
﷽
دۇن ماعارۇلاو وۇڬۈ
ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО
dun mafarulaw wugo
г g
1. Габур бугони, рукь камиларо.
gabur bugoni, rup kamilaro.
Габур бугони, рукь камларо.
gabur bugoni, rup kamlaro.
2. Габур хъазилай, хъвата гIакдалай.
gabur ]a#ilay, ]wata fakdalay.
Габур хъазилай, хъвата гIакдалай.
gabur ]a#ilay, ]wata fakdalay.
3. Габур тIерен, тIоноцIцI бегIер.
gabur Teren, Tono~ befer.
Габур эрен, опорцIцI бегIер.
gabur eren, o_or~ befer.
4. Гагу хунилан, хур бекьичIого толареб.
gagu [unilan, [ur bepizogo tolareb.
Гагу хIомойилан, хIур бекьчIого тенареб.
gagu \omoyilan, \ur bepzogo tenareb.
5. Гагуги Мадинатги гIадин.
gagugi madinatgi fadin.
Гагуги Мадинятги гIадин.
gagugi madinyatgi fadin.
6. Гажаз бессаралдасса квераз бессараб лълъикIабила.
ga$a# beSaraldaSa kwera# beSarab :ijila.
Гажаз бессаралълъасса квераз бессараб лълъикIабила.
ga$a# beSara:aSa kwera# beSarab :ijila.
7. Гажал гьечIеб бацI букIунареб, квач гьечIеб ххасел букIунареб.
ga$al hezeb ba` bujunareb, kwax hezeb {asel bujunareb.
Гажал гьечIеб бацI букIиняреб, квач гьечIеб кьин букIиняреб.
ga$al hezeb ba` bujinyareb, kwax hezeb pin bujinyareb.
8. Галицца буххун, ралъад лIугIулареб.
galiCa bu{un, ra;ad /ufulareb.
Галицца буххун, ралгьад лълъугIиняреб.
galiCa bu{un, ralhad :ufinyareb.
9. Гама лълъикIаб букIиналълъ ракъдада хьвадуларо.
gama :ijab bujina: raqdada %wadularo.
Гама лълъикIаб букIиналълъ ракъдала хьвадиняро.
gama :ijab bujina: raqdala %wadinyaro.
10. ГамачI гебегунилан, мугIрул багьа холареб, бахIри чапдонилан, ралъдал лълъим хъублъулареб.
gamaz gebegunilan, mufrul baha [olareb, ba\ri xa_donilan, ra;dal :im ]ub;ulareb.
ГамачI гебегунилан, муърул багьа хIоняреб, бахIри чIепIденилан, ралдал лълъин хъублиняреб.
gamaz gebegunilan, mu'rul baha \onyareb, ba\ri zePdenilan, raldal :in ]ublinyareb.
11. ГамачI гIедегIуларо, гIадан хIал ккун чIчIоларо.
gamaz fedefularo, fadan \al Kun Zolaro.
ГамачI гIедегIиняро, адан хIал ккомо чIчIенаро.
gamaz fedefinyaro, adan \al Komo Zenaro.
12. ГамачI речIчIаниги, руз холеб, ганчIилI речIчIаниги, руз холеб.
gamaz reZanigi, ru# [oleb, ganzi/ reZanigi, ru# [oleb.
ГамачI рачIчIаниги, руз хIонеб, ганчIилълъ рачIчIаниги, руз хIонеб.
gamaz raZanigi, ru# \oneb, ganzi: raZanigi, ru# \oneb.
13. ГамитIаги вукIун, гамихъангун вагъуге.
gamiTagi wujun, gami]angun wafuge.
Гамилаги вукIун, гамихъангин вагъуги.
gamilagi wujun, gami]angin wafugi.
14. Гамихъангун кьал гьавуге, кьурулIа на бахъуге.
gami]angun pal hawuge, puru/a na ba]uge.
Гамихъангин кьал буги, кьурулълъа най бахъуги.
gami]angin pal bugi, puru:a nay ba]ugi.
15. ГанчIал рухьун, гьаби риччан.
ganzal ru%un, habi riXan.
Аби гIунтIизабула магIарухъе вачIун вукIарав гIарабассде.
abi funTi#abula mafaru]e wazun wujaraw farabaSde.
Жидерго гIадамаз гьессда гьикъарабила Дагъистан кинаб бакI батарабилан. Гьессги абурабила, гьаби риччараб, ганчIал рухьараб бакI батанилан. ГIадамал кинал ругелан гьикъараб меххалълъги абурабила, цIцIад хIаллъани, роцIцIагиян гьардолел, роцIцIен ххалалъани, цIцIад багиян гьардолел, Аллагьассда малълъарулел чагIи ратанилан.
$idergo fadama# heSda hiqarabila davistan kinab baj batarabilan. heSgi aburabila, habi riXarab, ganzal ru%arab baj batanilan. fadamal kinal rugelan hiqarab me{a:gi aburabila, ~ad \al;ani, ro~agiyan hardolel, ro~en {ala;ani, ~ad bagiyan hardolel, allahaSda ma:arulel xafi ratanilan.
- Дин?
- din?
- Динги гьабула, ссадакъаги кьола, лълъикIал гIалимзабиги руго. Цинги инсанассде бачIунеб балагьалълъул бищунго кIудияб жо хвел буго. Гьеб кIудияб къварилъи тIаде бачIараб къоялълъ хварассул хъизан, росс хварай лълъади, бессдаллъун ххутIарал лъимал, херал умумул – росуго тIаделъун, хIулун лъола.
- dingi habula, Sadaqagi pola, :ijal falim#abigi rugo. cingi insanaSde bazuneb balaha:ul bi&ungo judiyab $o [wel bugo. heb judiyab qwari;i Tade bazarab qoya: [waraSul ]i#an, roS [waray :adi, beSdal;un {uTaral ;imal, [eral umumul - rosugo Tade;un, \ulun ;ola.
ГIарабазул гьеб лълъикIаб нассихIат битIухъ гьабула жиндир заманалълъул кIудияв гIакъил, гIалимчи, кочIогьан Инххосса ГIалихIажияссул рагIабазги.
faraba#ul heb :ijab naSi\at biTu] habula $indir #amana:ul judiyaw faqil, falimxi, kozohan in{oSa fali\a$iyaSul rafaba#gi.
ГанчIал рухьун, гьаби риччан.
ganzal ru%un, habi riXan.
Аби гIунтIдебуня маарухъе вачIун вукIарав гIарабассде.
abi funTdebunya maaru]e wazun wujaraw farabaSde.
Жодерго адамаз гьессда гьикъарабила Дагъистан киняб бакI батарабилан. Гьессги абурабила, гьаби риччараб, ганчIал рухьараб бакI батанилан. Адамал кинял ругелан гьикъараб меххалълъги абурабила, цIцIад хIалуни, роцIцIагиян гьерденел, роцIцIен ххалалуни, цIцIад багиян гьерденел, Аллагьассда малълъаринел чи ратанилан.
$odergo adama# heSda hiqarabila davistan kinyab baj batarabilan. heSgi aburabila, habi riXarab, ganzal ru%arab baj batanilan. adamal kinyal rugelan hiqarab me{a:gi aburabila, ~ad \aluni, ro~agiyan herdenel, ro~en {alaluni, ~ad bagiyan herdenel, allahaSda ma:arinel xi ratanilan.
- Дин?
- din?
- Динги буня, ссадакъаги кьена, лълъикIал гIалимзабиги руго. Цинги инсанассде бачIинеб балагьалълъул бищунго кIудаб жо хIвел буго. Гьеб кIудаб къварили аде бегьараб къоялълъ хIварассул ххизан, росс хIварай лълъади, бесстIаллун ххутIарал гьимал, хIерал умумул – росого аделун, хIулун гьела.
- dingi bunya, Sadaqagi pena, :ijal falim#abigi rugo. cingi insanaSde bazuneb balaha:ul bi&ungo judab $o \wel bugo. heb judab qwarili ade beharab qoya: \waraSul {i#an, roS \waray :adi, beSTalun {uTaral himal, \eral umumul - rosogo adelun, \ulun hena.
ГIарабазул гьеб лълъикIаб нассихIат битIохъ буня жендер заманалълъул кIудав гIакъил, гIалимчи, кочIогьан Инххосса ГIалихIажияссул рагIабазги.
faraba#ul heb :ijab naSi\at biTo] bunya $ender #amana:ul judaw faqil, falimxi, kozohan in{oSa fali\a$iyaSul rafaba#gi.
“Керен бухIулареб патихIа тIамун,
АлхIам цIцIалилалде боцIцIул бицина.
Будун-дибирилан дундун гьабула,
Дунги варисилан цоги вачIина.
Дуцца нахъе тарал дур ятимазул
ТIутIун босун ина мискинаб боцIцIи.
ДутIа бугеб налъи тIобитIилалде,
ТIанкIелаго лълъвина лайла бачине.
МаржухIаб щиналда гIамалги гьабун,
ХIал къвагъун реххила рукъалълъул агьлу!”
16. ГанчIидасса тIотIоегIан рукъалълъе пайда гьечIев.
ganzidaSa ToToyefan ruqa:e _ayda hezew.
ГанчIиласса тIотIоегIан рукъалълъе пайда гьечIев.
ganzilaSa ToToyefan ruqa:e _ayda hezew.
17. Ганщида данде баси балареб.
gan&ida dande basi balareb.
Ганщида данде баси баняреб.
gan&ida dande basi banyareb.
18. Ганщида хахараб бече хIарщулI гебергахъдулебила.
gan&ida [a[arab bexe \ar&ul geberga]dulebila.
Ганщида гьагьараб бече хIарччулълъ гебергахъдинебила.
gan&ida haharab bexe \arXu: geberga]dinebila.
19. Гаргадизе лъалеб гьечIони, гаргадичIого вукIинегIаги лъазе ккола.
gargadi#e ;aleb hezoni, fargadizogo wujinefagi ;a#e Kola.
Гаргададе гьанеб гьечIони, гаргадачIого вукIдегIаги гьаде ккена.
gargadade haneb hezoni, fargadazogo wujdefagi hade Kena.
20. ГарцIцIида кколебила кинабго мегъ жиндирилан, къоркъода кколебила киналго лълъиназул иххтияр жиндихъилан.
gar~ida Kolebila kinabgo mev $indirilan, qorqoda :olebila kinalgo :ina#ul i{tiyar $indi]ilan.
ГарцIцIида ккенебила кинябго мегъ жендерилан, къоркъода ккенебила кинялго лълъиназул иххтияр жендехъилан.
gar~ida Kenebila kinyabgo mev $enderilan, qorqoda :enebila kinyalgo :ina#ul i{tiyar $ende]ilan.
21. ГарцIцIил кочIодасса найил зузуйго лълъикIила.
gar~il kozodaSa nayil #u#uygo :ijila.
ГарцIцIил кочIодасса найил зузуйго лълъикIила.
gar~il kozodaSa nayil #u#uygo :ijila.
22. Гвавул роценги дие, роцадул тIеххги дие.
gwadul rocengi diye, rocadul Te{gi diye.
Гвавул роценги де, роцадул эххги де.
gwadul rocengi de, rocadul e{gi de.
23. ГвавулIе чу гьарани, хIамагIаги биччалеб.
gwawu/e xu harani, \amafagi biXaleb.
Гваволълъе чу гьарани, хIамагIаги биччанеб.
gwawo:e xu harani, \amafagi biXaneb.
24. Гважул хIал лъачIого, чолониб гIанкIкI къинлъулареб.
gwa$ul \al ;azogo, xolonib fanJ qin;ulareb.
Гважул хIал гьачIого, чолониб гIанкIкI къелиняреб.
gwa$ul \al hazogo, xolonib fanJ qelinyareb.
25. Гважуцца рачIчI хьвагIичIого, тула ххадуб унаребила.
gwa$uCa raZ %wafizogo, tula {adub unarebila.
Гважуцца рачIчI хьвагIчIого, тула ххадуб энаребила.
gwa$uCa raZ %wafzogo, tula {adub enarebila.
26. ГванзгIулбузе ххер барай, ххуххазе накку барай.
gwan#fulbu#e {er baray, {u{a#e naKu baray.
ГванзгIулбузе ххер барай, ххуххазе накку барай.
gwan#fulbu#e {er baray, {u{a#e naKu baray.
27. Гванзаб хIал, хIораб ракь.
gwan#ab \al, \orab rap.
Гванзаб хIал, хIораб ракь.
gwan#ab \al, \orab rap.
28. Гванзкуйдул квило кидадай бортилаян ххадуб бекерулеб цер гIадин.
gwan#kuydul kwilu kidaday bortilayan {adub bekeruleb cer fadin.
Гванзкуйдол буххча кидадай бортлаян ххадуб бекеринеб цер гIадин.
gwan#kuydol bu{xa kidaday bortlayan {adub bekerineb cer fadin.
29. Гебегизе хIур гурила, хIанчIизе заз гурилан, магIарде гъураб хIама лIутун бачIарабила.
gebergi#e \ur gurila, \anzi#e #a# gurilan, mafarde vurab \ama /utun bazarabila.
Гебегде хIур гурила, хIанчIде заз гурилан, маарде гъураб хIама лълъутун бачIарабила.
gebergde \ur gurila, \anzde #a# gurilan, maarde vurab \ama :utun bazarabila.
30. Гени-гIеч гъоркьа тIаде аххирулебила, ххурма-цIулакьо тIассагъоркье аххирулебила.
geni-fex vorpa Tade a{irulebila, {urma-`ulapo TaSavorpe a{irulebila.
Гени-гIеч гъокьа аде аххиринебила, ххурма-ик ассагъокье аххиринебила.
geni-fex vopa ade a{irinebila, {urma-ik aSavope a{irinebila.
31. Гени чIван, гIеч бищуге.
geni zwan, fex bi&uge.
Гени чIвамо, гIеч бищуги.
geni zwamo, fex bi&ugi.
32. Гени чIван, гIеч чIван, гьабураб магIишат аххирги пасалъула.
geni zwan, fex zwan, haburab mafi^at a{irgi _asa;ula.
Гени чIвамо, гIеч чIвамо, бураб магIишат аххирги пасалиня.
geni zwamo, fex zwamo, burab mafi^at a{irgi _asalinya.
33. ГермитIа бараххщарай къоролалълъ квен лIугIизегIан хIама цIулал бухIарабила.
germiTa bara{&aray qorola: kwen /ufi#efan \ama `ulal bu\arabila.
Гермила бараххщарай къоролалълъ квен лълъугIдегIан хIама цIулал бухIарабила.
germila bara{&aray qorola: kwen :ufdefan \ama `ulal bu\arabila.
34. Гирулеб гьецIоялда хIет бижулареб.
giruleb he`oyalda \et bi$ulareb.
Гиринеб хIецIоялълъа хIет бижиняреб.
girineb \e`oya:a \et bi$inyareb.
35. Гирун унеб эбелалълъул ракIалълъ гьикъарабила - вай, дир ххирияв вас, цIакъ унтарабищ, талихI кьун воххаяв, квеш тункарабищ?
girun uneb ebela:ul raja: hiqarabila - way, dir {iriyaw was, `aq untarabi&, tali\ pun wo{ayaw, kwe^ tunkarabi&?
Гирун энеб эбелалълъул ракIалълъ гьикъарабила - вай, дир ххирияв вас, цIакъ унтарабщи, талихI кьумо воххаяв, кош тункарабщи?
girun eneb ebela:ul raja: hiqarabila - way, dir {iriyaw was, `aq untarab&i, tali\ pumo wo{ayaw, ko^ tunkarab&i?
keren bu\ulareb _ati\a Tamun,
al\am ~alilalde bo~ul bicina.
budun-dibirilan dundun habila,
dungi warisilan cogi wazina.
duCa na]e taral dur yatima#ul
TuTun bosun ina miskinab bo~i.
duTa bugeb na;i TobiTilalde,
Tanjelago :wina layla baxine.
mar$u\ab &inalda famalgi habun,
\al qwavun re{ila ruqa:ul ahlu.
36. Гогьав херассдассаги цIунагийила, гьитIинго херлъарав гIолилассдассаги цIунагийила.
gohaw [eraSdaSagi `unagiyila, hiTingo [er;araw folilaSdaSagi `unagiyila.
Гогьав хIерассдассаги цIунагийила, гьитIинго хIелурав гIолилассдассаги цIунагийила.
gohaw \eraSdaSagi `unagiyila, hiTingo \eluraw folilaSdaSagi `unagiyila.
37. ГодекIан лълъикIаб жо, хIикматал щвани, хIалихьатал чагIалI гIодор чIчIечIони.
godejan :ijab $o, \ikmatal &wani, \ali%atal xafa/ fodor Zezoni.
ГодекIан лълъикIаб жо, хIикматал щвани, хIалихьатал чагIалълъ гIодор чIчIечIони.
godejan :ijab $o, \ikmatal &wani, \ali%atal xafa: fodor Zezoni.
38. ГодекIаниб бицине бегьулареб жо чIчIужуялда бицунге.
godejanib bicine behulareb $o Zu$uyalda bicunge.
ГодекIаниб бицде бегьиняреб жо чIчIужуялълъа бицуги.
godejanib bicde behinyareb $o Zu$uya:a bicugi.
39. ГодекIаниб кIал цIуне, чияр рокъоб бер цIуне.
godejanib jal `une, xiyar roqob ber `une.
ГодекIаниб кIал цIуне, чиял рукъуб бер цIуне.
godejanib jal `une, xiyal ruqub ber `une.
40. ГодекIаниб лълъикIаб жо миккихIехьила.
godejanib :ijab $o miKi\e%ila.
ГодекIаниб лълъикIаб жо миккихIехьила.
godejanib :ijab $o miKi\e%ila.
41. ГодекIаниб тIом биххани, бетIергьанчияссе тIукъби камулел.
godejanib Tom bi{ani, beTerhanxiyaSe Tuqbi kamulel.
ГодекIаниб он биххани, белегьанчияссе укъбал каминел.
godejanib on bi{ani, belehanxiyaSe uqbal kaminel.
42. ГодекIанив гуревила бахIарчи лъалев, рагъдайила.
godejaniw gurewila ba\arxi ;alew, ravdayila.
ГодекIанив гуревила бахIарчи гьанев, рагълайила.
godejaniw gurewila ba\arxi hanew, ravlayila.
43. ГодекIанив къварид гьавурасс, дикьа къолей рокъой йигилан, чIчIужу юххарайила.
godejaniw qwarid hawuraS, dipa qoley roqoy yigilan, Zu$u yu{arayila.
ГодекIанив къварид вурасс, дикьа къеней рукъуй йигилан, чIчIужу кьапIарайила.
godejaniw qwarid wuraS, dipa qeney ruquy yigilan, Zu$u paParayila.
44. ГодекIанив цIакъав гIалхуда вагъуларев.
godejaniw `aqaw fal[uda wavularew.
ГодекIанив цIакъав гIалгьола вагъинярев.
godejaniw `aqaw falhola wavinyarew.
45. Гозо ссверичIеб жоялълъ гьан кунареб.
go#o Swerizeb $oya: han kunareb.
Гозо ссверчIеб жоялълъ гьан коняреб.
go#o Swerzeb $oya: han konyareb.
46. ГорботIа рокьо гурев, рукьалтIа цедер гурев.
gorboTa ropo gurew, rupalTa ceder gurew.
Горбола рокьо гурев, гъажалдол цедер гурев.
gorbola ropo gurew, va$aldol ceder gurew.
47. Гордал рагьиларилан чIчIарасс нуцIцIа рагьизе кколеб.
gordal rahilarilan ZaraS nu~a rahi#e Koleb.
Гордаби рагьларилан чIчIарасс нуцIцIа рагьде ккенеб.
gordabi rahlarilan ZaraS nu~a rahde Keneb.
48. Гордухъан бачIараб, гордухъан унеб.
gordu]an bazarab, gordu]an uneb.
Гордухъан бачIараб, гордухъан энеб.
gordu]an bazarab, gordu]an eneb.
49. Горил рагIал гьечIеб, рагIул аххир гьечIеб.
goril rafal hezeb, raful a{ir hezeb.
Горил рагIал гьечIеб, рагIол аххир гьечIеб.
goril rafal hezeb, rafol a{ir hezeb.
50. Горо чIахIиял жалила лъимал.
goro za\iyal $alila ;imal.
Горо чIахIиял жалила гьимал.
goro za\iyal $alila himal.
51. ГохIда гьабун, хIор чIчIолареб, къан хIамил рачIчI букIунареб.
go\da habun, \or Zolareb, qan \amil raZ bujunareb.
ГухIла бумо, хIор чIчIенареб, къамо хIамил рачIчI букIиняреб.
gu\da bumo, \or Zenareb, qamo \amil raZ bujinyareb.
52. ГудратIа моххмохх гурони, чIобого кьолеб жо букIунареб.
gudraTa mo{mo{ guroni, zobogo poleb $o bujunareb.
Гудрала моххмохх гурони, чIобого кьенеб жо букIиняреб.
gudrala mo{mo{ guroni, zobogo peneb $o bujinyareb.
53. ГудратIа тIатIи гIункIкI гIорцIцIизе гуребила балеб, гIункIкI кквезейила.
gudraTa TaTi funJ for~i#e gurebila baleb, funJ Kwe#eyila.
Гудрала гIатIи гIункIкI гIорцIцIде гуребила банеб, гIункIкI ккодейила.
gudrala faTi funJ for~de gurebila baneb, funJ Kodeyila.
54. ГудратIе ккани, гъалбацIги кколебила.
gudraTe Kani, valba`gi Kolebila.
Гудрале ккани, гъалбацIги ккенебила.
gudrale Kani, valba`gi Kenebila.
55. Гулгун хурибе инаро, ххума чIарадиларо.
gulgun [uribe inaro, {uma zaradilaro.
БурутIи хIурибе энаро, ххума чIарадиняро.
buruTi [uribe enaro, {uma zaradinyaro.
56. Гула-ххер гьечIони, чан щоларо.
gula-{er hezoni, xan &olaro.
Гула-ххер гьечIони, чан щоняро.
gula-{er hezoni, xan &onyaro.
57. Гулида гIанкIкIги речIчIулеб, гIанкIкIида гулаги речIчIулеб.
gulida fanJgi reZuleb, fanJida gulagi reZuleb.
Гулида гIанкIкIги речIчIинеб, гIанкIкIида гулаги речIчIинеб.
gulida fanJgi reZineb, fanJida gulagi reZineb.
58. Гулида ХIажимурад лъаларо.
gulida \a$imurad ;alaro.
Цо нухалълъ Шамилил наиб ХIажимурадида тIаде гула балеб букIун буго. ХIажимурадида гьикъун буго - «Щай мун, цIакъав бахIарчи, гулидасса ваххчарав?» – ан.
ХIажимурадицца гьадаб къокъаб жаваб кьун буго.
co nu]a: ^amilil naib \a$imuradida Tade gula baleb bujun bugo. \a$imuradida hiqun bugo - "&ay mun, `aqaw ba\arxi, gulidaSa wa{xaraw?" - an.
\a$imuradiCa hadab qoqab $awab pun bugo.
Гулида ХIажимурад гьаняро.
gulida \a$imurad hanyaro.
Цо нугьалълъ Шамилил наиб ХIажимурадида аде гула банеб букIун буго. ХIажимурадида гьикъун буго - «Щимо мун, цIакъав бахIарчи, гулидасса ваххчарав?» – ан.
ХIажимурадицца гьадаб къокъаб джаваб кьумо буго.
co nuha: ^amilil naib \a$imuradida ade gula baneb bujun bugo. \a$imuradida hiqun bugo - "&imo mun, `aqaw ba\arxi, gulidaSa wa{xaraw?" - an.
\a$imuradiCa hadab qoqab Gawab pumo bugo.
59. Гулицца цояв чIвала, мацIцIалълъ нусгояв чIвала.
guliCa coyaw zwala, ma~a: nusgoyaw zwala.
Гулицца цояв чIваня, мацIцIалълъ нусгояв чIваня.
guliCa coyaw zwanya, ma~a: nusgoyaw zwanya.
60. ГунащмагIна гьабуге, битIаралълъе нух биччай.
guna&mafna habuge, biTara:e nu[ biXay.
ГунащмагIна буги, битIаралълъе нугь биччае.
guna&mafna bugi, biTara:e nuh biXaye.
61. Гурга кварал, чед кварал чиядаго рагIичIо, цо квараб дир макари годекIаниб лъун буго.
gurga kwaral, xed kwaral xiyadago rafizo, co kwarab dir makari godejanib ;un bugo.
Гурга кварал, чед кварал чиядаго рагIчIо, цо квараб дир бакари годекIаниб гьумо буго.
gurga kwaral, xed kwaral xiyadago rafzo, co kwarab dir bakari godejanib humo bugo.
62. Гургинаб тIад чIчIолареб, чIчIинтIараб гирулареб.
gurginab Tad Zolareb, ZinTarab girulareb.
Гургинаб ад чIчIенареб, чIчIинтIараб гириняреб.
gurginab ad Zenareb, ZinTarab girinyareb.
63. Гурде хIебтил букIаниги кIваричIо, хIара меседил бугони.
gurde \ebTil bujanigi jwarizo, \ara mesedil bugoni.
Горде хIебтил букIаниги кIваричIо, хIара меседил бугони.
gorde \ebTil bujanigi jwarizo, \ara mesedil bugoni.
64. Гурдида гурони, черххги бихьичIей, чаххтIида гурони, гъалги бихьичIей.
gurdida guroni, xer{gi bi%izey, xa{Tida guroni, valgi bi%izey.
Гурдида гурони, черххги бихьчIей, чаххтIида гурони, гъалги бихьчIей.
gurdida guroni, xer{gi bi%zey, xa{Tida guroni, valgi bi%zey.
65. ГурдилI цIул гьабе, цIулалълъ гъабу гьабе.
gurdi/ `ul habe, `ula: vabu habe.
Гурдилълъ цIул буе, цIулалълъ гIарщ буе.
gurdi: `ul buye, `ula: far& buye.
66. ГурхIараб бихьугеги, хIинкъараб бачIунгеги!
gur\arab bi%ugegi, \inqarab bazungegi!
ГурхIараб бихьугеги, хIинкъараб бегьугеги!
gur\arab bi%ugegi, \inqarab behugegi!
67. ГурхIун гIоданиги, бухIун гIодизе ккогеги.
gur\un fodanigi, bu\un fodi#e Kogegi.
ГурхIун гIоданиги, бухIун гIодте ккогеги.
gur\un fodanigi, bu\un fodte Kogegi.
68. ГурцIаб гIи хьихье, гIобаб цIцIе хьихье.
gur`ab fi %i%e, fobab ~e %i%e.
Бицен буго, гIухьби рукIаралила жидерго гIигун цо нохъода. Цойидассан нохъодул кIалтIуги тIун, гьел ххутIаралила жанирго. ГIухьбиги гIиги чIаго рукIин лъаниги, гIадамазул хIал гIечIебила, тIаде нух бахъун, гьел ххвассар гьаризе. ГIухьбузул гара-чIвари рагIулеб букIарабила, воре, гурцIаб гIиги хьихье, гIобаб цIцIеги хьихье, гьаб кIиялълъгогIан къо хIехьолеб жо гьечIилан.
Кицилъун лIугьарал гьезул рагIабиги, гьез ахIулеб букIараб кечIги, гьез бачарабилан абулеб “Нохъода хваразул бакъанги” нилIер ххалкъалълъ нахъе цIунун руго.
bicen bugo, fu%bi rujaralila $idergo figun co no]oda. coyidaSan no]odul jalTugi Tun, hel {uTaralila $anirgo. fu%bigi figi zago rujin ;anigi, fadama#ul \al fezebila, Tade nu[ ba]un, hel {waSar hari#e. fu%bu#ul gara-zwari rafureb bujarabila, wore, gur`ab figi %i%e, fobab ~egi %i%e, hab jiya:gofan qo \e%oleb $o hezilan.
kici;un /uharal he#ul rafabigi, he# a\uleb bujarab kezgi, he# baxarabilan abuleb "no]oda [wara#ul baqangi" ni/er {alqa: na]e `unun rugo.
ГурцIаб гIи хьихье, гIубаб цIцIе хьихье.
gur`ab fi %i%e, fubab ~e %i%e.
Бицен буго, гIухьби рукIаралила жодерго гIигин цо нохъода. Цойидассан нохъодол кIалтIуги тIумо, гьел ххутIаралила жанирго. ГIухьбиги гIиги чIаго рукIин гьаниги, адамазул хIал гIечIебила, аде нугь бахъун, гьел ххвассар руде. ГIухьбузул гара-чIвари рагIинеб букIарабила, воре, гурцIаб гIиги хьихье, гIубаб цIцIеги хьихье, гьаб кIиялълъгогIан къо хIуккунеб жо гьечIилан.
Кицилун лълъугьарал гьезул рагIабиги, гьез ахIинеб букIараб кечIги, гьез бачарабилан абинеб “Нохъода хIваразул макъанги” нелълъер ххалкъалълъ нахъе цIунун руго.
bicen bugo, fu%bi rujaralila $odergo figin co no]oda. coyidaSan no]odol jalTugi Tumo, hel {uTaralila $anirgo. fu%bigi figi zago rujin hanigi, adama#ul \al fezebila, ade nuh ba]un, hel {waSar rude. fu%bu#ul gara-zwari rafineb bujarabila, wore, gur`ab figi %i%e, fubab ~egi %i%e, hab jiya:gofan qo \uKuneb $o hezilan.
kicilun :uharal he#ul rafabigi, he# a\ineb bujarab kezgi, he# baxarabilan abineb "no]oda \wara#ul maqangi" ne:er {alqa: na]e `unun rugo.
69. Гучги жанги жо гуро, жанив дацци гьечIони.
guxgi $angi $o guro, $aniw daCi hezoni.
Гучги жанги жо гуро, жанив дацци гьечIони.
guxgi $angi $o guro, $aniw daCi hezoni.
70. Гучид ца бихьичIого, царад магъ хьвагIулареб.
guxid ca bi%izogo, carad mav %wafulareb.
Гучицца ца бихьчIого, царацца магъ хьвагIиняреб.
guxiCa ca bi%zogo, caraCa mav %wafinyareb.