
﷽
دۇن ماعارۇلاو وۇڬۈ
ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
dun mafarulaw wugo
г g
1. Габур бугони, рукь камиларо.
gabur bugoni, rup kamilaro.
2. Габур хъазилай, хъвата гIакдалай.
gabur ]a#ilay, ]wata fakdalay.
3. Габур тIерен, тIоноцIцI бегIер.
gabur Teren, Tono~ befer.
4. Гагу хунилан, хур бекьичIого толареб.
gagu [unilan, [ur bepizogo tolareb.
5. Гагуги Мадинатги гIадин.
gagugi madinatgi fadin.
6. Гажаз бессаралдасса квераз бессараб лълъикIабила.
ga$a# beSaraldaSa kwera# beSarab :ijila.
7. Гажал гьечIеб бацI букIунареб, квач гьечIеб ххасел букIунареб.
ga$al hezeb ba` bujuneb, kwax hezeb {asel bujunareb.
8. Галицца буххун, ралъад лIугIулареб.
galiCa bu{un, ra;ad /ufulareb.
9. Гама лълъикIаб букIиналълъ ракъдада хьвадуларо.
gama :ijab bujina: raqdada %wadularo.
10. ГамачI гебегунилан, мугIрул багьа холареб, бахIри чапдонилан, ралъдал лълъим хъублъулареб.
gamaz gebegunilan, mufrul baha [olareb, ba\ri xa_donilan, ra;dal :im ]ub;ulareb.
11. ГамачI гIедегIуларо, гIадан хIал ккун чIчIоларо.
gamaz fedefularo, fadan \al Kun Zolaro.
12. ГамачI речIчIаниги, руз холеб, ганчIилI речIчIаниги, руз холеб.
gamaz reZanigi, ru# [oleb, ganzi/ reZanigi, ru# [oleb.
13. ГамитIаги вукIун, гамихъангун вагъуге.
gamiTagi wujun, gami]angun wafuge.
14. Гамихъангун кьал гьавуге, кьурулIа на бахъуге.
gami]angun pal hawuge, puru/a na ba]uge.
15. ГанчIал рухьун, гьаби риччан.
ganzal ru%un, habi riXan.
Аби гIунтIизабула магIарухъе вачIун вукIарав гIарабассде.
abi funTi#abula mafaru]e wazun wujaraw farabaSde.
Жидерго гIадамаз гьессда гьикъарабила Дагъистан кинаб бакI батарабилан. Гьессги абурабила, гьаби риччараб, ганчIал рухьараб бакI батанилан. ГIадамал кинал ругелан гьикъараб меххалълъги абурабила, цIцIад хIаллъани, роцIцIагиян гьардолел, роцIцIен ххалалъани, цIцIад багиян гьардолел, Аллагьассда малълъарулел чагIи ратанилан.
$idergo fadama# heSda hiqarabila davistan kinab baj batarabilan. heSgi aburabila, habi riXarab, ganzal ru%arab baj batanilan. fadamal kinal rugelan hiqarab me{a:gi aburabila, ~ad \al;ani, ro~agiyan hardolel, ro~en {ala;ani, ~ad bagiyan hardolel, allahaSda ma:arulel xafi ratanilan.
- Дин?
- din?
- Динги гьабула, ссадакъаги кьола, лълъикIал гIалимзабиги руго. Цинги инсанассде бачIунеб балагьалълъул бищунго кIудияб жо хвел буго. Гьеб кIудияб къварилъи тIаде бачIараб къоялълъ хварассул хъизан, росс хварай лълъади, бессдаллъун ххутIарал лъимал, херал умумул – росуго тIаделъун, хIулун лъола.
- dingi habula, Sadaqagi pola, :ijal falim#abigi rugo. cingi insanaSde bazuneb balaha:ul bi&ungo judiyab $o [wel bugo. heb judiyab qwari;i Tade bazarab qoya: [waraSul ]i#an, roS [waray :adi, beSdal;un {uTaral ;imal, [eral umumul - rosugo Tade;un, \ulun ;ola.
ГIарабазул гьеб лълъикIаб нассихIат битIухъ гьабула жиндир заманалълъул кIудияв гIакъил, гIалимчи, кочIогьан Инххосса ГIалихIажияссул рагIабазги.
faraba#ul heb :ijab naSi\at biTu] habula $indir #amana:ul judiyaw faqil, falimxi, kozohan in{oSa fali\a$iyaSul rafaba#gi.
“Керен бухIулареб патихIа тIамун,
АлхIам цIцIалилалде боцIцIул бицина.
Будун-дибирилан дундун гьабила,
Дунги варисилан цоги вачIина.
Дуцца нахъе тарал дур ятимазул
ТIутIун босун ина мискинаб боцIцIи.
ДутIа бугеб налъи тIобитIилалде,
ТIанкIелаго лълъвина лайла бачине.
МаржухIаб щиналда гIамалги гьабун,
ХIал къвагъун реххила рукъалълъул агьлу!”
16. ГанчIидасса тIотIоегIан рукъалълъе пайда гьечIев.
ganzidaSa ToToyefan ruqa:e _ayda hezew.
17. Ганщида данде баси балареб.
gan&ida dande basi balareb.
18. Ганщида ххаххараб бече хIарщулI гебергахъдулебила.
gan&ida {a{arab bexe \ar&ul geberga]dulebila.
19. Гаргадизе лъалеб гьечIони, гаргадичIого вукIинегIаги лъазе ккола.
gargadi#e ;aleb hezoni, fargadizogo wujinefagi ;a#e Kola.
20. ГарцIцIида кколебила кинабго мегъ жиндирилан, къоркъода кколебила киналго лълъиназул иххтияр жиндихъилан.
gar~ida Kolebila kinabgo mev $indirilan, qorqoda :olebila kinalgo :ina#ul i{tiyar $indi]ilan.
21. ГарцIцIил кочIодасса найил зузуйго лълъикIила.
gar~il kozodaSa nayil #u#uygo :ijila.
22. Гвавул роценги дие, роцадул тIеххги дие.
gwadul rocengi diye, rocadul Te{gi diye.
23. ГвавулIе чу гьарани, хIамагIаги биччалеб.
gwawu/e xu harani, \amafagi biXaleb.
24. Гважул хIал лъачIого, чолониб гIанкIкI къинлъулареб.
gwa$ul \al ;azogo, xolonib fanJ qin;ulareb.
25. Гважуцца рачIчI хьвагIичIого, тула ххадуб унаребила.
gwa$uCa raZ %wafizogo, tula {adub unarebila.
26. ГванзгIулбузе ххер барай, ххуххазе накку барай.
gwan#fulbu#e {er baray, {u{a#e naKu baray.
27. Гванзаб хIал, хIораб ракь.
gwan#ab \al, \orab rap.
28. Гванзкуйдул квилу кидадай бортилаян ххадуб бекерулеб цер гIадин.
gwan#kuydul kwilu kidaday bortilayan {adub bekeruleb cer fadin.
29. Гебергизе хIур гурила, хIанчIизе заз гурилан, магIарде гъураб хIама лIутун бачIарабила.
gebergi#e \ur gurila, \anzi#e #a# gurilan, mafarde vurab \ama /utun bazarabila.
30. Гени-гIеч гъоркьа тIаде аххирулебила, ххурма-цIулакьо тIассагъоркье аххирулебила.
geni-fex vorpa Tade a{irulebila, {urma-`ulapo TaSavorpe a{irulebila.
31. Гени чIван, гIеч бищуге.
geni zwan, fex bi&uge.
32. Гени чIван, гIеч чIван, гьабураб магIишат аххирги пасалъула.
geni zwan, fex zwan, haburab mafi^at a{irgi _asa;ula.
33. ГермитIа бараххщарай къоролалълъ квен лIугIизегIан хIама цIулал бухIарабила.
germiTa bara{&aray qorola: kwen /ufi#efan \ama `ulal bu\arabila.
34. Гирулеб гьецIоялда хIет бижулареб.
giruleb he`oyalda \et bi$ulareb.
35. Гирун унеб эбелалълъул ракIалълъ гьикъарабила - вай, дир ххирияв вас, цIакъ унтарабищ, талихI кьун воххаяв, квеш тункарабищ?
girun uneb ebela:ul raja: hiqarabila - way, dir {iriyaw was, `aq untarabi&, tali\ pun wo{ayaw, kwe^ tunkarabi&?
36. Гогьав херассдассаги цIунагийила, гьитIинго херлъарав гIолилассдассаги цIунагийила.
gohaw [eraSdaSagi `unagiyila, hiTingo [er;araw folilaSdaSagi `unagiyila.
37. ГодекIан лълъикIаб жо, хIикматал щвани, хIалихьатал чагIалI гIодор чIчIечIони.
godejan :ijab $o, \ikmatal &wani, \ali%atal xafa/ fodor Zezoni.
38. ГодекIаниб бицине бегьулареб жо чIчIужуялда бицунге.
godejanib bicine behulareb $o Zu$uyalda bicunge.
39. ГодекIаниб кIал цIуне, чияр рокъоб бер цIуне.
godejanib jal `une, xiyar roqob ber `une.
40. ГодекIаниб лълъикIаб жо миккихIехьила.
godejanib :ijab $o miKi\e%ila.
41. ГодекIаниб тIом биххани, бетIергьанчияссе тIукъби камулел.
godejanib Tom bi{ani, beTerhanxiyaSe Tuqbi kamulel.
42. ГодекIанив гуревила бахIарчи лъалев, рагъдайила.
godejaniw gurewila ba\arxi ;alew, ravdayila.
43. ГодекIанив къварид гьавурасс, дикьа къолей рокъой йигилан, чIчIужу юххарайила.
godejaniw qwarid hawuraS, dipa qoley roqoy yigilan, Zu$u yu{arayila.
44. ГодекIанив цIакъав гIалххуда вагъуларев.
godejaniw `aqaw fal{uda wavularew.
45. Гозо ссверичIеб жоялълъ гьан кунареб.
go#o Swerizeb $oya: han kunareb.
46. ГорботIа рокьо гурев, рукьалтIа цедер гурев.
gorboTa ropo gurew, rupalTa ceder gurew.
47. Гордал рагьиларилан чIчIарасс нуцIцIа рагьизе кколеб.
gordal rahilarilan ZaraS nu~a rahi#e Koleb.
48. Гордухъан бачIараб, гордухъан унеб.
gordu]an bazarab, gordu]an uneb.
49. Горил рагIал гьечIеб, рагIул аххир гьечIеб.
goril rafal hezeb, raful a{ir hezeb.
50. Горо чIахIиял жалила лъимал.
goro za\iyal $alila ;imal.
51. ГохIда гьабун, хIор чIчIолареб, къан хIамил рачIчI букIунареб.
go\da habun, \or Zolareb, qan \amil raZ bujunareb.
52. ГудратIа моххмохх гурони, чIобого кьолеб жо букIунареб.
gudraTa mo{mo{ guroni, zobogo poleb $o bujunareb.
53. ГудратIа тIатIи гIункIкI гIорцIцIизе гуребила балеб, гIункIкI кквезейила.
gudraTa TaTi funJ for~i#e gurebila baleb, funJ Kwe#eyila.
54. ГудратIе ккани, гъалбацIги кколебила.
gudraTe Kani, valba`gi Kolebila.
55. Гулгун хурибе инаро, ххума чIарадиларо.
gulgun [uribe inaro, {uma zaradilaro.
56. Гула-ххер гьечIони, чан щоларо.
gula-{er hezoni, xan &olaro.
57. Гулида гIанкIкIги речIчIулеб, гIанкIкIида гулаги речIчIулеб.
gulida fanJgi reZuleb, fanJida gulagi reZuleb.
58. Гулида ХIажимурад лъаларо.
gulida \a$imurad ;alaro.
Цо нухалълъ Шамилил наиб ХIажимурадида тIаде гула балеб букIун буго. ХIажимурадида гьикъун буго - «Щай мун, цIакъав бахIарчи, гулидасса ваххчарав?» – ан.
ХIажимурадицца гьадаб къокъаб жаваб кьун буго.
co nu]a: ^amilil naib \a$imuradida Tade gula baleb bujun bugo. \a$imuradida hiqun bugo - "&ay mun, `aqaw ba\arxi, gulidaSa wa{xaraw?" - an.
\a$imuradiCa hadab qoqab $awab pun bugo.
59. Гулицца цояв чIвала, мацIцIалълъ нусгояв чIвала.
guliCa coyaw zwala, ma~a: nusgoyaw zwala.
60. ГунащмагIна гьабуге, битIаралълъе нух биччай.
guna&mafna habuge, biTara:e nu[ biXay.
61. Гурга кварал, чед кварал чиядаго рагIичIо, цо квараб дир макари годекIаниб лъун буго.
gurga kwaral, xed kwaral xiyadago rafizo, co kwarab dir makari godejanib ;un bugo.
62. Гургинаб тIад чIчIолареб, чIчIинтIараб гирулареб.
gurginab Tad Zolareb, ZinTarab girulareb.
63. Гурде хIебтил букIаниги кIваричIо, хIара меседил бугони.
gurde \ebTil bujanigi jwarizo, \ara mesedil bugoni.
64. Гурдида гурони, черххги бихьичIей, чаххтIида гурони, гъалги бихьичIей.
gurdida guroni, xer{gi bi%izey, xa{Tida guroni, valgi bi%izey.
65. ГурдилI цIул гьабе, цIулалълъ гъабу гьабе.
gurdi/ `ul habe, `ula: vabu habe.
66. ГурхIараб бихьугеги, хIинкъараб бачIунгеги!
gur\arab bi%ugegi, \inqarab bazungegi!
67. ГурхIун гIоданиги, бухIун гIодизе ккогеги.
gur\un fodanigi, bu\un fodi#e Kogegi.
68. ГурцIаб гIи хьихье, гIобаб цIцIе хьихье.
gur`ab fi %i%e, fobab ~e %i%e.
Бицен буго, гIухьби рукIаралила жидерго гIигун цо нохъода. Цойидассан нохъодул кIалтIуги тIун, гьел ххутIаралила жанирго. ГIухьбиги гIиги чIаго рукIин лъаниги, гIадамазул хIал гIечIебила, тIаде нух бахъун, гьел ххвассар гьаризе. ГIухьбузул гара-чIвари рагIулеб букIарабила, воре, гурцIаб гIиги хьихье, гIобаб цIцIеги хьихье, гьаб кIиялълъгогIан къо хIехьолеб жо гьечIилан.
Кицилъун лIугьарал гьезул рагIабиги, гьез ахIулеб букIараб кечIги, гьез бачарабилан абулеб “Нохъода хваразул бакъанги” нилIер ххалкъалълъ нахъе цIунун руго.
bicen bugo, fu%bi rujaralila $idergo figun co no]oda. coyidaSan no]odul jalTugi Tun, hel {uTaralila $anirgo. fu%bigi figi zago rujin ;anigi, fadama#ul \al fezebila, Tade nu[ ba]un, hel {waSar hari#e. fu%bu#ul gara-zwari rafulareb bujarabila, wore, gur`ab figi %i%e, fobab ~egi %i%e, hab jiya:gofan qo \e%oleb $o hezilan.
kici;un /uharal he#ul rafabigi, he# a\uleb bujarab kezgi, he# baxarabilan abuleb "no]oda [wara#ul baqangi" ni/er {alqa: na]e `unun rugo.
69. Гучги жанги жо гуро, жанив дацци гьечIони.
guxgi $angi $o guro, $aniw daCi hezoni.
70. Гучид ца бихьичIого, царад магъ хьвагIулареб.
guxid ca bi%izogo, carad mav %wafulareb.
keren bu\ulareb _ati\a Tamun,
al\am ~alilalde bo~ul bicina.
budun-dibirilan dundun habila,
dungi warisilan cogi wazina.
duCa na]e taral dur yatima#ul
TuTun bosun ina miskinab bo~i.
duTa bugeb na;i TobiTilalde,
Tanjelago :wina layla baxine.
mar$u\ab &inalda famalgi habun,
\al qwavun re{ila ruqa:ul ahlu.