top of page

Гьалан къоялълъ

шагьар томо къватIир

halan qoya:

^ahar tomo qwaTir

  • Гьандже ружма къоялълъул рогьалил мехх буго.

  • Щуго сагIатги бащадабги обан буго.

  • Шурагьаб бугеб Кьукьулазул рукъур кинялго гьимал кьижун руго.

  • Пирххаравни кьижун гьечIо. Шурагьаве щвараб меххалълъ, Пирххарав киняздассаго ццеве вахъиня, ценги тира-ссверде эна.

  • Якъад рогьолеги сагIат щугоги бащдабги обараб меххалълъ Пирххарав ворчIана, ценги гьесс ахIана - «Ле», - ян.

  • Лълъида гьесс гьедин ахIинеб?

  • Гьесс гьадин ахIиня Курцазул Чунчулассда - «Чунчулав! Мун кьижун вугищи? Анкьгоги бащадабги хIалтIун буго.»

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Дуцца щиби бунеб бугеб?»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Рилълъа тира-ссверде!»

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Гьанджещи?»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Э, кинялго кьижунги руго. Рилълъа къватIире!".

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «ЛълъикI, вачIинев вуго дун».

  • Курцазул Чунчулав адеги вахъун, гьомер-кIалги чурун. Богорукъуреги раккун, чедги босун, Варангазул Пирххаравгин рукъусса къватIире рахъана.

  • Лълъее гьез чед кьеде бугеб?

  • Гьез гьеб чед гIачиязе кьеде буго.

  • Кьукьулазул минаялълъа нахъа буго цоги мина, гьеб мина чIобогояб буго. Гьенир хIайванал руго. Хайванал ругеб бакI бокь ккена.

  • ХIайваналги щали ккенел?

  • Кетоги гьойги хIайванал ккена.

  • Кьукьулазул  кIиго гьой буго – Хъумурги, Щунгъарги. Хъумур рагьла букIиня, Щунгъар рукъуб жаниб букIиня.

  • «Дур аццил чами хIайван бугеб? - ян гьикъана Курцазул Чунчуласс.

  • «Дида гьаняро. - ян джаваб кьуна Варангазул Пирххарасс. - Гьессул хIайванални гIемер руго. Нусгоялълъе гIагалун дида ккена».

  • Курцазул Чунчуласс - «НусгогIанщи! Гьеб гIемер буго!

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Э, гьессул бокьалълъул кIодоли бихьинищи дуда?»

  • «Рилълъа!» - ян абуна Варангазул Пирххарасс. «Нелълъецца бачазе салам кьеде ккена. ГьитIинял бачал цIакъ кIарчIамал рукIиня. ГьитIиняй Баххуеги бачал рокьиня. Шурагьар ругеб меххалълъ, бищун ццебе гьей бачал ругеб бокьалълъе эна, гьезе салам кьеде».

  • Кьукьулазул Цидуласс гьаб нугьалълъ абун буго - «Дуцца гьаб соналълъа малълъараб жо бунани, дицца мун йурай къоялълъе бече сайигъаталълъе кьела», - ян.

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Ценги дицца кIиго соналълъ малълъараб бумо хьвадани, дуцца де чу кьеде бугищи?»

  • «Гуро, дицца дой чу кьеларо, гьеб цIакъго кIудаб буго. Бечени дида кIваня дой кьеде».

  • Варангазул Баххуцца абуна - «ЛълъикIин».

  • Варангазул Баххуе цIакъ рокьиня хIайванал - «Дадаццаги бабаццаги росолълъ бел,эрбахъи бунел рукIаралгIани. - ян абиня гьелълъ. Дир гIемерал хIайванал рукIлагIан».

  • Гьелълъ гьедин абун букIун, Варангазул БацIиласс гьелълъа кидаго абиня - «Бахху, дой бокьараб щиняб хIайван букIде изну кьуни, гьеб меххалълъ нежер рукъ рукъалълъе гуреб, бокьалълъе ссвериня, дур хIайванал рукъзабахъ рукIде руго. Цояб бече дурги КиштIайилги рукъуб жаниб, цогидаб дирги Пирххарассулги рукъуб жаниб, чу эбел-энссол рукъуб жаниб. Богорукъубги цоги цо-цо хIайваназе рукъ букIде буго».

  • Варангазул Баххуцца гIицIцIго - «ВахI», - илан джаваб кьуна, щибидегурелълъул гьелълъа гьанеб букIана Варангазул Пирххарасс битIараб абинебали.

  • Гьел гьудулзаби керегIанир ругел гьандже?

  • Гьел бачазул доращи ругел?

  • Э.

  • Курцазул Чунчуласс Варангазул Пирххарассда гьикъана - «Дур аццил чами бече бугеб?»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Дида гьаня гьессул (15) анцIила щугоялълъасса цIцIикIкIун букIин, дудаго гьалин, гьеб ккена цогидал хIайваназул гIадаб жо, ниж Шурагьаб  ругеб меххалълъа, дида киданиги мухIканго гьаняроан гьессул чами бечеги, цогидал хIайваналги ругелали, моцIцIалълъ ццебеги гьениб чами бугебали.

  • Жидерго чед бачазе кьун ххадуб, бокьосса къватIире рахъарал меххалълъ, гьезда цо гIака бихьун буго. Аццил лъабго гIака букIун буго. ГIемераб рахь кьолел лълъикIал гIачи рукIун руго. 10 литра рахьдал кьола гьез.

  • Якъад гурони Шурагьаб бугеб гIачи хьихьинеб бакIалълъе щочIев Курцазул Чунчуласс Варангазул Пирххарассда гьикъана - «Пирххарав, гьал гIачияз гIемераб рахь щимо кьенеб? Дида гьаня гьез ххер конебли, цоги баладаб жо конеб бугищи гьез?»

  • «Э, дир гьудул. - ян абуна Варангазул Пирххарасс, - гьезе кьена гIемераб бала-баладаб жо».

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Масала щиби?»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Масала, чIакIултIан. Дой гьеб гьезе кьеде бокьун бугищи?»

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Э, де бокьун букIана гьезе кьеде, кибагIаниб гьеб чIакIултIан бугеб? Дида бихьинеб гьечIо».

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Гьеб чIакIултIан кумараб рахъалълъа гьумо буго».

  • Варангазул Пирххарассги Курцазул Чунчулассги чIакIултIанги кодобе босун, ана цо чараб гIакдае кьеде. ЧIакIултIан бихьараб меххалълъ, гIакдацца гьеб гъираялълъа конеб букIана.

  • КIиявго вас анцIго щвартIалълъ кIудаб гIакдада гъунирги чIчIана, щибидегурелълъул Курцазул Чунчулассе бокьун букIана гьеб кини конанебали бихьде.

  • Курцазул Чунчуласс бицана женда Истануб гIемерал гIачи рихьанин, гьез ххер конебги букIанин, чIакIултIан конеб женда киданиги бихьчIин. Ценги гIачиязги комо лълъугIдебуна чIакIултIан. ГьокIаб гьеб чIакIултIанги батчIо.

  • Анкьгоялълъе бащадабги хIалтIун буго, васазул тира-ссвериги лълъугIана, гьандже гьел рукъуре эндехъине руго.

  • Цогидал гьимал ццерего аде рахъун рукIун руго, Варангазул Пирххаравги Курцазул Чунчулавги нахъруссун регьараб меххалълъ гьез гьикъана, «Нуж керегIанир рукIарал?»

  • «Ниж бокьор рукIана, нежеда чIакIултIан конел гIачиги рихьана».

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Пирххарав, щимо дуцца дун ахIчIей?»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Щибидегурелълъул мун кьижун йикIана».

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Дуцца дун ахIун йикIарай гIани, дунги дуда цадахъ энде йикIана, дуццани дида щибго абчIо!»

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Дида дуда абде адаб гьечIо. Гьединго Чунчулассдаги адаб гьечIо».

  • Варангазул Баххуцца абуна - «Щимо адаб гьечIеб, дуцца дида абде ккенаан».

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Ниж нахъойги энде рукIани, нежецца мун ахIла».

  • Ценги Варангазул Пирххарав агьикье ана.

  • Цогидал гьимални рукъур ххутIана.

  • Цо заманалълъассан Кьихьилазул КвацIулалълъ гьималазда ахIана - «Нуж рахъун ругищи? РачIа гьанире».

  • Гьимал аде рахъана.

  • Бищун ццейе богорукъуе Варангазул Бахху егьана.

  • Ценги Варангазул Пирххарав вегьана, Варангазул БацIилав гьессда ххадув вегьана.

  • ГьабцIцIол ахIде ккана гьев. Гьев кидаго гIемерав ахIде ккена.

  • Варангазул БацIилав богорукъуве вегьарав меххалълъ, эбелалълъ абуна - «Мун жеги щуго щвартIалълъ кватIун вукIаравани, ниж кунан лълъугIун рукIиняан, ценги дой конде жо щибго щоняроан», - ян.

  • «Ножецца кинябго комо лълъугIде буняроан, деги цо  щибниги жо ххутIлаан», - ян джаваб кьуна Варангазул БацIиласс.

  • «Дида ккенаро, БацIилав. Дур ваццги яццалги кунан руго, - энссоцца абуна, Щимо дуцца рогьоле гьабго-ункъо нугьалълъ гьав васассде ахIде ккенеб? Дун дур эбел йикIарай гIани, БацIилав, дицца дой якъад квен кьеде букIчIо. Дур эбелни цIакъ лълъикIай адан йиго».

  • Варангазул БацIиласс щибго джавабги кьечIо, жив витIун вугин ракIалълъеги ккомо.

  • Кунан лълъугIарал меххалълъ гьимал жодерго хIаркIалги росун, богорукъусса къватIире рахъана.

  • «Рилълъа», - ян ваццаз яццаздаги абун, гьел агьикье ана.

  • Варангазул Баххуцца гьикъана - «Щиби нелълъецца буде бугеб?»

  • Варангазул БацIиласс абуна - «Ниж хIаркIицца хIаде руго, ценги цо сагIаталълъассан ниж бокьоре энде руго, гьенир бачал кунанел куцалълъухъ балагьде руго».

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «Э, дида якъад гурони рихьчIо гьел кунанел куц. Пирххарав, щиби гьез конеб букIинеб?»

  • Варангазул Пирххарасс джаваб кьечIо, гьессе Курцазул Чунчулассда гьокIаб кIалгьаде бокьун букIчIо.

  • Варангазул Баххуцца гьессе джаваб кьуна - «Гьез кинябго жоялълъул дагьа-дагьаб конеб букIиня. Гьедин абуна Пирххарассги. Пирххарассги кинябго жоялълъул дагьабго конеб бугин, гьитIиняб бече гIадин, гIемераб абиня дадаццаги».

  • Варангазул Пирххарассги абун буго - «Дун гьитIиняб бече батани, мун кIудаб гIака буго. Гьебги битIараб жохха бугеб!»

  • «Щиби битIараб жохха бугеб? - ян гьикъана Варангазул Баххуцца.

  • Варангазул Пирххарасс абуна - «Мун гIака йигеяли битIараб буго!»

  • Бащдаб сагIаталълъ расандинел гьимал ссвакадеги ссвакан ххерида ад гIодор чIчIана.

  • «Чунчулав, битIарабщи бугеб дуда киданиги хIайванал  кунанел куц рихьчIебли? - ан гьикъана Варангазул КиштIайицца.

  • «Э, битIараб буго. Дида ххер конел гIачи гурони рихьчIо» - ян абуна Курцазул Чунчуласс.

  • «Ценги мун киданиги росолълъеги щочIищи? –

  • ЩочIо, Истануб ниж къанагIат гурони росолълъе щоняро, щибидегурелълъул росолълъе щоде нугь ххалатаб букIиня.

  • Мун киданиги Истануйе щомо йикIарайщи?»

  • Варангазул КиштIайицца абуна - «ЙикIчIо, дун гьенийе киданиги щомо йикIчIо, нежер эменни гIемер щомо вукIана гьениве. Ниж цо нугьалълъ КвартIулилълъе щомо рукIана, цоги нугьалълъ Къажаралълъе щомо рукIана. Ниж къанагIат гурони хIухьбахъиялълъе цогидал улкабазде энаро».

  • Варангазул БацIиласс абуна - «Нежее цогидал улкабазде энде бокьун гьечIолиялълъ гуреб, эбелалълъе бокьун гьечIолиялълъ энел гьечIо. Гъокьиссала иххазолълъ моцIцIалълъа дада Истануве омо вукIарав меххалълъ деги бокьлаан гьессда цадахъ энде».

  • Курцазул Чунчуласс абуна - «РачIа нежехъе, нежецца ножеда рихьдерула Истануб ругел агьал. Ножеда гьанищи, дир гьудулзаби, кинял агьал Истанур рукIинелали! Истануб берценабги, некIссияб шагьар буго».

  • Варангазул КиштIайиццаги Пирххарассги джаваб кьуна - «Э, цIакъ бакьагIан неже гьенире регьде, Баххуги БацIилавги жегияли гьитIинял руго гьедигIан рикIкIаде энде».

  • Гьеб заманалълъа Кьукьулазул Цидуласс гьималазде ахIана - «Рилълъа дида цадахъ», - ян.

  • «Ниж рачIинел руго, ниж рачIинел руго», - ян абуна гьез.

  • hanGe ru$ma qoya:ul rohalil me{ bugo.

  • &ugo safat ba&adabgi oban bugo.

  • ^urahab bugeb pupula#ul ruqur  kinyalgo himal pi$un rugo.

  • _ir{arawni pi$un hezo. ^urahawe &warab me{a:, _ir{araw kiNa#daSago Cewe wa]inya, cengi tira-Swerde ena.

  • yaqad roholegi safat &ugogi ba&dab obarab me{a: _ir{araw worzana, cengi heS a\ana - «le» - yan.

  • :ide heS hedin a\ineb?

  • heS hadin a\iNa kurca#ul xunxulaSda - «xunxulaw! mun pi$un wugi&i? anpgogi ba&adabgi \alTun bugo.»

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «duCa &ibi buneb bugeb?»

  • waranga#ul _ir{araS abuna - «ri:a tira-Swerde!»

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «hanGe&i?»

  • waranga#ul _ir{araS abuna - «e, kiNalgo pi$ungi rugo. ri:a qwaTire!»

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «:ij, wazinew wugo dun.»

  • kurca#ul xunxulaw adegi wa]un, homer-jalgi xurun. bogoruquregi raKun, xedgi bosun, waranga#ul _ir{arawgin ruquSa qwaTire ra]ana.

  • :eye he# xed pede bugeb?

  • he# heb xed faxiya#e pede bugo.

  • pupula#ul minaya:a na]a bugo cogi mina, heb mina zobogoyab bugo. henir \aywanal rugo. \aywanal rugeb baj bop Kena.

  • \aywanal &ali Kenel?

  • ketogi hoygi \aywanal Kena.

  • pupula#ul jigo hoy bugo - ]umurgi, &unvargi. ]umur rahla bujiNa, &unvar ruqub $anib bujiNa.

  • «dur aCil xami \aywan bugeb?» - yan hiqana kurca#ul xunxulaS.

  • «dida hanyaro - yan Gawab puna waranga#ul _ir{araS, - heSul \aywanalni femer rugo. nusgoya:e fagalun dida Kena.»

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «nusgofan&i! heb femer bugo!»

  • waranga#ul _ir{araS abuna - «e, heSul bopa:ul jodoli bi%ini&i duda?»

  • «ri:a! - yan abuna waranga#ul _ir{araS. - ne:eCa baxa#e salam pede Kena. hiTinyal baxal `aq jarzamal rujinya. hiTinyay ba{uyegi baxal ropinya. ^urahar rugeb me{a:, bi&un Cebe hey baxal rugeb bopa:e ena, he#e salam pede.»

  • pupula#ul cidulaS hab nuha: abun bugo - «duCa hab sona:a ma:arab $o bunani, diCa mun yuray qoya:e bexe sayivata:e pela» - yan.

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «cengi diCa jigo sona: ma:arab bumo %wadani, duCa de xu pede bugi&i?»

  • «guro, diCa doy xu pelaro, heb `aqgo judab bugo. bexeni dida jwaNa doy pede.»

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «:ijin.»

  • waranga#ul ba{uye `aq ropiNa \aywanal - «dadaCagi babaCagi roso: bel'erba]i bunel rujaralfani. - yan abiNa he:. dir femeral \aywanal rujlafan.»

  • he: hedin abun bujun, waranga#ul ba`ilaS he:a kidago abinya - «ba{u, doy boparab &inyab \aywan bujde i#nu puni, heb me{a: ne$er ruq ruqa:e gureb, bopa:e Swerinya, dur \aywanal ruq#aba] rujde rugo. coyab bexe durgi ki^Tayilgi ruqub $anib, cogidab dirgi _ir{araSulgi ruqub $anib, xu ebel-enSol ruqub $anib. bogoruqubgi cogi co-co \aywana#e ruq bujde bugo.»

  • waranga#ul ba{uCa fi~go wa\ ilan Gawab puna, &ibidegure:ul he:a haneb bujana waranga#ul _ir{araS biTarab abinebali.

  • hel hudul#abi kerefanir rugel hanGe?

  • hel baxa#ul dora&i rugel?

  • e.

  • kurca#ul xunxulaS waranga#ul _ir{araSda hiqana - dur aCil xami bexe bugeb?

  • waranga#ul Pir{araS abuna - «dida hanya heSul (15) an`ila &ugoyo:aSa ~iJun bujin, dudago halin, heb Kena cogidal \aywana#ul fadab $o, ni$ ^urahab  rugeb me{a:a, dida kidanigi mu\kango hanyaroan heSul xami bexegi, cogidal \aywanalgi rugelali, mo~a: Cebegi henib xami bugebali.

  • $idergo xed baxa#e pun {adub, bopoSa qwaTire ra]aral me{a:, he#da co faka bi%un bugo. aCil ;abgo faka bujun bugo. femerab ra% polel :ijal faxi rujun rugo. 10 litra ra%dal pola he#.

  • yaqad guroni ^urahab bugeb faxi %i%ineb baja:e &ozew kurca#ul xunxulaS waranga#ul _ir{araSda hiqana - «_ir{araw, hal faxiya# femerab ra% &imo peneb? dida hanya he# {er konebli, cogi baladab $o koneb bugi&i he#?»

  • «e, dir hudul. - yan abuna waranga#ul Pir{araS, - he#e pena femerab bala-baladab $o».

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «masala &ibi?»

  • waranga#ul Pir{araS abuna - masala, zajulTan. doy heb he#e pede bopun bugi&i?»

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «e, de bopun bujana he#e pede, kibafanib heb zajulTan bugeb? dida bi%ineb hezo».

  • waranga#ul _ir{araS abuna - «heb zajulTan kumarab ra]a:a humo bugo».

  • waranga#ul Pir{araSgi kurca#ul xunxulaSgi zajulTangi kodobe bosun, ana co xarab fakdaye pede. zajulTan bi%arab me{a:, fakdaCa heb viraya:a koneb bujana.

  • jiyawgo was an`go &warTa: judab fakdada vunirgi Zana, &ibidegure:ul kurca#ul xunxulaSe bopun bujana heb kini konanebali bi%de.

  • kurca#ul xunxulaS bicana $enda istanub femeral faxi ri%anin, he# {er konebgi bujanin, zajulTan koneb $enda kidanigi bi%zin. Cengi faxiya#gi komo :ufdebuna zajulTan. hojab heb zajulTangi batczo.

  • anpgoya:e ba&adabgi \alTun bugo, wasa#ul tira-Swerigi :ufana, hanGe hel ruqure ende]ine rugo.

  • cogidal himal Cerego ade ra]un rujun rugo, waranga#ul _ir{arawgi kurca#ul xunxulawgi na]ruSun reharab me{a: he# hiqana, «nu$ kerefanir rujaral?»

  • «ni$ bopor rujana, ne$eda zajulTan konel faxigi  ri%ana».

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «_ir{araw, &imo duCa dun a\zey?»

  • waranga#ul Pir{araS abuna - «&ibidegure:ul mun pi$un yijana».

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «duCa dun a\un yijaray fani, dungi duda cada] ende yijana, duCani dida &ibgo abzo!»

  • waranga#ul Pir{araS abuna - «dida duda abde adab hezo. hedingo xunxulaSdagi adab hezo».

  • waranga#ul ba{uCa abuna - «&imo adab hezeb, duCa dida abde Kenaan».

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «ni$ na]oygi ende rujani, ne$eCa mun a\la».

  • cengi waranga#ul Pir{araw ahipe ana.

  • cogidal himalni ruqur {uTana.

  • co #amana:aSan pi%ila#ul kwa`ula: himala#da a\ana - «nu$ ra]un rugi&i? raza hanire».

  • himal ade ra]ana.

  • bi&un Ceye bogoruquye waranga#ul ba{u yehana.

  • cengi waranga#ul _ir{araw wehana, waranga#ul ba`ilaw heSda {aduw wehana.

  • hab~ol a\de Kana hew. hew kidago femeraw a\de Kena.

  • waranga#ul ba`ilaw bogoruquwe weharaw me{a:, ebela: abuna - «mun $egi &ugo &warTa: kwaTun wujarawani, ni$ kunan :ufun rujinyaan, cengi doy konde $o &ibgo $o &onyaroan», - yan.

  • «no$eCa kinyabgo komo :ufde bunyaroan, degi co &ibnigi $o {uTlaan», - yan Gawab puna waranga#ul ba`ilaS.

  • «dida Kenaro, ba`ilaw. dur waCgi yaCalgi kunan rugo, - enSoCa abuna, &imo duCa rohole habgo-unqo nuha: haw wasaSde a\de Keneb? dun dur ebel yijaray fani, ba`ilaw, diCa doy yaqad kwen pede bujczo. dur ebelni `aq :ijay adan yigo».

  • waranga#ul ba`ilaS &ibgo Gawabgi pezo, $iw wiTun wugin raja:egi Komo.

  • Kunan :ufaral me{a: himal $odergo \arjalgi rosun, bogoruquSa qwaTire ra]ana.

  • «ri:a», - yan waCa# yaCa#dagi abun, hel ahipe ana.

  • waranga#ul ba{uCa hiqana - «&ibi ne:eCa bude bugeb?»

  • waranga#ul ba`ilaS abuna - «ni$ \arjiCa \ade rugo, cengi co safata:aSan ni$ bopore ende rugo, henir baxal kunanel kuca:u] balahde rugo».

  • лurca#ul xunxulaS abuna - «e, dida yaqad guroni ri%czo hel kunanel kuc. Pir{araw, &ibi he# koneb bujineb?»

  • waranga#ul Pir{araS Gawab pezo, heSe kurca#ul xunxulaSda hojab jalhade bopun bujzo.

  • waranga#ul ba{uCa heSe Gawab puna - «he# kinyabgo $oya:ul daha-dahab koneb bujinya. hedin abuna _ir{araSgi. _ir{araSgi kinyabgo $oya:ul dahabgo koneb bugin, hiTinyab bexe fadin, femerab abinya dadaCagi».

  • waranga#ul _ir{araSgi abun bugo - «dun hiTinyab bexe batani, mun judab faka bugo. hebgi biTarab $o{a bugeb!»

  • «&ibi biTarab $o{a bugeb? - yan hiqana waranga#ul ba{uCa.

  • waranga#ul _ir{araS abuna - «mun faka yigeyali biTarab bugo!»

  • ba&dab safata: rasandinel himal Swakadegi Swakan {erida ad fodor Zana.

  • «xunxulaw, biTarab&i bugeb duda kidanigi \aywanal kunanel kuc ri%zebli? - an hiqana waranga#ul ki^TayiCa.

  • «e, biTarab bugo. dida {er konel faxi guroni ri%zo» - yan abuna kurca#ul xunxulaS.

  • «cengi mun kidanigi roso:egi &ozi&i? –

  • &ozo, istanub ni$ qanafat guroni roso:e &onyaro, &ibidegure:ul roso:e &ode nuh {alatab bujinya.

  • mun kidanigi istanuye &omo yijaray&i?»

  • waranga#ul ki^TayiCa abuna - «yijzo, dun heniye kidanigi &omo yijzo, ne$er emenni femer &omo wujana heniwe. ni$ co nuha: kwarTuli:e &omo rujana, cogi nuha: qa$ara:e &omo rujana. ni$ qanafat guroni \u%ba]iya:e cogidal ulkaba#de enaro».

  • waranga#ul ba`ilaS abuna - «ne$eye cogidal       ulkaba#de ende bopun hezoliya: gureb, ebela:e bopun hezoliya: enel hezo. vopiSala i{a#o: mo~a:a dada istanuwe    omo wujaraw me{a: degi boplaan heSda cada] ende».

  • kurca#ul xunxulaS abuna - «raza ne$e]e, ne$eCa no$eda ri%derula istanub rugel ahal. no$eda hani&i, dir hudul#abi, kinyal ahal istanur rujinelali! istanub bercenabgi, nejSiyab ^ahar bugo».

  • waranga#ul ki^TayiCagi _ir{araSgi Gawab puna - «e, `aq bapafan ne$e henire rehde, ba{ugi ba`ilawgi $egiyali hiTinyal rugo hedifan riJade ende».

  • heb zamana:a pupula#ul cidulaS himala#de a\ana - «ri:a dida cada]», - yan.

  • «ni$ razinel rugo, ni$ razinel rugo», - yan abuna he#.

bottom of page