anaSe bopun bugo, he:ul roSgi Tafinawun, $inCago heldaSan ke_ bosi#e. {anaS ;a#abun bugo qebedaSda, meter radalalde nucgo xoduye Tiqwa-maf qoTizoni, $inCa mun zwa#e wugilan. ma{uqebedaS ropuqab {abar Zu$uya:e bicun bugo, jweladay ru\ {waSar nabi#eyan \alTi#e qaSdgi habun bugo. faqilay Zu$uya: heSda abun bugo - dudaSan Talab habuleb bugo insanaSu]an habun ba$arulareb $o. raza, qaSi ni/ regilin, meteralde &ib bugonigi Keleb batila. conigi mafgi qoTizogo, roS-:adi regun rugo. Радакь, нуцIцIидаги тункун, хханассул нукарасс абун буго - «Ххан хун вуго, ххеххго гьессул гъанссида чIвазе магIал къотIизе тIаде вахъа», – ян. Маххукъебедасс гьурмада квер бахъун буго, ццереххун реххссарал рагIабиги абулаго, гъанссида чIвазе магIалги гьарун руго. radap, nu~idagi tunkun, {anaSul nukaraS abun bugo - «{an [un wugo, {e{go heSul vanSida zwa#e mafal `oTi#e Tade wa]a», - yan. ma{uqebedaS hurmada kwer ba]un bugo, Cere{un re{Saral rafabigi abulago, vanSida zwa#e mafalgi harun rugo. 218. Чодасса гьоко ццебе унеб. xodaSa hoko Cebe uneb. 219. Чодасса рещтIун, хIамида рекIун. xodaSa re&Tun, \amida rejun. 220. Чодуе – цIцIал, хIамие – хIенссеркIо. xoduye - ~al, \amiye - \enSerjo. 221. Чое – кьили, хIамие – гъалдибер. xoye - pili, \amiye - valdiber. 222. Чое хъулухъ гьабичIони, лъелго рилълъине ккола, хIама лълъикI хьихьичIони, рохь мугъалълъ баччизе ккола. xoye ]ulu] habizoni, ;elgo ri:ine Kola, \ama :ij %i%izoni, ro% muva: baXi#e Kola. 223. Чол жал кколебилан, хIамил рачIчI ккоге. xol $al Kolebilan, \amil raZ Koge. 224. Чол къимат лъаларев лъелго вилълъине кколев. xol qimat ;alarew ;elgo wi:ine Kolew. 225. Чол хIал, гъогъолIе бачани, лъала, чияссул хIал, сапаралде цадахъ ккани, лъала. xol \al, vovo/e baxani, ;ala, xiyaSul \al, sa_aralde cada] Kani, ;ala. 226. Чордезе бокьарав лълъекьа хIинкъуларев, хIалтIи бокьулев бокьун вегуларев. xorde#e boparaw :epa \inqulerew, \alTi bopulew bopun wegularew. 227. Чорххое рахIат гIемер гьабурав нахъа воххуларо. xor{oye ra\at femer haburaw na]a wo{ularo. 228. Чорххол гьава цIцIикIкIарав цо хIалалда ххутIуларо. xor{ol hawa ~iJaraw co \alada {uTularo. 229. Чорххол гIамал хисугеги, рекIел гIадлу биххугеги. xor{ol famal [isugegi, rejel fadlu bi{ugegi. 230. Чорххол гIамал хисугеги, хурул талихI бекугеги. xor{ol famal [isugegi, [urul tali\ bekugegi. 231. Чорххол сахлъи бараб буго роццада кванаялда, рукъалълъул ракIа-раххари – босаралълъуб босараб лъеялда. xor{ol sa[;i barab bugo roCada kwanayalda, ruqa:ul raja-ra{ari - bosara:ub bosarab ;eyalda. 232. Чорххол тIабигIат буго, керен тIуни, батIалъун чIчIолеб, тIечIони, кидаго хахулеб лъимер гIадаб жо. xor{ol Tabifat bugo, keren Tuni, baTa;un Zoleb, Tezoni, kidago [a[uleb ;imer fadab $o. 233. ЧорххолI бугонани, нилIерго рухIги, махIалда бугони, нилIерго хIалги. xor{o/ bugonani, ni/ergo ru\gi, ma\alda bugoni, ni/ergo \algi. 234. ЧорххолI бугони – рухI, чвантиниб бугони – гIарац. xor{o/ bugoni - ru\, xwantinib bugoni - farac. 235. ЧорххолI бугони – хIал, рокъоб бугони – махIал. xor{o/ bugoni - \al, roqob bugoni - ma\al. 236. ЧорххолI витIарассе кинабго квен татуяб. xor{o/ wiTaraSe kinabgo kwen tatuyab. 237. ЧорххолI витIи гIадаб чода чи рекIунарев. xor{o/ wiTi fadab xoda xi rejunarew. 238. ЧорххолI гьечIеб гьунаралълъ чи ццеветIун инаро. xor{o/ hezeb hunara: xi CeweTun inaro. 239. ЧотIахъанасс чу беццулеб, векьарухъанасс оц беццулеб. xoTa]anaS xu beCuleb, weparu]anaS oc beCuleb. 240. Чохьое ияхI гьечIев, ракъуе ссабру гьечIев. xo%oye iya\ hezew, raquye Sabru hezew. 241. Чохьоеги рихьиеги бокьараб гьабуни, иххтияр гьечIеб бакIалде кколел. xo%oyegi ri%iyegi boparab habuni, i{tiyar hezeb balalde Kolel. 242. Чохьол бухIиялда щибго релълъунареб. xo%ol bu\iyalda &ibgo re:unareb. 243. Чохьол гурони мацIцI лъаларев, чадил гурони бицунарев. xo%ol guroni ma~ ;alarew, xadil guroni bicunarew. 244. Чохьол гьудулзаби чанги ратулел, къваригIиндал гьудул дагьав ватулев. xo%ol hudul#abi xangi ratulel, qwarifindal hudul dahaw watulew. 245. Чохьол дару – гьан, гьанал дару – рокьи. xo%ol daru - han, hanal daru - ropi. 246. Чохьол унти тIад чIвани, ботIрол унти тIагIуна. xo%ol unti Tad zwani, boTrol unti Tafuna. 247. Чохьол ургъел гьабуларесс ботIролги гьабулареб. xo%ol urvel habulareS boTrolgi habulareb. 248. Чохьониб гьунареб, кIалдибги гьунареб. xo%onib hunareb, jaldibgi hunareb. 249. Чохьоцца гIадин чи реххуларо. xo%oCa fadin xi re{ularo. 250. Чоцца хIатIал росулел, тIад рекIарассухъ ралагьун (Чоцца юргъаги бачунеб чи вихьун). xoCa \aTal rosulel, Tad rejaraSu] ralahun (xoCa yurva baxuneb xi wi%un). 251. Чоцца чал кIанцIидал, оцоеги баркала кье. xoCa xal jan`idal, ocoyegi barkala pe. 252. Чоцца чи хIурулI речIчIулев, гIорцIмацца гъогъолI речIчIулев. xoCa xi \uru/ reZulew, for`maCa vovo/ reZulew. 253. Чу берцин гьабула кьилиялълъ, чи берцин гьавула захIматалълъ. xu bercin habula piliya:, xi bercin hawula #a\mata:. 254. Чу щведал, кьили щвечIо, кьили щведал, чу щвечIо. xu &wedal, pili &wexo, pili &wedal, xu &wezo. 255. Чу беэдун квегъе, чIчIужу еццун куцай (Чу беэде чIчIужу ецце). xu beedun kweve, Zu$u yeCun kucay (xu beede Zu$u yeCe). 256. Чу босе гьод къокъаб, гьалмагъ ккве калам дагьав. xu bose hod qoqab, halmav Kwe kalam dahaw. 257. Чу босе юргъа бихьун, налъи гьабе чи вихьун. xu bose yurva bi%un, na;i habe xi wi%un. 258. Чу босулесс гьелълъул рилълъин цIеххедал, чол бетIергьанасс абурабила мавлидалде ахIун унев дибирассулалдасса ххеххаб бугилан. xu bosuleS he:ul ri:in `e{edal, xol beTerhanaS aburabila mawlidalde a\un unew dibiraSulaldaSa {e{ab bugilan. 259. Чу гьечIелълъуб хIамаги чуйилан толебила (тейила). xu heze:ub \amagi xuyilan tolebila (teyila). 260. Чу кIалдиб ххер ккун холеб, къарум дунялалда ххутIанщиналда ххадув ххачадулаго холев. xu jaldib {er Kun [oleb, qarum dunyalalda {uTan&inalda {aduw {axadulago [olew. 261. Чу лъала кьолокье ккедал, чи лъала кьалде ккедал. xu ;ala polope Kedal, xi ;ala palde Kedal. 262. Чу лълъикIаб чияцца рекIинчIеб, лълъади лълъикIай чияе инчIей. xu :ijab xiyaCa rejinzeb, :adi :ijay xiyaye inzey. 263. Чу лълъикIасс чодуе хIалхьи толареб, ретIел лълъикIав хьвадулев чIчIоларев. xu :ijaS xoduye \al%i tolareb, reTel :ijaw %wadulew Zolarew. 264. Чу рилълъадассан лъала, чи рагIудассан лъала. xu ri:adaSan ;ala, xi rafudaSan ;ala. 265. Чу хIалае ккун, хIамие кIалцIи щварабила. xu \alaye Kun, \amiye jal`i &warabila. 266. Чу щолаго, гIорцIен гIабдаласс гурони рекIунареб. xu &olago, for`un fabdalaS guroni rejunareb. 267. Чу щолебги букIун, хIамихъ анищ гьабуге. xu &oleb bujun, \ami] ani& habuge. 268. Чу-ярагъ лълъикIавилан лълъиданиги цIцIар лъоге, лъалабалълъги ратулел тадбир бугел гIадамал. xu-yarav :ijawilan :idanigi ~ar ;oge, ;alaba:gi ratulel tadbir bugel fadamal. 269. Чуги чIвачIого, чиги чIвачIого, хъала бахъулареб. xugi zwazogo, xigi zwazogo, ]ala ba]ulareb. 270. Чуги ццебе тун, лъалкI балагьулев. xugi Cebe tun, ;alj balahulew. 271. Чуги цIцIалги гIола гIолохъанчияссе. xugi ~algi fola folo]anxiyaSe. 272. Чудкие балкан кинаб бугониги батIалъи букIунареб. xudkiye balkan kinab bugonigi baTa;i bujunareb. 273. Чундузул убуразулI лIар биццатаб бис гIадав, лъарал лълъимазда гьоркьов хъахIилаб ралъад гIадав. xundu#ul ubura#u/ /ar biCatab bis fadaw, ;aral :ima#da horpow ]a\ilab ra;ad fadaw. 274. Чури бухIараб бахIри гIадин. xuri bu\arab ba\ri fadin. 275. Чурпадул хIал гъодода лъала. xur_adul \al vododa ;ala. 276. Чурул росода чIван, чIулгIи бекуге (Чи гурев чияссе кьун, лълъикIай яс хвезаюге). xurul rosoda zwan, zulfi bekuge (xi gurew xiyaSe pun, :ijay yas [we#ayuge). 277. ЧурулIа бахъараб гIункIкI гIадин. xuru/a ba]arab funJ fadin. 278. Чурунилан щагIил чини лIугьинаро, чол русснада бухьунилан, хIамил чу лIугьинаро. xurunilan &afil xini /uhinaro, xol ruSnada bu%unilan, \amil xu /uhinaro. 279. Чухъида квер бахъула, хъабчиде квер хьвагIула. xu]ida kwer ba]ula, ]abxide kwer %wafula. 280. Чуял гIемер руго – тулпар цо буго, гIадамал гIемер руго – бахIарчи цо вуго. xuyal femer rugo - tul_ar co bugo, fadamal femer rugo - ba\arxi co wugo.
- tztz | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
М m «Ма» бокьулев, «кье» рихарав. «ma» bopulew, «pe» ri[araw. «Ма ссахI!» – ан бачIунеб гIака, «ma Sa\!» - an bazuneb faka, «Кье ссахI!» – ан бачIунеб чу. «pe Sa\!» - an bazuneb xu. «Ма» – ялда ццебе хIетIе лъоге. «ma!» - yalda Cebe \eTe ;oge. Мавул рокьи букIунеб, кьовул божи букIунеб. mawul ropi bujuneb, powul bo$i bujuneb. Магжида нус бабадулеб рекIинчIеб меххалълъ, кIалдиб мацIцI кIичIардулеб гьересси бицунеб меххалълъ. mag$ida nus babaduleb rejinzeb me{a:, jaldib ma~ jizarduleb hereSi bicuneb me{a:. Магъал гьанахъ гьоэр щолареб (нилIее къваригIараб къоялълъ лълъикIалълъухъги квешаб щолареб). maval hana] hoer &olareb (ni/eye qwarifarab qoya: :ija:u]gi kwe^ab &olareb). Магъил гIел тезеги Аллагьассул хIукмуйила. mavil fel te#egi allahaSul \ukmuyila. Магъил ургъел гьабулагойила хIанчIчIил боххдул тIеренлъарал. mavil urvel habulagoyila \anZil bo{dul Teren;aral. МагъилI ругел хурзабазги хабалI ругел умумузул рукьбузги гьабизе жо гьечIо – хIара хIажат буго. mavi/ rugel [ur#aba#gi [aba/ rugel umumu#ul rupbu#gi habi#e - \ara \a$at bugo. Магъихъ балагьун, кьурде, цер. mavi] balahun, purdde, cer. Магь цIезе ссан гурел, ссахI цIезе хур гурел. mah `e#e San gurel, Sa\ `e#e [ur gurel. Магъихъ ралагьуге, гьакихъ ралагье. mavi] ralahuge, haki] ralahe. МагIарда бартуццаги лълъикIабаб кколебила. mafarda bartuCagi :ijabab Kolebila. МагIарда гIи бугев – гIаг гьечIеб шарбал, гIиялI куйдул ругев – тIох гьечIеб тIагъур. mafarda fi bugew - fag hezeb ^arbal, fiya/ kuydul rugew - To[ hezeb Tavur. МагIарда чан букIаго, чурун хьаг цIеда лъоге. mafarda xan bujago, xurun %ag `eda ;oge. МагIардаги гIундул ругел, гIалхудаги берал ругел. mafardagi fundul rugel, fal[udagi beral rugel. МагIарде ваханиги, гьитIинав кIодолъуларевила, гвандиниве рехханиги, кIудияв гьитIинлъуларевила. mafarde wa[anigi, hiTinaw jodo;ularewila, gwandiniwe re{anigi, judiyaw hiTin;ularewila. МагIарде гъуниги, хIамицца заз гурони кунареб. mafarde vunigi, \amiCa #a# guroni kunareb. МагIарде гIазу баги, гIухьби рокъой рачIине, гIурдаде саву ккаги, вокьулессда бер чIвазе. mafarde fa#u bagi, fu%bi roqoy razine, furdade sawu Kagi, wopuleSda ber zwa#e. МагIарде гIазу бани, гIурухъе цIцIорой кколеб. mafarde fa#u bani, furu]e ~oroy Koleb. МагIарзухъа кIалдибегIан къокъаб жойила гьересси. mafar#u]a jaldibefan qoqab $oyila hereSi. «МагIарзухъан бачIаги!» - ян, чед кьун, воххизавуге дун, гьумер битIун кIалъараб кIалалълъ воххизаве дун. «mafar#u]an bazagi!» - yan, xed pun, wo{i#awuge dun, humer biTun ja;arab jala: wo{i#awe dun. МагIарул киниялълъ гIадин магIарул чияссул черхх лълъадаруларо. mafarul kiniya: fadin mafarul xiyaSul xer{ :adarularo. МагIарул мацIцIалда кечI ахIулел, гIурус мацIцIалълъ гаргадулел магIарулал. mafarul ma~alda kez a\ulel, furus ma~a: gargadulel mafarulal. МагIарухъ дибирлъи щоларев – лъарагIалде, лъарагIалда дибирлъи щоларев – Нугъаялде. mafaru] dibir;i &olarew - ;arafalde, ;arafalda dibir;i &olarew - nuvayalde. МагIарухъе вачIани, дурго гьобол лъаларев, Буртилӏе вачIани, дурго хIама лъаларев. mafaru]e wazani, durgo hobol ;alarew, burti/e wazani, durgo \ama ;alarew. МагIирокъоб гIоди рекъараб, берталълъ аваданлъи рекъараб. mafiroqob fodi reqarab, berta: awadan;i reqarab. МагIицца квен босарай, кочIоцца росс восарай. mafiCa kwen bosaray, kozoCa roS wosaray. МагIицца магIирукъ берцин гьабулеб. mafiCa mafiruq bercin habuleb. МагIу кIиго батIияб букIунебила, цояб чваххун бачIунеб, цояб бачIинабураб. mafu jigo baTiyab bujunebila, coyab xwa{un bazuneb, coyab bazinaburab. МагIу-рагIиялълъул ххалалъиго щиб, ххарицел гуреб жо мокърукьги гьечIин. Гьуя-гьараялълъул гьарзалъиго щиб, хъандиро гуреб жо магIида гьечIин. mafu-rafiya:ul {ala;igo &ib, {aricel gureb $o moqrupgi hezin. vuya-haraya:ul har#a;igo &ib, ]andiro gureb $o mafida hezin. НекIо кицилъун тIиритIарал гьал рагIабаз бичIчIизабулеб буго мискинчияссухъ гIоди гIададиссеб бугилан. МагIихъаналда рагIун букIун гьечIо - «БоцIцIи хIажат гьечIо, хIара къваригIун буго», – абураб битIараб кици. nejo kici;un TiriTaral hal rafaba# biZi#abuleb bugo miskinxiyaSu] fodi fadadiSeb bugilan. mafi]analda rafun bujun hezo - «bo~i \a$at hezo, \ara qwarifun bugo», - aburab biTarab kici. МагIу рекъезе – рагIи, кечI рекъезе – далалай. mafu reqe#e - rafi, kez reqe#e - dalalay. МагIу-рорчIи хханассул гIадаб, хвел букъи Гергил гIадаб. mafu-rorzi {anaSul fadab, [wel buqi gergil fadab. МагIу хвалилI ахIе, кечI берталI ахIе. mafu [wali/ a\e, kez berta/ a\e. МагIуги кечIги, рекIеда бухIараб меххалълъ гурони, бачIунаро. mafugi kezgi, rejeda bu\arab me{a: guroni, bazunaro. Мадугьал квешлъани – рукъ хисе, чIчIужу квешлъани – цIцIар тIаме, чу квешлъани – биче. maduhal kwe^;ani - ruq [ise, Zu$u kwe^;ani - ~ar Tame, xu kwe^;ani - bixe. Мадугьал лълъикIав гьоркьоб къед борххатав, гьудул лълъикIав рукъ рикIкIадав. maduhal :ijaw horpob qed bor{araw, hudul :ijaw ruq riJadaw. Мадугьал лълъикIассул ражихо-хоно россассе арабила, мадугьал квешассул лълъикIай яс рокъой ххутIарайила. maduhal :ijaSul ra$i[o-[ono roSaSe arabila, maduhal kwe^aSul :ijay yas roqoy {uTarayila. Мадугьалассда велъуге, бадибчIвай бихьизе гурин. maduhalaSda we;uge, badibzway bi%i#e gurin. Мадугьалассул гьобол хунилан, Гьолокье магIиде арай. maduhalaSul hobol [unilan, holope mafide aray. Мадугьалассул хIалтIи малълъунги, ясал чIчIун тогейила. maduhalaSul \alTi ma:ungi, yasal Zun togeyila. Мадугьалассул хIелеко хъазлъун бихьулебила. maduhalaSul \eleko ]a#;un bi%ulebila. Мадугьалассул чед гьуинаб, чияр чIчIужу берцинай. maduhalaSul xed huinab, xiyar Zu$u bercinay. Мадугьалассулгун гьоркьоблъи бокьарасс рагьда гьой хьихьулареб. maduhalaSulgun horpob;i boparaS rahda hoy %i%ulareb. Мадугьалзабазги беццани, цIцIилцIцIиеги росс щолевила (цIцIилицIцIги россассе унебила). maduhal#aba#gi beCani, ~il~iyegi roS &olewila (~ili~gi roSaSe unebila). Мадугьалихъ йигей палихъаналда щибго лъалареб, лъаларей рикIкIадегIан йигелда «кинабго лъалеб». maduhali] yigey _ali]anajda &ibgo ;alareb, ;alarey ruJadefan yigelda «kinabgo ;aleb». Мадугьалихъги ватугеги кIкIухIалав чи, хобги асскIобе ккогеги хIалихьатав чияссда. maduhali]gi watugegi Ju\alaw xi, [obgi aSjobe Kogegi \ali%ataw xiyaSda. Мазандаран дарай диеги щвечIо, жулпакатаналда дунги рекъечIо. ma#andaran daray diyegi &wezo, $ul_akatanalda dungi reqezo. Майданалда баххчун, цер чанахъанасс толаро. maydanalda ba{xun, cer xana]anaS tolaro. Мазлумассе зулмуялълъул къоялдасса залимассе гIадлуялълъул къо захIмалъулеб. ma#lumaSe #ulmuya:ul qoyaldaSa #alimaSe fadluya:ul qo #a\ma;uleb. Макру-хIила гIемерасс цо тIабигIат кколаро. makru-\ila femeraS co Tabifat Kolaro. Макьидасса бергьараб жо гьечIебила. mapidaSa berharab $o hezebila. Макьие гурони, вегизе ккогеги. mapiye guroni, wegi#e Kogegi. Макьие ссабру гьечIеб, рокьуе берцинлъи гьечIеб. mapiye Sabru hezeb, ropuye bercin;i hezeb. Макьу гьуинал беразда сардил ххалалъи лъалареб. mapu huinal bera#da sardil {ala;i ;alareb. Макьу тарав тушман ххадув ккогеги. mapu taraw tu^man {aduw Kogegi. Макьу толеб жо – ургъел, гIадан холеб жо – ххиял. mapu toleb $o - urvel, fadan [oleb $o - {iyal. Макьу щварал кьижула, рокьи ккарал ссвердула. mapu &waral pi$ula, ropi Karal Swerdula. Мали Къвегъадаго, къвал мажгитухъго. mali qwevadago, qwal ma$gitu]go. Къвегъада буго ххунздерил хабалазда асскIоб бугеб хварал росулеб мали лъолеб бакI. Кици хIалтIизабула молода лъоларевги къвалицца вухьунаревги чи вукIунарин, чIухIдаруге абураб магIнаялда. qwevada bugo {un#deril [abala#da aSjob bugeb [waral rosuleb mali ;oleb baj. kici \alTi#abula moloda ;olarewgi qwaliCa wu%unarewgi xi wujunarin, zu\daruge aburab mafnayalda. Мала Нассрудинида гьикъарабила жаназадул молол ццебейищин лълъикI букIунеб, нахъайищилан. Ццебе-нахъаялълъул батIалъи гьечIин, тIад лълъикIаб букIунарилан абурабила гьесс. mala naSrudiniCa hiqarabila $ana#adul molol Cebeyi&in :ij bujuneb, na]ayi&ilan. Cebe-na]aya:ul baTa;i hezin, Tad :ijab bujunarilan aburabila heS. Мала Нассрудинил далай лIугIаниги, чIандаххабаралълъе лIугIи гьечIебила. mala naSrudinil dalay /ufanigi, zanda{abara:e /ufi hezebila. Мала Нассрудинидаги илбисалдаги гьоркьоб къотIи ккун букIарабила, цо-цо кечI ахIун бахъинегIан, цоцазул гъежда рекIине. Цин илбисалълъул гъежда рекIарав Мала Нассрудиницца ахIарабила лIугIиго гьечIеб «далай-далай». «ЛIугIуларищ? ЛIугIуларищ?» – ан зигардулебги букIун, илбисалълъ гьарарабила, жиб дур гъеждаги рекIинарин, кечIги ахIиларин, талихI кьегийин, гъоркье лIугьаян. mala naSrudinidagi ilbisaldagi horpob qoTi Kun bujarabila, co-co kez a\un ba]inefan, coca#ul ve$da rejine. cin ilbisa:ul ve$da rejaraw mala naSrudiniCa a\arabila /ufigo hezeb «dalay-dalay». «/ufulari&? /ufulari&?» - an #igardulebgi bujun, ilbisa: hararabila, $ib dur ve$dagi rejinarin, kezgi a\ilarin, tali\ pegiyin, vorpe /ufayan. МалахIосен ахIарав ахIе, ХIункърае кьурассе кье. mala\osen a\araw a\e, \unqraye puraSe pe. Малъ кIутIаниги, ботIрода унтулеб. ma; juTanigi, boTroda untuleb. Малълъаниги лъалареб, бетIер гьодораб бугони, малълъичIониги босулеб, бетIер цIцIодораб бугони. ma:anigi ;alareb, beTer hodorab bugoni, ma:izonigi bosuleb, beTer ~odorab bugoni. Малълъараб босизе чи тIагIун ххутIугегийила. ma:arab bosi#e xi Tafun {uTugeyila. Малълъараб босуларевги – ахIмакъ, босуларессда малълъаравги – гIабдал. ma:arab bosularewgi - a\maq, bosulareSda ma:arawgi - fabdal. Малълъараб гьабе, гьикъараб бице. ma:arab habe, hiqarab bice. Малълъараб гьабичIев ХIавал ГIалицца хIуличIого бана гIака магIида. ma:arab habizew \awal faliCa \ulizogo bana faka mafida. Малълъараб гьабуни, дагIба кколаро, гьикъараб бицани, кьал букIунаро. ma:arab habuni, dafba Kolaro, hiqarab bicani, pal bujunaro. Малълъараб гьабуни, мекъсса кколаро. ma:arab habuni, meqSa Kolaro. Малълъараб гьудуласс – гьабураб дицца. ma:arab hudulaS - haburab diCa. Малълъарабги гьабичIо, гьикъун бихье жиндаго, гьикъарабги бицинчIо, гьеле живго чи ццеве. ma:arabgi habizo, hiqun bi%e $indago, hiqarabgi bicinzo, hele $iwgo xi Cewe. Малълъарабги лъаларей, лъарабги гьабуларей. ma:arabgi ;alarey, ;arabgi habularey. Малълъарассул кIал бекулареб, кIанцIарассул бохх гурони. ma:araSul jal bekulareb, jan`araSul bo{ guroni. Малълъарассул малълъарабги гьабунила жиндир эбел хварайилан абурабила Мала Нассрудиницца. ma:araSul ma:arabgi habunila $indir ebel [warayilan aburabila mala naSrudiniCa. Малълъаризе цIакъав, гьабизе къадарав. ma:ari#e `aqaw, habi#e qadaraw. Малълъарун чи лIугьунарев, буххун хIамил чу лIугьунареб. ma:arun xi /uhunarew, bu{un \amil xu /uhunareb. Малълъарухъаби гIемерлъани, гIадлу холеб. ma:aru]abi femer;ani, fadlu [oleb. Малълъизе киназдаго лъалеб, гьабизе цояссда гурони лъалареб. ma:i#e kina#dago ;aleb, habi#e coyaSda guroni ;alareb. Малълъизе чи камуларо, малълъараб босизе бетIер букIине ккола. ma:i#e xi kamularo, ma:arab bosi#e beTer bujine Kola. «Малълъизе чи тIагIаги дур лъималазе!» - ян абурабила цоялълъ. «Малълъизе чи тIагIунаро, малълъараб босугеги дуразго!» – ян абурабила дандеялълъ. «ma:i#e xi Tafagi dur ;imala#e!» - yan aburabila coya:. «ma:i#e xi Tafunaro, ma:arab bosugegi dura#go!» - yan aburabila dandeya:. Малълъизе чи тIагIагиян гьарарабила цоялълъ, малълъараб босизе чи нужерги тIагIагиян хьамурабила дандеялълъ. ma:i#e xi Tafagiyan hararabila coya:, ma:arab bosi#e xi nu$ergi Tafagiyan %amurabila dandeya:. Малълъизе чи тIагIунаро, малълъараб босаги. ma:i#e xi Tafunaro, ma:arab bosagi. МалълъичIеб гьабуге, гьикъичIеб бицунге. ma:izeb habuge, hiqizeb bicunge. МалълъичIеб гьабурав, кьечIеб босарав. ma:izeb haburaw, pezeb bosaraw. МалълъичIониги лъалеб, лъалесс гьабулелълъухъ ралагьани. ma:izonigi ;aleb, ;aleS habule:u] ralahani. МалълъичIониги лъалей, лъачIониги гьабулей. ma:izonigi ;aley, ;azonigi habuley. Малълъ босе гьитIинго, лъеберилI малълъизе ккарассдасса Аллагьасс цIунаги. ma: bose hiTingo, ;eberi/ ma:i#e KaraSdaSa allahaS `unagi. Малълъа ццебеялдасса ххадуб. ma:a CebeyaldaSa {adub. Малълъулел гIемерлъани, гIенеккулел дагьлъула. ma:ulel femer;ani, feneKulel dah;ula. Малълъун гуребила лъалеб, бихьунила (Малълъун гурелила цIцIодорлъулел, бихьунила). ma:un gurebila ;aleb, bi%unila (ma:un gurelila ~odor;ulel, bi%unila). Малълъун гуро чудкицца балкан кунеб, куцан гуро царацца къехь бищулеб. ma:un guro xudkiCa balkan kuneb, kucan guro caraCa qe% bi&uleb. МалълъичIого цIцIаларав, цIцIаличIого дурусав. ma:izogo ~alaraw, ~alizogo durusaw. Малълъун чиги лIугьунарев, рахъдал мучариги лIугьунареб. ma:un xigi /uhunarew, ra]dal muxarigi /uhunareb. Малълъухъе хьваде, хьихьухъе рукIа. ma:u]e %wade, %i%u]e ruja. Марагадал гурга габунибги бан, гаргаралълъул хъаба хъорщодаги лъун. maragadal gurga gabunibgi ban, gargara:ul ]aba ]or&odagi ;un. Маргъалалълъул берцинлъи, кунада ххун, цIцIикIкIуна, къадруги дагьлъуларо, ххечIого тунин абун. marvala:ul bercin;i, kunada {un, ~iJuna, qadrugi dah;ularo, {ezogo tunin abun. Маргьабацца кантIула, магъалоялълъ кIвекIула. marhabaCa kanTula, mavaloya: jwejula. МаркIачIуде вачIунев кIичIудеги вачIунев, кIичIван тIагъур гIинда бан, богодеги вачIунев. marjazude wazunew jizudegi wazunew, jizwan Tavur finda ban, bogodegi wazunew. МасслихIаталълъ рекъезарула, мацIцIицца ратIа гьарула. maSli\ata: reqe#arula, ma~iCa raTa harula. МатIу квешаб бугилан, гIайиб гьелде реххуге, матIуялда гIайиб щиб, дур куц квешаб бугони. (МатIуялда гIайиб щиб, щайтIадул куц бугони). maTu kwe^ab bugilan, fayib helde re{uge, maTuyalda fayib &ib, dur kuc kwe^ab bugoni. (maTuyalda fayib &ib, &ayTadul kuc bugoni). МатIуялда лъураб тIанкI ххеххго бихьулареб. maTuyalda ;urab Tanj {e{go bi%ulareb. МатIуялда лъураб цо тIанкIалълъ тIолабго матIу ссурукъ гьабула, цо кIкIухIалай гIаданалълъ тIолабго гвай ссуризабула. maTuyalda ;urab co Tanja: Tolabgo maTu Suruq habula, co Ju\ulay fadana: Tolabgo gway Suri#abula. Маххссара гажиялде ссверулеб, меххтел огьогьоялда лIугIулеб. ma{Sara ga$iyalde Sweruleb, me{tel ohohoyalda /ufuleb. Маххссара гьабе, бакI бихьун. ma{Sara habe, baj bi%un. Маххссара лъаларессе маххссара гьабулареб. ma{Sara ;alareSe ma{Sara habulareb. Маххссара лълъикIаб, кIиго чи велъараб. ma{Sara :ijab, jigo xi we;arab. Маххссараялълъе гIологи гьересси бищунгейила. ma{Saraya:e fologi hereSi bi&ungeyila. Махх кьавуялълъ куна, гIадан ургъалицца куна. ma{ pawuya: kuna, fadan urvaliCa kuna. Маххул гел цIулал гелалде ккарабила, маххул нуцIцIа цIулал нуцIцIаялде ккарабила. ma{ul gel `ulal gelalde Karabila, ma{ul nu~a `ulal nu~ayalde Karabila. Маххщалицца нилIеда квен гьаруларо, жинццаго нилIее кьола. ma{&aliCa ni/eda kwen harularo, $inCago ni/eye pola. «Маххщел бугев» ХIасанил ГIали вукIаго, цоябги оц хъве! «ma{&el bugew» \asanil fali wujago, coyab oc ]we! Маххщел гьечIев гьабигьан – агьлулъун гьечIев дибир. ma{&el hezew habihan - ahlu;un hezew dibir. Маххщелги гьунарги – гьадингояб жо, гьудуллъи бугони, нухда ккола иш. ma{&elgi hunargi - hadingoyab $o, hudul;i bugoni, nu[da Kola i^. Маххщелги гьунарги ххвалчацца къотIулареб. ma{&elgi hunargi {walxaCa qoTulareb. МахI квешалълъуб тIутI гIемераб. ma\ kwe^a:ub TuT femerab. МахIаги гIагIаги гьечIони, мама букIунареб. ma\agi fafagi hezoni, mama bijunareb. МахIалда хIал букIаго, хIетI босе. ma\alda \al bujago, \eT bose. МахIамалъун пер гурев, ГьатIиналъун цIцIам гурев. ma\ama;un _er gurew, haTina;un ~am gurew. МахIцараб рекIелIан тIокIкIараб рагIи бачIунареб. ma\carab reje/an ToJarab rafi bazunareb. МацIцI борхьилги лъан лълъикIаб. ma~ bor%ilgi ;an :ijab. МацIцI гьой гуро, гьеб раххссида чIчIоларо. ma~ hoy guro, heb ra{Sida Zolaro. МацIцI гIадамассул кванаге, гIиял кванай. ma~ fadamaSul kwanage, fiyal kwanay. МацIцI кунаро, кваназе жо кье. ma~ kunaro, kwana#e $o pe. МацIцI кIалдиб те, кIал богIое те. ma~ jaldib te, jal bofoye te. МацIцI лъаларев цIцIогьор хваги, цIцIар лъаларев тушман хваги. ma~ ;alarew ~ohor [wagi, ~ar ;alarew tu^man [wagi. МацIцI лъалев – чода, чол бетIергьан – лъелго. ma~ ;alew - xoda, xol beTerhan - ;elgo. МацIцI ххалатассул гIакълу къокъабила. ma~ {alataSul faqlu qoqabila. МацIцIалда гьоцIцIо бугев, рекIелI загьру бугев. ma~alda ho~o bugew, reje/ #ahru bugew. МацIцIалда нацIцI барав (МацIцI букарарав чи). ma~alda na~ baraw (ma~ bukararaw xi). МацIцIалда ракьа гьечIеб, гьелълъни ракьа бекулеб. ma~alda rapa hezeb, he:ni rapa bekuleb. МацIцIалда тIад – гьоцIцIо, мацIцIалда гъоркь – загьру. ma~alda Tad - ho~o, ma~alda vorp - #ahru. МацIцIалда хIал кIолаго, кIудиялде ваккуге, каламалълъ реххулаго, ххвалчаде квер бегьуге. ma~alda \al joraro, judiyalde waKuge, kalama: re{ulago, {walxade kwer bepuge. МацIцIалда цIцIам бугев – цIцIанда борохь барав. ma~alda ~am bugew - ~anda boro% baraw. МацIцIалда чаран лъурай мунги, чарххида цаби ккурай дунги. ma~alda xaran ;uray mungi, xar{ida cabi Kuray dungi. МацIцIалде гьоцIцIо тIун, гьодилI жо балев. ma~alde ho~o Tun, hodi/ $o balew. МацIцIид чи чIвала, цIцIогьод оц хъола. ma~id xi zwala, ~ohod oc ]ola. МацIцIил цIцIад барав, цIцIогьол гIор щварав. ma~il ~ad baraw, ~ohor for &waraw. МацIцIихъанасс чияр рукъ, цIа гъвечIого, бухIулеб. ma~i]anaS xiyar ruq, `a vwezogo, bu\uleb. МацIцIихъанассул кIал цIцIороги, цIцIогьорассул бер бахъаги. ma~i]anaSul jal ~orogi, ~ohoraSul ber ba]agi. МацIцIихъанассул кIалалдасса цIунаги, цIцIогьорассул квердасса цIунаги. ma~i]anaSul jalaldaSa `unagi, ~ohoraSul kwerdaSa `unagi. МацIцIицца чи чIвалев, боцIцIуцца вичун восулев. ma~iCa xi zwalew, bo~uCa wixun wosulew. МацIцIххалат, гIакълукъокъ. ma~{alat, faqluqoq. МачIчIадалда хIанчIида бадиб тIатIи бихьарабила. maZadalda \anzida badib TaTi bi%arabila. Маялда мал бани, кьеялда къвал базе кколеб. mayalda mal bani, peyalda qwal ba#e Koleb. Маян бихьизе кодобеги кьолебила дуниял, кьурун бахъун, кодоссаги унебила дуниял. mayan bi%i#e kodobegi polebila duniyal, purun ba]un, kodoSagi unebila duniyal. Маян кьечIони, дунги хваги, кьураб босичIони, мунги хваги. mayan pezoni, dungi [wagi, purab bosizoni, mungi [wagi. Маян кьолеб гурони, кьеян гьарулеб къо бачIунгеги. mayan poleb guroni, peyan haruleb qo bazungegi. Маян кьураб босичIони, кьеян гьаризе кколеб. mayan purab bosizoni, $oyalde hari#e Koleb. Маян кьураб жоялде божи цIцIикIкIараб. mayan purab $oyalde bo$i ~iJarab 151. Маян кьураб кьагIрил гьан квине лъачIев хIалихьат, ЦIцIай эххеде, беххеб, хераб гIакдал тIеренчехь. mayan purab pafril han kwine ;azew \ali%at, ~ay e{ede, be{eb, [erab fakdal Terenxe%. 152. Мегеж танщинав гIакъил гуревила. mege$ tan&inaSul faqil gurewila. 153. Мегеж ххалатассул гIакълу къокъабила. mege$ {alataSul faqlu qoqabila. Цо цIцIалунчияссда гьедин хъван батарабила тIехьалда. Валлагьин, дир хIакъалълъулIги гьединаб пикру ккезе бегьулилан, зарукьги ккун, ххутIараб мегеж чIурхIулев вукIанила гьев. Магжида парххараб цIаялълъ гьессул михъалги чIурхIун рехханила. Цинги доб тIехьалда батараб абиялда гъоркь гьесс хъванила - «Валлагь, битIарабги букIун буго!» co ~alunxiyaSda hedin ]wan batarabila Te%alda. walahin, dir \aqa:u/gi hedinab _ikru Ke#e behulilan, #arupgi Kun, {uTarab mege$ zur\ulew wujanila hew. mag$ida _ar{arab `aya: heSul mi]algi zur\un re{anila. cingi dob Te%alda batarab abiyalda vorp heS ]wanila - «wlwh, biTarabgi bujun bugo!» 154. Мегеж хъахIлъанагIан гIакълу ботIролIе. mege$ ]a\;anafan faqlu boTro/e. 155. Мегеж хIурул цIун букIаниги кIваричIила, чехь гIорцIцIун бугони. mege$ \urul `un bujanigi jwarizila, xe% for~un bugoni. 156. Мегежали дагIнидаги букIунеб, михъалали катидаги рукIунел. mege$ali dafnidagi bujuneb, mi]alali katidagi rujunel. 157. Мегежги михъалги гIолелани, бегунги бихьинчи йикIинаан. mege$gi mi]algi folelani, begungi bi%inxi yijinaan. 158. Мегежни кIудияб бугоан, гIакълу гьитIинаб гьечIебани. mege$ni judiyab bugoan, faqlu hiTinab hezebani. 159. Мегьед кьурай – каранда, керен кьурай – мугъалда. mehed puray - karanda, keren puray - muvalda. 160. МегIер бичилалде ххер биче, ххер бичилалде хьацIцI биче (къадараб ццебе биче, лълъикIаб ххадуб биче). mefer bixilalde {er bixe, {er bixilalde %a~ bixe (qadarab Cebe bixe, :ijab {adub bixe). 161. МегIер мегIералде кколаребила, гIадан гIадамассде кколевила. mefer meferalde Kolarebila, fadan fadamaSde Kolewila. 162. МегIералда нахъаги мегIер батизе бегьулебила. meferalda na]agi mefer bati#e behulebila. 163. МегIералълъул рикъзи метер бачIунеб. mefera:ul riq#i meter bazuneb. 164. МегIералълъ кквечIеб авлахъалълъ кколареб. mefera: Kwezeb awla]a: Kolareb. 165. МегIер кIкIванищ? ГIор кIкIванищ? (Яшав гьабизеги гIадамазулгун хIал рекъезабизеги гьедигIанассеб захIмат баччизе кколилан абураб магIна). mefer Jwani&? for Jwani&? (ya^aw habi#egi fadama#ulgun \al reqe#abi#egi hedifanaSeb #a\mat baXi#e Kolilan aburab mafna). 166. МегIер мегIералде щун бугилан абуни, божа, гIадамасс ругьунаб гIамал тун бугилан абуни, божуге. mefer meferalde &un bugilan abuni, bo$a, fadamaS ruhunab famal tun bugilan abuni, bo$uge. 167. МегIер радал беге, гIор къаденахъе беге. mefer radal bege, for qadena]e bege. 168. МегIер цIураб гIиялIа гIангис гIоркIкIен бищарав, хъутан цIурал цIцIаналIа цIцIодегIен балагьарав. mefer `urab fiya/a fangis forJen bi&araw, ]utan `ural ~ana/a ~odefen balaharaw. 169. МегIергун барщун, гIанкIкI тIубаларо. mefergun bar&un, fanJ Tubalaro. 170. Мекъаб нух ккурассе битIараб нух бецIцIаб. meqab nu[ KuraSe biTarab nu[ be~ab. 171. Мекъаб цIул гIадав, цIулалълъ ноцIцI гIадав. meqab `ul fadaw, `ula: no~ fadaw. 172. Мекъалда асскIоссанила ритIухълъи унеб. meqalda aSjoSanila riTu];i uneb. 173. Мекълъи – гIакълуялълъул загIиплъи. meq;i - faqluya:ul #afi_;i. 174. Мекъиял нухал гIемер рукIуна, битIараб цо гурони букIунаро. meqiyal nu[al femer rujuna, biTarab co guroni bujunaro. 175. Мекъсса гьабуниги, цин-цин битIун кколеб, битIун гьабурабги цин-цин мекъсса кколеб. meqSa habunigi, cin-cin biTun Koleb, biTun haburabgi Cin-cin meqSa Koleb. 176. Мекъи кколарев гIакъил ватичIев, нух къосунарев ццевехъан ватичIев. meqi Kolarew faqil watizew, nu[ qosunarew Cewe]an watizew. 177. Мелъел – лъолъол, лъеретI – гъогъол, гъедел – цIулал, цIцIилкьал – ролIул. me;el - ;o;ol, ;ereT - vovol, vedel - `ulal, ~ilpal - ro/ul. 178. Мергил зуни зобалазде рагIарай. mergil #uni #obala#de rafaray. 179. Мерго меседилай, тIагъди гIарцулай. mergo mesedilay, Tavdi farculay. 180. Месед балагьизе арав, гьеб бухъулаго хваравила. mesed balahi#e araw, heb bu]ulago [warawila. 181. Месед букIин гIоларо, меседил квералги рукIине ккола. mesed bujin folaro, mesedil kweralgi rujine Kola. 182. Месед кьавуялълъ кунареб, гIарац гIонкIкIоцца унареб. mesed pawuya: kunareb, farac fonJoCa unareb. 183. Месед лъала биани, чи лъала боцIцIуда гьоркьов, чу лъала рилълъадалъун, квешай чIчIужугIаданалълъул макруялда ххадув щивниги гъоларо. mesed ;ala biani, xi ;ala bo~uda horpow, xu ;ala ri:ida;un, kwe^ay Zu$ufadana:ul makruyalda {aduw &iwnigi volaro. 184. Месед хъванилан, хъирмил багьа холареб. mesed ]wanilan, ]irmil baha [olareb. 185. Меседалда асскIоб лъуни, маххги кенчIолебила. mesedalda aSjob ;uni ma{gi kenzolebila. 186. Меседалдасса меседил кверал лълъикIал. mesedaldaSa mesedil kweral :ijal. 187. Меседалълъ ракъи кколаро, гIарацалълъ къеч хьваларо, нахърател богIол гьабе. meseda: raqi Kolaro, faraca: qex %walaro, na]ratel bofol habe. 188. Меседги какула, кодой щвечIони, какизе бегьилищ, дуе щвечIони. mesedgi kakula, kodoy &wezoni, kaki#e behili&, duye &wezoni. 189. Меседил бацIцIалъи бииндал лъала, чияссул вацIцIалъи вихьидал лъала. mesedil ba~a;i biindal ;ala, xiyaSul wa~a;i wi%idal ;ala. 190. Меседил кверазул багьа гьечIеб, гьел ричун росизе щоларел. mesedil kwera#ul baha hezeb, hel rixun rosi#e &olarel. 191. Меседил къимат къотIаралълъубила букIунеб. mesedil qimat qoTara:ubila bujuneb. 192. Меседил къимат устарассда лъала. mesedil qimat ustaraSda ;ala. 193. Меседил кьили чIваниги, хIама хIама буго, чу чу буго. mesedil pili zwanigi, \ama \ama bugo, xu xu bugo. 194. Меседил лълъикIлъи – кьаву чIвангутIи, чияссул лълъикIлъи – гьересси бицунгутIи. mesedil :ij;i - pawu zwanguTi, xiyaSul :ij;i - hereSi bicunguTi. 195. Меседил хIал цIадабила лъалеб, чияссул хIал хIалтIулIила лъалеб. mesedil \al `adabila ;aleb, xiyaSul \al \alTu/ila ;aleb. 196. Меседил ца бугев, царал рачIчI бугев. mesedil ca bugew, caral raZ bugew. 197. Меседил цаби ругессе гIемер хьимхьидизе бокьулеб. mesedil cabi rugeSe femer %im%idi#e bopuleb. 198. Метер вачIа, хьул ххалатав инссул вас. meter waza, %ul {alataw inSul was. Мадугьалассул вас вачIун вуго, метер лалде оц биччаларищан гьикъизе витIанин инссуццайилан. maduhalaSul was wazun wugo, meter lalde oc biXalari&an hiqi#e wiTanin inSuCayilan. - Метер вачIа, хьул ххалатав инссул вас, - ан абун буго мадугьаласс. - meter waza, %ul {alataw inSul was, - an abun bugo maduhalaS. 199. Метер лал тIамилалде, лалил бетIергьан хун вуго. meter lal Tamilalde, lalil beTerhan [un wugo. Кициялълъ бицунеб буго инсанассул гIумру лахIзаталълъги божи бугеб жо гурилан. kiciya: bicuneb bugo insanaSul fumru la\#ata:gi bo$i bugeb $o gurilan. 200. Метер гьабилилан хIалтIиги тоге, метер цIцIалилилан дарсалги тоге. meter habililan \alTigi toge, meter ~alililan darsalgi toge. 201. Метер гьабилилан хIалтIиги тоге, регIараб меххалълъ гьабилилан гIаданлъиги тоге. meter habililan \alTigi toge, refarab me{a: habililan fadan;igi toge. 202. Метер гьабулелде жакъа ургъе. meter habulelde $aqa urve. 203. Метер жужазе бугилан, жакъа рукъ лълъухьичIого тоге. meter $u$a#e bugilan, $aqa ruq, :u%izogo toge. 204. Метер кколелълъул пикру гьабулессул бахIарчи вахъунаревила. meter Kole:ul _ikru habuleSul ba\arxi wa]unarewila. 205. Метер къоялълъул хIисаб гьабичIев нахъа пашманлъулев. meter qoya:ul \isab habizeb na]a _a^man;ulew. 206. Метер семиялдасса жакъа рагъи лълъикI. meter semiyaldaSa $aqa ravi :ij. 207. Метер щолел гьаналI пурщабаздасса жакъа щолел хъабхъилI пурщабиго лълъикI. meter &olel hana/ _ur&aba#daSa $aqa &olel ]ab]i/ _ur&abigo :ij. 208. Метералде тараб ссезеялде нахъбахъарабила, ссезеялде тараб гьоркьоб арабила. meteralde tarab Se#eyalde na]ba]arabila, Se#eyalde tarab horpob arabila. 209. Метерго хвелел гIадин динги гьабейила, кидаго хвеларел гIадин дунялги гьабейила. metergo [welel fadin dingi habeyila, kidago [welarel fadin dunyalgi habeyila. 210. Метерисселълъул пикру гьабуларессул жакъассебги букIунареб. meteriSe:ul _ikru habulareSul $aqaSebgi bujunareb. 211. Метерисса бохха, цер! (Билълъидалго бохха, цер!) meteriSa bo{a, cer! (bi:idalgo bo{a, cer!) ЦаратIинчI ун букIун буго къватIибе. Гьелда гIодоб батун буго цо нус. Гьеб берцин бихьараб царатIинчIалълъ нус кIкIун биччан тун буго. ЦIакъ боххун рокъобеги бачIун, жинда батараб носол хIакъалълъулI эбелалълъе бицун буго. caraTinz un bujun bugo qwaTibe. helda fodob batun bugo co nus. heb bercin bi%arab caraTinza: nus Jun biXan tun bugo. `aq bo{un roqobegi bazun, $inda batarab nosol \aqa:u/ ebela:e bicun bugo. - Кибхха гьеб бугеб? - kib{a heb bugeb? - Дицца гьеб къулчIчIана, эбел. - diCa heb qulZana, ebel. - Метерисса бохха, цер! - meteriSa bo{a, cer! Метерисса царатIинчI, чохьол унтиги бахъун, хун буго. meteriSa caraTinz, xo%ol untigi ba]un, [un bugo. 212. Мехх щварал къинлъила, къо щварал хвела. me{ &waral qin;ila, qo &waral [wela. 213. Меххтараб гIонкIкIоцца катида инссул цIцIар цIеххарабила. me{tarab fonJoCa katida inSul ~ar `e{arabila. 214. Меххтарав чияссе кьураб гIакълу – гIурулIе реххараб чIимихх. me{taraw xiyaSe purab faqlu - furu/e re{arab zimi{. 215. Меххтарассул дагIба-рагIи гIемераб, дандеяссул зарул пирххи гIедераб. me{taraSul dafba-rafi femerab, dandeyaSul #arul _ir{i federab. 216. Меххтарухъанассда яхI букIунареб, хIинкъарассда нич букIунареб. me{taru]anaSda ya\ bujunareb, \inqaraSda nix bujunareb. 217. Меххтизабуни цIцIелжо бацIгун багъулебила. me{ti#abuni ~al$o ba`gun bavulebila. 218. Меххтун велъила, вигьун гIодила. me{tun we;ila, wihun fodila. 219. Микк чIчIаралълъуб микк бижула, чинари чIчIаралълъуб чинари бижула. miK Zara:ub miK bi$ula, xinari Zara:ub xinari bi$ula. 220. Милат кIудияб букIунила, гьелълъул тарихх кIудияб бугони. milat judiyab bujunila, he:ul tari{ judiyab bugoni. 221. Милаталда тIад вугев чияссул бетIер гьегьгIанаб букIине кколеб. milatalda Tad wugew xiyaSul beTer hehfanab bujine Koleb. 222. Мимидулеб катихъе кидаго гIункIкI щолареб. mimiduleb kati]e kidago funJ &olareb. 223. Мина базе захIматаб, биххизе бигьаяб жойила. mina ba#e #a\matab, bi{i#e bihayab $oyila. 224. Мина босулелълъул, мадугьал цIеххе. mina bosule:ul, maduhal `e{e. Налъукьеги ккун, цоясс мина бичулеб букIун буго. Гьелълъул багьа чIчIезабун буго къого томен. Минаялълъул бетIергьан чIчIун вуго жинцца гьеб кIикъого томеналдасса гъоркье кьеларилан. Босулев чи чIчIун вуго къого томеналълъул багьаяб минаялълъухъги кIикъого томен абиялълъул магIна жинда бичIчIунарилан. Бичулесс гьессие жаваб кьун буго, къого томен рукъзабазухъги кколила, къого томен мадугьалассухъги кколилан. Босулев чIчIун вуго минаялда цадахъ мадугьалги вичулевлъи жинда рагIун букIинчIилан. Минаялълъул бетIергьанасс абун буго, рес букIарабани, азарго томен дуцца кьуниги, мадугьалассдассаги минаялдассаги жив ватIалъилароанилан. na;upegi Kun, coyaS mina bixuleb bujun bugo. he:ul baha Ze#abun bujun bugo qogo tomen. minaya:ul beTerhan Zun wugo $inCa heb jiqogo tomenaldaSa vorpe pelarilan. bosulew xi Zun wugo qogo tomena:ul bahayab minaya:u]gi jiqogo tomen abiya:ul mafna $inda biZularilan. bixuleS heSiye $awab pun bugo, qogo tomen ruq#aba#u]gi Kolila, qogo tomen maduhalaSu]gi Kolilan. bosulew Zun wugo minayalda cada] maduhalgi wixulew;i $inda rafun bujinzilan. minaya:ul beTerhanaS abun bugo, res bujarabani, a#argo tomen duCa punigi, maduhalaSdaSagi minayaldaSagi $iw waTa;ilaroan. Ургъун вихьилилан, мина босулев нахъе ун вуго. urvun wi%ililan, mina bosulew na]e un wugo. Сапаралдасса вуссарав мадугьалассда бицун буго гьессул мадугьаласс рукъзал ричулел ругилан. АхIун рокъовегун, гьесс мадугьалассда гьикъун буго, кигIан налъийила дуда бугеб, щайила дуцца рукъзал ричулел ругел? sa_araldaSa wuSaraw maduhalaSda bicun bugo heSul maduhalaS ruq#al rixulel rugilan. a\un roqowegun, heS maduhalaSda hiqun bugo, kifan na;iyilan dudu bugeb, &ayila duCa ruq#al rixulel rugel? Мадугьаласс, кисиниссаги бахъун, гьессие къого томенги кьун буго, дагьабги хIажалъани, нахъеги вачIаянги абун буго. maduhalaS, kisiniSagi ba]un, heSiye qogo tomengi pun bugo, dahabgi \a$a;ani, na]egi wazayan abun bugo. Цо заманалдассан дов чи вачIун вуго жиндир хIукму кканин, дуцца абураб багьаги кьун, рукъзал росизеян. Рукъзабазул бетIергьанасс гьессие мадугьалассулги жиндиргоги ккараб бицун буго. co #amanaldaSan dow xi wazun wugo $indir \ukmu Kanin, duCa aburab bahagi pun, ruq#al rosi#eyan. ruq#aba#ul beTerhanaS heSiye maduhalaSulgi $indirgogi Karab bicun bugo. Дур мадугьалассул багьа къого томен букIун гьечIин, азарго букIун бугилан абунила гьесс рукъзабазул бетIергьанассда. dur maduhalaSul baha qogo tomen bujun hezin, a#argo bujun bugilan abunila heS ruq#aba#ul beTerhanaSda. 225. Мискинаб рукъалълъул мискинлъи баххчулеб жойила гIака. miskinab ruqa:ul miskin;i ba{xuleb $oyila faka. 226. Мискинав ваццассдасса бечедав ццинагIал вокьулевила. miskinaw waCaSdaSa bexedaw Cinafal wopulewila. 227. Мискинав вачIун, гьарун ина, залимав вачIун, бахъун ина (Мискинав вачIун, гьарун инебги лъаларо, залимав вачIун, бахъун инебги лъаларо). miskinaw wazun, harun ina, #alimaw wazun, ba]un ina (miskinaw wazun, harun inebgi ;alaro, #alimaw wazun, ba]un inebgi ;alaro). 228. Мискинав ваццгIал – ццинагIал, бечедав ццинагIал - ваццгIал. miskinaw waCfal - Cinafal, bexedaw Cinafal - waCfal. 229. Мискинав вукIа, бечедав вукIа, доре унелълъул – цого мусру. miskinaw wuja, bexedaw wuja, dore une:ul - cogo musru. 230. Мискинавилан росулI рагIизегIан, къарумавилан цIцIоралде рагIизе бокьилила. miskinawilan rosu/ rafi#efan, qarumawilan ~oralde rafi#e bopilila. 231. Мискинассде гьойги ххеххго бортулеб. miskinaSde hoygi {e{go bortuleb. 232. МискинавгIан чи яхI-намус цIцIикIкIарав вукIуневила. miskinawfan xi ya\-namus ~iJaraw wujunewila. 233. Мискинассе заз гIадав, залимассе нах гIадав (ХIалимассе – хъиру, хъачIассе – квасквас). miskinaSe #a# fadaw, #alimaSe na[ fadaw (\alimaSe - ]iru, ]azaSe - kwaskwas). 234. Мискинассе къваригIиндалила гIор къунеб. miskinaSe qwarifindalila for quneb. 235. Мискинассеги вакъарассеги бокьараб тIагъур данде кколебила. miskinaSegi waqaraSegi boparab Tavur dande Kolebila. 236. Мискинассул – гьари, бечедассул – хIал. miskinaSul - hari, bexedaSul - \al. 237. Мискинлъаниги рагъулел росс-лълъади, бечелъаниги рагъулел. miskin;anigi ravulel roS-:adi, bexe;anigi ravulel. 238. Мискинлъи баххчулев бечелъуларев, бечелъи ххирияв жо гIун холарев. miskin;i ba{xulew bexe;ularew, bexe;i {iriyaw $o fun [olarew. 239. Мискинлъи бугила балагь, гIагарлъи нахъе цIцIалеб, тушманлъи тIаде цIцIалеб. miskin;i bugila balah, fagar;i na]e ~aleb, tu^man;i Tade ~aleb. 240. Мискинлъи лълъикIаб жо ани, бищун ццебе дибирасс жиндиего гьарилаан. miskin;i :ijab $o ani, bi&un Cebe dibiraS $indiyego harilaan. 241. Мискинлъи рогьо гуро, бечелъи гьунар гуро. miskin;i roho guro, bexe;i hunar guro. 242. Мискинлъиги ракъиги – яццгIалзабийила. miskin;igi raqigi - yaCfal#abiyila. 243. МискинлъичIого гьудул лъаларевила. miskin;izogo hudul ;alarewila. 244. Мискинлъиялда велъулев, вежа-велъун вахъинчIев. miskin;iyalda we;ulew, we$a-we;un wa]inzew. 245. Мискинлъиялдасса бакIаб гьир гьечIеб. miskin;iyaldaSa bajab hir hezeb. 246. Мискинлъиялълъе дару – хIалтIийила, хIинкъиялълъе дару – таваккалила. miskin;iya:e daru - \alTiyila, \inqiya:e daru - tawaKalila. 247. Мискинчи бечелъани, кIиго чIчIужу ячуней, бечедав мискинлъани, цIцIогьодизе лIугьунев. miskinxi bexe;ani, jigo Zu$u yaxuney, bexedaw miskin;ani, ~ohodi#e /uhunew. 248. Мискинчи вукъизе кьураб нусго гъурущалдасса чIаго вукIаго гьессие кьураб гъурущ бергьунебила. miskin;i wuqi#e purab nusgo vuru&aldaSa zago wujago heSiye purab vuru& berhunebila. 249. Мискинчи - живго мискинав, къарумассул – ракI мискинаб. miskinxi - $iwgo miskinaw, qarumaSul - raj miskinab. 250. Мискинлъи – росдал балагь, ссадакъа – ракъул балагь. miskin;i - rosdal balah, Sadaqa - raqul balah. 251. Мискинчи тIадеялълъул бечедав. miskinxi Tadeya:ul bexedaw. 252. Мискинчи ххасало лъалев. miskinxi {asalo ;alew. 253. Мискинчи ххиялаз бечелъулевила. miskinxi {iyala# bexe;ulewila. 254. Мискинчиясс бечелъи хIехьолареб, бечедав чиясс мискинлъи хIехьолареб. miskinxiyaS bexe;i \e%olareb, bexedaw xiyaS miskin;i \e%olareb. 255. Мискинчиясс ссахIие гIоло мегIер бегулеб. miskinxiyaS Sa\iye folo mefer beguleb. 256. Мискинчияссда велъуге, бечедассде хьул лъоге. miskinxiyaSda we;uge, bexedaSde %ul ;oge. 257. Мискинчияссе дару – хвей. miskinxiyaSe daru - [wey. Мискинчияссул букIун буго, гьелълъул мугъалда хур бекьун, хъизан хьихьараб цо гьирил чу. Цин-цин, дагьабниги тIаде гьан бахинеян, гьесс гьеб гъолеб букIун буго магIарде. Чолни гьод цIцIоролалдего, гъарим мискинчи ине кколев вукIун вуго гьеб нахъе бачине. БетIергьанчи вихьараб меххалълъ, чу хIихIидулеб букIун буго. Ассги жаваб кьолеб букIун буго - «ХIи-хIи-хIи! - щиб букIинеб, дир гъарим, я мун хваги, я дун хваги! Гурони нилIее рахIат гьечIо!» miskinxiyaSul bujun bugo, he:ul muvalda [ur bepun, ]i#an %i%arab co hiril xu. cin-cin, dahabnigi Tade han ba[inefan, heS heb voleb bujun bugo mafarde. xolni hod ~orolaldego, varim miskinxi ine Kolew wujun wugo heb na]e baxine. beTerhanxi wi%arab me{a:, xu \i\iduleb bujun bugo. aSgi $awab poleb bujun bugo - «\i-\i-\i-! &ib bujineb, dir varim, ya mun [wagi, ya dun [wagi! guroni ni/eye ra\at hezo!» 258. Мискинчияссе квекIен гIемераб, бечедав чияссе кумек гIемераб. miskinxiyaSe kwejen femerab, bexedaw xiyaSe kumek femerab. 259. Мискинчияссе цIцIамуда ччураб ххинкIги гьуинаб, бечедав чияссе гьоцIцIоги цIцIекIаб, цIцIибилги кьогIаб. miskinxiyaSe ~amuda Xurab {injgi huinab, bexedaw xiyaSe ho~ogi ~ejab, ~ibilgi pofab. 260. Мискинчияссул багьа – къого куй, нуцалчияссул багьа – нусго куй. miskinxiyaSul baha - qogo kuy, nacalxiyaSul baha - nusgo kuy. Тариххаз гIемерал мисалаздалъун нилIеда бицуна ракьул бетIергьабаз кигIан цIакъ жидерго къимат гьабулеб букIараб, мискинчи кигIан къимат гьечIевлъун, гIодовегIанавлъун гьез рикIкIунев вукIаравали. Ракьул бетIергьабаз жидер балъазда, ххассал балъазда, рихьизарулел рукIун руго лагъассул, узденассул, нуцалчияссул батIи-батIиял къиматал. Гьел къиматал хIисабалде росулел рукIун руго чIвай-хъвей, лIукъа-къотIи ккараб меххалълъ рахъулел рецIелазеги. tari{a# femeral misala#da;un ni/eda bicuna rapul beTerhaba# kifan `aq $idergo qimat habuleb bujarab, miskinxi kifan qimat hezew;un, fodowefanaw;un he# riJunew wujarawali. rapul beTerhaba# $ider ba;a#da, {aSal ba;a#da, ri%i#arulel rujun rugo lavaSul, u#denaSul, nucalxiyaSul baTi-baTiyal qimatal. hel qimatal \isabalde rosulel rujun rugo zway-]wey, /uqa-qoTi Karab me{a: ra]ulel re`ela#egi. 261. Мискинчияссул бечелъи – сахлъи. miskinxiyaSul bexe;i - sa[;i. 262. Мискинчияссул гьудул дагьав, рохь гьечIеб магIарда чан дагьаб. miskinxiyaSul hudul dahaw, ro% hezeb mafarda xan dahab. 263. Мискинчияссул нуцIцIида нахъа жул букIунебила, рокъобе бачIараб бечелъи лълъухьун реххизе. miskinxiyaSul nu~ida na]a $ul bujunebila, roqobe bazarab bexe;i :u%un re{i#e. 264. Мискинчияссул рокъоб къецц гIемераб. miskinxiyaSul roqob qeC femerab. 265. Мискинчияссул рукъ – росу рагIалда, апарагассул хоб – хабалазул рагIалда. miskinxiyaSul ruq - rosu rafalda, a_aragaSul [ob - [abala#ul rafalda. 266. Мискинчияссул тушман гьечIев, лълъиегони вокьуларев. miskinxiyaSul tu^man hezew, :iyegoni wopularew. 267. Мискинчияссул хур хханассул мегIералда бащадаб. miskinxiyaSul [ur {anaSul meferalda ba&adab. 268. Мискинчияссул хIорго ххутIарал гъудал. miskinxiyaSul \orgo {uTaral vudal. Мискинчиясс жиндирго хуриб бекьун букIун буго цIцIороссоролI. Гьава-бакъ рекъараб сон букIиналълъги, чIаран, хъуссун лълъикIго хъулухъ гьабидалги цIцIороссоролI цIакъ хIалигъун бижун бачIунеб букIанила. Мискинчиясс пикру гьабунила, исана дие хурисса лълъикIаб бачIин щвезехъин буго. ТIаде-гъоркье чагIиги рачIина, киназегони гIурал гъудал дир къавулI гьечIо. Валлагь, бачIин бакIарилалде, дун рохьове гъудал гьаризе ун лълъикI! miskinxiyaS $indirgo [urib bepun bujun bugo ~oroSoro/. hawa-baq reqarab son bujina:gi, zaran, ]uSun :ijgo ]ulu] habidalgi ~oroSoro/ `aq \alivun bi$un bazuneb bujanila. miskinxiyaS _ikru habunila, isana diye [uriSa :ijab bazin &we#e]in bugo. Tade-vorpe xafigi razina, kina#egoni fural vudal dir qawu/ hezo. walah, bazin bajarilalde, dun ro%owe vudal hari#e un :ij! Жиб-жиб къоялълъ хъулухъ гьабулеб букIараб хурги жибго тун, мискинчи, гIащтIиги бикIароги босун, рохьове къокъанила. КъотIанила цо лъорил гъветIги, гьарунила гIезегIанго гъудалги. $ib-$ib qoya: ]ulu] habuleb bujarab [urgi $ibgo tun, miskinxi, fa&Tigi bijarogi bosun, ro%owe qoqanila. qoTanila co ;oril vweTgi, harunila fe#efango vudalgi. Мискинчи тIад вуссиналде, рохьил болъоназ пасат гьабун батанила хур. Бахъун чIчIараб цо хIуби цIцIороссоролIулги тун гьечIоанила, бухъ-бухъун бан хурги хвезабун бугоанила… miskinxi Tad wuSinalde, ro%il bo;ona# _asat habun batanila [ur. ba]un Zarab co \ubi ~oroSoro/ulgi tun hezoanila, bu]-bu]un ban [urgi [we#abun bugoanila... Гьеле гьедин хIорго ххутIун руго мискинчияссул гъудал. hele hedin \orgo {uTun rugo miskinxiyaSul vudal. 269. Мискинчияссул яс берцинай лIугьаги, вас лебалав лIугьаги. miskinxiyaSul yas bercinay /uhagi, was lebalaw /uhagi. 270. Михъида квер бахъулеб меххалълъ гьабичIеб жо магжида квер бахъулеб меххалълъ гьабун бажарулареб. mi]ida kwer ba]uleb me{a: habizeb $o mag$ida kwer ba]uleb me{a: habun ba$arulareb. 271. МичIчI бекьаралълъуб – мичIчI, жух бекьаралълъуб – жух. miZ bepara:ub - miZ, $u[ bepara:ub - $u[. 272. МичIчIида мичIчI бижулеб, жухида жух бижулеб. miZida miZ bi$uleb, $u[ida $u[ bi$uleb. 273. МичIчIил кьолбода кьагIрил ххер бижуларо, кьурул нохъода гIарац-месед бижуларо. miZil polboda pafril {er bi$ularo, purul no]oda farac-mesed bi$ularo. 274. Могоро бан гуревила дибир реххулев. mogoro ban gurewila dibir re{ulew. Дибирассда лъазабун буго метер бачазул иргаялде айилан. Дибирассул чIчIужу гIелгун къаццандизе лIугьун йиго, дибир бачазул иргаялде витIулеб гIадат гьечIилан. dibiraSda ;a#abun bugo meter baxa#ul irgayalde ayilan. dibiraSul Zu$u felgun qaCandi#e /uhun yigo, dibir baxa#ul irgayalde wiTuleb fadat hezilan. - Мун юцIцIун чIчIа! Могоро бан, дибир реххуларев, бачазул иргаялде аян лъазабураб гIола, - ян абун буго дибирасс. - mun yu~un Za! mogoro ban, dibir re{ularew, baxa#ul irgayalde ayan ;a#aburab fola, - yan abun bugo dibiraS. 275. Могьое – гьали, гьанае – кватIи. mohoye - hali, hanaye - kwaTi. 276. Могьол хIурмат гьабурав вакъун ххутIуларев. mohol \urmat haburaw waqun {uTularew. 277. Мокъ гьечIеб гIанкIу гIадин ххутIун вугила. moq hezeb fanju fadin {uTun wugila. 278. Мокъ ккун босизе кини гурел, квер ккун бачине лъимер гурел. moq Kun bosi#e kini gurel, kwer Kun baxine ;imer gurel. 279. Мокъиде хъазги бахинабун, хIелкида къинлъеян абуге. moqide ]a#gi ba[inabun, \elkida qin;eyan abuge. 280. Мокъокъ буго къвакъвалеб къасси бертин бугилан, микки буго гъулгъулеб цадахъ жибги бачеян. moqoq bugo qwaqwaleb qaSi bertin bugilan, miKi bugo vulvuleb cada] $ibgi baxeyan. 281. Мокъокъида чIор речIчIани, чIоролида зунтIулеб. moqoqida zor reZani, zorolida #unTuleb. 282. Мокърукь бетIер тункичIого, гIакълу щолареб. moqrup beTer tunkizogo, faqlu &olareb. 283. Моххмоххалълъул нахалда чIоролодул нах бахунареб. mo{mo{a:ul na[alda zorolodul na[ ba[unareb. 284. Моххмоххги кIудияб, квасги ризаб куй букIунареб. mo{mo{gi judiyab, kwasgi ri#ab kuy bujunareb. 285. Моххмоххиде хьулги лъун, хьолбодассаги ватIалъун. mo{mo{ide %ulgi ;un, %olbodaSagi waTa;un. 286. Моххмоххил маргьа бице, дада, моххмохх кварал гIадин рукIине. mo{mo{il marha bice, dada, mo{mo{ kwaral fadin rujine. 287. Моххрода хоно бухьунге, оцода данде баси баге. mo{roda [ono bu%unge, ocoda dande basi bage. 288. МоцIцI бугони, цIцIваби щай? mo~ bugoni, ~wabi &ay? 289. МоцIцI канлъулеб ращалъидал, яс берцинлъулей балугълъидал. mo~ kan;uleb ra&a;idal, yas bercin;uley baluv;idal. 290. МоцIцI нилIехъан бугони, цIцIвабзазул хIал кколаро. mo~ ni/e]an bugoni, ~wab#a#ul \al Kolaro. 291. МоцIцIиде гьабураб щвартIалдеги биххулеб. mo~ide haburab &warTaldegi bi{uleb. 292. МоцIцIроде хIапдолеб гьой гIадин. mo~rode \a_doleb hoy fadin. 293. МоцIцIрол гьумералдаги тIанкIал рукIунел. mo~rol humeraldagi Tanjal rujunel. 294. Мочол мугь гIанассел нилI рокьани, оцол бергIанниги нилIееги рокьулелила. moxol muh fanaSel ni/ ropani, ocol berfannigi ni/eyegi ropulelila. 295. Мугъ бекаяссул эбел, вас гьавулей йикIарай, оц гIорцIцIизе чIарги хун, чIвараб накуги унтун! muv bekayaSul ebel, was hawuley yijaray, oc for~i#e zargi [un, zwarab nakugi untun! Кицилъун лIугьарал ххалкъалълъул рагIаби руго хIалихьатав васассде абурал. Абун ратизеги бегьула гьессие гIоло наку чIварай эбелалълъ. kici;un /uharal {alqa:ul rafabi rugo \ali%ataw wasaSde abural. abun rati#egi behula heSiye folo naku zwaray ebela:. Кициялълъ бицунеб буго некIого нилIеда кIочон тараб цоги жоялълъулги. РацIцIалъи букIиналълъул мурадалда, хIара чIварай чIчIужугIаданалда гъоркье реххулеб букIун буго бакъвараб чIарал квацIи. ЧIарахъан абураб рагIиги гьелдассан бачIараб букIине ккола. kiciya: bicuneb bugo nejogo ni/eda joxon tarab cogi $oya:ulgi. ra~a;i bujina:ul muradalda, \ara zwaray Zu$ufadanalda vorpe re{uleb bujun bugo baqwarab zaral kwa`i. zara]an aburab rafigi heldaSan bazarab bujine Kola. 296. Мугъ биччичIони, хур биччулареб. muv biXizoni, [ur biXulareb. 297. Мугъ ссверунги чехь бугев. muv Serungi xe% bugew. 298. Мугъ ххалатаб чу гуро, чехь кIудияб оц гуро. muv {alatab xu guro, xe% judiyab oc guro. 299. Мугъ чIвазе бакI бугони, зарул пирххи букIуна. muv zwa#e baj bugoni, #arul _ir{i bujuna. 300. Мугъ чIвазе бегьулев гьудулассде щвараб жо щибго гьечIеб. muv zwa#e behulew hudulaSde &warab $o &ibgo hezeb. 301. Мугъалда квер бахъулев, чахьалда малал ралев. muvalda kwer ba]ulew, xa%alda malal ralew. 302. Мугъалълъ баччиялдасса чехьалълъ баччи лълъикIаб. muva: baXiyaldaSa xe%a: baXi :ijab. 303. Мугъзада чед букIаго, чехь бакъизе биччаге. muv#ada xed bujago, xe% baqi#e biXage. 304. Мугь бищун, бечелъуларевила, борч тIубан, мискинлъуларевила. muh bi&un, bexe;ularewila, borx Tuban, miskin;ularewila. 305. Мугь гIемер гьализабе, гьан кватIизегIан гьагIдалI те (Могьое-гьали, гьанае – кватIи). muh femer hali#abe, han kwaTi#efan hafda/ te (mohoye-hali, hanaye - kwaTi). 306. Мугь-мугь ккун реххунила гIанххрил мигьирги гIолеб. muh-muh Kun re{unila fan{ril mihirgi foleb. 307. Мугь цIубайдал, тIор къулулеб, пихъ бакIлъидал, гъветI къулулеб. muh `ubaydal, Tor qululeb, _i] baj;idal, vweT qululeb. 308. Мугьалде мугь реххунила къали гIолеб. muhalde muh re{unila qali foleb. 309. МугьгIаналълъул тIагъур гьабуге, тIутIгIаналълъул пил гьабуге. muhfana:ul Tavur habuge, TuTfana:ul _il habuge. 310. МугIрул гIариялдассаги цIунаги, гIи гьечIеб хъвехъариялдассаги цIунаги. mudrul fariyaldaSagi `unagi, fi hezeb ]we]ariyaldaSagi `unagi. 311. МугIрул гIундул цIцIодорал, гIалхул берал цIцIодорал. mufrul fundul ~odoral, fal[ul beral ~odoral. 312. МугIрул каву гIатIидаб, гIалхул берал цIцIодорал. mufrul kawu faTidab, fal[ul beral ~odoral. 313. МугIрул ракьандаги гIурул рагIалдаги чи вакъичIевила. mufrul rapandagi furul rafaldagi xi waqizewali. 314. МугIрул рохьаз берцин гьарула, рукъ лъималаз берцин гьабула. mufrul ro%a# bercin harula, ruq ;imala# bercin habula. 315. МугIрул рукъ – буртина, рукъалълъул хIуби – чIчIужу. mufrul ruq - burtina, ruqa:ul \ubi - Zu$u. 316. МугIрул рукъги рукъалълъул хIубиги гьаруларебила. mufrul ruqgi ruqa:ul \ubigi harularebila. Цо гIандиссев буртабалълъе ун вукIанила. Цо лъалев-хъвалев буртисесс гьассда жиндирго гьобол цIехханила. Дагьал къояздассан жив ГIандиве вачIине вугин, цинги гьоболассда буртина гьаризе бугиланги бицанила. co fandiSew burtaba:e un wujanila. co ;alew-]walew burtiSew haSda $indirgo hobol `e{anila. dahal qoya#daSan $iw fandiwe wazine wugin, cingi hobolaSda burtina hari#e bugilangi bicanila. ГIандиссев рокъове щванила. Буртиссессул гьоболассда гьев буртиссев вачIинехъин вукIинги гьесс буртина гьаризехъин букIинги бицанила. Гьарани кьелеб батилаххаян гIандиссессги абунила. fandiSew roqowe &wanila. burtiSeSul hobolaSda hew burtiSew wazine]in wujingi heS burtina hari#e]in bujingi bicanila. harani peleb batila{ayan fandiSeSgi abunila. Цо анкьидассан буртиссев вачIанила ГIандиве. Цо кIудияб къваригIелго гьечIого вачIиналълъул, гьоболассда гьаризе цо жо букIиналълъул бицанила. ГIандиссесс, буртиссессул бицунеб жоги гьоркьоб къотIизабун, абунила. co anpidaSan burtiSew wazanila fandiwe. co judiyab qwarifelgo hezogo wazina:ul, hobolaSda hari#e co $o bujina:ul bicanila. fandiSeS, burtiSeSul bicuneb $ogi horpob qoTi#abun, abunila. - ЛълъикI буго, гьобол, бокьараб жо гьаре, кьела. Цинги мугIрулги, рукъги, рукъалълъул хIубиги гьаризе бегьуларебхха. Хъассулаго гъванщагун, буртинаялде букIараб хьулги хIорлъун, буртиссев нахъ вуссун ун вуго. - :ij bugo, hobol, boparab $o hare, pela. cingi mufrulgi, ruqgi, ruqa:ul \ubigi hari#e behulareb{a. ]aSulago vwan&agun, burtinayalde bujarab %ulgi \or;un, burtiSew na] wuSun un wugo. 317. МугIрул хьон битIаги, хьиндал пихъ битIаги. mufrul %on biTagi, %indal _i] biTagi. 318. Макъан – Гъуниб, кьурдулел – Ххунзахъ. maqan - vunib, purdulel - {un#a]. 319. МукIурлъиги – бахIарчилъи. mujur;igi - ba\arxi;i. 320. Мун, букIинчIеб рокъоб рекъечIеб кето, нухтIа битIун билълъа, бетIергьанчихвад. mun, bujinzeb roqob reqezeb keto, nu[Ta biTun bi:a, beTerhanxi[wad. 321. Мун вахине гохI балагьулев дун – дун реххизе кIкIал балагьулев мун. mun wa[ine go\ balahulew dun - dun re{i#e Jal balahulew mun. 322. Мун вихьила, дун йихьилаялълъул лълъикIаб жо кколаро. mun wi%ila, dun yi%ilaya:ul :ijab $o Kolaro. 323. Мун вичIчIуларезде ургъел бикьулареб. mun wiZulare#de urvel bipulareb. 324. Мун вокьулев чийилан рекIелI бугеб бицунге, дуццаго цIуничIеб жо чияцца цIунулареб. mun wopulew xiyilan reje/ bugeb bicunge, duCago `unizeb $o xiyaCa `unulareb. 325. Мун гъалбацI ватани, гIадамалги гIанкIкIал гурел. mun valba` watani, fadamalgi fanJal gurel. 326. Мун гIадиналин гIадамалги рукIунел, дуе гIадинин гъозиеги бокьулеб. mun fadinalin fadamalgi rujunel, duye fadinin vo#iyegi bopuleb. 327. Мун кидаго, квартIа гIадин, кIетIолебги букIунин, дурни устарги киданиги бахъинчIилан абурабила бацIицца гъотIоркIоялда. mun kidago, kwarTa fadin, jeTolebgi bujunin, durni ustargi kidanigi ba]inxilan aburabila ba`iCa voTorjoyalda. Рехъалълъа кьегIерги хъамун, тIурун унеб букIанила бацI. Цо гъотIокье щвейгун, гьелда чIинхъи чIванила. ГъотIода чи вугиланги ккун, гIодобе кьегIерги реххун, тIуранила бацI. Дагьаб добегIан щвейгун, лъалхъизеги лъалхъун, нахъбалагьанила. ГъотIода чи вукIун гьечIила, роххти борлIулеб гъотIоркIо букIун бугила. «Дуда чIчIегIераб къо чIчIад! – ан абунила бацIицца гьелда. – Мун кидаго, квартIа гIадин, кIетIолебги букIуна, дурни устарги киданиги бахъинчIо!». re]a:a pefergi ]amun, Turun uneb bujanila ba`. co voTope &weygun, helda zin]i zwanila. voToda xi wugilangi Kun, fodobe pefergi re{un, Turanila ba`. dahab dobefan &weygun, ;al]i#egi ;al]un, na]balahanila. voToda xi wujun hezila, ro{ti bor/uleb voTorjo bujun bugila. «duda Zeferab qo Zad! - an abunila ba`iCa helda, - mun kidago, kwarTa fadin, jeTolebgi bujuna, durni ustar kidanigi ba]inzo!». ГъотIоркIоялълъ данде гьадин къотIанила - «ЧIчIегIераб къоги, бацI, дудаго чIчIаги! ГIумру чахъаби рикъулаго аниги, дурги гIияхъан лIугьинчIо». voTorjoya: dande hadin qoTanila - «Zeferab qogi, ba`, dudagi Zagi! fumru xa]abi riqulago anigi, durgi fiya]an /uhinzo». Гьалда щай жиб кIалъарабан ракIалдеги ккун, бацIицца ххазабунила. halda &ay $ib ja;araban rajaldegi Kun, ba`iCa {a#abunila. 328. Мун кьижун вукIунев, дур тушман кьижуларев. mun pi$un wujunew, dur tu^man pi$ularew. 329. Мун кIодо гьавурав дуццаги кIодо гьаве, даим кIодолъи жиндиего къваригIарассда асскIовеги къаге. mun jodo hawuraw duCagi jodo hawe, daim jodo;i $indiyego qwarifaraSda aSjowegi qage. 330. Мун кIочон тезегIан гIемерги кьогейила, Аллагь, дие боцIцIи, гIадамал гурхIизегIан дагьабги кьогейила. mun joxon te#efan femergi pogeyila, allah, diye bo~i, fadamal gur\i#efan dahabgi pogeyila. 331. Мун лъелго вилълъине ккелароан, чода кIалдиб таргьа балебани. mun ;elgo wi:ine Kelaroan, xoda jaldib tarha balebani. 332. Мун лълъикIабилан абуни, хIамикIертги боххулеб. mun :ijabilan abuni, \amijertgi bo{uleb. 333. Мун лълъил гьакида рекIаниги, кечI гьессул бакъаналда ахIе. mun :il hakida rejanigi, kez heSul baqalda a\e. 334. Мун мегIер ватаниги, цогидал мугIруздеги мугъчIвай гьабе. mun mefer watanigi, cogidal mufru#degi muvzway habe. 335. Мун хвела, дур лълъикIлъи кидаго хвеларо. mun [wela, dur :ij;i kidago [welaro. 336. Мун хIинкъизе кколаро – ккезе биччаге мунагь, гьеб чуризе кколаро – гьабуге ххияналъи. mun \inqi#e Kolaro - Ke#e biXage munah, heb xuri#e Kolaro - habuge {iyana;i. 337. Мун цер ватани, дунги царал рачIчI ккола. mun cer watani, dungi caral raZ Kola. 338. Мун цIакъабилан абуни, хIамикIучIги кьурдулебила. mun `aqabilan abuni, \amijuzgi purdulebila. 339. Мун цIцIализе унелълъул, дун цIцIалун вачIунев вукIана. mun ~ali#e une:ul, dun ~alun wazunew wujuna. 340. Мун чи ватани, чухъа ретIараб гIоларо, чорххолI гIадамассул тIабгIги букIине ккола. mun xi watani, xu]a reTarab folaro, xor{o/ fadamaSul Tabfgi bujine Kola. 341. Мун чи ватилилан восун вукIана, тIад пихъ бижулареб чинаридул гъветI. Чи мун вугилан ккун, восун вукIана, чурун бацIцIунареб цIцIел квасул турут. mun xi watililan wosun wujana, Tad _i] bi$ulareb xinaridul vweT. xi mun wugilan Kun, wosun wujana, xurun ba~unareb ~el kwasul turut. 342. Мунагь камурав чи вукIунарев, гIайиб камураб квен букIунареб. munah kamuraw xi wujunarew, fayib kamurab kwen bujunareb. 343. Мунагьазул унтиялълъе дару – тавбу гьаби, чорххол унтиялълъе дару – кванил низам чIчIезаби. munaha#ul untiya:e daru - tawbu habi, xor{ol untiya:e daru - kwanil ni#am Ze#avi. 344. Мунагьго гьечIей яс ялагьулаго, чIчIужуго щвечIого ххутIаравила. munahgo hezey yas yalahulago, Zu$ugo &wezogo {uTarawila. 345. Мунги ххан, дунги ххан, хIама лълъицца гьекъелеб, хуриве щив инев? mungi {an, dungi {an, \ama :iCa heqeleb, [uriwe &iw inew? 346. Мунилан холев дун, дун хабалалълъе восагиян мун. 347. Мунго дудаго лъачIого, чияде рагIи абуге. mungo dudago ;azogo, xiyade rafi abuge. 348. Мунго дуццаго! mugo duCago! Вехь вукIаравила хъощнив ххинкIал гьарулев. БачIарабила гьессда асскIобе цо щайтаналълъул тIинчI. Гьеб гогьаб тIанчIицца гьессул лъел цIураб парччи бегизабурабила, хьагинибе лахI бортизабурабила. Вехьасс кигIан лълъикIаб бицаниги, гьелълъ вехь цо хIалалда течIевила. Ццин бахъарав вехьасс щайтIаналълъул тIинчI, бан малгун, къватIибе реххарабила. ЧIичIидулаго гьеб лIутун унеб меххалълъ, ахIарабила вехьасс - «Дицца гуро мун, мунго дуццаго!» – ян. ЧIичIидулаго жидер тIинчI бачIунеб бихьараб меххалълъ, щайтIабазул ахIи бахъарабила. «Лълъица мун? Щиб дуе?» – ян вехьассул хъош бугеб рахъалде рекерулел рукIаралила. ЩайтIаналълъул тIинчIалълъ жаваб гьабурабила - «Дунго диццаго, дунго диццаго!» - ян. Мунго дуццаго бугеб меххалълъ, щай ниж ахIуд рахъинаруралан, щайтIаби, тIинчIги буххулаго, нахъ руссаралила. we% wujarawila ]o&niw {injal harulew. bazarabila heSda aSjobe co &ayTana:ul Tinz. heb gohab TanziCa heSul ;el `urab _arXi begi#aburabila, %aginibe la\ borti#aburabila. we%aS kifan :ijab bicanigi, he: we% co \alalda tezewila. Cim ba]araw we%aS &ayTana:ul Tinz, ban malgun, qwaTibe re{arabila. zizidulago heb /utun uneb me{a:, a\arabila we%aS - «diCa guro mun, muhgo duCago!» - yan. zizidulago $ider Tinz bazuneb bi%arab me{a:, &ayTaba#ul a\i ba]arabila. «:iCa mun? &ib duye?» - yan we%aSul ]o& bugeb ra]alde rekerulel rujaralila. &ayTana:ul Tinza: $awab haburabila - «dungo diCago, dungo diCago!» - yan. mungo duCago bugeb me{a:, &ay ni$ a\ud ra]inaruralan, &ayTabi, Tinzgi bu{ulago, na] ruSaralila. 349. Мунго дуццагоги веццуге, гьечIеб гьунаралдассаги чIухIуге. mungo duCagogi weCuge, hezeb hunaraldaSagi zu\uge. 350. Мунго гьалаг гьавулеб гьаваялда рекIунге. mungo halag hawuleb hawayalda rejunge. 351. Мунго тIассайилан мунги ватила, тIассатIохда рукIун, дудаго релъулел гIадамалги лъаларого. mungo TaSayilan mungi watila, TaSaTo[da rujun, dudago re;ulel fadamalgi ;alarogo. 352. Мунищ наиб, дунищ наиб? muhi& naib, duni& naib? Гьадин абула, гIагарав чияссул хIакимлъиялде мугъги чIван, жидерго хIакимлъи билълъинабизе бокьулел, кколарел ишал бетIералде росулел гIадамазул хIакъалълъулI. hadin abula, fagaraw xiyaSul \akim;iyalde muvgi zwan, $idergo \akim;i bi:inabi#e bopulel, Kolarel i^al beTeralde rosulel fadama#ul \aqa:u/. Аби бачIун буго Шамилил наиб Инквачилассдассан. Гьессул эбел лIугьуней йикIун йиго гIарзалълъ рачIаразул ишалда гъоркьое. Наибасс эбелалда абулел рукIун руго гьал рагIаби. abi bazun bugo ^amilil naib inkwaxilaSdaSab. heSul ebel /uhuney yijun yigo far#a: razara#ul i^alda vorpoye. naibaS ebelalde abulel rujun rugo hal rafabi. 353. Мурадалде щун, щивниги хвечIевила. muradalde &un, &iwnigi [wezewila. 354. Муса аварагасс Аллагьассда гьарарабила жинде гIадамал гаргадизе риччагейилан. Аллагьасс абурабила жиндего гаргадизе гьукъуларел гьел дуде гаргадизе кинин гьукъилелилан. musa awaragaS allahaSda hararabila $inde fadamal gargadi#e riXageyilan. allahaS aburabila $indego gargadi#e huqularel hel dude gargadi#e kinin huqilelilan. 355. Муса хурив вугониги, хурив Муса вугониги – цого жо. musa [uriw wugonigi, [uriw musa wugonigi - cogo $o. 356. МутагIилзабазул цIцIалиялдасса цIцIогьол гьанал цIураб къвачIа бокьила. mutafil#aba#ul ~aliyadaSa ~ohol hanal `urab qwaza bopila. 357. МутагIилзабиги рикIкIани, ясал гIемерал, гIухьбиги рикIкIани, гIантал гIемерал (хварал гIемерал). mutafil#abigi riJani, yasal femeral, fu%bigi riJani, fantal femeral ([waral femeral). 358. МутагIиллъун вас вугесс яс гьечIилан абуге. mutafil;un was wugeS yas hezilan abuge. 359. МутагIиллъун вугев васассдассаги россассе кьурай ясалдаги гьимун ца бихьуге. mutafil;un wugew wasaSdaSagi roSaSe puray yasaldagi himun ca bi%uge. 360. МухIума хвеялдасса ГIума хвейго лълъикIила. mu\uma [weyaldaSa fuma [weygo :ijila. 361. Мучариги чед гуро, чухъаги ретIел гуро. muxarigi xed guro, xu]agi reTel guro. 362. Мухь босиларилан аби – устарассулги гьересси, россассе инарилан чIчIей – ясалълъулги гьересси. mu% bosilarilan abi - ustaraSulgi hereSi, roSaSe inarilan Zey - yasa:ulgi hereSi. 363. Мухь гуреб жо кьун, вехь гурев чи тоге. mu% gureb $o pun, we% gurew xi toge. 364. Мухь щолареб хIалтIухъ баркалаги – мухь. mu% &olareb \alTu] barkalagi - mu%. 365. Мухьни кьеларин, баркалагIаги щай кьолареб? mu%ni pelarin, barkalafagi &ay polareb? 366. МухIканлъи – шартI (МухIканлъи шартIилан, Мала Нассрудиницца хварай эбелалда махх барабила). mu\kan;i - ^arT (mu\kan;i ^arTilan, mala naSrudiniCa [waray ebelalda ma{ barabila). «МухIканлъи шартI» абураб кици тола, Мала Нассрудиницца хварай эбелалда махх баялда бухьинабун, релъа-роххун. Гьебни буго мухIканлъиялълъул хIакъалълъулI бугеб гIакъилаб кици. «mu\kan;i ^arT» aburab kici tola, mala naSrudiniCa [waray ebelalde ma{ bayalda bu%inabun, re;a-ro{un. hebni bugo mu\kan;iya:ul \aqa:u/ bugeb faqilab kici. Хханасс пикру гьабулеб букIанила, жиндир вазирзабазда гьоркьосса кинавдай пуланаб вилаяталде хIакимлъун витIилаян. Гьесс хъулухъчагIазда буюранила, жиндир тIотIола гъадринибе тIун лълъимги лъе, къотIараб рахъги гъоркьеххун гьабун, гьенибе бащдаб гIечги реххеян. {anaS _ikru habuleb bujanila, $indirgo wa#ir#aba#da horpoSa kinawday _ulanab wilayatalde \akim;un wiTilayan. heS ]ulu]xafa#da buyuranila, $indir ToTola vadrinibe Tun :imgi ;e, qoTarab ra]gi vorpe{un habun, henibe ba&dab fexgi re{eyan. Цинги ахIанила цо вазир. Гьикъанила гьессда гьаб гъадриниб бугеб жо щибилан. Вазирасс жаваб кьунила гIеч бугилан. Нух битIагиян гьессдаги абун, ахIанила цоги вазир. Гьессиеги кьунила гьагъабго суал. Гьессги жаваб кьунила лълъелIе реххараб гIеч бугохха, хханилан. cingi a\anila co wa#ir. hiqanila heSda hab vadrinib bugeb $o &ibilan. wa#iraS $awab punila fex bugilan. nu[ biTagiyan heSdagi abun, a\anila cogi wa#ir. heSiyegi punila havabgo sual. heSgi $awab punila :e/e re{arab fex bugo{a, {anilan. Нух битIагиян гьессдаги абун, ахIанила лъабабилевги. Гьессиеги такрар гьабунила гьагъабго суал. nu[ biTagiyan heSdagi abun, a\anila ;ababilewgi. heSiyegi takrar habunila havabgo sual. - МухIканлъи – шартIан абун гьечIищхха, кIудияв ххан, – анги абун, лъабабилев вазирасс цо гьитIинаб гIучI балагьанила. Цинги, бегунисса реххун, битIунисса реххун гъадриниб бугеб жогун, хханассе кьучIаб жаваб кьунила - «Гьаб бугохха, ххан, лълъелIе реххараб бащдаб гIеч». - mu\kan;i - ^arTan abun hezi&{a, judiyaw {an, - angi abun, ;ababilew wa#iraS co hiTinab fuz balahanila. cingi, beguniSa re{un, biTuniSa re{un vadrinib bugeb $ogun, {anaSe puzab $awab punila - «hab bugo{a, {an, :e/e re{arab ba&dab fex». Хханасс гьев вазир витIанила доб вилаяталде хIакимлъун. {anaS hew wa#ir wiTanila dob wilayatalde \akim;un.
- kx | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Ч x 1. Чабхъадул боцIцIи чабхъацца унеб. xab]adul bo~i xab]aCa uneb. 2. ЧагIиги чIвачIого, чуги хвечIого хъала бахъулареб. xafigi zwazogo, xugi [wezogo ]ala ba]ulareb. 3. Чадикълъи бихьаниги, чиякълъи бихьугеги. xadiq;i bi%anigi, xiyaq;i bi%ugegi. 4. Чадил къимат гьабичIессда къо квешаб бихьулеб. xadil qimat habizeSda qo kwe^ab bi%uleb. 5. Чадихъ гьан бичарав, дур чара хваяв, Чохьоцца реххарав, дур чилъи хваяв. xadi] han bixaraw, dur xara [wayaw, xo%oCa re{araw, dur xi;i [wayaw. 6. Чадицца цIунилилан цIцIодорлъи гIодоб тоге. xadiCa `unililan ~odor;i fodob toge. 7. Чали гъазихъацца кколеб, гъарим пакъирасс кколев. xali va#i]aCa Koleb, varim _aqiraS Kolew. 8. Чалуххай чIчIужу россассеги йокьулейила, росдаеги йокьулейила. xalu{ay Zu$u roSaSegi yopuleyila, rosdayegi yopuleyila. 9. Чан батIияв, чан тIекъав, чан гIажизав, чан гIабдал. xan baTiyaw, xan Teqaw, xan fa$i#aw, xan fabdal. 10. Чан бахIарчи къосарав кухIлу бугел берацца, каранзул кIичIал ричIун, жаниве ваккизегIан. Чан меседу къосарай, къачIарал васал рихьун, къвал байдал, борохь батун, хьолбода жемизегIан. xan ba\arxi qosaraw ku\lu bugel beraCa, karan#ul jizal rizun, $aniwe waKi#efan. xan mesedu qosaray, qazaral wasal ri%un, qwal baydal, boro% batun, %olboda $emi#efan. 11. Чан боцIцIи гьечIев гIалим гIодов ххутIарав, чан боцIцIи гIемерав гIабдал гIаршалде вахарав. xan bo~i hezew falim fodow {uTaraw, xan bo~i femeraw fabdal far^alde wa[araw. 12. Чан гьабизе бигьаяб жо буго, чилъи гьабизе захIматаб буго. xan habi#e bihayab $o bugo, xi;i habi#e #a\matab bugo. 13. Чан гьитIинаб бетIералълъ кIудияб бетIер къотIараб, чан гьитIинаб къукъа кIудиялдасса бергьараб! xan hiTinab beTera: judiyab beTer qoTarab, xan hiTinab quqa judiyaldaSa berharab! 14. Чан гIакъил вугев гIабдалассул малълъалда гъоркь! xan faqil wugew fabdalaSul ma:alda vorp! 15. Чан гIалимассул гIелму мискинлъиялълъ каранда жаниб ххутIараб! xan falimaSul felmu miskin;iya: karanda $anib {uTarab! 16. Чан жагьилав гIабдал боцIцIуцца жаниве вачарав! xan $avilaw fabdal bo~uCa $aniwe waxaraw! 17. Чан пайдаяб иш бугеб, жиндасса чи тIурулеб, чан заралаб жо бугеб, жиб тун чи вукIунареб. xan _aydayab i^ bugeb, $indaSa xi Turuleb, xan #aralab $o bugeb, $ib tun xi wujunareb. 18. Чанаре рачиналде гьаби кваназаруларел. xanare raxinalde habi kwana#arularel. 19. Чанахъанассул гьан биццатаб, гьабигьанассул чед биццатаб. xana]anaSul han biCatab, habihanaSul xed biCatab. 20. Чанахъанассул пишаялда баракат букIунареб. xana]anaSul _i^ayalda barakat bujunareb. 21. Чангит барабщинаб чу букIунаро, чухъа ретIунщинав чи вукIунаро. xangit barab&inab xu bujunaro, xu]a reTun&inaw xi wujunaro. 22. Чанго бихьичIого, рохьобе туманкI (ГIила гьечIого чияда гIайиб чIваге). xango bi%izogo, ro%obe tumanj (fila hezogo xiyada fayib zwage). 23. Чание мегIер лълъикIаб, чодуе авлахъ лълъикIаб. xaniye mefer :ijab, xoduye awla] :ijab. 24. Чанил бице чанахъанассе, чол бице чотIахъанассе. xanil bice xana]anaSe, xol bice xoTa]anaSe. 25. Чаницца кьуру тун буго. xaniCa puru tun bugo. 26. ЧанцIцIул борцаниги, хIамил рачIчIалда цого натIила. xan~ul borcanigi, \amil raZalda cogo naTila. 27. Чара хвани, лочноцца гъадилгун чан гьабула. xara [wani, loxnoCa vadilgun xan habula. 28. Чаран къвакIула бацIанагIан, бахIарчиясс къо хIехьола хIал цIцIикIкIанагIан. xaran qwajula ba`anafan, ba\arxiyaS qo \e%ola \al ~iJanafan. 29. Чаран мугъалде ккун буго. xaran muvalde Kun bugo. 30. Чаранги биунеб, цIел хIал батани, гамущги меххтулеб, гIемер гьекъани. xarangi biuneb, `el \al batani, gamu&gi me{tuleb, femer heqani. 31. Чаргъеду парххунилан, бакъул нур ссвинаро. xarvedu _ar{unilan, baqul nur Swinaro. 32. Чарухъаз гьабун, чакмабаз кваналеб заман бачIун буго. xaru]a# habun, xakmaba# kwanaleb #aman bazun bugo. 33. Чахъаби ругони, вехь камиларо. xa]abi rugoni, we% kamilaro. 34. Чахъабиги цIунун, бацIалги гIорцIцIун. xa]abigi `unun, ba`algi for~un. 35. Чахъдал къинлъиялдасса куйдул багьлъи бергьунеб. xa]dal qin;iyaldaSa kuydul bah;i berhuneb. 36. Чахъдал тIом ретIараб чакъал гIемераб. xa]dal Tom reTarab xaqal femerab. 37. Чахъдал цIцIолъи бихьидал, цIцIе белъарабила. xa]dal ~o;i bi%idal, ~e ba;arabila. 38. Чахъдацца цIцIараб цIцIеде бачунге. xa]daCa ~arab ~ede baxunge. 39. Чахъу гIорцIцIулареб, гIорцIен къинлъулареб. xa]u for~ulareb, for`en qin;ulareb. 40. Чахъу чIваниги, багIарабила бацIил кIал, чIвачIониги багIарабила. xa]u zwanigi, bafarabila ba`il jal, zwazonigi bafarabila. 41. Чванта тIадагьлъани, гьудулзаби дагьлъулел. xwanta Tadah;ani, hudul#abi dah;ulel. 42. Чвантида кIулал рарав. xwantida julal raraw. 43. Чвантиниб гIарац бугони, магIардаги ах гьабулеб. xwantinib farac bugoni, mafarda a[ habuleb. 44. Чвантиниб гIарац бугони, эбелалълъул къвалакьа яхъунги, яс кьолейила. xwantinib farac bugoni, ebela:ul qwlapa ya]ungi, yas poleyila. 45. Чвантиниб гIарац гьечIого, базаралде инегIан, гIащтIи кодоб гьечIого, рохьове инго лълъикIаб. xwantinib farac hezogo, ba#aralde inefan, fa&Ti kodob hezogo, ro%owe ingo :ijab. 46. Чвантиниб месед бугони, росулI яс камуларо. xwantinib mesed bugoni, rosu/ ya kamularo. 47. Чваххулеб лълъадае нух камулареб. xwa{uleb :adaye nu[ kamulareb. 48. Чваххун балеб цIцIад гIадав, щун бачIунеб гIор гIадав. xwa{un baleb ~ad fadaw, &un bazuneb for fadaw. 49. Черхх херлъаниги ракI херлъулареб. xer{ [er;anigi raj [er;ulareb. 50. Черххалда гIакъуба бихьичIони, чехьалда рахIат бихьулареб. xer{alda faquba bi%izoni, xe%alda ra\at bi%ulareb. 51. Черххалда ракI чIчIоге, чи данде ккезе гурин! xer{alda raj Zoge, xi dande Ke#e gurin! 52. Черххалда хIур бахинчIони, хIарччида нах бахунареб. xer{alda \ur ba[inxoni, \arXida na[ ba[unareb. 53. Черххалдасса гIорцIцIуге, къуваталдасса чIухIуге. xer{aldaSa for~uge, quwataldaSa zu\uge. 54. Черххалълъул цIцIайи цIцIадирабаз бицуна, чилъиялълъул цIцIайи мацIцIалълъ бицуна. xer{a:ul ~ayi ~adiraba# bicuna, xi;iya:ul ~ayi ma~a: bicuna. 55. Чехь бакъарав, рукъ мискинав – умумузул къо-ассалдасса чIухIарав. xe% baqaraw, ruq miskinaw - umumu#ul qo-aSaldaSa xu\araw. 56. Чехь бакъунилан, рукъи балареб. xe% baqunilan, ruqi balareb. 57. Чехь бухIуларессде рекIел ургъел бикьуге. xe% bu\ulareSde rejel urvel bipuge. 58. Чехь бухIун гIодани, беццаб бадиссаги магIу бачIунеб. xe% bu\un fodani, beCab badiSagi mafu bazuneb. 59. Чехь бухIун ракIалда ккураб жо киданиги кIочонареб. xe% bu\un rajalda Kurab $o kidanigi joxonareb. 60. Чехь гIорцIцIаниги, бер гIорцIцIуларев. xe% for~anigi, ber for~ularew. 61. Чехь гIорцIцIарав – бер бакъарав, рукъ бечедав – ракI мискинав. xe% for~araw - ber baqaraw, ruq bexedaw - raj miskinaw. 62. Чехь квешай кIалалълъе ккогеги, кIал квешай мадугьалихъе ккогеги. xe% kwe^ay jala:e Kogegi, jal kwe^ay maduhali]e Kogegi. 63. Чехь квешасс рукъги бичулеб, ракI квешасс боги бичулеб. xe% kwe^aS ruqgi bixuleb, raj kwe^aS bogi bixuleb. 64. Чехь сабаблъун бетIер ссуризе тогейила. xe% sabab;un beTer Suri#e togeyila. 65. Чехь сабаблъун бетIер хварав бетIеркъотI. xe% sabab;un beTer [waraw beTerqoT. 66. Чехь цIезегIан кванаялълъ кIкIухIаллъи тIад гьабулеб. xe% `e#efan kwanaya: Ju\al;i Tad habuleb. 67. Чехь чIвалеб жо – квен, черхх чIвалеб жо – рахIат. xe% zwaleb $o - kwen, xer{ zwaleb $o - ra\at. 68. Чехьалда рихараб жо нус гурони гьечIебила. xe%alda ri[arab $o nus guroni hezebila. 69. Чехьалълъ бетIер какарав бетIеркъотI. xe%a: beTer kakaraw beTerqoT. 70. Чехьалълъеги черххалълъеги бокьанщинаб гьабуни, чи бокьове ккола. xe%a:egi xer{a:egi bopan&inab habuni, xi bopowe Kola. 71. Чи вихьун, квен кьурал, чу бихьун, ххер кьурал. xi wi%un kwen pural, xu bi%un {er pural. 72. Чи вихьун чухъа гьабе, гьудул вихьун ракI рагье. xi wi%un xu]a habe, hudul wi%un raj rahe. 73. Чи вуххуге – малълъе, чу буххуге – кIалцIи бай. xi wu{uge - ma:e, xu bu{uge - jal`i bay. 74. Чи гурессда гьаруге, дурго хIурмат хунгутIизе. xi gureSda haruge, durgo \urmat [unguTi#e. 75. Чи гьечIелълъув гIакъиллъун вукIиналдасса гIадамазда гъорлI гIабдаллъун вукIинго лълъикIила. xi heze:uw faqil;un wujinaldaSa fadama#da vor/ fabdal;un wujingo :ijila. 76. Чи гIемер – чи дагь, чу гIемер – чи дагь (Нагагь гурони чу батуларо, надир гурони чи ватуларо). xi femer - xi dah, xu femer - xi dah (nafah guroni xu batularo, nadir guroni xi watularo). 77. Чи гIемералълъуб гIакълу цIцIикIкIараб. xi femera:ub faqlu ~iJarab. 78. Чи гIемерлъани, гIадлу холеб. xi femer;ani, fadlu [oleb. 79. Чи даражаялде, захIмат бихьун, вахунев, гIодове бигьаго кколев. xi dara$ayalde #a\mat bi%un wa[unew, fodowe bihago Kolew. 80. Чи къварид гьавурав воххун ххутIуларев. xi qwarid hawuraw wo{un {uTularew. 81. Чи лъала рагIудассан, чу лъала рилълъадассан. xi ;ala rafudaSan, xu ;ala ri:adaSan. 82. Чи лъазе бокьани, гьессие хIакимлъи кьейила. xi ;a#e bopani, heSiye \akim;i peyila. 83. Чи лъазе бокьани, гьессул гьалмагъассухъ ралагьейила (Чи лъазе бокьан, гьудул цIеххе). xi ;a#e bopani, heSul halmavaSu] ralaheyila (xi ;a#e bopan, hudul `e{e). 84. Чи лъалилан абуге, лъороб гьецIцIо батизе гурин. xi ;alilan abuge, ;orob he~o bati#e gurin. 85. Чи чохьоццайила мискин гьавулев. xi xo%oCayila miskin hawulew. 86. Чи хвезе бегьулев жинда чилъун вихьуларев чияссдассанги, чи хвезе бегьулев жинда жолъун бихьулареб унтиялдассанги. xi [we#e behulew $inda xi;un wi%ularew xiyaSdaSangi, xi [we#e behulew $inda $o;un bi%ulareb untiyaldaSangi. 87. Чи чIваларилан кьалги гьабуге, чу ссвакаларилан ахIудги рахъунге. xi zwalarilan palgi habuge, xu Swakalarilan a\udgi ra]unge. 88. Чи чIван, балагьги бачIунгеги, чияда ццере къулизе ккарал къоялги рачIунгеги. xi zwan, balahgi bazungegi, xiyada Cere quli#e Karal qoyalgi razungegi. 89. Чидай хIелиялдасса вакъи рекъон букIуна, яхI тун хьвадиялдасса къадру рекъон бихьула. xiday \eliyaldaSa waqi reqon bujuna, ya\ tun %wadiyaldaSa qadru reqon bi%ula. 90. Чилъун лIугьине гIумруги дагьаб. xi;un /uhine fumrugi dahab. 91. Чилъун лIугьинеялдасса гIалимчилъун вахъине бигьаябила. xi;un /uhineyaldaSa falimxi;un wa]ine bihayabila. 92. Чини лъалин, ракI лълъида бихьулеб? xini ;alin, raj :ida bi%uleb? 93. Чирахъ баканиги, чIчIужугIадан гьечIеб рукъалда нур букIунаребила. xira] bakanigi, Zu$ufadan hezeb ruqalda nur bujunarebila. 94. Чирахъ гьечIеб рукъ – хIайван гьечIеб бокь. xira] hezeb ruq - \aywan hezeb bop. 95. Чирахъул канлъи гIоларессе бакъул канлъиги гIолареб. xira]ul kan;i folareSe baqul kan;igi folareb. 96. Чияда базе бигьаяб жойила зигара. xiyada ba#e bihayab $oyila #igara. 97. Чияда бицараб жо – росдадаго лъараб жо. xiyada bicarab $o - rosdadago ;arab $o. 98. Чияда божараб карщ лълъамияб букIуна. xiyada bo$arab kar& :amiyab bujuna. 99. Чияда велъуге, дудаго бадибчIвай бихьизе гурин. xiyada we;uge, dudago badibzway bi%i#e gurin. 100. Чияда гьардоге, дуццаго гьабе, гIедегIуге, лълъикI гьабе. xiyada hardoge, duCago habe, fedefuge, :ij habe. 101. Чияда гьикъарав – гIакъил, гIакъилассда нахъвилълъарав – цIцIодор. xiyada hiqaraw - faqil, faqilaSda na]wi:araw - ~odor. 102. Чияда гьикъаралълъе дуцца жаваб кьоге - «ГьикъичIогобиц», – ан дудаго цIцIар лъолеб. xiyada hiqara:e duCa $awab poge - «hiqizogobic», - an dudago ~ar ;oleb. 103. Чияда зигара базе инчIев жиндирго къварилъигун ххутIулев. xiyada #igara ba#e inzew $indirgo qwari;igun {uTulew. 104. Чияда кверщел гьабизе лIугьарав лълъиего вокьуларевила. xiyada kwer&el habi#e /uharaw :iyego wopularewila. 105. Чияда ццебе хъат кквеялдасса хъирул къоно тIад байго лълъикIаб. xiyada Cebe ]at KeyaldaSa ]irul qono Tad baygo :ijab. 106. Чияда ццебе хъат ккурасс черхх бичула, чияе наку чIварасс намус бичула. xiyada Cebe ]at KuraS xer{ bixula, xiyaye naku zwaraS namus bixula. 107. Чияда – цедер, дудаго – рокьо. xiyada - ceder, dudago - ropo. 108. Чиядасса тIокIлъарассул тушман гIемер вукIуна, бажари-гьунар бугев ххашазе тушманлъула. xiyadaSa Toj;araSul tu^man femer wujuna, ba$ari-hunar bugew {a^a#e tu^man;ula. 109. Чияде абулелълъул, дурго эбелалълъулги пикру гьабе. xiyade abule:ul, durgo ebela:ulgi _ikru habe. 110. Чияде хьамураб жиндего буссунеб, чияде абураб жиндего бачIунеб. xiyade %amurab $indego buSuneb, xiyade aburab $indego bazuneb. 111. Чияе бухъаралълъуре нилIго кколел. xiyaye bu]ara:ure ni/go Kolel. 112. Чияе гьабураб кумек – дуего гьабураб кумек. xiyaye haburab kumek - duyego haburab kumek. 113. Чияе гьересси бицарасс дуеги бицунеб, чияе ххиянат гьабурасс дуеги гьабулеб. xiyaye hereSi bicaraS duyegi bicuneb, xiyaye {iyanat haburaS duyegi habuleb. Искандар Зулкъарнайидаги Дарвануш абулев хханассдаги гьоркьор ккаралила кIикъого къоялълъ гьоркьосса къотIичIел роркьарал рагъал. Дандеяссул къуват цIцIикIкIараб меххалълъ, Искандар хIилаялълъе ургъизе ккаравила. Искандарицца, цIцIикIкIараб къадар гIарац-месед кьезе къотIиги гьабун, Дарванушил кквезе щварав божарав гьалмагъ тIамуравила гьессда хвалил ругънал лъезе. iskandar #ulqarnayidagi darwawu^ abulew {anaSdagi horpor Karalila jiqogo qoya: horpoSa qoTizel rorparal raval. dandeyaSul qadar ~iJarab me{a:, iskandar \ilaya:e urvi#e Karawila. iskandariCa, ~iJarab qadar farac-mesed pe#e qoTigi habun, darwanu^il Kwe#e &waraw bo$araw halmav Tamurawila heSda [walil ruvnal ;e#e. Боги биххун гъоркь ххутIарав Дарвануш хханассда Искандарицца абурабила - «Рецц Аллагьассе, дир квердассан гурев, дурго бищун божарав гьалмагъассул квердассан мун холев вукIин!». Дарванушицца абурабила - «Дун дудасса тIасса лIугьана, лълъикIав бахIарчи, диени ххиянат гьабурасс дуеги ххиянат гьабизе бугебхха!». ГьебсагIаталълъго Искандарицца ххиянатчи гьессул хханассда ццевеги вачун чIваравила. bogi bi{un vorp {uTaraw darwanu^ {anaSda iskandariCa aburabila - «reC allahaSe, dir kwerdaSan gurew, durgo bi&un bo$araw halmavaSul kwerdaSan mun [olew wujin!». darwanu^iCa aburabila - «dun dudaSa TaSa /uhana, :ijaw ba\arxi, diyeni {iyanat haburaS duyegi {iyanat habi#e bugeb{a!» hebsafata:go iskandariCa {iyanatxi heSul {anaSda Cewegi waxun zwarawila. 114. Чияе ккараб къварилъиялдасса воххарав ххалат воххун ххутIуларев. xiyaye Karab qwari;iyaldaSa wo{araw {alat wo{un {uTularew. 115. Чияе нассихIат гьабун, дуццаго мунагь гьабуге. xiyaye naSi\at habun, duCago munah habuge. 116. Чияе рагIи бицунге, бицун ххадуб хвезе тоге. xiyaye rafi bicunge, bicun {adub [we#e toge. 117. Чияе хвел гьаричIого, дуего гIумру гьаре. xiyaye [wel harizogo, duyego fumru hare. 118. Чияеги гьабе, дуего гьабизеги кIочон тоге. xiyaye habe, duyego habi#egi joxon toge. 119. Чиякъасс ургъел катиде бикьулеб, вехьасс ургъел гьойде бикьулеб. xiyaqaS urvel katide bipuleb, we%aS urvel hoyde bipuleb. 120. Чиякълъиялдасса чадикълъи лълъикIаб. xiyaq;iyaldaSa xadiq;i :ijab. 121. Чиякълъун чи ххутIугеги. xiyaq;un xi {uTugegi. 122. Чиякьа мунго къезе ххиянат гьабуге. xiyapa mungo qe#e {iyanat habuge. 123. Чиякье кIалги ккоге, кIиго чиясс бицунеб жоялда гьоркьоссанги раккуге. xiyape jalgi Koge, jigo xiyaS bicuneb $oyalda horpoSangi raKuge. 124. Чияр бадибе унеб рас бихьулев, жиндирго бадибе унеб чIалу бихьуларев. xiyar badibe uneb ras bi%ulew, $indirgo badibe uneb zalu bi%ularew. 125. Чияр бакI бихьичIого, нилIералълъулго къимат лъалареб. xiyar baj bi%izogo, ni/era:ulgo qimat ;alareb. 126. Чияр бакIалде араб лочнол нилIерго бакIалда бугеб гъадилгIан къимат букIунареб. xiyar bajalde arab loxnol ni/ergo bajalda bugeb vadilfan qimat bujunareb. 127. Чияр бахъухъалдасса нилIерго ххинкI лълъикIабила. xiyar ba]u]aldaSa ni/ergo {inj :ijabila. 128. Чияр бихьизе – канав, жиндирго бихьизе – беццав. xiyar bi%i#e - kanaw, $indirgo bi%i#e - beCaw. 129. Чияр бицин буго чияр гьан кванай. xiyar bicin bugo xiyar han kwanay. 130. Чияр бициналде дургоги пикру гьабе. xiyar bicinalde durgogi _ikru habe. 131. Чияр боцIцIиялда баххиллъизе бегьулареб. xiyar bo~iyalda ba{il;i#e behulareb. 132. Чияр боцIцIутIа бер биххуге. xiyar bo~uTa ber bi{uge. 133. Чияр васассдасса нилIерго яс лълъикI. xiyar wasaSdaSa ni/ergo yas :ij. 134. Чияр гьанадасса нилIерго гьуэр лълъикIаб. xiyar hanadaSa ni/ergo huer :ijab. 135. Чияр гьорохъе кьурдуге. xiyar horo]e purduge. 136. Чияр гIадалI къараб чIор – гIеркъилI къараб чIор. xiyar fada/ qarab zor - ferqi/ qarab zor. 137. Чияр гIайиб ккола бачIараб балагь, нилIер гIайиб ккола бачараб балагь. xiyar fayib Kola bazarab balah, ni/er fayib Kola baxarab balah. 138. Чияр гIайибал рицунелълъул, мукъулукъ гIатIидав, жиндирго гIайибал рицунелълъул, гIундул раххчулев. xiyar fayibal ricune:ul, muquluq faTidaw, $indirgo fayibal ricune:ul, fundul ra{xulew. 139. Чияр гIакълу босулареб бетIералдассаги цIунаги, бетIер гьечIей чIчIужуялдассаги цIунаги. xiyar faqlu bosulareb beTeraldaSagi `unagi, beTer hezey Zu$uyaldaSagi `unagi. 140. Чияр гIачIар какилалде, нилIерго басидулги багьа гьабе. xiyar fazar kakilalde, ni/ergo basidulgi baha habe. 141. Чияр жо бикъарассул квер цIцIогьорабила, чияр жо ккурассул кверги кIалги цIцIогьорабила. xiyar $o biqaraSul kwer ~ohorabila, xiyar $o KuraSul kwergi jalgi ~ohorabila. 142. Чияр жо чияе те. xiyar $o xiyaye te. 143. Чияр квен гьуинав, чвантил кIал къваридав. xiyar kwen huinaw, xwantil jal qwaridaw. 144. Чияр квен гьуинлъугеги, чияр рукъ гьуинлъугеги. xiyar kwen huin;ugegi, xiyar ruq huin;ugegi. 145. Чияр кверацца мичIчI бетIизе бигьаяб жойила. xiyar kweraCa miZ beTi#e bihayab $oyila. 146. Чияр квеш бихьараб тезе кIваги. xiyar kwe^ bi%arab te#e jwagi. 147. Чияр кумекалде хьул лъоге, хIалтIун балагье. xiyar kumekalde %ul ;oge, \alTun balahe. 148. Чияр куц-бегIалълъул бициналде цин матIуялълъуве валагье. xiyar kuc-befa:ul bicinalde cin maTuya:uwe walahe. 149. Чияр къварилъи жиндего бачIиндалила бичIчIулеб. xiyar qwari;i $indego bazindalila biZuleb. 150. Чияр къимат гьабуларесс жиндиргоги гьабулареб. xiyar qimat habulareS $indirgogi habulareb. 151. Чияр кIиго шагьи ккурав чияссул багьа – кIиго кепек. xiyar jigo ^ahi Kuraw xiyaSul baha - jigo ke_ek. 152. Чияр мажгиталълъуб как ахIулареб. xiyar ma$gita:ub kak a\ulareb. 153. Чияр масслихIаталълъ росс-лълъади рекъон чIчIоларо, гъоркьагьобоги тIассагьобоги гIадин, цоцалI ххенон, жалго рекъон ккани гурони. xiyar maSli\ata: roS-:adi reqon Zolaro, vorpahobogi TaSahobogi fadin, coca/ {enon, $algo reqon Kani guroni. 154. Чияр мегеж кквелалде, дургояб къунцIейила. xiyar mege$ Kwelalde, durgoyab qun`eyila. 155. Чияр нахуде хьул лъун, нахударахъал гьаруге. xiyar na[ude %ul ;un, na[udara]al haruge. 156. Чияр оц кваналевилан дирго ссан кваналев ватана. xiyar oc kwanalewilan dirgo San kwanalew watana. 157. Чияр рагIи – тIохде балеб цIцIад (РагIи – къватIиб, дун – рокъов). xiyar rafi - To[de baleb ~ad (rafi - qwaTib, dun - roqow). 158. Чияр ракьалда хханлъун вукIинегIан, нилIерго ракьалда узденлъун вукIинго лълъикI. xiyar rapalda {an;un wujinefan, ni/ergo rapalda u#den;un wujingo :ij. 159. Чияр ракьалда чи беццав. xiyar rapalda xi beCaw. 160. Чияр ракI релъиледухъ, накуги чIваге, чи чилъун вихьичIого, гьаваялдеги вахунге. xiyar raj re;iledu], nakugi zwage, xi xi;un wi%izogo, hawayaldegi wa[unge. 161. Чияр ригьиналда гьоркьове, гIабдал гурони, лIугьунаревила. xiyar rihinalda horpowe, fabdal guroni, /uhunarewila. 162. Чияр риди рахьилан ккогеги, рагьтIа гIака гьечIого ххутIугеги. xiyar ridi ra%ilan Kogegi, rahTa faka hezogo {uTugegi. 163. Чияр рокъоб квен тIагIамабила. xiyar roqob kwen Tafamabila. 164. Чияр рокъов вугониги, чи лъала, чияда гъоркь бугониги, чу лъала. xiyar roqow wugonigi, xi ;ala, xiyada vorp bugonigi, xu ;ala. 165. Чияр рокъов дегIенлъунги вукIунге, дурго рокъов цIцIелъунги вукIунге. xiyar roqow defen;ungi wujunge, durgo roqow ~e;ungi wujunge. 166. Чияр ролIул чедалдасса нилIерго мочол гурга лълъикIаб. xiyar ro/ul xedaldaSa ni/ergo moxol gurga :ijab. 167. Чияр ссадакъаялде саххаватго хьвадулев, жинццаго къватIибеххун къараб гурга кьоларев. xiyar Sadaqayalde sa{awatgo %wadulew, $inCago qwaTibe{un qarab gurga polarew. 168. Чияр ссурукъ бихьараб дуццаго гьабуге. xiyar Suruq bi%arab duCago habuge. 169. Чияр тIагъур бахъани, нилIерабго къвалакь кквезе ккола. xiyar Tavur ba]ani, ni/erabgo qwalap Kwe#e Kola. 170. Чияр хурибе рак баге. xiyar [uribe rak bage. 171. Чияр цIакъалдасса нилIерго къадараб лълъикIаб. xiyar `aqaldaSa ni/ergo qadarab :ijab. 172. Чияр цIцIоб батуларо, лълъадал нах бахъуларо. xiyar ~ob batularo, :adal na[ ba]ularo. 173. Чияр цIцIоб – лълъадал щар. xiyar ~ob - :adal &ar. 174. Чияр цIцIобалде ккогеги. xiyar ~obalde Kogegi. 175. Чияр чода рекIарав ххеххго рещтIуневила. xiyar xoda rejaraw {e{go re&Tunewila. 176. Чияр чода рекIарав хIарщукъотIнов рещтIунев. xiyar xoda rejaraw \ar&uqoTnow re&Tunew. 177. Чияр чороклъи бихьизабулеб килищ бацIцIадаб букIине ккола. xiyar xorok;i bi%i#abuleb kili& ba~adab bujine Kola. 178. Чияр чурпадулIе цIцIам жинццаго тIамизе те. xiyar xur_adu/e ~am $inCago Tami#e te. 179. Чияр чIчIужу берцинайила, чияр чу цIакъабила. xiyar Zu$u bercinayila, xiyar xu `aqabila. 180. Чияраб ссурун бихьун, нилIго кантIаги. xiyarab Surun bi%un, ni/go kanTagi. 181. Чияралда бер биххарав, жиндирабго цагъриниб лъурав. xiyaralda ber bi{araw, $indirabgo carvinib ;uraw. 182. Чияралда хъваге, дурабго цIуне. xiyaralda ]wage, durabgo `une. 183. Чияразул бицунаго, дургоязулги пикру гьабе. xiyara#ul bicunago, durgoya#ulgi _ikru habe. 184. Чияргун гIахьалаб гIаладай, дунго бетIергьанаб хIамадай? xiyargun fa%alab faladay, dungo beTerhanab \amaday? 185. Чиясс дуе лълъикIлъи гьабуниги, квешлъи гьабуниги, гьелда нахъа цо гъваца батулебила. xiyaS duye :ij;i habunigi, kwe^;i habunigi, helda na]a co vwaca batulebila. 186. Чиясс чи кIодо гьавуни, кIиялго кIодолъулел, чиясс чи инжит гьавуни, кIиялго инжилъулел. xiyaS xi jodo hawuni, jiyalgo jodo;ulel, xiyaS xi in$it hawuni, jiyalgo in$i;ulel. 187. Чияссда рекъаралила ишалги рукIунел. xiyaSda reqaralila i^algi rujunel. 188. Чияссдасса гьессул рагIад ххалатабила, гьессул гьунаралдасса рецц-бакъ борххатабила. xiyaSdaSa heSul rafad {alatabila, heSul hunaraldaSa reC-baq bor{atabila. 189. Чияссе гьабураб лълъикIлъиялдасса кIудияб ссадакъа гьечIебила. xiyaSe haburab :ij;iyaldaSa judiyab Sadaqa hezebila. 190. Чияссе – гIамал берцинлъи, къохьое – нах, ратIлие – цIуни. xuyaSe - famal bercin;i, qo%oye - na[, raTliye - `uni. 191. Чияссе – рагIи, хIамие – тIил. xiyaSe - rafi, \amiye - Til. 192. Чияссе ссундулго гIей гьечIебила. xiyaSe Sundulgo fey hezebila. 193. Чияссул бахIарчилъи борохь чIвазеги къваригIунеб. xiyaSul ba\arxi;i boro% zwa#egi qwarifuneb. 194. Чияссул бахIарчилъи – ссабру гьабизе кIвей. xiyaSul ba\arxi;i - Sabru habi#e jwey. 195. Чияссул чилъи жиндирго хъатикь букIунеб. xiyaSul xi;i $indirgo ]atip bujuneb. 196. Чияссул гIамал хIакимлъун ккедалила лъалеб. xiyaSul famal \akim;un Kedalila ;aleb. 197. Чияссул ияхI – носол бал гIадаб жо. xiyaSul iya\ - nosol bal fadab $o. 198. Чияссул квешаб гIамал бахунеб унтиялдасса квешаб. xiyaSul kwe^ab famal ba[uneb untiyaldaSa kwe^ab. 199. Чияссул къунтIаб гIамал-ххассият цо рагIудассанги бичIчIулеб. xiyaSul qunTab famal-{aSiyat co rafudaSangi biZuleb. 200. Чияссул кьучIчIлъи – рагIи, рагIул кьучIчIлъи – тIубай. xiyaSul puZ;i - rafi, raful puZ;i - Tubay. 201. Чияссул кIодолъи рарал соназулI гуребила букIунеб, гIакълуялълъулIила. xiyaSul jodo;i raral sona#u/ gurebila bujuneb, faqluya:u/ila. 202. Чияссул хвел чияда бараб гьечIеб. xiyaSul [wel xiyada hezeb. 203. Чияссул хвелгицин берцинаб букIине ккола. xiyaSul [welgicin bercinab bujine Kola. 204. Чияссул тушманила жиндаго лъалареб жо. xiyaSul tu^manila $indago ;alareb $o. 205. Чияхъе тIагIел кьезе рокъотел виччай. xiya]e Tafel pe#e roqotel wiXay. 206. Чияцца гьабичIелълъул бициналде, дуццаго гьабуралълъулги багьа гьабе. xiyaCa habize:ul bicinalde, duCago habura:ulgi baha habe. 207. Чияцца гьабуралълъе къимат кьезе цIакъ бигьаяб жойила. xiyaCa habura:e qimat pe#e `aq bihayab $oyila. 208. Чияцца гьабуралълъул гурони, жинццаго гьабуралълъул рогьо букIунарев. xiyaCa habura:ul guroni, $inCago habura:ul roho bujunarew. 209. Чияцца гьавун, чи лIугьунарев, жинццаго живго лIугьинавизе кколев. xiyaCa hawun, xi /uhunarew, $inCago $iwgo /uhinawi#e Kolew. 210. Чияцца гьумер бухIизегIан, цIадуцца мегеж чIурхIаги. xiyaCa humer bu\i#efan, `aduCa mege$ zur\agi. 211. Чияцца гIакълу малълъун, гIабдал цIцIодорлъуларо. xiyaCa faqlu ma:un, fabdal ~odor;ularo. 212. Чияцца кьураб бищунго лълъикIаб жо – гьáричIого кьураб жо. xiyaCa purab bi&ungo :ijab $o - harizogo purab $o. 213. Чияцца кьураб жа гьекъеялдасса живго бетIергьанаб лълъадал рагI гьекъей лълъикIаб. xiyaCa purab $a heqeyaldaSa $iwgo beTerhanab :adal raf heqey :ijab. 214. Чияцца чи инжит гьавуларо, цин жинццаго живго инжит гьавичIони. xiyaCa xi in$it hawularo, cin $inCago $iwgo in$it hawizoni. 215. Чияццаниги кваналел Хъилидал багIаргIечал нилIеццаго кванан лълъикIила. xiyaCanigi kwanalel ]ilidal bafarfexal ni/eCago kwanan :ijila. 216. Чода рекъаралила тIукъбиги чIвалел. xoda reqaralila Tuqbigi zwalel. 217. Чода чIвалел магIазул гъанссида чIвалел магIал гьарурав Аллагь! xoda zwalel mafa#ul vanSida zwalel mafal haruraw allah! Маххукъебедассул йикIун йиго цIакъ берцинай чIчIужу. Хханассе бокьун буго, гьелълъул россги тIагIинавун, жинццаго гьелдассан кеп босизе. Хханасс лъазабун буго къебедассда, метер радалалде нусго чодуе тIикъва-магI къотIичIони, жинцца мун чIвазе вугилан. Маххукъебедасс рокьукъаб ххабар чIчIужуялълъе бицун буго, кIвелародай рухI ххвассар гьабизеян хIалтIизе къассдги гьабун буго. ГIакъилай чIчIужуялълъ гьессда абун буго - дудассан тIалаб гьабулеб буго инсанассухъан гьабун бажарулареб жо. РачIа, къасси нилI регилин, метералде щиб бугониги ккелеб батила. Цониги магIги къотIичIого, росс-лълъади регун руго. ma{uqebedaSul yijun yigo `aq bercinay Zu$u. {anaSe bopun bugo, he:ul roSgi Tafinawun, $inCago heldaSan ke_ bosi#e. {anaS ;a#abun bugo qebedaSda, meter radalalde nucgo xoduye Tiqwa-maf qoTizoni, $inCa mun zwa#e wugilan. ma{uqebedaS ropuqab {abar Zu$uya:e bicun bugo, jweladay ru\ {waSar nabi#eyan \alTi#e qaSdgi habun bugo. faqilay Zu$uya: heSda abun bugo - dudaSan Talab habuleb bugo insanaSu]an habun ba$arulareb $o. raza, qaSi ni/ regilin, meteralde &ib bugonigi Keleb batila. conigi mafgi qoTizogo, roS-:adi regun rugo. Радакь, нуцIцIидаги тункун, хханассул нукарасс абун буго - «Ххан хун вуго, ххеххго гьессул гъанссида чIвазе магIал къотIизе тIаде вахъа», – ян. Маххукъебедасс гьурмада квер бахъун буго, ццереххун реххссарал рагIабиги абулаго, гъанссида чIвазе магIалги гьарун руго. radap, nu~idagi tunkun, {anaSul nukaraS abun bugo - «{an [un wugo, {e{go heSul vanSida zwa#e mafal `oTi#e Tade wa]a», - yan. ma{uqebedaS hurmada kwer ba]un bugo, Cere{un re{Saral rafabigi abulago, vanSida zwa#e mafalgi harun rugo. 218. Чодасса гьоко ццебе унеб. xodaSa hoko Cebe uneb. 219. Чодасса рещтIун, хIамида рекIун. xodaSa re&Tun, \amida rejun. 220. Чодуе – цIцIал, хIамие – хIенссеркIо. xoduye - ~al, \amiye - \enSerjo. 221. Чое – кьили, хIамие – гъалдибер. xoye - pili, \amiye - valdiber. 222. Чое хъулухъ гьабичIони, лъелго рилълъине ккола, хIама лълъикI хьихьичIони, рохь мугъалълъ баччизе ккола. xoye ]ulu] habizoni, ;elgo ri:ine Kola, \ama :ij %i%izoni, ro% muva: baXi#e Kola. 223. Чол жал кколебилан, хIамил рачIчI ккоге. xol $al Kolebilan, \amil raZ Koge. 224. Чол къимат лъаларев лъелго вилълъине кколев. xol qimat ;alarew ;elgo wi:ine Kolew. 225. Чол хIал, гъогъолIе бачани, лъала, чияссул хIал, сапаралде цадахъ ккани, лъала. xol \al, vovo/e baxani, ;ala, xiyaSul \al, sa_aralde cada] Kani, ;ala. 226. Чордезе бокьарав лълъекьа хIинкъуларев, хIалтIи бокьулев бокьун вегуларев. xorde#e boparaw :epa \inqulerew, \alTi bopulew bopun wegularew. 227. Чорххое рахIат гIемер гьабурав нахъа воххуларо. xor{oye ra\at femer haburaw na]a wo{ularo. 228. Чорххол гьава цIцIикIкIарав цо хIалалда ххутIуларо. xor{ol hawa ~iJaraw co \alada {uTularo. 229. Чорххол гIамал хисугеги, рекIел гIадлу биххугеги. xor{ol famal [isugegi, rejel fadlu bi{ugegi. 230. Чорххол гIамал хисугеги, хурул талихI бекугеги. xor{ol famal [isugegi, [urul tali\ bekugegi. 231. Чорххол сахлъи бараб буго роццада кванаялда, рукъалълъул ракIа-раххари – босаралълъуб босараб лъеялда. xor{ol sa[;i barab bugo roCada kwanayalda, ruqa:ul raja-ra{ari - bosara:ub bosarab ;eyalda. 232. Чорххол тIабигIат буго, керен тIуни, батIалъун чIчIолеб, тIечIони, кидаго хахулеб лъимер гIадаб жо. xor{ol Tabifat bugo, keren Tuni, baTa;un Zoleb, Tezoni, kidago [a[uleb ;imer fadab $o. 233. ЧорххолI бугонани, нилIерго рухIги, махIалда бугони, нилIерго хIалги. xor{o/ bugonani, ni/ergo ru\gi, ma\alda bugoni, ni/ergo \algi. 234. ЧорххолI бугони – рухI, чвантиниб бугони – гIарац. xor{o/ bugoni - ru\, xwantinib bugoni - farac. 235. ЧорххолI бугони – хIал, рокъоб бугони – махIал. xor{o/ bugoni - \al, roqob bugoni - ma\al. 236. ЧорххолI витIарассе кинабго квен татуяб. xor{o/ wiTaraSe kinabgo kwen tatuyab. 237. ЧорххолI витIи гIадаб чода чи рекIунарев. xor{o/ wiTi fadab xoda xi rejunarew. 238. ЧорххолI гьечIеб гьунаралълъ чи ццеветIун инаро. xor{o/ hezeb hunara: xi CeweTun inaro. 239. ЧотIахъанасс чу беццулеб, векьарухъанасс оц беццулеб. xoTa]anaS xu beCuleb, weparu]anaS oc beCuleb. 240. Чохьое ияхI гьечIев, ракъуе ссабру гьечIев. xo%oye iya\ hezew, raquye Sabru hezew. 241. Чохьоеги рихьиеги бокьараб гьабуни, иххтияр гьечIеб бакIалде кколел. xo%oyegi ri%iyegi boparab habuni, i{tiyar hezeb balalde Kolel. 242. Чохьол бухIиялда щибго релълъунареб. xo%ol bu\iyalda &ibgo re:unareb. 243. Чохьол гурони мацIцI лъаларев, чадил гурони бицунарев. xo%ol guroni ma~ ;alarew, xadil guroni bicunarew. 244. Чохьол гьудулзаби чанги ратулел, къваригIиндал гьудул дагьав ватулев. xo%ol hudul#abi xangi ratulel, qwarifindal hudul dahaw watulew. 245. Чохьол дару – гьан, гьанал дару – рокьи. xo%ol daru - han, hanal daru - ropi. 246. Чохьол унти тIад чIвани, ботIрол унти тIагIуна. xo%ol unti Tad zwani, boTrol unti Tafuna. 247. Чохьол ургъел гьабуларесс ботIролги гьабулареб. xo%ol urvel habulareS boTrolgi habulareb. 248. Чохьониб гьунареб, кIалдибги гьунареб. xo%onib hunareb, jaldibgi hunareb. 249. Чохьоцца гIадин чи реххуларо. xo%oCa fadin xi re{ularo. 250. Чоцца хIатIал росулел, тIад рекIарассухъ ралагьун (Чоцца юргъаги бачунеб чи вихьун). xoCa \aTal rosulel, Tad rejaraSu] ralahun (xoCa yurva baxuneb xi wi%un). 251. Чоцца чал кIанцIидал, оцоеги баркала кье. xoCa xal jan`idal, ocoyegi barkala pe. 252. Чоцца чи хIурулI речIчIулев, гIорцIмацца гъогъолI речIчIулев. xoCa xi \uru/ reZulew, for`maCa vovo/ reZulew. 253. Чу берцин гьабула кьилиялълъ, чи берцин гьавула захIматалълъ. xu bercin habula piliya:, xi bercin hawula #a\mata:. 254. Чу щведал, кьили щвечIо, кьили щведал, чу щвечIо. xu &wedal, pili &wexo, pili &wedal, xu &wezo. 255. Чу беэдун квегъе, чIчIужу еццун куцай (Чу беэде чIчIужу ецце). xu beedun kweve, Zu$u yeCun kucay (xu beede Zu$u yeCe). 256. Чу босе гьод къокъаб, гьалмагъ ккве калам дагьав. xu bose hod qoqab, halmav Kwe kalam dahaw. 257. Чу босе юргъа бихьун, налъи гьабе чи вихьун. xu bose yurva bi%un, na;i habe xi wi%un. 258. Чу босулесс гьелълъул рилълъин цIеххедал, чол бетIергьанасс абурабила мавлидалде ахIун унев дибирассулалдасса ххеххаб бугилан. xu bosuleS he:ul ri:in `e{edal, xol beTerhanaS aburabila mawlidalde a\un unew dibiraSulaldaSa {e{ab bugilan. 259. Чу гьечIелълъуб хIамаги чуйилан толебила (тейила). xu heze:ub \amagi xuyilan tolebila (teyila). 260. Чу кIалдиб ххер ккун холеб, къарум дунялалда ххутIанщиналда ххадув ххачадулаго холев. xu jaldib {er Kun [oleb, qarum dunyalalda {uTan&inalda {aduw {axadulago [olew. 261. Чу лъала кьолокье ккедал, чи лъала кьалде ккедал. xu ;ala polope Kedal, xi ;ala palde Kedal. 262. Чу лълъикIаб чияцца рекIинчIеб, лълъади лълъикIай чияе инчIей. xu :ijab xiyaCa rejinzeb, :adi :ijay xiyaye inzey. 263. Чу лълъикIасс чодуе хIалхьи толареб, ретIел лълъикIав хьвадулев чIчIоларев. xu :ijaS xoduye \al%i tolareb, reTel :ijaw %wadulew Zolarew. 264. Чу рилълъадассан лъала, чи рагIудассан лъала. xu ri:adaSan ;ala, xi rafudaSan ;ala. 265. Чу хIалае ккун, хIамие кIалцIи щварабила. xu \alaye Kun, \amiye jal`i &warabila. 266. Чу щолаго, гIорцIен гIабдаласс гурони рекIунареб. xu &olago, for`un fabdalaS guroni rejunareb. 267. Чу щолебги букIун, хIамихъ анищ гьабуге. xu &oleb bujun, \ami] ani& habuge. 268. Чу-ярагъ лълъикIавилан лълъиданиги цIцIар лъоге, лъалабалълъги ратулел тадбир бугел гIадамал. xu-yarav :ijawilan :idanigi ~ar ;oge, ;alaba:gi ratulel tadbir bugel fadamal. 269. Чуги чIвачIого, чиги чIвачIого, хъала бахъулареб. xugi zwazogo, xigi zwazogo, ]ala ba]ulareb. 270. Чуги ццебе тун, лъалкI балагьулев. xugi Cebe tun, ;alj balahulew. 271. Чуги цIцIалги гIола гIолохъанчияссе. xugi ~algi fola folo]anxiyaSe. 272. Чудкие балкан кинаб бугониги батIалъи букIунареб. xudkiye balkan kinab bugonigi baTa;i bujunareb. 273. Чундузул убуразулI лIар биццатаб бис гIадав, лъарал лълъимазда гьоркьов хъахIилаб ралъад гIадав. xundu#ul ubura#u/ /ar biCatab bis fadaw, ;aral :ima#da horpow ]a\ilab ra;ad fadaw. 274. Чури бухIараб бахIри гIадин. xuri bu\arab ba\ri fadin. 275. Чурпадул хIал гъодода лъала. xur_adul \al vododa ;ala. 276. Чурул росода чIван, чIулгIи бекуге (Чи гурев чияссе кьун, лълъикIай яс хвезаюге). xurul rosoda zwan, zulfi bekuge (xi gurew xiyaSe pun, :ijay yas [we#ayuge). 277. ЧурулIа бахъараб гIункIкI гIадин. xuru/a ba]arab funJ fadin. 278. Чурунилан щагIил чини лIугьинаро, чол русснада бухьунилан, хIамил чу лIугьинаро. xurunilan &afil xini /uhinaro, xol ruSnada bu%unilan, \amil xu /uhinaro. 279. Чухъида квер бахъула, хъабчиде квер хьвагIула. xu]ida kwer ba]ula, ]abxide kwer %wafula. 280. Чуял гIемер руго – тулпар цо буго, гIадамал гIемер руго – бахIарчи цо вуго. xuyal femer rugo - tul_ar co bugo, fadamal femer rugo - ba\arxi co wugo.
- z | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
ХI \ 1. ХIабургъараб гъуй гъваридабилан кколебила. \aburvarab vuy vwaridabilan Kolebila. 2. ХIабургъараб меххалълъ гIор бахунареб. \aburvarab me{a: for ba[unareb. 3. ХIайван кIал гIебаб лълъикIаб, гIанкIу гозо бегIераб лълъикIаб. \aywan jal febab :ijab, fanju go#o beferab :ijab. 4. ХIайван – тIассан чараб, гIадан – жаниссан чарав. \aywan - TaSan xarab, fadan - $aniSan xaraw. 5. ХIайван хвани - ракьа, чи хвани - ишал. \aywan [wani - rapa, xi [wani - i^al. 6. ХIайван хIайваналда релълъараб, гIадан гIадамассда релълъарав. \aywan \aywanalda re:arab, fadan fadamaSda re:araw. 7. ХIайваналда ччехI ккани, риидал кьаралъула, рукъалда ччехI кканани, чанги сон къваригIуна. \aywanalda Xe\ Kani, riidal para;ula, ruqalda Xe\ Kanani, xangi son qwarifuna. 8. ХIажалъиялълъ малълъула, магъалоялълъ квегъула. \a$a;iya: ma:ula, mavaloya: kwevula. 9. ХIажат гьечIеб ххабаралда ххадувги лIугьунге, кколареб ишги бетIералде босуге. \a$at hezeb {abaralda {aduwgi /uhunge, Kolareb i^gi beTeralde bosuge. 10. ХIажизабазулги рещтIунгегийила бо. \a$i#aba#ulgi re&Tungegiyila bo. 11. ХIажигIисал хъулухъ. \a$ifisal ]ulu]. Кици бижун буго наибассул гьобол ХIажигIисал баркала гьечIеб хъулухъалда тIад. Наибассе бокьун букIун буго йокьарай гIадангун кIалъазе. ЦIакьго наибассе хъулухъ бацIцIад гьабулев чи хIисабалда, ХIажигIиса гьессдасса ватIалъун гьечIо. Наибассе йокьулелда кIалъазе рес ккун гьечIо. Гьединаб хъулухъалда магIарулаз абула ХIажигIисал хъулухъан. Кколареб иш бетIералде босарав чияссдеги абула кIудияв ХIажигIиса вугилан. kici bi$un bugo naibaSul hobol \a$ifisal barkala hezeb ]ulu]alda Tad. naibaSe bopun bujun bugo yoparay fadangun ja;a#e. `aqgo naibaSe ]ulu] ba~ad habulew xi \isabalda, \a$ifisa heSdaSa waTa;un hezo. naibaSe yopulelda ja;a#e res Kun hezo. hedinab ]ulu]alda mafarula# abula \a$ifisal ]ulu]an. Kolareb i^ beTeralde bosaraw xiyaSde abula judiyaw \a$ifisa wugilan. 12. ХIажияссул ракI ХIавал кIалдиб. \a$iyaSul raj \awal jaldib. 13. ХIайваналцин рагъизе тIами Аллагьасс гьукъараб жойила. \aywanalcin ravi#e Tami allahaS huqarab $oyila. 14. ХIакимассда ццевессанги унге, хIамида нахъассанги унге. \akimaSda CeweSangi unge, \amida na]aSangi unge. 15. ХIакимзаби рихьидал, «рорчIами!» – ян вортулев, цогидазда бер чIвайдал, рихьичIеб ххвел гьабулев. \akim#abi ri%idal, «rorzami!» - an wortulew, cogida#da ber zwaydal, ri%izeb {wel habulew. 16. ХIакимассул витIи – чи ватIа гьавунгутIи. \akimaSul wiTi - xi waTa hawunguTi. 17. ХIакъаб рагIиялълъул къимат холареб. \aqab rafiya:ul qimat [olareb. 18. ХIакъги къоги – къарал бугъие. \aqgi qogi - qaral buviye. 19. ХIал бугев – гьакида, гьакил бетIергьан – гIодоссан. \al bugew - hakida, hakil beTerhan - fodoSan. 20. ХIал бугев – кидаго ххан, хIаликъав – кидаго лагъ. \al bugew - kidago {an, \aliqaw - kidago lav. 21. ХIал бугессул гIанкIудул хоноялълъ, хIал гьечIессул гIурул хоно бекулебила. \al bugeSul fanjudul [onoya:, \al hezeSul furul [ono bekulebila. 22. ХIал гIоларев хIилаялълъ бергьунев. \al folarew \ilaya: berhunew. 23. ХIал гIолеб гьечIони, хIилаги бегьулеб. \al foleb hezoni, \ilagi behuleb. 24. ХIал кколареб гьудуллъи ххалат ххутIулареб. \al Kolareb hudul;i {alat {uTulareb. 25. ХIал лъаларев гьудул – бекичIеб цIулакьо (ХIал лъаларев гьудулги бекичIеб цIулакьоги цого жалила). \al ;alarew hudul - bekizeb `ulapo (\al ;alarew hudulgi bekizeb `ulapogi cogo $alila). 26. ХIал лъаларей чIчIужугIаданалда тIаде иналдасса рекIараб ххвалчада тIаде ин лълъикIила. \al ;alarey Zu$ufadalda Tade inaldaSa rejarab {walxada Tade in :ijila. 27. ХIал лъаларессухъеги кьогейила налъи, хIал лъаларессухъаги босугейила. \al ;alareSu]egi pogeyila na;i, \al ;alareSu]agi bosugeyila. 28. ХIал хъубал гIадамал рукIинчIелани, ракьалдаги алжан букIинаанила. \al ]ubal fadamal rujinzelani, rapaldagi al$an bujinaanila. 29. ХIалакъаб жоялълъул гьан кьарияб бакIалдасса лълъикIаб, кьарияб жоялълъул гьан хIалакъаб бакIалдасса лълъикIаб. \alaqab $oya:ul han pariyab bajaldaSa :ijab, pariyab $oya:ul han \alaqab bajaldaSa :ijab. 30. ХIалакъаб куйдул боххалдасса кьарияб чахъдал ратIа лълъикIаб (ХIалакъаб цIцIеялдасса кьарияб бурутIго лълъикI). \alaqab kuydul bo{aldaSa pariyab xa]dal raTa :ijab (\alaqab ~eyaldaSa pariyab buruTgo :ij). 31. ХIалакъаб чахъдал гьаракь рагIулареб. \alaqab xa]dal harap rafulareb. 32. ХIалакъаб чол гьод ххалатаб, гьекъарав чияссул ххабар чIамучIаб. \alaqab xol hod {alatab, heqaraw xiyaSul {abar zamuzab. 33. ХIалакъаб чу – квешаб чу, кьарияб чу – лълъикIаб чу. \alaqab xu - kwe^ab xu, pariyab xu - :ijab xu. ГIодор чIчIарал гIадамазда ццевессан анила цо рекIарав. - Чол цIакълъи! Берцинлъи! – ян киназго беццанила нухлулассул чу. - Долълъул кьаралъигихха, дир лъимал! – ан абунила тIириги канлъи бихьуларев херав чияссги. Канлъиги бихьулареб меххалълъ, дуда доб чу кьарияб букIин кин лъарабан абигун, кIудияв чиясс гьадаб кици тIамун буго. fodor Zaral fadama#da CeweSan anila co rejaraw. - xol `aq;i! bercin;i! - yan kina#go beCanila nu[lulaSul xu. - do:ul para;igi{a, dir ;imal! - an abunila Tirigi kan;i bi%ularew [eraw xiyaSgi. kan;igi bi%ulareb me{a:, duda dob xu pariyab bujin kin ;araban abigun, judiyaw xiyaS hadab kici Tamun bugo. 34. ХIалалав вакъуларо, бикъарав гIорцIцIуларо. \alalaw waqularo, biqaraw for~ularo. 35. ХIаликъассул рагIи кIудияб, къокъассул гIамал кIудияб. \aliqaSul rafi judiyab, qoqaSul famal judiyab. 36. ХIалил хIалтIиялълъ черхх чIвалеб, хIалтIуларесс рукъ чIвалеб. \alil \alTiya: xer{ zwaleb, \alTulareS ruq zwaleb. 37. ХIалимаб чахъу лъабцIцIул къунцIулебила. \alimab xa]u ;ab~ul qun`ulebila. 38. ХIалимассда къвал бай, къел кколев довегIан те. \alimaSda qwal bay, qel Kolew dowefan te. 39. ХIалимассе хъиру гIадав, хъачIассе квасквас гIадав. \alimaSe ]iru fadaw, ]azaSe kwaskwas fadaw. 40. ХIалихьалъиялда цадахъ хIалихьалъи хьвадулебила, бихьинчилъиялда цадахъ бихьинчилъи рекъолебила. \ali%a;iyalda cada] \ali%a;i %wadulebila, bi%inxi;iyalda cada] bi%inxi;i reqolebila. 41. ХIалихьатав васассдасса, гьевги хун, чIчIикIараб бахъухъго лълъикIила. \ali%ataw wasaSdaSa, hewgi [un, Zijarab bu]u]go :ijila. 42. ХIалихьатав ватидал, чияссе гьабизессеб тамихI – реххунтей. \ali%ataw watidal, xiyaSe habi#eSeb tami\ - re{untey. 43. ХIалихьатав гьудулассдасса бахIарчияв тушманго лълъикIила. \ali%ataw hudulaSdaSa ba\arxiyaw tu^mango :ijila. 44. ХIалихьатаб гьой чурутIа багъула, хIалихьатав чи гъасстIа вагъула. \ali%atab hoy xuruTa bavula, \ali%ataw xi vaSTa wavula. 45. ХIалихьатав ххан ккани, улка биххулеб, хIалихьатав гIел ккани, магъил гIадлу биххулеб. \ali%ataw {an Kani, ulka bi{uleb, \ali%ataw fel Kani, mavil fadlu bi{uleb. 46. ХIалихьатав чияссда хIал лъазе тоге. \ali%araw xiyaSda \al ;a#e toge. 47. ХIалихьатав чияссухъа босараб ханида жаниб багIархоно батуларебила. \ali%ataw xiyaSu]a bosarab [anida $anib bafar[ono batularebila. 48. ХIалихьатассул рекIелI – ххиянат, бахIарчияссул рекIелI – ритIухълъи. \ali%ataSul reje/ - {iyanat, ba\arxiyaSul reje/ - riTu];i. 49. ХIалицца бахъараб ритIухълъи тIоххол къайи гIадаб жойила. \aliCa ba]arab riTu];i To{ol qayi fadab $oyila. 50. ХIалицца гIияда нахъе битIараб гьойцца гьумер хъахIаб жо гьабулареб. \aliCa fiyada na]e biTarab hoyCa humer ]a\ab $o habulareb. 51. ХIалихьатав чи бусен борлIун вилълъизегIан чIаго ххутIагийила. \ali%ataw xi busen bor/un wi:i#efan zago {uTagiyila. 52. ХIалихьатав гьудулассдасса яхI бугев тушманго лълъикIила. \ali%ataw hudulaSdaSa ya\ bugew tu^mango :ijila. 53. ХIалицца базабураб какил кири букIунареб, хIалицца гьабизабураб хIалтIуда гугьар букIунареб. \aliCa ba#aburab kakil kiri bujunareb, \aliCa habi#aburab \alTuda guhar bujunareb. 54. ХIалтIарассда лъала ххинкIазул тIагIам. \alTaraSda ;ala {inja#ul Tafam. 55. ХIалтIи балагье, хIалихьалъи баччуге, хъантIун кванаге, дандеяссухъги валагье. \alTi balahe, \ali%a;i baXuge, ]anTun kwanage, dandeyaSu]gi walahe. 56. ХIалтIи батарассда боцIцIиги батулеб. \alTi bataraSda bo~igi batuleb. 57. ХIалтIи битIун унаро, бутIрул лълъикIал гьечIони, гьобоги ххеноларо, жонода тIад гурони. \alTi biTun unaro, buTrul :ijal hezoni, hobogi {enolaro, $onoda Tad guroni. 58. ХIалтIи бокьарасс гьобо бай, ургъел бокьарасс гIи хьихье. \alTi boparaS hobo bay, urvel boparaS fi %i%e. 59. ХIалтIи бокьизе лъабго сон къваригIунеб, кIкIухIал лIугьине лъабго къоги гIолеб. \alTi bopi#e ;abgo son qwarifuneb, Ju\al /uhine ;abgo qogi foleb. 60. ХIалтIи бокьуларесс кьалги хIехьолареб. \alTi bopulareS palgi \e%olareb. 61. ХIалтIи буго ракIалълъ гьабулеб жо. \alTi bugo raja: habuleb $o. 62. ХIалтIи гьабизеги къваригIунеб гьелда рекъараб маххщел, дагьаб жо гьабизеги къваригIунеб гьелда рекъараб заман. \alTi habi#egi qwarifuneb helda reqarab ma{&el, dahab $o habi#egi qwarifuneb helda reqarab #aman. 63. ХIалтIи гьечIев гIалимчи – цIцIад балареб накIкI. \alTi hezew falimxi - ~ad balareb naJ. 64. ХIалтIи гьечIессе къо ххалатаб, рокьи ккарассе сордо ххалатаб. \alTi hezeSe qo {alatab, ropi KaraSe sordo {alatab. 65. ХIалтIи гьечIессул чед гьечIеб, чед гьечIони, гIумру гьечIеб. \alTi hezeSul xed hezeb, xed hezoni, fumru hezeb. 66. ХIалтIи гьечIони, лълъикIлъи гьечIо, лълъикIлъи гьечIони, дунял гьечIо. \alTi hezoni, :ij;i hezo, :ij;i hezoni, dunyal hezo. 67. ХIалтIи жаналда рекъон гьабе, квен чехьалда рекъон кванай. \alTi $analda reqon habe, kwen xe%alda reqon kwanay. 68. ХIалтIи катил гIадав, кванай хIамил гIадав. \alTi katil fadaw, kwanay \amil fadaw. 69. ХIалтIи кутакалълъ гьабулареб, маххщелги къваригIунеб. \alTi kutaka: habulareb, ma{&elgi qwarifuneb. 70. ХIалтIи къолеб, гIадамал бергьунел. \alTi qoleb, fadamal berhunel. 71. ХIалтIи лълъикIаб ххеххдаричIеб. \alTi :ijab {e{darizeb. 72. ХIалтIи лълъикIавги веццулев, хIелхIедаравги веццулев. \alTi :ijawgi weCulew, \el\edarawgi weCulew. 73. ХIалтIи – рухI гьечIеб жо. \alTi - ru\ hezeb $o. 74. ХIалтIи рихарассул гIусал-цабиги чIчIола (Кверал хIалтIичIони, цаби хIалтIуларо). \alTi ri[araSul fusal-cabigi Zola (kweral \alTizoni, cabi \alTularo). 75. ХIалтIи тIагIаралълъ гIомо борлIулеб. \alTi Tafara: fomo bor/uleb. 76. ХIалтIи тIагIун чи холарев (Дир инссуцца нусиялда ххадур сонал ран рукIанила, гьессулни хIалтIи лIугIун букIинчIила). \alTi Tafun xi [olarew (dir inSuCa nusiyalda {adur sonak ran rujanila, heSulni \alTi /ufun bujinzila). 77. ХIалтIи тIагIуна гьабичIого тараб меххалълъ. \alTi Tafuna habizogo tarab me{a:. 78. ХIалтIи тIагIуна нилI хвараб меххалълъ, чи регIула ункъабго къоно чIвараб меххалълъ. \alTi Tafuna ni/ [warab me{a:, xi refula unqabgo qono zwarab me{a:. 79. ХIалтIи чIалгIарассул цаби чIандоларел. \alTi zalfaraSul cabi zandolarel. 80. ХIалтIани маххги гвангъулеб. \alTani ma{gi gwanvuleb. 81. ХIалтIарассул габур биццатаб, хIалтIуларессул гьури биццатаб. \alTaraSul gabur biCatab, \alTulareSul huri biCatab. 82. ХIалтIизе ккани – херав, хвезе ккани – бахIарав. \alTi#e Kani - [eraw, [we#e Kani - ba\araw. 83. ХIалтIичIого кваналеб бакI батани, нижедаги лъазабе. \alTizogo kwanaleb baj batani, ni$edagi ;a#abe. Эменги васги рекьуда рукIанила. Вас ццеве вилълъунев вукIанила, инссуцца пурццигIоркь ккун букIанила. Васассда хIалтIи ххеххгого чIалгIанила. Гьесс оцал рахънисса къватIире ине толел рукIанила. Эмен гьессде семулев вукIанила. - Дида дур лIугIиго гьечIеб хIалтIи чIалгIана! – янги абун, вас лIутун унев вукIанила. - ЧIчIа! – ян ахIанила инссуцца. – ХIалтIичIого кваналеб бакI батани, нижедаги лъазабизе вачIа! emengi wasgi repuda rujanila. was Cewe wi:unew wujanila, inSuCa _urCiforp Kun bujanila. wasaSda \alTi {e{gogo zalfanila. heS ocal ra]niSa qwaTire ine tolel rujanila. emen heSde semulew wujanila. - dida dur /ufigo hezeb \alTi zalfana! - yangi abun, was /utun unew wujanila. - Za! - yan a\anila inSuCa. - \alTizogo kwanareb baj batani, ni$edagi ;a#abi#e waza! 84. ХIалтIичIони хIалтIи букIунаро. \alTizogo \alTi bujunaro. 85. ХIалтIичIони чIамулареб, чIамичIогоги гIолареб. \alTizoni zamulareb, zamizogo folareb. 86. ХIалтIуда маххссара лъалареб, маххссараялълъ квен кьолареб. \alTuda ma{Saro ;alareb, ma{Saraya: kwen polareb. 87. ХIалтIуда рекъарабила мухьги букIунеб. \alTuda reqarabila mu%gi bujuneb. 88. ХIалтIудасса хIинкъуларессдасса хIалтIи хIинкъулебила. \alTudaSa \inqulareSdaSa \alTi \inqulebila. 89. ХIалтIуде унелълъул ццевехъан – мискинчи, берталълъе унелълъул ццевехъан – бечедав чи. \alTude une:ul Cewe]an - miskinxi, berta:e une:ul Cewe]an - bexedaw xi. 90. ХIалтIуе – квалквад, квание – гъалбацI. \alTuye - kwalkwad, kwaniye - valba`. 91. ХIалтIуе – кечI, кинидае – лаилагьа. \alTuye - kez, kinidaye - lailaha. 92. ХIалтIуе – пахъла, квание – хъанхъра. \alTuye - _a]la, kwaniye - ]an]ra. 93. ХIалтIуде – хьадар, квание – гIедер. \alTude - %adar, kwaniye - feder. 94. ХIалтIул квешлъи – гьабунгутIи, гьудулассул квешлъи– хIалккунгутIи.# \alTul kwe^;i - habunguTi, hudulaSul kwe^;i - \alKunguTi. 95. ХIалтIул лълъикIлъи лIугIидал лъала, чияссул лълъикIлъи хведал лъала. \alTul :ij;i /ufidal ;ala, xiyaSul :ij;i [wedal ;ala. 96. ХIалтIул пайда гьечIеб пикру гьечIони. \alTul _ayda hezeb _ikru hezoni. 97. ХIалтIул рагIал тIерен ккурав, тIабкIил рагIал биццат ккурав. \alTul rafal Teren Kuraw, Tabjil rafal biCat Kuraw. 98. ХIалтIул ссвак хIалтIун гурони бахъулареб. \alTul Swak \alTun guroni ba]ulareb. 99. ХIалтIул ургъалида таги. \alTul urvalida tagi. 100. ХIалтIулев кванарав, хIалтIуларев хIацIцIадулев ххутIарав. \alTulew kwanalew, \alTularew \a~adulew {uTaraw. 101. ХIалтIулел кверал гурел хъубал, хIалтIуларелин. \alTulel kweral gurel ]ubal, \alTularelin. 102. ХIалтIулел ратаралълъув хIалтIе, кваналел ратаралълъув кванай. \alTulel ratara:uw \alTe, kwanalel ratara:uw kwanay. 103. ХIалтIулIги кванилIги – ссундулIго гIорхъи букIине кколебила. \alTu/gi kwani/gi - Sundu/go for]i bujine Kolebila. 104. ХIалтIун бечелъарав гIорцIцIун хваравила, ххиялаз бечелъарав вакъун хваравила. \alTun bexe;araw for~un [warawila, {iyala# bexe;araw waqun [warawila. 105. ХIалтIун бечелъула, бихьун цIцIодорлъула. \alTun bexe;ula, bi%un ~odor;ula. 106. ХIалтIун ххадуб квараб – гьуинаб, кьижун ххадуб квараб – кьогIаб. \alTun {adub kwarab - huinab, pi$un {adub kwarab - pofab. Эбелги васалги хурир хIалтIулел рукIанила. Къалъуда эбелалълъ гьезда гьикъанила. ebelgi wasalgi [urir \alTulel rujanila. qa;uda ebela: he#da hiqanila. - ГьабсагIат кьолеб ридигун ххинкIищ бокьилеб, бакъанида кьолеб хIаливайищ бокьилеб? - habsafat poleb ridigun {inji& bopileb, baqanida poleb \aliwayi& bopileb? - Бакъанида кьолеб хIаливаялдасса гьанжего кьолеб ридиги ххинкIги бокьила, эбел, – ан абунила цоясс. - baqanida poleb \aliwayaldaSa han$ego poleb ridigi {injgi bopila, ebel, - an abunila coyaS. - Диени бакъанида кьолеб хIаливаго бокьила, – ян абунила цойгиясс. - diyeni baqanida poleb \aliwago bopila, - yan abunila coygiyaS. Бакъанида хIалтIи лIугIун ххадуб эбелалълъ кIиабилев васассда ццебеги гъобго ридиги ххинкIги лъунила. baqanida \alTi /ufun {adub ebela: jiabilew wasaSda Cebegi vobgo ridigi {injgi ;unila. - ВахI, эбел, бакъанида хIалива кьезе гурищ къотIи букIараб? – ан абунила гьесс. - wa\, ebel, baqanida \aliwa pe#e guri& qoTi bujarab? - an abunila heS. - ХIалтIи лIугIун ххадуб кванараб ххинкI хIаливаялдасса гьуинаб букIуна, дир вас, хIал бихьея цо, – ян абунила эбелалълъ. - \alTi /ufun {adub kwaranab {inj \aliwayaldaSa huinab bujuna, dir was, \al bi%eya, - yan abunila ebela:. - БитIараб букIун буго, эбел. ХIаливаялдасса гьуинаб ххинкIги буго, рахьалдасса тIагIамаб ридиги буго, – ян абунила васасс, гъираялда ццебе лъураб квенги кваналаго. - biTarab bujun bugo, ebel. \aliwayaldaSa huinab {injgi bugo, ra%aldaSa Tafamab ridigi bugo, - yan abunila wasaS, virayalda Cebe ;urab kwengi kwanalago. ХIалтIун ххадуб квараб – гьуинаб, кьижун ххадуб квараб – кьогIабан кици рехханила эбелалълъ. \alTun {adub kwarab - huinab, pi$un {adub kwarab - pofaban kici re{anila ebela:. 107. ХIалтIухъанассдасса хIалтIи хIинкъулеб, бахIарчияссдасса гула хIинкъулеб. \alTu]anaSdaSa \alTi \inquleb, ba\arxiyaSdaSa gula \inquleb. 108. ХIалтIухъанассе мухь гьессда бараб гIетI бакъвалалде кьейила. \alTu]anaSe mu% heSda barab feT baqwalalde peyila. 109. ХIалтIуцца хIалтIи малълъулеб, боцIцIуцца мацIцI малълъулеб. \alTuCa \alTi ma:uleb, bo~uCa ma~ ma:uleb. 110. ХIалхьи гьечIеб чIчIеялдасса чIчIей гьечIеб рилълъинго лълъикI. \al%i hezeb ZeyaldaSa Zey hezeb ri:ingi :ij. 111. ХIалценги, цIаги, рокьиги раххчун бажаруларелила. \alcengi, `agi, ropigi ra{xun ba$arularelila. 112. ХIама бегьичIони, хIамихъ босараб бегьулеб. \ama behizoni, \ami] bosarab behuleb. 113. ХIама бергьинегIан чу биччалареб. \ama berhinefan xu biXalareb. 114. ХIама биларассулила къоги билулеб. \ama bilaraSulila qogi biluleb. 115. ХIама бугони гъалдибер камиларо. \ama bugoni valdiber kamilaro. 116. ХIама букIана – кьили щвечIо, кьили букIана – хIама щвечIо. \ama bujana - pili &wezo, pili bujana - \ama &wezo. 117. ХIама гIундуздассан лъалебила, гIабдал каламалдассан лъалевила. \ama fundu#daSan ;alebila, fabdal kalamaldaSan ;alewila. 118. ХIама кьололаго кьолокьги чIвалеб, кьили бахъулаго ххадубги чIвалеб. \ama pololago polopgi zwaleb, pili ba]ulago {adubgi zwaleb. 119. ХIама кьололессеги хIал кьейила. \ama pololeSegi \al peyila. 120. ХIама тункизабурассда гIорцIен тункизабулеб. \ama tunki#aburaSda for`un tunki#abuleb. 121. ХIама хвани варис гьойила. \ama [wani waris hoyila. 122. ХIама хвани тIом ххутIула, на хвани щибго ххутIуларо. \ama [wani Tom {uTula, na [wani &ibgo {uTularo. 123. ХIама хвани хур хола. \ama [wani [ur [ola. 124. ХIама хвей – чодуе балагь. \ama [wey - xoduye balah. 125. ХIама – хIамихъего, чу – чохъего. \ama - \ami]ego, xu - xo]ego. 126. ХIама чIвай бацIил гIайиб батани, бацIал ругеб бакIалде ин хIамилги гIайиб буго. \ama zway ba`il fayib batani, ba`al rugeb bajalde in \amilgi fayib bugo. 127. ХIамабагьадур камураб росу букIунареб, хIажигIиса камураб бертин букIунареб. \amabahadur kamurab rosu bujunareb, \a$ifisa kamurab bertin bujunareb. 128. ХIамабагьадурассул гIумру къокъаб. \amabahaduraSul fumru qoqab. 129. ХIамабагьадурлъиги гьабуге, гьечIеб бахIарчилъи бихьизабизеги лIугьунге. \amabahadur;igi habuge, hezeb ba\arxi;i bi%i#abi#egi /uhunge. 130. ХIамабахIарчилъи гьабизе ццевеги кIанцIуге, лIутизе нахъаги чIчIоге. \amaba\arxi;i habi#e Cewegi jan`uge, /uti#e na]agi Zoge. 131. ХIамаги бацIадиссессул, бацIги бацIадиссессул. \amagi ba`adiSeSul, ba`gi ba`adiSeSul. 132. ХIамаги дирго, гьирги дирго. \amagi dirgo, hirgi dirgo. 133. ХIамаги къваригIун, къадруги бокьун. \amagi qwarifun, qadrugi bopun. 134. ХIамаги хIамайила, хIамида рекIаравги хIамайила. \amagi \amayila, \amida rejarawgi \amayila. 135. ХIамагIанаб бацI букIунареб, бицан щинаб рагIи батулареб. \amafanab ba` bujunareb, bican &inab rafi batulareb. 136. ХIамалъун гьагIулареб, гьойлъун хIапулареб. \ama;un hafulareb, hoy;un \a_ulareb. 137. ХIамида асскIобе гIари гуребила бачIунеб, гIорода асскIобе хIамайила. \amida aSjobe fari gurebila bazuneb, foroda aSjobe \amayila. 138. ХIамида жибго хIама букIин гIин цIцIараб меххалълъ гурони лъачIебила. \amida $ibgo \ama bujin fin ~arab me{a: guroni ;azebila. 139. ХIамида къвал бан хIама балагьарав, чода рекIун чу балагьарав. \amida qwal ban \ama balaharaw, xoda rejun xu balaharaw. 140. ХIамида кьабизе щвечIони, гъалдибералдагIаги кьабейила. \amida pabi#e &wezoni, valdiberaldafagi pabeyila. 141. ХIамида кьили рекъолареб, чода гъалдибер рекъолареб. \amida pili reqolareb, xoda valdiber reqolareb. 142. ХIамида кIерт берцинаб (Бищун берцинаб жоялда байилан хIамихъе цIцIумур кьурабила, гьелълъги жиндирго кIартида барабила). \amida jert bercinab (bi&un bercinab $oyalda bayilan \ami]e ~umur purabila, he:gi $indirgo jartida barabila). 143. ХIамида оххцер кваназе щибила лъалеб. \amida o{cer kwana#e &ibila ;aleb. 144. ХIамида рагIизе гъалдибералда кьабулеб. \amida rafi#e valdiberalda pabuleb. 145. ХIамида хIеренлъи лъалареб, лълъадуе рецц рекъолареб. \amida \eren;i ;alareb, :aduye reC reqolareb. 146. ХIамидаги мачу ретIарал, бачидаги чарухъал ретIарал. \amidagi maxu reTaral, baxidagi xaru]al reTaral. 147. ХIамидассанила бачида мал базе лъараб. \amidaSanila baxida mal ba#e ;arab. 148. ХIамие жиндирго гьагIи берцинаб, хIелкие жиндирго гIегIеди берцинаб. \amiye $indirgo hafi bercinab, \elkiye $indirgo fefedi bercinab. 149. ХIамие тIил гьечIого гIолареб, тIоххое риди гьечIого гIолареб (ХIамие – тIил, тIоххое – риди). \amiye Til hezogo folareb, To{oye ridi hezogo folareb (\amiye - Til, To{oye - ridi). 150. ХIамие – хIенссеркIо, чодуе – цIцIал. \amiye - \enSerjo, xoduye - ~al. 151. ХIамие – чури, чоде – кIалцIи. \amiye - xuri, xode - jal`i. 152. ХIамикълъи бихьарассила хIамил къимат гьабулеб. \amiq;i bi%araSila \amil qimat habuleb. 153. ХIамил гьагIдеялълъ гьойдул бетIер унтарабила. \amil hafdeya: hoydul beTer untarabila. 154. ХIамил гIайиб – хIалакълъи, гIарцул гIайиб – гьечIолъи. \amil fayib - \alaq;i, farcul fayib - hezo;i. 155. ХIамил гIундул ххалалъаралила, алжаналълъубе билълъунарого, цIцIан рачIчI къокълъарабила, къватIибе билълъунарого, тIун. \amil fundul {ala;aralila, al$ana:ube bi:unarogo, ~an raZ qoq;alabila, qwaTibe bi:unarogo, Tun. 156. ХIамил инссухъачи гьвейила. \amil inSu]axi hweyila. 157. ХIамил мугъалда носол балги цун. \amil muvalda nosol balgi cun. 158. ХIамил рачIчIалда кигIан букIунебилан гьикъани, цоясс абила натI букIунилан, цогиясс абила натIгун бащадаб букIунилан. \amil raZalda kifan bujunebilan hiqani, coyaS abila naT bujunilan, cogiyaS abila naTgun ba&adab bujunilan. 159. ХIамил рачIчIалълъги чаргъеду ккурабила. \amil raZa:gi xarvedu Kurabila. 160. ХIамил сапаралълъ чи бечелъиларо. \amil sa_ara: xi beze;ilaro. 161. ХIамил хвел – гьвел кIалбиччанкъо. \amil [wel - hwel jalbiXanqo. 162. ХIамилги къажарассулги херлъи-бахIарлъи лъаларебила. \amilgi qa$araSulgi [er;i-ba\ar;i ;alarebila. 163. ХIамитIасса вортулев чотIа рекIунарев. \amiTaSa wortulew xoTa rejunarew. 164. ХIамитIенкел тIад чIваниги берцинай йиго берцинай. \amiTenkel Tad zwanigi bercinay yigo bercinay. 165. ХIамихъего хьвагIулагойила бачил бохх бекараб. \ami]ego %wafulagoyila baxil bo{ bekarab. 166. ХIамицца абурабила лъалареб бакIалдеги бачун жиб чуйилан бичейилан. \amiCa aburabila ;alareb bajaldegi baxun $ib xuyilan bixeyila. 167. ХIамицца ганчIилI речIчIулел, чоцца хIурулI речIчIулел. \amiCa ganzi/ reZulel, xoCa \uru/ reZulel. 168. ХIамицца гIундул кIорокIун бацI хIинкъиларо. \amiCa fundul jorojun ba` \inqilaro. 169. ХIамицца жиндаго кьабизе тIил, къалиги бан, босарабила, гIабдалассда кьабизе тIил, къолода ххадуб ссахIги бан, босизе кколебила. \amiCa $indago pabi#e Til, qaligi ban, bosarabila, fabdalaSda pabi#e Til, qoloda {adub Sa\gi ban, bosi#e Kolebila. 170. ХIамицца реххарав гIорцIада бегьуларев, гIорцIада чухьарлъарав чода ярагьунарев. \amiCa re{araw for`ada behularew, for`ada xu%ar;araw xoda yarahunew. 171. ХIан гIадин хIанчIиледухъ тамахгоги вукIунгейила, чIваркьан векиледухъ къвакIунги вукIунгейила. \an fadin \anziledu] tama[gogi wujungeyila, zwarpan wekiledu] qwajungi wujungeyila. 172. ХIанчIарассда гурони ххинкIил мегI лъалареб. \anzaraSda guroni {injil mef ;alareb. 173. ХIанчIида ракIалда мочохурила. \anzida rajalda moxo[urila. 174. ХIанчIидаги кIолебила жинда рекъараб лълъикIлъи гьабизе. \anzidagi jolebila $inda reqarab :ij;i habi#e. Цо чияссул рукъзабахъ цIа ккун букIанила. Цояз гIертIаз, цояз хьагаз лълъимги баччун, цIа ссвинабизе лIугьанила гIадамал. ЦIа тIадеялдасса тIаде гьалаглъулеб букIанила. Кумекалълъе дагьалги гIадамал ругеланищан ккараб хIал букIанила. co xiyaSul ruq#aba] `a Kun bujanila. coya# ferTa#, coya# %aga# :imgi baXun, `a Swinabi#e /uhanila fadamal. `a TedayaldaSa Tade halag;uleb bujanila. kumeka:e dahalgi fadamal rugelani&an Karab \al bujanila. ГIадамазда чIчIечIого цIадуда тIаде боржун бачIунеб, нахъе унеб цо гьитIинаб хIинчIчI бихьанила. Цояз абунила гьаниб гьелълъул бусен батилилан, цогияз абунила тIинчI батилилан. Рукъалълъул бетIергьанассда бихьанила хIинчIчIалълъ, риччарал куркьбалги тварххезарун, цIадутIе лълъел къатIраби тIинкIизарулел. ГIажаиблъарав гьесс хIинчIчIалде ахIанила - fadama#da Zezogo `aduda Tade bor$un bazuneb, na]e uneb co hiTinab \inZ bi%anila. coya# abunila hanib he:ul busen batililan, cogiya# abunila Tinz batililan. ruqa:ul beTerhanaSda bi%anila \inZa:, riXaral kurpbalgi twar{e#arun, `aduTe :el qaTrabi Tinji#arulel. fa$aib;araw heS \inZalde a\anila - - Я пакъир! Гьалго щинал гIадамазда ссвинабизе кIоларого бугеб цIа дур куркьбаздассан тIинкIарал къатIрабазищ ссвинабилеб? - ya _aqir! halgo &inal fadama#da Swinabi#e jolarogo bugeb `a dur kurpba#daSan Tinjaral qaTaba#i& Swinabileb? - БитIараб буго, – ян абунила хIинчIчIалълъ. – Дир куркьбаздассан тIинкIараб лълъецца гьеб ссвинаро. Дие бокьун буго гIадамаз дуе гьабулеб кIудияб лълъикIлъиялда гьоркьоб цо гьитIинабниги бутIа дирги букIине! - biTarab bugo, - yan abunila \inZa:. - dir kurpba#daSan Tinjarab :eCa heb Swinaro. diye bopun bugo fadama# duye habuleb judiyab :ij;iyalda horpob co hiTinabnigi buTa dirgi bujine! Гьединги абун, хIинчIчI нахъеги куркьбал риччизаризе анила. hedingi abun, \inZ na[egi kurpbal riXi#ari#e anila. 175. ХIанчIчIие бусенги – ватIан, къоркъое хIорги – ватIан. \anXiye busengi - waTan, qorqoye \orgi - waTan. 176. ХIанчIчIил багьа – чIарил хъат. \anZil baha - zaril ]at. 177. ХIанчIчIил кIалдисса мугьги бахъуге, чияда бицунеб жоялда гъоркье гIинги ккоге. \anZil jaldiSa muhgi ba]uge, xiyada bicuneb $oyalda vorpe fingi Koge. 178. ХIанчIчIида гьорол хIал лъалеб, ччугIида лълъадал хIал лъалеб. \anZida horol \al ;aleb, Xufida :adal \al ;aleb. 179. ХIанчIчIилаб – хIанчIчIие, гъадилаб – гъадие. \anXilab - \anZiye, vadilab - vadiye. 180. ХIанчIчIицца абурабила - лълъикIав бахIарчиясс жинда гьецIцIоги речIчIиларила, къадарасс реххараб щвезе жибги чIчIеларила. \anZiCa aburabila - :ijaw ba\arxiyaS $inda he~ogi reZilarila, qadaraS re{arab &we#e $ibgi Zelarila. 181. ХIанчIчIиццаги чIчIезе гIаркьел берцинаб бищулебила. \anZiCagi Ze#e farpel bercinab bi&ulebila. 182. ХIапдолареб гьойдуе чури тIолареб. \a_dolareb hoyduye xuri Tolareb. 183. ХIарам гьабурассе хIучч битIуларо. \aram haburaSe \uX biTularo. 184. ХIарам-хIалал кIоченчIого хIалтIулев Аллагьассеги вокьулев. \aram-\alal joxenzogo \alTulew allahaSegi wopulew. 185. ХIарамаб боцIцIи кванан кьаралъиялдасса, хIалалаб боцIцIи кванан хIалакълъиго лълъикI. \aramab bo~i kwanan para;iyaldaSa, \alalab bo~i kwanan \alaq;igo :ij. 186. ХIарамаб боцIцIуда баркат лъолареб. \aramab bo~uda barkat ;olareb. 187. ХIарччида нахъа чехь цIуне, чияр рокъоб бер цIуне. \arXida na]a xe% `une, xiyar roqob ber `une. 188. ХIарччил кинаб рахъалдассан кваниги – цохIого мочол ххинкIал. \arXil kinab ra]aldaSan kwanigi - co\ogo moxol {injal. 189. ХIарччиниб ххинкIги цо букIунаребила. \arXinib {injgi co bujunarebila. 190. ХIарччиниссаги бортун, туртидассанги хъущтIун. \arXiniSagi bortun, turtidaSangi ]u&Tun. 191. ХIарччихъ валагьун кванай, копохъ валагьун велъе. \arXi] walahun kwanay, ko_o] walahun we;e. 192. ХIарщуда хIетIе хъвазе теларилан лIугьарав магIаруласс хIарщулI дегIен чIчIарабила. \ar&uda \eTe ]wa#e telarilan /uharaw mafarulaS \ar&u/ defen Zarabila. 193. ХIарщулI тIилал кьабуни, тIираби дудегоги щолел. \ar&u/ Tilal pabuni, Tirabi dudegogi &olel. 194. ХIарщулIе ккун чоргарав чурун вацIцIалъула, чагъир гьекъон чоргарав чурун вацIцIалъуларо. \ar&u/e Kun xorgaraw xurun wa~a;ula, xavir heqon xorgaraw xurun wa~a;ularo. 195. ХIарщулIе реххунилан месед чороклъулареб. \ar&u/e re{unilan mesed xorok;ulareb. 196. ХIарщулI цIцIалги кьабуге, цIцIалкIинибе лълъимги тIоге. \ar&u/ ~algi pabuge, ~aljinibe :imgi Toge. 197. ХIасанил чу бачиде ккарабила. \asanil xu baxide Karabila. 198. ХIатIал ракулI ругессул кверал гьацIцIул цIолелила. \aTal raku/ rugeSul kweral ha~ul `olelila. 199. ХIатIида тункун ворчIиялдасса нуцIцIида тункун ворчIи лълъикIаб. \aTida tunkun worziyaldaSa nu~ida tunkun worzi :ijab. 200. ХIатIиде бахине тани, нацIцI бетIералдеги бахунебила. \aTide ba[ine tani, na~ beTeraldegi ba[unebila. 201. ХIатIикь щиб бугебали малъ гIодоб чIвалалде валагье. \aTip &ib bugebali ma; fodob zwalalde walahe. 202. ХIебтил бугониги дирго кунта дарайдул. \ebtil bugonigi dirgo kunta daraydul. 203. ХIежалде ан щинавги хIажи вукIунаревила, цIцIалан щинавги дибир вахъунаревила. \e$alde an &inawgi \a$i wujunarewila, ~alan &inawgi dibir wa]unarewila. 204. ХIежалде унилан хIама хIажилъиларо. \e$alde unilan \ama \a$i;ilaro. 205. ХIелеко гIегIедунилан сордо рогьинаро, гIегIедичIогойилан сордо рогьинчIогоги букIинаро. \eleko fefedunilan sordo rohinaro, fefedizogoyilan sordo rohinzogogi bujinaro. 206. ХIелеко лIугьунеб тIинчI ханинибго чIчIикIдулеб. \eleko /uhuneb Tinz [aninibgo Zijduleb. 207. ХIелкида кколебила, жиб тIассан унелълъул, тIох тIечIого киндай ххутIулебилан. \elkida Kolebila, $ib TaSan une:ul, To[ Tezogo kinday {uTulebilan. 208. ХIелкил гьудул гьечIевила, гьорол тушман гьечIевила. \elkil hudul hezewila, horol tu^man hezewila. 209. ХIелкил гIадаб гIамал, гIебу гIадаб ракI. \elkil fadab famal, febu fadab raj. 210. ХIеренаб мацIцI чармил ххвалчадассаги бергьунебила. \erenab ma~ xarmil {walxadaSagi berhunebila. 211. ХIетIе кодобе босилалде, чIчIезе бакI хIадур гьабе. \eTe kodobe bosilalde, Ze#e baj \adur habe. 212. ХIетIе хъущтIун вортарав тирщун тIаде вахъуна, мацIцI хъущтIун вортарассда вахъине хIал кIоларо. \eTe ]u&Tun wortaraw tir&un Tade wa]una, ma~ ]u&Tun wortaraSda wa]ine \al jolaro. 213. ХIехьоларессе боцIцIи кьогеги, Аллагь! \e%olareSe bo~i pogegi, allah! 214. ХIилаялълъ балагьуге, хIалтIун балагье. \ilaya: balahuge, \alTun balahe. 215. ХIилаялълъ бергьинги гьунар буго. \ilaya: berhingi hunar bugo. 216. ХIинкъараб гьой гIемер хIапдолебила. \inqarab hoy femer \a_dolebila. 217. ХIинкъараб лочнохъе чан щолареб, хIинкъараб боцца хъала бахъулареб. \inqarab loxno]e xan &olareb, \inqarab boCa ]ala ba]ulareb. 218. ХIинкъарав гьойдаги ватIа гьавизе лъалевила. \inqaraw hoydagi waTa hawi#e ;alewila. 219. ХIинкъарав къойил хола, къвакIарав цоцIцIул хола. \inqaraw qoyil [ola, qwajaraw co~ul [ola. 220. ХIинкъарав, къурав чиясс гIамал гIемер гьабула. \inqaraw, quraw xiyaS famal femer habula. 221. ХIинкъарав чияссда рохьги бойилан кколебила, гъотIол гIаркьелги жинде битIизабураб туманкIилан кколебила. \inqaraw xiyaSda ro%gi boyilan Kolebila, voTol farpelgi $inde biTi#aburab tumanjilan Kolebila. 222. ХIинкъаравги гьардохъанги – гьвел мурад. \inqarawgi hardo]angi - hwel murad. 223. ХIинкъарассда мал балев, къвакIарассда къвал балев. \inqaraSda mal balew, qwajaraSda qwal balew. 224. ХIинкъарассе хIалхьи гьечIеб. \inqaraSe \al%i hezeb. 225. ХIинкъарассул квер ххеххаб, виххарассул хIетI ххеххаб. \inqaraSul kwer {e{ab, wi{araSul \eT {e{ab. 226. ХIинкъарассулгун гьудуллъи гьабуге. \inqaraSulgun hudul;i habuge. 227. ХIинкъарассухъа билараб багьадурассда батулеб. \inqaraSu]a bilarab bahaduraSda batuleb. 228. ХIинкъи гьечIеб жо кетойила, кутак бугеб жо цIцIунцIцIрайила. \inqi hezeb $o ketoyila, kutak bugeb $o ~un~rayila. 229. ХIинкъи гIанкIкIие те, хIамабагьадурлъи гIабдалассе те. \inqi fanJiye te, \amabahadur;i fabdalaSe te. 230. ХIинкъи – цIцIодорлъи, цIакълъи – гьаглъи. \inqi - ~odor;i, `aq;i - hag;i. 231. ХIинкъизе бакI гьечIо чабхъад арав васассда, анцIила щуго сон бараб чуги буго, къого сон барав живгоги вуго. \inqi#e baj hezo xab]ad araw wasaSda, an`ila &ugo son barab xugi bugo, qogo son baraw $iwgogi wugo. 232. ХIинкъиялдалъун чи къадаралдасса ворчIуларо. \inqiyalda;un xi qadaraldaSa worzularo. 233. ХIинкъуге, хIинкъараб жо толебани, катицца гIункIкI телаан. \inquge, \inqarab $o tolebani, katiCa funJ telaan. 234. ХIинкъуларев чи вукIунарев, биунареб чаран букIунареб. \inqularew xi wujunarew, biunareb xaran bujuneb. 235. ХIинкъуларев чи вукIунарев, хIехьезе кколеб. \inqularew xi wujunarew, \e%e#e Koleb. 236. ХIинкъун вукIин лълъикIав чияссги хIал дагьлъун букIин лълъикIаб чоццаги лъазе толареб. \inqun wujin :ijaw xiyaSgi \al dah;un bujin :ijab xoCagi ;a#e tolareb. 237. ХIинкъун квараб гьанадасса хIинкъичIого квараб гьуэр лълъикIаб. \inqun jwarab hanadaSa \inqizogo kwarab huer :ijab. 238. ХIинкъун къадаралдасса рорчIуларел, Аллагьасс гурони рухI бахъулареб. \inqun qadaraldaSa rorzularel, allahaS guroni ru\ ba]ulareb. 239. ХIинццаб хIамаялда тIил рагIуларо, тIогьисса рачIчIги ккун, гьод буханиги. ТIадагьаб бетIералълъ малълъ босуларо, тIолго гIалам бачIун, ццебе чIчIаниги. \inCab \amayalda Til rafularo, TohiSa raZgi Kun, hod bu[anigi. Tadahab beTera: ma: bosularo, Tolgo falam bazun, Cebe Zanigi. 240. ХIинчIчI бихьунила рорженги букIунеб. \inZ bi%unila ror$engi bujuneb. 241. ХIисаб бугин, бухIун кье. – ХIичи щиб? – ЧIчIикIу. – ЧIчIикIу щиб? – ХIичи. \isab bugin, bu\un pe. - \ixi &ib& - Ziju. - Ziju &ib? - \ixi. 242. ХIобода дарай ккуни, гьебги берцин бихьулеб. \oboda daray Kuni, hebgi bercin bi%uleb. 243. ХIобое чIван, гIочIоцца чIалу кквеларо, чIалуе лъун, тIилицца тIох баччиларо. \oboye zwan, fozoCa zalu Kwelaro, zaluye ;un, TiliCa To[ baXilaro. 244. ХIобоцца рукъ баччула, тIаде ккарасс къо хIехьола. \oboCa ruq baXula, Tade KaraS qo \e%ola. 245. ХIор букIаралълъуб хIари камулареб. \or bujara:ub \ari kamulareb. 246. ХIотоцца гьорчо кколареб. \otoCa horxo Kolareb. 247. ХIотол сум букIагIаги, мутIигIлъе бетIерассде. \otol sum bujafagi, muTif;e beTeraSde. 248. ХIуби тиризабурассда цили тиризабулеб. \ubi tiri#aburaSda cili tiri#abuleb. 249. ХIуби чIвачIонани, чIалу бекула. \ubi zwazonani, zalu bekula. 250. ХIуби чIвачIони, чIалу кколареб, чIчIужу гьечIони, рукъ кколареб. \ubi zwazoni, zalu Kolareb, Zu$u hezoni, ruq Kolareb. 251. ХIужа гьечIеб дагIбагун диваналде вахъунге. \u$a hezeb dafbagun diwanalde wa]unge. 252. ХIули – тIавусил, тIул-ракI – борхьил. \uli - Tawusil, Tul-raj - bor%il. 253. ХIунссизе хIамидаги кколеб. \inSi#e \amidagi Koleb. 254. ХIунчулеб заз баккудассаго лъалеб, лIугьунев чи гьитIинго лъалев. \unxuleb #a# baKudaSago ;aleb. /uhunew xi hiTingo ;alew. 255. ХIур тамахалълъубила хIама гебергулеб. \ur tama[a:ubila \ama geberguleb. 256. ХIурмат бокьун батани, гIемер гаргадуге, сахлъи бокьун батани, гIемер кванаге. \urmat bopun batani, femer gargaduge, sa[;i bopun batani, femer kwanage.
- kk | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
Ш ^ Шагь гIадаллъун ватани, Дагъистаналълъул ххалкъалда данде рагъде виччай. ^ah fadal;un watani, davistana:ul {alqa#da dande ravde wiXay. Шагьи гуронани гIарацги щвечIев, цо гIанкIу гурони боцIцIиги гьечIев. ^ahi guronani faracgi &wezew, co fanju guroni bo~igi hezew. Шагьи кьун барщизаруге, оц кьун рекъезаре. ^ahi pun bar&i#aruge, oc pun reqe#are. Шагьиялда бараххщарасс гъурущ бичизе кколеб. ^ahiyalda bara{&araS vuru& bixi#e Koleb.

