top of page

Т t

1. Таваккал гьечIессул бахIарчи вахъунарев.

  • tawaKal hezeSul ba\arxi wa]unarew.

2. Таваккал тIаме, хIамаги бухьун.

  • tawaKal Tame, \amagi bu%un.

3. Таваккал тIамурассул мурад тIубалеб.

  • tawaKal TamuraSul murad Tubaleb.

4. Тайи кIийиллъуда квегъе, лъабиллъуда рекIа.

  • tayi jiyil;uda kweve, ;abil;uda reja.

5. Тайидул чу лIугьинегIан, бетIергьанчияссул гьой лIугьунебила.

  • tayidul xu /uhinefan, beTerhanxiyaSul hoy /uhunebila.

6. Такъсирчияссда тIад рекъейги такъсирила.

  • taqsirxiyaSda Tad reqeygi taqsirila.

7. Талган кваназе лъачIого хварав эмен.

  • talgan kwana#e ;azogo [waraw emen.

Аби буго талган даруяб жо букIиналълъул хIакъалълъулI.

abi bugo talgan daruyab $o bujina:ul \aqa:u/.

Цо чияссул даимго чехь унтулеб букIарабила. Гьесс лъималазде васигат гьабун тарабила, щибгIаги жиндир чохьониб бугебали бихьизе, жив хвараб меххалълъ жанире раккичIого рукIунгеян. Гьагъабго чохьол унтиги бахъун, эмен хваравила. Цинги, лъимал чохьонире раккараб меххалълъ, батарабила ххалатккараб цо магьи гIадаб жо.

co xiyaSul daimgo xe% untuleb bujarabila. heS ;imala#de wasigat habun tarabila, &ibfagi $indir xo%onib bugebali bi%i#e, $iw [warab me{a: $anire raKizogo rujungeyan. havabgo xo%ol untigi ba]un, emen [warawila. cingi, ;imal xo%onire raKarab me{a:, batarabila {alatKarab co mahi fadab $o.

Эмен ракIалде щвеялълъе васасс гьеб къвакIараб жоялълъул гьабурабила носое тIагъи. Цо нухалълъ, талган чехъолаго, носол тIагьиялълъул талган хъвара-хъвараб бакI биун арабила. Гьеб меххалълъ васасс гьадал рагIаби абуралила.

emen rajalde &weya:e wasaS heb qwajarab $oya:ul haburabila nosoye Tavi. co nu[a:, talgan xe]olago, nosol Tahiya:ul talgan ]wara-[]warab baj biun arabila. heb me{a: wasaS hadal rafabi aburabila.

8. ТалихI бугеб рокъобе «ТуржагIун» лIугьинаро.

  • tali\ bugeb roqobe «tur$afun» /uhinaro.

«ТуржагIун» буго чи хвараб бакIалда цIцIалулеб «Ясеналълъул» цо бутIаялда жаниб бугеб рагIи.

«tur$afun» bugo xi [warab bajalda ~aluleb «yasena:ul» co buTayalda $anib bugeb rafi.

Щибаб сордоялълъ вачIун, будун-дибирасс “Ясен” цIцIалулеб меххалълъ, хварассул лълъадуда гIемерго рагIулеб букIун буго гьаб рагIи. Гьелълъ абун руго кицилъун лIугьарал гьадал рагIаби.

&ibab sordoya: wazun, budun-dibiraS «yasen» ~aluleb me{a:, [waraSul :aduda femergo rafuleb bujun bugo hab rafi. he: abun rugo kici;un /uharal hadal rafabi.

9. ТалихI бугеб рокъое Къоркъочилай лIугьинаро.

  • tali\ bugeb roqoye qorqoxilay /uhinaro.

ТIелекь росдал гIадамазда тIадаб букIун буго лъагIалида жаниб щибаб рукъалълъ жидер нуцалчияссе цо-цо хIалтIул къо гьабизе. Нагагь гьеб тIадаб хIалтIуде щивниги чи камуни, нуцабаз гьессул рокъое Къоркъочилай абулей жидерго гъарабаш йитIулей йикIун йиго. Къоркъочилалълъул иххтияр букIун буго гьеб рокъосса кинаб бугониги цо тIагIел тIасса бищизеги годикIанибеги босун бекизе.

Telep rosdal fadama#da Tadab bujun bugo ;afalida $anib &ibab ruqa: $ider nucalxiyaSe co-co \alTul qo habi#e. nagah heb Tadab \alTude &iwnigi xi kamuni, nucaba# heSul roqoye qorqoxilay abuley $idergo varaba^ yiTuley yijun yigo. qorqoxila:ul i{tiyar bujun bugo heb roqoSa kinab bugonigi co Tafel TaSa bi&i#egi, godejanibegi bosun beki$e.

10. ТалихI бугеб чорххол рокьи ккеларо, нухда рилълъин буго дида кIочон тун.

  • tali\ bugeb xor{ol ropi Kelaro, nu[da ri:in bugo dida joxon tun.

11. ТалихI бугев чияссул чухъил къвал хIулиларо.

  • tali\ bugew xiyaSul xu]il qwal \ulilaro.

12. ТалихI бугезда ккеларо бицун гIадан божулареб, гIодун Аллагь гурхIулареб гьуразул унти.

  • tali\ buge#da Kelaro bicun fadan bo$ulareb, fodun allah gur\ulareb hura#ul unti.

13. ТалихI бугессул бихьинхIамаги къинлъулебила.

  • tali\ bugeSul bi%in\amagi qin;ulebila.

Мискинчияссул букIун буго цо хIама-кIерт. Ма, цо бечедав чи чIчIун вуго гьеб кIерт жиндир бугилан. Ккун руго диваналде. Диваналде вачIине кколеб куц лъалев бечедав чи цояб рахъалдеги цIцIан вачIун вуго. Мискинчи, гъарим, чIового вачIун вуго. Диваналълъ хIамикIерт бечедав чияссул букIин чIчIезабураб меххалълъ, мискинчиясс диванчияссда гьикъун буго -

miskinxiyaSul bujun bugo co \ama-jert. ma, co bexedaw xi Zun wugo heb jert $indir bugilan. Kun rugo diwanalde. diwanalde wazine Koleb kuc ;alew bexedaw xi coyab ra]aldegi ~an wazun wugo. miskinxi, varim, zowogo wazun wugo. diwana: \amijert bexedaw xiyaSul bujin Ze#aburab me{a:, miskinxiyaS diwanxiyaSda hiqun bugo -

- Ассул бихьинаб гурони хIамаги гьечIеб меххалълъ, ссунццагIаги ассие гьаб кIерт гьабураб? – ан.

- aSul bi%inab guroni \amagi hezeb me{a:, SunCafagi aSiye hab jert haburab? - an.

Диванчиясс жаваб кьун буго,

diwanxiyaS $awab pun bugo,

- ТалихI бугев чияссул бихьинхIамаги къинлъула.

- tali\ bugew xiyaSul bi%in\amagi qin;ula.

14. ТалихI бугессул гвай къаццандулеб.

  • tali\ bugeSul gway qaCanduleb.

15. ТалихI бугессул оц ияхI бугессухъе ккела.

  • tali\ bugeSul oc iya\ bugeSu]e Kela.

16. ТалихI бугессул хIама хIортIа къинлъулебила.

  • tali\ bugeSul \ama \orTa qin;ulebila.

17. ТалихI, гьакил милъир гIадин, ссверулеб, цин тIаде кколеб, цин гъоркье кколеб.

  • tali\, hakil mi;ir fadin, Sweruleb, cin Tade Koleb, cin vorpe Koleb.

18. ТалихI гIодобе бортун батулареб, чIобого кьолеб жо букIунареб.

  • tali\ fodobe bortun batulareb, zobogo poleb $o bujunareb.

19. ТалихI духъан бугони, гIадамалги духъан рукIунел, дур талихI къосани, гIадамазда мунги къосунев.

  • tali\ du]an bugoni, fadamalgi du]an rujunel, dur tali\ qosani, fadama#da mungi qosunew.

– ТалихI, кибе бахъараб? 

- tali\, kibe ba]arab?

– Гьудуллъи бугелълъубе.

- hudul;i buge:ube.

20. ТалихI къарал гурони, къороллъиларо, къо бухIарал гурони, бессдаллъиларо.

  • tali\ qaral guroni, qorol;ilaro, qo bu\aral guroni, beSdal;ilaro.

21. ТалихI къарасс гурони, къоролай ячинаро, къо бигъарай гурони, къоролассе ккеларо.

  • tali\ qaraS guroni, qorolay yaxinaro, qo bivaray guroni, qorolaSe Kelaro.

22. ТалихI къойил такрарлъуларебила.

  • tali\ qoyil takrar;ularebila.

23. ТалихI къосарассул кверде къо бухIарав кколевила.

  • tali\ qosaraSul kwerde qo bu\araw Kolewila.

24. ТалихI къосиналдасса къо тIагIинго лълъикIила.

  • tali\ qosinaldaSa qo Tafingo :ijila.

25. ТалихI кьезеги – цо пара, талихI къинеги – цо пара, кIодолъи щвезеги – цо пара, тIасса инеги – цо пара.

  • tali\ pe#egi - co _ara, tali\ qinegi - co _ara, jodo;i &we#egi - co _ara, TaSa inegi - co _ara.

26. ТалихIабгIан заман ххеххго унебила.

  • tali\abfan #aman {e{go unebila.

27. ТалихIалълъе гIорхъи гьечIебила.

  • tali\a:e for]i hezebila.

28. Тайпа лълъикIалдасса жибго лълъикIаб лълъикIила.

  • tay_a :ijaldaSa $ibgo :ijab :ijila.

29. Талмикьа талмикье – хьиндаллъи.

  • talmipa talmipe - %indal;i.

30. Тамахаб бихьунила хIамицца заз хIанчIулеб.

  • tama[ab bi%unila \amiCa #a# \anzileb.

31. Тамахьо гьечIев ссонтIохъан – къвачIа гьечIев гьардохъан.

  • tama%o hezew SonTo]an - qwaza hezew hardo]an.

32. Таргьа ракул – гьир богIол.

  • tarha rakul - hir bofol.

33. Таргьидаго къачIони къвачIида букIунареб.

  • tarhidago qazoni qwazida bujunareb.

34. Таргьида рекъарабила рукъи балеб.

  • tarhida reqarabila ruqi bakeb.

35. Тариххалълъул дарс – бищун гIакъилаб дарс.

  • tari{a:ul dars - bi&un faqilab dars.

36. Тарщида гьабураб гьойда толареб.

  • tar&ida haburab hoyda tolareb.

37. ТечIони, катиццаги хъат балеб.

  • tezoni, katiCagi ]at baleb.

38. Тирибашицца жинццаго гьабулеб, кIкIухIал, чияцца гьабизегIан, валагьун чIчIун вукIунев.

  • tiriba^iCa $inCago habuleb, Ju\al, xiyaCa habi#efan, walahun Zun wujunew.

39. Тоххав вехьассул гIи бацIиццаги гъурулеб, гъараялълъги унеб.

  • to{aw we%aSul fi ba`iCagi vuruleb, varaya:gi uneb.

40. ТуманкI гьечIев чанахъан, чухъа гьечIев багьадур.

  • tumanj hezew xana]an, xu]a hezew bahadur.

41. ТуманкI лълъикIаб – ххалкъалълъ цIураб, рагIи лълъикIаб – киназулго данде ккараб.

  • tumanj :ijab - {alqa: `urab, rafi :ijab - kina#ulgo dande Karab.

42. Тури гьекъон, къеч хьвалареб, дуниял кваниги, къарум гIорцIцIуларев.

  • turi heqon, qex %walareb, duniyal kwanigi, qarum for~ularew.

43. Туркидул кири гьечIеб, кочIол хIакъ гьечIеб.

  • turkidul kiri hezeb, kozol \aq hezeb.

44. Туххум лълъикIай дуего те, жийго лълъикIай дие кье.

  • tu{um :ijay duyego te, $iygo :ijay diye pe.

45. Тушманзабаздасса диццаго цIунила, Аллагь, гьудулзабаздасса дуцца цIуне.

  • tu^man#aba#daSa diCago `unila, allah, hudul#aba#daSa duCa `une.

46. Тушман вукIа абе, гьобол басра гьавуге.

  • tu^man wuja abe, hobol basra hawuge.

47. Тушман гьавизе бокьани, къарзалълъ гIарац кьейила.

  • tu^man hawi#e bopani, qar#a: farac peyila.

48. Тушман гьекъезаве, гьудул кваназаве.

  • tu^man heqe#awe, hudul kwana#awe.

49. Тушман гьечIолъиги рахIатила.

  • tu^man hezo;igi ra\atila.

50. Тушман гIемерлъани, рахIат дагьлъулеб.

  • tu^man femer;ani, ra\at dah;uleb.

51. Тушман камурав бахIарчи вукIунарев, жахIда камурав гIалимчи вукIунарев.

  • tu^man kamuraw ba\arxi wujunarew, $a\da kamuraw falimxi wujunarew.

52. Тушман цоги гIемерила, гьудул нусгоги дагьила.

  • tu^man cogi femerila, hudul nusgogi dahila.

53. Тушманасс веццулелълъул, щайдаян пикру гьабе.

  • tu^manaS weCule:ul, &aydayan _ikru habe.

54. Тушманасс дуе гьабураб лълъикIлъи дагьабги цIцIикIкIун бецIе, тIокIав асскIовеги къаге.

  • tu^manaS duye haburab :ij;i dahabgi ~iJun be`e, Tojaw aSjowegi qage.

55. Тушманасс мун веццулев вугони, биччараб гъалатIалълъул пикру гьабейила.

  • tu^manaS mun weCulew wugoni, biXarab valaTa:ul _ikru habeyila.

56. Тушманасс чIвазе бегьула, гьудул ххилиплъизе бегьула, ургъел гьечIесс чIвазеги чIвала, ххилиплъизеги ххилиплъула.

  • tu^manaS zwa#e behula, hudul {ili_;i#e behula, urvel hezeS zwa#egi zwala, {ili_;i#egi {ili_;ula.

57. Тушманассда бицунареб жо гьудулассдаги бицунге.

  • tu^manaSda bicunareb $o hudulaSdagi bicunge.

58. Тушманассдассанги мисал босизе бегьулебила.

  • tu^manaSdaSangi misal bosi#e behulebila.

59. Тушманассе – кIал, ватIаналълъе – ракI.

  • tu^manaSe - jal, waTana:e - raj.

60. Тушманассе наку чIвазегIан, жиндирго къаданиб зани чIвайго лълъикI.

  • tu^manaSe naku zwa#efan, $indirgo qadanib #ani zwaygo :ij.

61. Тушманассе нусго къоги – цо къо.

  • tu^manaSe nusgo qogi - co qo.

62. Тушманассе цIакъго кIудияб цIа бакуге, цадахъ мунгоги вухIизе гурин.

  • tu^manaSe `aqgo judiyab `a bakuge, cada] mungogi wu\i#e gurin.

63. Тушманассул бетIер, нах бахун, къотIе.

  • tu^manaSul beTer, na[ ba[un, qoTe.

64. Тушманассул рокъоб чIчIегIераб кето ххутIаги.

  • tu^manaSul roqob Zeferab keto {uTagi.

65. Тушманассухъе кваранаб рахъ кьоге.

  • tu^manaSu]e kwaranab ra] poge.

bottom of page