top of page

Хӏамаги бацӏги

Ххасало гьирал раччун, гьодги ччукӏун, хьалбаздасса расги хӏулун, цо хераб Хӏама ихдал гӏурччин ххарда кваналеб букӏанила. Хуриб ххер кун, лъарахъ лълъим гьекъон, бакъ бухӏидал, рохьобе лӏугьун, гьогьомидал, сагаялда кванан, бокьараб хӏалалда букӏанила. Гьанже дидасса лълъикӏаб хӏалалда дунялалда щибго гьечӏилан, ракӏалдаги букӏанила гьелда.

Цо къоялълъ Хӏама лълъим гьекъезе лъарахъе бачӏанила. Маргъал гӏадаб чабххидассан, таххта гӏадин кӏургӏун чваххулеб лълъадал каркариялълъулги, сасараб гьороцца гьулчулеб ралъад гӏадин, цояб рахъалде чваххун унеб рохьил ващиялълъулги гьайбатаб бакъан букӏанила.

Лълъим гьекъолеб Хӏамида тӏадеххуниссан цо чвархъи рагӏанила, эххеде борхханила. Тӏасса гъоркье цо Бацӏ бачӏунеб бихьанила. Хӏамил нусабго лага букӏкӏанила, ругелниги расал рахъун чӏчӏанила. Берал чӏваркьанила, гьекъолеб букӏараб лълъим кӏалдиб кковухъе ххутӏанила, тӏуртӏудулаго, Бацӏихъ балагьанила. Бацӏицца мун гьаб бакӏалда щиб гьабулебан, гӏассияб гьаракь гьабунила.

  • Дун гьаниб къойилго букӏуна, бетӏергьанасс ниж кидаго гьанире гъола, - ян Хӏама хӏелхӏедизе лӏугьанила.

  • Кидагояли гьаниб ццерекъад дицца чӏвараб хӏамаги букӏун буго, ццебего лъарабани дида гьанир хӏамул рукӏунеллъи, - абун Бацӏ тӏаде-тӏаде къанила.

Рухӏ мукъулукъиде бахъараблъи бичӏчӏун, хераб Хӏамицца Бацӏие батӏияб наку бачанила. Гуккун, батӏа гьабун гурони, жиндир богӏолабазукьа Бацӏ хӏинкъулареблъи лъарабго, гьелълъ гьадинал жал рицанила:

  • Гьай пакъир, Бацӏ, цӏакъ бакъун батила мун. Чохӏоцца хвараб, баккизе би гуреб, чӏурхӏараб къехь гӏадаб дир гьодал хъарссунилан, мун гӏорцӏцӏиларо. Хераб гвадаралдасса дуе гьан гьуинал, рахь рекӏарал кӏуртул лълъикӏ. Дир рокъор ругел кӏуртул кванай. Гьел ункъго руго дир. Гьезул цоялда цӏцӏар Гӏебсса, цогиялда цӏцӏар Ххаласса, лъабабилеб Лъараб, ункъабилеб цӏцӏар Лъачӏеб буго. Дун чӏчӏолеб бакӏ гӏемер рикӏкӏад гьечӏо. Гьадале, гьадаб бакӏалда буго. Къасси бачӏа, къан ккун дуего бокьараб кьела, - ян гаргаданила Хӏама.

Бацӏида ракӏалде кканила: абухъего, рахь рекӏараб кӏертги щолаго, дие цӏцӏацӏцӏазе аб хераб болъонго щай къваригӏараб абун. Лълъикӏаб жоялде ургъанин мунилан абун, Хӏамие баркалаги кьун, Бацӏ цо рахъалдеххун балагьун анила.

Хӏама квана-гьекъон, параххат букӏанила. Бацӏги, кидадай къасси мехх щвела, сордо бачӏинаян, кӏартиде бугеб ххиялалълъ хьуликъвачӏа бихъулеб хӏалалда букӏанила. Роол къо анила, бакъанил гӏуж щванила. Хӏама, рокъобеги билълъун, щула гьабун, рахан нуцӏцӏагун, парахханила.

Къасси, чи кьижараб, гӏадамассул чӏинхъи гьечӏеб гӏужалълъ, Хӏамил кӏалтӏеги бачӏун, цо жо тенкезе лӏугьанила. Хӏамида лъанила Бацӏ бачӏун бугеблъи. Лъаниги, кӏалъачӏого чӏчӏанила. Аб жегиги рокъобего бачӏинчӏого бугоян, Бацӏицца “Гӏебсса!” абун ахӏанила. Хӏамицца, гӏебсса хӏосс бан бугилан абунила. Бацӏицца “Ххаласса!” абун ахӏанила. Хӏамицца, ххаласса къоно тӏамун бугилан абунила. Бацӏицца “Лъараб!” абун ахӏанила. Хӏамицца, лъарабани, лъарахъго чӏвалаанилан абунила. Бацӏицца “Лъачӏеб” абун ахӏанила. Хӏамиццаги, лъачӏелълъул гурищхха, рокъобеги борчӏун, Хӏама параххат бугебилан жаваб кьунила.

Бацӏ, гьабилеб жоги тӏагӏун, цӏакъ-цӏакъ тенкезе, нуцӏцӏа гъуризе лӏугьанила. Хӏама гьагӏданила, чӏичӏиданила, рахъун бетӏергьабаз Бацӏ гьородухъ босизабун анила.

БАЦӏГИ ХӏАМАГИ.jpg
ХӏАМАГИ БАЦӏГИ.png

{asalo hiral raXun, hodgi Xujun, FalbaRdaSa rasgi \ulun, co [erab \ama i[dal furXin {arda kwanaleb bujanila. [urib {er kun, ;ara] 'im heqon, baq bu\idal, roFobe `uhun, hohomidal, sagayalda kwanan, boparab \alalda bujanila. hanDe didaSa 'ijab \alalda dunyalalda

?ibgo hezilan, rajaldagi bujanila helda.

co koya' \ama 'im heqeRe ;ara]e bazanila. marGal fadab xab{idaSan, ta{ta fadin jurfun xwa{uleb 'adal karkariya'ulgi, sasarab horoCa hulxuleb ra'ad fadin, coyab ra]alde xwa{un uneb roFil wa?iya'ulgi haybatab baqan bujanila.

'im heqoleb \amida Tade{uniSan co xwar]i rafanila, e{ede bor{anila. TaSa Gorpe co bav bazuneb biFanila. \amil nusabgo laga buJanila, rugelnigi rasal ra]un Zanila. beral zwarpanila, heqoleb bujarab 'im jaldib Kowu]e {uTanila, TurTudulago, bavi] balahanila. baviCa mun hab bajalda ?ib habuleban, faSiyab harap habunila.

- dun hanib qoyilgo bujuna, beTerhanaS niD kidago hanire Gola, - yan \ama \el\ediRe `uhanila.

- kidagoyali hanib Cereqad diCa zwarab \amagi bujun bugo, Cebego ;arabani dida hanir \amul rujunel;i, - abun bav Tade-Tade qanila.

ru\ muquluqide ba]arab;i biZun, [erab \amiCa baviye baTiyab naku baxanila. guKun, baTa habun guroni, Dindir bofolabaRupa bav \inqulareb;i ;arabgo, he' hadinal Dal ricanila -

- hay <aqir, bav, vaq baqun batila mun. xo\oCa [warab, baKiRe bi gureb, zur\arab qeF fadab dir hodal ]arSunilan, mun forVilaro. [erab gwadaraldaSa duye han huinal, raF rejaral jurtul 'ij. dir roqor rugel jurtul kwanay. hel unqgo rugo dir. heRul coyalda Var febSa, cogiyalda Var {alaSa, ;ab~abileb ;arab, unq~abileb Var ;azeb bugo. dun Zoleb baj femer riJad hezo. hadale, hadab bajalda bugo. KaSi baza, qan Kun duyego boparab pela, - yan gargadanila \ama.

bavida rajalde Kanila, abu]ego, raF rejarab jertgi ?olago, diye VaVaRe ab [erab bo;ongo ?ay qwarifarab abun. 'ijab Doyalde urGanin munilan abun, \amiye barkalagi pun, bav co ra]alde{un balahun anila.

\ama kwana-heqon, <ara{at bujanila. bavgi, kidaday qaSi me{

?wela, sordo bazinayan, jartide bugeb {iyala' Fuliqwaza bi]uleb \alalda bujanila. rool qo anila, baqanil fuD ?wanila. \ama, roqobegi bi'un, ?ula habun, ra[an nuVagun, <ara{anila.

qaSi, xi piDarab, fadamaSul zin]i hezeb fuDa', \amil jalTegi bazun, co Do tenkeRe `uhanila. \amida ;anila bav bazun bugeb;i. ;anigi, ja;azogo Zanila. ab Degigi roqobego bazinzogo bugoyan, baviCa “febSa!” abun a\anila. \amiCa, febSa \oS ban bugilan abunila. baviCa “{alaSa!” abun a\anila. \amiCa, {alaSa qono Tamun bugilan abunila. baviCa “;arab!” abun a\anila. \amiCa, ;arabani, ;ara]go zwalaanilan abunila. baviCa “;azeb” abun a\anila. \amiCagi, ;aze'ul guri?{a, roqobegi borzun, \ama <ara{at bugebilan Dawab punila.

bav, habileb Dogi Tafun, vaq-vaq tenkeRe, nuVa GuriRe `uhanila. \ama hafdanila, zizidanila, ra]un beTerhabaR bav horodu] bosiRabun anila.

bottom of page