top of page

20 бутIа

ХIорги хIайванал хьихьинеб бакIги

20 buTa

\orgi \aywanalgi %i%ineb baj

  • «Щиби нелълъецца бокьоб буде бугеб? - ян гьикъана Варангазул Баххуцца Кьукьулазул Цидулассда.

  • «Нилълъ энде руго хIайваназухъ балагьде, - абуна Кьукьулазул Цидуласс, - сонкъасси кIиго бече тIагIан гьечIого рукIана».

  • Курцазул Чунчуласс гьикъана - «Бече гIакдал гьимерщи ккенеб?»

  • Кьукьулазул Цидуласс абуна - «Э, маарул мацIцIалълъани нелълъецца гьелълъа гIакдал гьимер абиняро, нелълъецца гьелълъа бече абиня».

  • Варангазул Баххуцца гьикъана - «Цидулав ацци, кида бачал унтарал?»

  • «Сонкъасси унтун рукIана гьел, - абуна Кьукьулазул Цидуласс, - якъадни сагъ-саламат ругин ккена дида».

  • Варангазул Баххуцца гьикъана - «Цидулав ацци, дирщи бече унтун букIараб?»

  • «Гуро, Бахху, дур бече лълъикI буго, - абуна Кьукьулазул Цидуласс, - унтарал бачал гьитIиняб хъахIаб гIакдал руго».

  • Киданиги гьой яги кето гурони хIайван букIчIев Курцазул Чунчуласс Варангазул Баххуда гьикъана - «Эгогощи дурги БацIилассулги цо-цо бече букIин?»

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Э, дой бокьун бугищи гьезухъ балагьде?»

  • Курцазул Цидуласс абуна - «Э, цIакъ бокьун буго!»

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Нелълъерго бачазухъ балагьде энде бегьлищи, Цидулав ацци?»

  • «Э, цо дагьаб меххалълъ бегьиня» - абуна Кьукьулазул Цидуласс.

  • Цидулав ацциццаги гьессул гIолохъанал гьудулзабазе нуцIцIа рагьана. «РачIа жанире, - ян абуна Цидулав аццицца. КIиябго унтараб бече жеги сагъчIо, кунадени байбихьун буго, гьеб цIакъ лълъикI буго, щибидегурелълъул унтараб меххалълъ кунаде гъира букIинярелълъул.

  • Кьукьулазул Цидулассул гIемерал хIайванал руго. Бокьове щвараб меххалълъ, щибаб хIайваналълъа гъунивеги омо, гьезе ххер-квен кьена, рокIел хIал лълъикI букIде. Шурагьаб бищунго гIемер хIайванал Кьукьулазул Цидулассул руго. Гьессул руго гIемераб рахь кьенел гIачиял.

  • Цодагьаб меххалълъ бачал гьималазухъ ралагьун рукIана, Цидулав аццицца БацIилассулги Баххулги бачал      рихьдеруна.

  • «Балагье, Чунчулав! - ян абуна Варангазул Баххуцца, - дир бачил кIарчIамли щибихха». 

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Кинаб дур бугеб?»

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Гьабеле гьеб! КIудаб чIчIегIераб гIакдал кумараб рахъалълъа бугеб».

  • «Э, дида дур бече гьандже бихьиня, абуна Курцазул Чунчуласс, - гьеб эгого кIарчIамаб жо буго. БацIилассул бече кебегIаниб бугеб?»

  • «Дир бече гьаниб буго, ян абуна Варангазул БацIиласс, - гьебги кIарчIамаб жо буго. Дида ккена дир бече Баххул бачидасса кIарчIамаб бугин».

  • «Гуро, дур бече диралълъасса берцинаб гьечIо! – абуна Варангазул Баххуцца, - Чунчулав, бице цо, лълъили бече кIарчIамаб бугебали, дирщи яги гьессулщи?»

  • Курцалазул Чунчуласс абуна - «Дида гьаняро, Бахху!»

  • Кьукьулазул Цидуласс абуна - «Чунчулассда ракIчIчIомо абде кIваняро лълъили бече бищун кIарчIамаб бугебали, кIиябго бече кIарчIамаб бугебали дида абде кIваня».

  • Варангазул КиштIайицца абуна - «Гьаб бокьоб гьандже дирго хIайван гьечIо. Ццебеххунни дир букIана гьитIинябго бече. Гьебги букIана цIакъго кIарчIамаб, ножерго бачал гIадин».

  • Курцазул Чунчуласс гьикъана - «Дур гьокIал хIайванал рукIчIищи?»

  • Варангазул КиштIайицца абуна - «РукIчIо, щибидегурелълъул гьеб бече хъодеги хъомо, гьелълъул гьан комо буго».

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Пакъир».

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Дир бече киданиги конде гьечIо!»

  • Варангазул БацIиласс абуна - «Гьандже гуро, цо кидаялиго дурги дирги хъодеги хъомо, конде буго».

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Дурабни хъоде буго, дираб хъоде гьечIо! Цидулав ацци, дир бече хъоде гьечIо гури!»

  • Цидулав аццицца абуна - «БитIараб буго, Бахху. Дур бече хъоде гьечIо, гьеб теде буго бечIчIде гIоло. Гьелълъ гIемераб рахь кьеде буго».

  • ГIачи-бачазухъ балагьун ххадур, гьималги ацциги омо руго чуязухъ балагьде. Кьукьулазул Цидулассул щуго-анлълъго чу букIана. Курцазул Чунчулав гIемераб меххалълъ нуцIцIил кумараб рахъалълъа гьезда гъунив чIчIомо ххутIана.

  • «Гьел цIакъ берценал руго, Бахху! - ян абун, Цидулав аццида абуна - «Дирги росолълъ бел,эрбахъи бунев ацци вукIарав гIани, дирги букIлаан гьеб гIадинаб, чIчIегIерабги хъахIабги берценаб чу».

  • Варангазул БацIиласс абуна - «Э, гьеб чу берценаб буго. Цо къоялълъ Цидулав аццицца абла дида киняб дир букIде бугебали, гурщи ацци?»

  • Цидулав аццицца абуна - «Э, гьедин абла!»

  • Гьимал чуязухъ балагьун ххадуб, гьел бокьосса къватIире рахъун руго, цинги аццицца гьималазда абуна - «Дида гьандже ножеда  гъунив  чIчIеде  кIваняро.  Дир  бунеб-тенеб  жо  буго!»

  • «Къо-мехх лълъикI!» - ян абуна аццицца энев меххалълъ.

  • Ценги Варангазул БацIиласс абуна - «Щиби гьандже нелълъецца булеб?»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Рилълъа хIорихъе! Мун нежеда цадахъ хIорихъе велълъенде гьечIищи, Чунчулав?»

  • «ГьечIо, дун рукъув чIчIела. Ценги нужго ахха!»

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Мун велълъенчIони, дунги йелълъенде гьечIо!»

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «ЛълъикI, рилълъахха гьедин батани хIорихъе».

  • «ХIор» БацIиласс абухъе, гьитIинябго хIавуз буго, гьелълъа гьитIинябго раса букIана. «ХIорда» ссверухъ гъутIбиги рукIана, Баххуцца гьезда абиняан - «Иприкъалълъул кIудал гъутIби» абун. ХIорида гьаб нугьалълъ гъазал рукIчIо, ценги кIиго раса букIана. Гьимал ралдалгъачагъазул хIаял хIаде байбихьана.

  • Гъокь нугьалълъ гъазал хIорида ругеб меххалълъ, гьимал гIемераб меххалълъ «хIоридассан» хьвадана. Гьанджени абуни, гьезе бокьун бугин ралдалгъачагъазул хIай хIаде.

  • Якъад бищун ццеве хIорихъе щиви щварав? Варангазул БацIилавщи яги Баххущи? Варангазул БацIилав, щибидегурелълъул гьев цогидаздасса ццеве энев вукIана.

  • БацIилассе цIакъ бокьиня ццеве вахъун энде. Варангазул Пирххарав гьессда ххадув вегьана. Сонкъассини абуни, бищун ццеве Пирххарав щвана.

  • Варангазул БацIиласс абуна - «РачIа. ЧIчIегIермагжилассул раса гьаниб буго!» - ян абуна гьесс. Гьимал ралдалгъачагъазул хIай хIанел меххалълъ, Варангазул БацIилассе бокьиня ЧIчIегIермагжилавлун вукIде.

  • «КиштIайги Баххуги, нуж росолаги рокIон, балагьун чIчIа!»

  • Варангазул Пирххарав кIудаб гъотIоле адеги вагьун абуна гьаб БагIарав Ралдалгъачагъассул раса букIде бугин.

  • Ценги Варангазул КиштIайицца абуна жий ХъахIай Ралдалгъачагъай йикIде йигин, ЧIчIегIермагжилассул тушман, щибидегурелълъул женда хъахIаб горде рогьон букIиналълъ.

  • КиштIай росола ракIана, ценги БацIилав гъотIолеги вагьун квегIабги кумарабги рахъалълъеххун валагьана.

  • КиштIай ахIдана - «Щиби дуда бихьинеб?»

  • БацIиласс абуна - «Дида бихьинеб буго 1000 (азарго) ралдалгъачагъазул раса бачIинеб бугин!»

  • КиштIайицца гьикъана - «Гьал дир тушманассул ЧIчIегIермагжилассул русбищи?»

  • БацIиласс абуна - «Э, дида ккена гьел гьессул русби ругин. Гьев гьенивгоги вуго. КиштIай, мун гьанисса нахъе омо лълъикI гурщи?»

  • КиштIайицца абуна - «Энаро, дун йагъде йиго! Балагье, дир кIиазарго (2000) раса гьанибе бачIинеб бугин. БагIарав Ралдалгъачагъав, рачIа нилълъ ЧIчIегIермагжилавгун рагъде».

  • Ценги Варангазул БацIилав гъотIоласса гIодовеги рещтIун, Варангазул Баххуда гьарана чIчIегIераб колълъен. Баххуцца гьессухъе кьуна.

  • БацIилав ахIдана - «Гьандже дирги русби рачIинел руго. Гьале дир ралдалгъачагъазул пайрахъ!» - ян абун Баххуда чIчIегIераб колълъен бихьдебуна.

  • «ЧIчIегIермагжилав ккена бищунго цIцIар рагIарав ралдалгъачагъ, щибидегурелълъул гьессул гIемерал тушбаби руго. ХIорил цояб рахъалълъа руго ХъахIай Ралдалгъачагъайги БагIарав Ралдалгъачагъавги».

  • Гъазалги хIорихъ раккана. ГIайиб гурщихха, гъазал гьабго тушманассда гьоркьоре ккана. Гьандже гьел гъазал хьихьинел бакIалълъа рукIарал гIани, лълъикI букIлаан. Гъазазе рокьиняро ралдалгъачагъазул русби.

  • &ibi ne:eCa bopob bude bugeb? - yan hiqana waranga#ul ba{uCa pupula#ul cidulaSda.

  • ni: ende rugo \aywana#u] balahde, - abuna pupula#ul cidulaS, - sonqaSi jigo bexe Tafan hezogo rujana.

  • kurca#ul xunxula#uS hiqana - bexe fakdal himer&i Keneb?

  • pupula#ul cidulaS abuna - e, maarul ma~a:ani ne:eCa he:a fakdal himer abinyaro, ne:eCa he:a bexe abinya.

  • waranga#ul ba{uCa hiqana - cidulaw aCi, kida baxal untaral?

  • sonqaSi untun rujana hel, - abuna pupula#ul cidulaS, - yaqadni sav-salamat rugin Kena dida.

  • waranga#ul ba{uCa hiqana - cidulaw aCi, dir&i bexe untun bujarab?

  • guro, ba{u, dur bexe :ij bugo, - abuna pupula#ul cidulaS, - untaral baxal hiTinyab ]a\ab fakdal rugo.

  • kidanigi hoy yagi ketoni \aywan bujzew kurca#ul xunxulaS waranga#ul ba{uda hiqana - egogo&i durgi ba`ilaSulgi co-co bexe bujin?

  • waranga#ul ba{uCa abuna - e, doy bopun bugi&i he#u] balahde?

  • kurca#ul cidulaS abuna - e, `aq bopun bugo!

  • waranga#ul ba{uCa abuna - ne:ergo baxa#u] balahde ende behli&i, cidulaw aCi?

  • e,  co dahab  me{a:  behinya -  abuna pupula#ul cidulaS.     

  • cidulaw aCiCagi heSul folo]anal hudul#aba#e nu~a rahana. raza $anire, - yan abuna cidulaw aCiCa. jiyabgo untarab bexe $egi savzo, kunadeni baybi%un bugo, heb `aq :ij bugo, &ibidegure:ul untarab me{a: kunade vira bujinyare:ul.

  • pupula#ul cidulaSul femeral \aywanal rugo. bopowe &warab me:a:, &ibab \aywana:a vuniwegi omo, he#e {er-kwen pena, rojel \al :ij bujde. ^urahab bi&ungo femer \aywanal pupula#ul cidulaSul rugo. heSul rugo femerab ra% penel faxiyal.

  • codahab me{a: baxal himala#u] ralahun rujana, cidulaw aCiCa ba`ilaSulgi ba{ulgi baxal ri%deruna.

  • «balahe, xunxulaw! - yan abuna waranga#ul ba{uCa, - dir baxil jarzamli &ibi{a». 

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «Kinab dur bugeb?»

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «habele heb! judab Zeferab fakdal kumarab ra]a:a bugeb».

  • «e, dida dur bexe hanGe bi%inya, abuna kurca#ul xunxulaS, - heb egogo jarzamab $o bugo. ba`ilaSul bexe kebefanib bugeb?»

  • «dir bexe hanib bugo, yan abuna waranga#ul ba`ilaS, - hebgi jarzamab $o bugo. dida Kena dir bexe ba{ul baxidaSa jarzamab bugin».

  • «guro, dur bexe dira:aSa bercinab hezo! – abuna waranga#ul ba{uCa, - xunxulaw, bice co, :ili bexe jarzamab bugebali, dir&i yagi heSul&i?»

  • kurcala#ul xunxulaS abuna - «dida hanyaro, ba{u!»

  • pupula#ul cidulaS abuna - «xunxulaSda rajZomo abde jwanyaro :ili bexe bi&un jarzamab bugebali, jiyabgo bexe jarzamab bugebali dida abde jwanya».

  • waranga#ul ki^TayiCa abuna - «hab bopob hanGe dirgo \aywan hezo. Cebe{unni dir bujana hiTinyabgo bexe. hebgi bujana `aqgo jarzamab, no$ergo baxal fadin».

  • kurca#ul xunxulaS hiqana - «dur hojal \aywanal rujzi&i?»

  • waranga#ul ki^TajiCa abuna - «rujzo, &ibidegure:ul heb bexe ]odegi ]omo, he:ul han komo bugo».

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «_aqir».

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «dir bexe kidanigi konde hezo!»

  • waranga#ul ba`ilaS abuna - «hanGe guro, co kidayaligo durgi dirgi ]odegi ]omo, konde bugo».

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «durabni ]ode bugo, dirab ]ode hezo! cidulaw aCi, dir bexe ]ode hezo guri!»

  • cidulaw aCiCa abuna - «biTarab bugo, ba{u. dur bexe ]ode hezo, heb tede bugo beZde folo. he: femerab ra% pede bugo».

  • faxi-baxa#u] balahun {adur, himalgi aCigi omo rugo xuya#u] balahde. pupula#ul cidulaSul &ugo-an:go xu bujana. kurca#ul xunxulaw femerab me{a: nu~il kumarab ra]a:a he#da vuniw Zomo {uTana.

  • «hel `aq bercenal rugo, ba{u! - yan abun, cidulaw aCida abuna - «dirgi roso: bel'erba]i bunew aCi wujaraw fani, dirgi bujlaan heb fadinab, Zeferabgi ]a\abgi bercenab xu».

  • waranga#ul ba`ilaS abuna - «e, heb xu bercenab bugo. co qoya: cidulaw aCiCa abla dida kinyab dir bujde bugebali, gur&i aCi?»

  • cidulaw aCiCa abuna - «e, hedin abla!»

  • himal xuya#u] balahun {adub, hel bopoSa qwaTire ra]un rugo, cingi aCiCa himala#da abuna - «dida hanGe no$eda vuniw Zede jwanyaro. dir buneb-teneb $o bugo!»

  • «qo-me{ :ij!» - yan abuna aCiCa enew me{a:.

  • cengi waranga#ul ba`ilaS abuna - «&ibi hanGe ne:ecca buleb?»

  • waranga#ul _ir{araS abuna - «ri:a \ori]e! mun ne$eda cada] \ori]e we:ende hezi&i, xunxulaw?»

  • «hezo, dun ruquw Zela. cengi nu$go a{a!»

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «mun we:enzoni, dungi we:ende hezo!»

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «:ij, ri:a{a hedin batani \ori]e».

  • «\or» ba`ilaS abu]e, hiTinyabgo \awu# bugo, he:a hiTinyabgo rasa bujana. «\orda» Sweru] vuTbigi rujana, ba{uCa he#da abinyaan - «i_riqa:ul judal vuTbi» abun. \orida hab nuha: va#al rujzo, cengi jigo rasa bujana. himal raldalvaxava#ul \ayal \ade baybi%ana.

  • vop nuha: va#al \orida rugeb me{a:, himal femerab me{a: «\oridaSan» %wadana. hanGeni abuni, he#e bopun bugin raldalvaxava#ul \ay \ade.

  • yaqad bi&un Ceve \ori]e &iwi &waraw? waranga#ul ba`ilaw&i yagi ba{u&i? waranga#ul ba`ilaw, &ibidegure:ul hew cogida#daSa Cewe enew wujana.

  • ba`ilaSe `aq bopinya Cewe wa]un ende. waranga#ul _ir{araw heSda {aduw wehana. SonqaSini abuni, bi&un Ceve _ir{araw &wana.

  • waranga#ul ba`ilaS abuna - «raza. Zefermag$ilaSul rasa hanib bugo!» - yan abuna heS. himal raldalvaxava#ul \ay \anel me{a:, waranga#ul ba`ilaSe bopinya Zefermag$ilawlun wujde.

  • «ki^Taygi ba{ugi, nu$ rosolagi rojon, balahun Za!»

  • waranga#ul _ir{araw judab voTole adegi wahun abuna hab bafaraw raldalvaxavaSul rasa bujde bugin.

  • cengi waranga#ul ki^TayiCa abuna $iy ]a\ay raldalvaxavay yijde yigin, Zefermag$ilaSul tu^man, &ibidegure:ul $enda ]a\ab gorde rohon bujina:.

  • ki^Tay rosola rajana, cengi ba`ilaw voTolegi wahun kwefabgi kumarabgi ra]a:e{un walahana.

  • ki^Tay a\dana - «&ibi duda bi%ineb?»

  • ba`ilaS abuna - «dida bi%ineb bugo 1000 (a#argo) raldalvaxava#ul rasa bazineb bugin!»

  • ki^TayiCa hiqana - «hal dir tu^manaSul Zefermag$ilaSul rusbi&i?»

  • ba`ilaS abuna - «e, dida Kena hel heSul rusbi rugin. hew heniwgogi wugo. ki^Tay, mun haniSa na]e omo :ij gur&i?»

  • ki^TayiCa abuna - «enaro, dun yavde yigo! balahe, dir jia#argo (2000) rasa hanibe bazineb bugin. bafaraw raldalvaxavaw, raza ni: Zefermag$ilawgun ravde».

  • cengi waranga#ul ba`ilaw voTolaSa fodowegi re&Tun, waranga#ul ba{uda harana Zeferab ko:en. ba{uCa heSu]e puna.

  • ba`ilaw a\dana - «hanGe dirgi rusbi razinel rugo. hale dir raldalvaxava#ul _ayra]!» - ian abun ba{uda Zeferab ko:en bi%debuna.

  • «Zefermag$ilaw Kena bi&ungo ~ar rafaraw raldalvaxav, &ibidegure:ul heSul femeral tu^babi rugo. \oril coyab ra]a:a rugo ]a\ay raldalvaxavaygi bafaraw raldalvaxavawgi».

  • va#algi \ori] raKana. fayib gur&i{a, va#al habgo tu^manaSda horpore Kana. hanGe hel va#al %i%inel baja:a rujaral fani, :ij bujlaan. va#a#e ropinyaro raldalvaxava#ul rusbi.

bottom of page