top of page

Ч x

1. Чабхъадул боцIцIи чабхъацца унеб.

  • xab]adul bo~i xab]aCa uneb.

2. ЧагIиги чIвачIого, чуги хвечIого хъала бахъулареб.

  • xafigi zwazogo, xugi [wezogo ]ala ba]ulareb.

3. Чадикълъи бихьаниги, чиякълъи бихьугеги.

  • xadiq;i bi%anigi, xiyaq;i bi%ugegi.

4. Чадил къимат гьабичIессда къо квешаб бихьулеб.

  • xadil qimat habizeSda qo kwe^ab bi%uleb.

5. Чадихъ гьан бичарав, дур чара хваяв,

     Чохьоцца реххарав, дур чилъи хваяв.

xadi] han bixaraw, dur xara [wayaw,

xo%oCa re{araw, dur xi;i [wayaw.

6. Чадицца цIунилилан цIцIодорлъи гIодоб тоге.

  • xadiCa `unililan ~odor;i fodob toge.

7. Чали гъазихъацца кколеб, гъарим пакъирасс кколев.

  • xali va#i]aCa Koleb, varim _aqiraS Kolew.

8. Чалуххай чIчIужу россассеги йокьулейила, росдаеги йокьулейила.

  • xalu{ay Zu$u roSaSegi yopuleyila, rosdayegi yopuleyila.

9. Чан батIияв, чан тIекъав, чан гIажизав, чан гIабдал.

  • xan baTiyaw, xan Teqaw, xan fa$i#aw, xan fabdal.

10. Чан бахIарчи къосарав кухIлу бугел берацца, каранзул кIичIал ричIун, жаниве ваккизегIан. Чан меседу къосарай, къачIарал васал рихьун, къвал байдал, борохь батун, хьолбода жемизегIан.

  • xan ba\arxi qosaraw ku\lu bugel beraCa, karan#ul jizal rizun, $aniwe waKi#efan. xan mesedu qosaray, qazaral wasal ri%un, qwal baydal, boro% batun, %olboda $emi#efan.

11. Чан боцIцIи гьечIев гIалим гIодов ххутIарав, чан боцIцIи гIемерав гIабдал гIаршалде вахарав.

  • xan bo~i hezew falim fodow {uTaraw, xan bo~i femeraw fabdal far^alde wa[araw.

12. Чан гьабизе бигьаяб жо буго, чилъи гьабизе захIматаб буго.

  • xan habi#e bihayab $o bugo, xi;i habi#e #a\matab bugo.

13. Чан гьитIинаб бетIералълъ кIудияб бетIер къотIараб, чан гьитIинаб къукъа кIудиялдасса бергьараб!

  • xan hiTinab beTera: judiyab beTer qoTarab, xan hiTinab quqa judiyaldaSa berharab!

14. Чан гIакъил вугев гIабдалассул малълъалда гъоркь!

  • xan faqil wugew fabdalaSul ma:alda vorp!

15. Чан гIалимассул гIелму мискинлъиялълъ каранда жаниб ххутIараб!

  • xan falimaSul felmu miskin;iya: karanda $anib {uTarab!

16. Чан жагьилав гIабдал боцIцIуцца жаниве вачарав!

  • xan $avilaw fabdal bo~uCa $aniwe waxaraw!

17. Чан пайдаяб иш бугеб, жиндасса чи тIурулеб, чан заралаб жо бугеб, жиб тун чи вукIунареб.

  • xan _aydayab i^ bugeb, $indaSa xi Turuleb, xan #aralab $o bugeb, $ib tun xi wujunareb.

18. Чанаре рачиналде гьаби кваназаруларел.

  • xanare raxinalde habi kwana#arularel.

19. Чанахъанассул гьан биццатаб, гьабигьанассул чед биццатаб.

  • xana]anaSul han biCatab, habihanaSul xed biCatab.

20. Чанахъанассул пишаялда баракат букIунареб.

  • xana]anaSul _i^ayalda barakat bujunareb.

21. Чангит барабщинаб чу букIунаро, чухъа ретIунщинав чи вукIунаро.

  • xangit barab&inab xu bujunaro, xu]a reTun&inaw xi wujunaro.

22. Чанго бихьичIого, рохьобе туманкI (ГIила гьечIого чияда гIайиб чIваге).

  • xango bi%izogo, ro%obe tumanj (fila hezogo xiyada fayib zwage).

23. Чание мегIер лълъикIаб, чодуе авлахъ лълъикIаб.

  • xaniye mefer :ijab, xoduye awla] :ijab.

24. Чанил бице чанахъанассе, чол бице чотIахъанассе.

  • xanil bice xana]anaSe, xol bice xoTa]anaSe.

25. Чаницца кьуру тун буго.

  • xaniCa puru tun bugo.

26. ЧанцIцIул борцаниги, хIамил рачIчIалда цого натIила.

  • xan~ul borcanigi, \amil raZalda cogo naTila.

27. Чара хвани, лочноцца гъадилгун чан гьабула.

  • xara [wani, loxnoCa vadilgun xan habula.

28. Чаран къвакIула бацIанагIан, бахIарчиясс къо хIехьола хIал цIцIикIкIанагIан.

  • xaran qwajula ba`anafan, ba\arxiyaS qo \e%ola \al ~iJanafan.

29. Чаран мугъалде ккун буго.

  • xaran muvalde Kun bugo.

30. Чаранги биунеб, цIел хIал батани, гамущги меххтулеб, гIемер гьекъани.

  • xarangi biuneb, `el \al batani, gamu&gi me{tuleb, femer heqani.

31. Чаргъеду парххунилан, бакъул нур ссвинаро.

  • xarvedu _ar{unilan, baqul nur Swinaro.

32. Чарухъаз гьабун, чакмабаз кваналеб заман бачIун буго.

  • xaru]a# habun, xakmaba# kwanaleb #aman bazun bugo.

33. Чахъаби ругони, вехь камиларо.

  • xa]abi rugoni, we% kamilaro.

34. Чахъабиги цIунун, бацIалги гIорцIцIун.

  • xa]abigi `unun, ba`algi for~un.

35. Чахъдал къинлъиялдасса куйдул багьлъи бергьунеб.

  • xa]dal qin;iyaldaSa kuydul bah;i berhuneb.

36. Чахъдал тIом ретIараб чакъал гIемераб.

  • xa]dal Tom reTarab xaqal femerab.

37. Чахъдал цIцIолъи бихьидал, цIцIе белъарабила.

  • xa]dal ~o;i bi%idal, ~e ba;arabila.

38. Чахъдацца цIцIараб цIцIеде бачунге.

  • xa]daCa ~arab ~ede baxunge.

39. Чахъу гIорцIцIулареб, гIорцIен къинлъулареб.

  • xa]u for~ulareb, for`en qin;ulareb.

40. Чахъу чIваниги, багIарабила бацIил кIал, чIвачIониги багIарабила.

  • xa]u zwanigi, bafarabila ba`il jal, zwazonigi bafarabila.

41. Чванта тIадагьлъани, гьудулзаби дагьлъулел.

  • xwanta Tadah;ani, hudul#abi dah;ulel.

42. Чвантида кIулал рарав.

  • xwantida julal raraw.

43. Чвантиниб гIарац бугони, магIардаги ах гьабулеб.

  • xwantinib farac bugoni, mafarda a[ habuleb.

44. Чвантиниб гIарац бугони, эбелалълъул къвалакьа яхъунги, яс кьолейила.

  • xwantinib farac bugoni, ebela:ul qwlapa ya]ungi, yas poleyila.

45. Чвантиниб гIарац гьечIого, базаралде инегIан, гIащтIи кодоб гьечIого, рохьове инго лълъикIаб.

  • xwantinib farac hezogo, ba#aralde inefan, fa&Ti kodob hezogo, ro%owe ingo :ijab.

46. Чвантиниб месед бугони, росулI яс камуларо.

  • xwantinib mesed bugoni, rosu/ ya kamularo.

47. Чваххулеб лълъадае нух камулареб.

  • xwa{uleb :adaye nu[ kamulareb.

48. Чваххун балеб цIцIад гIадав, щун бачIунеб гIор гIадав.

  • xwa{un baleb ~ad fadaw, &un bazuneb for fadaw.

49. Черхх херлъаниги ракI херлъулареб.

  • xer{ [er;anigi raj [er;ulareb.

50. Черххалда гIакъуба бихьичIони, чехьалда рахIат бихьулареб.

  • xer{alda faquba bi%izoni, xe%alda ra\at bi%ulareb.

51. Черххалда ракI чIчIоге, чи данде ккезе гурин!

  • xer{alda raj Zoge, xi dande Ke#e gurin!

52. Черххалда хIур бахинчIони, хIарччида нах бахунареб.

  • xer{alda \ur ba[inxoni, \arXida na[ ba[unareb.

53. Черххалдасса гIорцIцIуге, къуваталдасса чIухIуге.

  • xer{aldaSa for~uge, quwataldaSa zu\uge.

54. Черххалълъул цIцIайи цIцIадирабаз бицуна, чилъиялълъул цIцIайи мацIцIалълъ бицуна.

  • xer{a:ul ~ayi ~adiraba# bicuna, xi;iya:ul ~ayi ma~a: bicuna.

55. Чехь бакъарав, рукъ мискинав – умумузул къо-ассалдасса чIухIарав.

  • xe% baqaraw, ruq miskinaw - umumu#ul qo-aSaldaSa xu\araw.

56. Чехь бакъунилан, рукъи балареб.

  • xe% baqunilan, ruqi balareb.

57. Чехь бухIуларессде рекIел ургъел бикьуге.

  • xe% bu\ulareSde rejel urvel bipuge.

58. Чехь бухIун гIодани, беццаб бадиссаги магIу бачIунеб.

  • xe% bu\un fodani, beCab badiSagi mafu bazuneb.

59. Чехь бухIун ракIалда ккураб жо киданиги кIочонареб.

  • xe% bu\un rajalda Kurab $o kidanigi joxonareb.

60. Чехь гIорцIцIаниги, бер гIорцIцIуларев.

  • xe% for~anigi, ber for~ularew.

61. Чехь гIорцIцIарав – бер бакъарав, рукъ бечедав – ракI мискинав.

  • xe% for~araw - ber baqaraw, ruq bexedaw - raj miskinaw.

62. Чехь квешай кIалалълъе ккогеги, кIал квешай мадугьалихъе ккогеги.

  • xe% kwe^ay jala:e Kogegi, jal kwe^ay maduhali]e Kogegi.

63. Чехь квешасс рукъги бичулеб, ракI квешасс боги бичулеб.

  • xe% kwe^aS ruqgi bixuleb, raj kwe^aS bogi bixuleb.

64. Чехь сабаблъун бетIер ссуризе тогейила.

  • xe% sabab;un beTer Suri#e togeyila.

65. Чехь сабаблъун бетIер хварав бетIеркъотI.

  • xe% sabab;un beTer [waraw beTerqoT.

66. Чехь цIезегIан кванаялълъ кIкIухIаллъи тIад гьабулеб.

  • xe% `e#efan kwanaya: Ju\al;i Tad habuleb.

67. Чехь чIвалеб жо – квен, черхх чIвалеб жо – рахIат.

  • xe% zwaleb $o - kwen, xer{ zwaleb $o - ra\at.

68. Чехьалда рихараб жо нус гурони гьечIебила.

  • xe%alda ri[arab $o nus guroni hezebila.

69. Чехьалълъ бетIер какарав бетIеркъотI.

  • xe%a: beTer kakaraw beTerqoT.

70. Чехьалълъеги черххалълъеги бокьанщинаб гьабуни, чи бокьове ккола.

  • xe%a:egi xer{a:egi bopan&inab habuni, xi bopowe Kola.

71. Чи вихьун, квен кьурал, чу бихьун, ххер кьурал.

  • xi wi%un kwen pural, xu bi%un {er pural.

72. Чи вихьун чухъа гьабе, гьудул вихьун ракI рагье.

  • xi wi%un xu]a habe, hudul wi%un raj rahe.

73. Чи вуххуге – малълъе, чу буххуге – кIалцIи бай.

  • xi wu{uge - ma:e, xu bu{uge - jal`i bay.

74. Чи гурессда гьаруге, дурго хIурмат хунгутIизе.

  • xi gureSda haruge, durgo \urmat [unguTi#e.

75. Чи гьечIелълъув гIакъиллъун вукIиналдасса гIадамазда гъорлI гIабдаллъун вукIинго лълъикIила.

  • xi heze:uw faqil;un wujinaldaSa fadama#da vor/ fabdal;un wujingo :ijila.

76. Чи гIемер – чи дагь, чу гIемер – чи дагь (Нагагь гурони чу батуларо, надир гурони чи ватуларо).

  • xi femer - xi dah, xu femer - xi dah (nafah guroni xu batularo, nadir guroni xi watularo).

77. Чи гIемералълъуб гIакълу цIцIикIкIараб.

  • xi femera:ub faqlu ~iJarab.

78. Чи гIемерлъани, гIадлу холеб.

  • xi femer;ani, fadlu [oleb.

79. Чи даражаялде, захIмат бихьун, вахунев, гIодове бигьаго кколев.

  • xi dara$ayalde #a\mat bi%un wa[unew, fodowe bihago Kolew.

80. Чи къварид гьавурав воххун ххутIуларев.

  • xi qwarid hawuraw wo{un {uTularew.

81. Чи лъала рагIудассан, чу лъала рилълъадассан.

  • xi ;ala rafudaSan, xu ;ala ri:adaSan.

82. Чи лъазе бокьани, гьессие хIакимлъи кьейила.

  • xi ;a#e bopani, heSiye \akim;i peyila.

83. Чи лъазе бокьани, гьессул гьалмагъассухъ ралагьейила (Чи лъазе бокьан, гьудул цIеххе).

  • xi ;a#e bopani, heSul halmavaSu] ralaheyila (xi ;a#e bopan, hudul `e{e).

84. Чи лъалилан абуге, лъороб гьецIцIо батизе гурин.

  • xi ;alilan abuge, ;orob he~o bati#e gurin.

85. Чи чохьоццайила мискин гьавулев.

  • xi xo%oCayila miskin hawulew.

86. Чи хвезе бегьулев жинда чилъун вихьуларев чияссдассанги, чи хвезе бегьулев жинда жолъун бихьулареб унтиялдассанги.

  • xi [we#e behulew $inda xi;un wi%ularew xiyaSdaSangi, xi [we#e behulew $inda $o;un bi%ulareb untiyaldaSangi.

87. Чи чIваларилан кьалги гьабуге, чу ссвакаларилан ахIудги рахъунге.

  • xi zwalarilan palgi habuge, xu Swakalarilan a\udgi ra]unge.

88. Чи чIван, балагьги бачIунгеги, чияда ццере къулизе ккарал къоялги рачIунгеги.

  • xi zwan, balahgi bazungegi, xiyada Cere quli#e Karal qoyalgi razungegi.

89. Чидай хIелиялдасса вакъи рекъон букIуна, яхI тун хьвадиялдасса къадру рекъон бихьула.

  • xiday \eliyaldaSa waqi reqon bujuna, ya\ tun %wadiyaldaSa qadru reqon bi%ula.

90. Чилъун лIугьине гIумруги дагьаб.

  • xi;un /uhine fumrugi dahab.

91. Чилъун лIугьинеялдасса гIалимчилъун вахъине бигьаябила.

  • xi;un /uhineyaldaSa falimxi;un wa]ine bihayabila.

92. Чини лъалин, ракI лълъида бихьулеб?

  • xini ;alin, raj :ida bi%uleb?

93. Чирахъ баканиги, чIчIужугIадан гьечIеб рукъалда нур букIунаребила.

  • xira] bakanigi, Zu$ufadan hezeb ruqalda nur bujunarebila.

94. Чирахъ гьечIеб рукъ – хIайван гьечIеб бокь.

  • xira] hezeb ruq - \aywan hezeb bop.

95. Чирахъул канлъи гIоларессе бакъул канлъиги гIолареб.

  • xira]ul kan;i folareSe baqul kan;igi folareb.

96. Чияда базе бигьаяб жойила зигара.

  • xiyada ba#e bihayab $oyila #igara.

97. Чияда бицараб жо – росдадаго лъараб жо.

  • xiyada bicarab $o - rosdadago ;arab $o.

98. Чияда божараб карщ лълъамияб букIуна.

  • xiyada bo$arab kar& :amiyab bujuna.

99. Чияда велъуге, дудаго бадибчIвай бихьизе гурин.

  • xiyada we;uge, dudago badibzway bi%i#e gurin.

100. Чияда гьардоге, дуццаго гьабе, гIедегIуге, лълъикI гьабе.

  • xiyada hardoge, duCago habe, fedefuge, :ij habe.

101. Чияда гьикъарав – гIакъил, гIакъилассда нахъвилълъарав – цIцIодор.

  • xiyada hiqaraw - faqil, faqilaSda na]wi:araw - ~odor.

102. Чияда гьикъаралълъе дуцца жаваб кьоге - «ГьикъичIогобиц», – ан дудаго цIцIар лъолеб.

  • xiyada hiqara:e duCa $awab poge - «hiqizogobic», - an dudago ~ar ;oleb.

103. Чияда зигара базе инчIев жиндирго къварилъигун ххутIулев.

  • xiyada #igara ba#e inzew $indirgo qwari;igun {uTulew.

104. Чияда кверщел гьабизе лIугьарав лълъиего вокьуларевила.

  • xiyada kwer&el habi#e /uharaw :iyego wopularewila.

105. Чияда ццебе хъат кквеялдасса хъирул къоно тIад байго лълъикIаб.

  • xiyada Cebe ]at KeyaldaSa ]irul qono Tad baygo :ijab.

106. Чияда ццебе хъат ккурасс черхх бичула, чияе наку чIварасс намус бичула.

  • xiyada Cebe ]at KuraS xer{ bixula, xiyaye naku zwaraS namus bixula.

107. Чияда – цедер, дудаго – рокьо.

  • xiyada - ceder, dudago - ropo.

108. Чиядасса тIокIлъарассул тушман гIемер вукIуна, бажари-гьунар бугев ххашазе тушманлъула.

  • xiyadaSa Toj;araSul tu^man femer wujuna, ba$ari-hunar bugew {a^a#e tu^man;ula.

109. Чияде абулелълъул, дурго эбелалълъулги пикру гьабе.

  • xiyade abule:ul, durgo ebela:ulgi _ikru habe.

110. Чияде хьамураб жиндего буссунеб, чияде абураб жиндего бачIунеб.

  • xiyade %amurab $indego buSuneb, xiyade aburab $indego bazuneb.

111. Чияе бухъаралълъуре нилIго кколел.

  • xiyaye bu]ara:ure ni/go Kolel.

112. Чияе гьабураб кумек – дуего гьабураб кумек.

  • xiyaye haburab kumek - duyego haburab kumek.

113. Чияе гьересси бицарасс дуеги бицунеб, чияе ххиянат гьабурасс дуеги гьабулеб.

  • xiyaye hereSi bicaraS duyegi bicuneb, xiyaye {iyanat haburaS duyegi habuleb.

Искандар Зулкъарнайидаги Дарвануш абулев хханассдаги гьоркьор ккаралила кIикъого къоялълъ гьоркьосса къотIичIел роркьарал рагъал. Дандеяссул къуват цIцIикIкIараб меххалълъ, Искандар хIилаялълъе ургъизе ккаравила. Искандарицца, цIцIикIкIараб къадар гIарац-месед кьезе къотIиги гьабун, Дарванушил кквезе щварав божарав гьалмагъ тIамуравила гьессда хвалил ругънал лъезе.

iskandar #ulqarnayidagi darwawu^ abulew {anaSdagi horpor Karalila jiqogo qoya: horpoSa qoTizel rorparal raval. dandeyaSul qadar ~iJarab me{a:, iskandar \ilaya:e urvi#e Karawila.

iskandariCa, ~iJarab qadar farac-mesed pe#e qoTigi habun, darwanu^il Kwe#e &waraw bo$araw halmav Tamurawila heSda [walil ruvnal ;e#e.

Боги биххун гъоркь ххутIарав Дарвануш хханассда Искандарицца абурабила - «Рецц Аллагьассе, дир квердассан гурев, дурго бищун божарав гьалмагъассул квердассан мун холев вукIин!». Дарванушицца абурабила - «Дун дудасса тIасса лIугьана, лълъикIав бахIарчи, диени ххиянат гьабурасс дуеги ххиянат гьабизе бугебхха!».

ГьебсагIаталълъго Искандарицца ххиянатчи гьессул хханассда ццевеги вачун чIваравила.

bogi bi{un vorp {uTaraw darwanu^ {anaSda iskandariCa aburabila - «reC allahaSe, dir kwerdaSan gurew, durgo bi&un bo$araw halmavaSul kwerdaSan mun [olew wujin!». darwanu^iCa aburabila - «dun dudaSa TaSa /uhana, :ijaw ba\arxi, diyeni {iyanat haburaS duyegi {iyanat habi#e bugeb{a!»

hebsafata:go iskandariCa {iyanatxi heSul {anaSda Cewegi waxun zwarawila.

114. Чияе ккараб къварилъиялдасса воххарав ххалат воххун ххутIуларев.

  • xiyaye Karab qwari;iyaldaSa wo{araw {alat wo{un {uTularew.

115. Чияе нассихIат гьабун, дуццаго мунагь гьабуге.

  • xiyaye naSi\at habun, duCago munah habuge.

116. Чияе рагIи бицунге, бицун ххадуб хвезе тоге.

  • xiyaye rafi bicunge, bicun {adub [we#e toge.

117. Чияе хвел гьаричIого, дуего гIумру гьаре.

  • xiyaye [wel harizogo, duyego fumru hare.

118. Чияеги гьабе, дуего гьабизеги кIочон тоге.

  • xiyaye habe, duyego habi#egi joxon toge.

119. Чиякъасс ургъел катиде бикьулеб, вехьасс ургъел гьойде бикьулеб.

  • xiyaqaS urvel katide bipuleb, we%aS urvel hoyde bipuleb.

120. Чиякълъиялдасса чадикълъи лълъикIаб.

  • xiyaq;iyaldaSa xadiq;i :ijab.

121. Чиякълъун чи ххутIугеги.

  • xiyaq;un xi {uTugegi.

122. Чиякьа мунго къезе ххиянат гьабуге.

  • xiyapa mungo qe#e {iyanat habuge.

123. Чиякье кIалги ккоге, кIиго чиясс бицунеб жоялда гьоркьоссанги раккуге.

  • xiyape jalgi Koge, jigo xiyaS bicuneb $oyalda horpoSangi raKuge.

124. Чияр бадибе унеб рас бихьулев, жиндирго бадибе унеб чIалу бихьуларев.

  • xiyar badibe uneb ras bi%ulew, $indirgo badibe uneb zalu bi%ularew.

125. Чияр бакI бихьичIого, нилIералълъулго къимат лъалареб.

  • xiyar baj bi%izogo, ni/era:ulgo qimat ;alareb.

126. Чияр бакIалде араб лочнол нилIерго бакIалда бугеб гъадилгIан къимат букIунареб.

  • xiyar bajalde arab loxnol ni/ergo bajalda bugeb vadilfan qimat bujunareb.

127. Чияр бахъухъалдасса нилIерго ххинкI лълъикIабила.

  • xiyar ba]u]aldaSa ni/ergo {inj :ijabila.

128. Чияр бихьизе – канав, жиндирго бихьизе – беццав.

  • xiyar bi%i#e - kanaw, $indirgo bi%i#e - beCaw.

129. Чияр бицин буго чияр гьан кванай.

  • xiyar bicin bugo xiyar han kwanay.

130. Чияр бициналде дургоги пикру гьабе.

  • xiyar bicinalde durgogi _ikru habe.

131. Чияр боцIцIиялда баххиллъизе бегьулареб.

  • xiyar bo~iyalda ba{il;i#e behulareb.

132. Чияр боцIцIутIа бер биххуге.

  • xiyar bo~uTa ber bi{uge.

133. Чияр васассдасса нилIерго яс лълъикI.

  • xiyar wasaSdaSa ni/ergo yas :ij.

134. Чияр гьанадасса нилIерго гьуэр лълъикIаб.

  • xiyar hanadaSa ni/ergo huer :ijab.

135. Чияр гьорохъе кьурдуге.

  • xiyar horo]e purduge.

136. Чияр гIадалI къараб чIор – гIеркъилI къараб чIор.

  • xiyar fada/ qarab zor - ferqi/ qarab zor.

137. Чияр гIайиб ккола бачIараб балагь, нилIер гIайиб ккола бачараб балагь.

  • xiyar fayib Kola bazarab balah, ni/er fayib Kola baxarab balah.

138. Чияр гIайибал рицунелълъул, мукъулукъ гIатIидав, жиндирго гIайибал рицунелълъул, гIундул раххчулев.

  • xiyar fayibal ricune:ul, muquluq faTidaw, $indirgo fayibal ricune:ul, fundul ra{xulew.

139. Чияр гIакълу босулареб бетIералдассаги цIунаги, бетIер гьечIей чIчIужуялдассаги цIунаги.

  • xiyar faqlu bosulareb beTeraldaSagi `unagi, beTer hezey Zu$uyaldaSagi `unagi.

140. Чияр гIачIар какилалде, нилIерго басидулги багьа гьабе.

  • xiyar fazar kakilalde, ni/ergo basidulgi baha habe.

141. Чияр жо бикъарассул квер цIцIогьорабила, чияр жо ккурассул кверги кIалги цIцIогьорабила.

  • xiyar $o biqaraSul kwer ~ohorabila, xiyar $o KuraSul kwergi jalgi ~ohorabila.

142. Чияр жо чияе те.

  • xiyar $o xiyaye te.

143. Чияр квен гьуинав, чвантил кIал къваридав.

  • xiyar kwen huinaw, xwantil jal qwaridaw.

144. Чияр квен гьуинлъугеги, чияр рукъ гьуинлъугеги.

  • xiyar kwen huin;ugegi, xiyar ruq huin;ugegi.

145. Чияр кверацца мичIчI бетIизе бигьаяб жойила.

  • xiyar kweraCa miZ beTi#e bihayab $oyila.

146. Чияр квеш бихьараб тезе кIваги.

  • xiyar kwe^ bi%arab te#e jwagi.

147. Чияр кумекалде хьул лъоге, хIалтIун балагье.

  • xiyar kumekalde %ul ;oge, \alTun balahe.

148. Чияр куц-бегIалълъул бициналде цин матIуялълъуве валагье.

  • xiyar kuc-befa:ul bicinalde cin maTuya:uwe walahe.

149. Чияр къварилъи жиндего бачIиндалила бичIчIулеб.

  • xiyar qwari;i $indego bazindalila biZuleb.

150. Чияр къимат гьабуларесс жиндиргоги гьабулареб.

  • xiyar qimat habulareS $indirgogi habulareb.

151. Чияр кIиго шагьи ккурав чияссул багьа – кIиго кепек.

  • xiyar jigo ^ahi Kuraw xiyaSul baha - jigo ke_ek.

152. Чияр мажгиталълъуб как ахIулареб.

  • xiyar ma$gita:ub kak a\ulareb.

153. Чияр масслихIаталълъ росс-лълъади рекъон чIчIоларо, гъоркьагьобоги тIассагьобоги гIадин, цоцалI ххенон, жалго рекъон ккани гурони.

  • xiyar maSli\ata: roS-:adi reqon Zolaro, vorpahobogi TaSahobogi fadin, coca/ {enon, $algo reqon Kani guroni.

154. Чияр мегеж кквелалде, дургояб къунцIейила.

  • xiyar mege$ Kwelalde, durgoyab qun`eyila.

155. Чияр нахуде хьул лъун, нахударахъал гьаруге.

  • xiyar na[ude %ul ;un, na[udara]al haruge.

156. Чияр оц кваналевилан дирго ссан кваналев ватана.

  • xiyar oc kwanalewilan dirgo San kwanalew watana.

157. Чияр рагIи – тIохде балеб цIцIад (РагIи – къватIиб, дун – рокъов).

  • xiyar rafi - To[de baleb ~ad (rafi - qwaTib, dun - roqow).

158. Чияр ракьалда хханлъун вукIинегIан, нилIерго ракьалда узденлъун вукIинго лълъикI.

  • xiyar rapalda {an;un wujinefan, ni/ergo rapalda u#den;un wujingo :ij.

159. Чияр ракьалда чи беццав.

  • xiyar rapalda xi beCaw.

160. Чияр ракI релъиледухъ, накуги чIваге, чи чилъун вихьичIого, гьаваялдеги вахунге.

  • xiyar raj re;iledu], nakugi zwage, xi xi;un wi%izogo, hawayaldegi wa[unge.

161. Чияр ригьиналда гьоркьове, гIабдал гурони, лIугьунаревила.

  • xiyar rihinalda horpowe, fabdal guroni, /uhunarewila.

162. Чияр риди рахьилан ккогеги, рагьтIа гIака гьечIого ххутIугеги.

  • xiyar ridi ra%ilan Kogegi, rahTa faka hezogo {uTugegi.

163. Чияр рокъоб квен тIагIамабила.

  • xiyar roqob kwen Tafamabila.

164. Чияр рокъов вугониги, чи лъала, чияда гъоркь бугониги, чу лъала.

  • xiyar roqow wugonigi, xi ;ala, xiyada vorp bugonigi, xu ;ala.

165. Чияр рокъов дегIенлъунги вукIунге, дурго рокъов цIцIелъунги вукIунге.

  • xiyar roqow defen;ungi wujunge, durgo roqow ~e;ungi wujunge.

166. Чияр ролIул чедалдасса нилIерго мочол гурга лълъикIаб.

  • xiyar ro/ul xedaldaSa ni/ergo moxol gurga :ijab.

167. Чияр ссадакъаялде саххаватго хьвадулев, жинццаго къватIибеххун къараб гурга кьоларев.

  • xiyar Sadaqayalde sa{awatgo %wadulew, $inCago qwaTibe{un qarab gurga polarew.

168. Чияр ссурукъ бихьараб дуццаго гьабуге.

  • xiyar Suruq bi%arab duCago habuge.

169. Чияр тIагъур бахъани, нилIерабго къвалакь кквезе ккола.

  • xiyar Tavur ba]ani, ni/erabgo qwalap Kwe#e Kola.

170. Чияр хурибе рак баге.

  • xiyar [uribe rak bage.

171. Чияр цIакъалдасса нилIерго къадараб лълъикIаб.

  • xiyar `aqaldaSa ni/ergo qadarab :ijab.

172. Чияр цIцIоб батуларо, лълъадал нах бахъуларо.

  • xiyar ~ob batularo, :adal na[ ba]ularo.

173. Чияр цIцIоб – лълъадал щар.

  • xiyar ~ob - :adal &ar.

174. Чияр цIцIобалде ккогеги.

  • xiyar ~obalde Kogegi.

175. Чияр чода рекIарав ххеххго рещтIуневила.

  • xiyar xoda rejaraw {e{go re&Tunewila.

176. Чияр чода рекIарав хIарщукъотIнов рещтIунев.

  • xiyar xoda rejaraw \ar&uqoTnow re&Tunew.

177. Чияр чороклъи бихьизабулеб килищ бацIцIадаб букIине ккола.

  • xiyar xorok;i bi%i#abuleb kili& ba~adab bujine Kola.

178. Чияр чурпадулIе цIцIам жинццаго тIамизе те.

  • xiyar xur_adu/e ~am $inCago Tami#e te.

179. Чияр чIчIужу берцинайила, чияр чу цIакъабила.

  • xiyar Zu$u bercinayila, xiyar xu `aqabila.

180. Чияраб ссурун бихьун, нилIго кантIаги.

  • xiyarab Surun bi%un, ni/go kanTagi.

181. Чияралда бер биххарав, жиндирабго цагъриниб лъурав.

  • xiyaralda ber bi{araw, $indirabgo carvinib ;uraw.

182. Чияралда хъваге, дурабго цIуне.

  • xiyaralda ]wage, durabgo `une.

183. Чияразул бицунаго, дургоязулги пикру гьабе.

  • xiyara#ul bicunago, durgoya#ulgi _ikru habe.

184. Чияргун гIахьалаб гIаладай, дунго бетIергьанаб хIамадай?

  • xiyargun fa%alab faladay, dungo beTerhanab \amaday?

185. Чиясс дуе лълъикIлъи гьабуниги, квешлъи гьабуниги, гьелда нахъа цо гъваца батулебила.

  • xiyaS duye :ij;i habunigi, kwe^;i habunigi, helda na]a co vwaca batulebila.

186. Чиясс чи кIодо гьавуни, кIиялго кIодолъулел, чиясс чи инжит гьавуни, кIиялго инжилъулел.

  • xiyaS xi jodo hawuni, jiyalgo jodo;ulel, xiyaS xi in$it hawuni, jiyalgo in$i;ulel.

187. Чияссда рекъаралила ишалги рукIунел.

  • xiyaSda reqaralila i^algi rujunel.

188. Чияссдасса гьессул рагIад ххалатабила, гьессул гьунаралдасса рецц-бакъ борххатабила.

  • xiyaSdaSa heSul rafad {alatabila, heSul hunaraldaSa reC-baq bor{atabila.

189. Чияссе гьабураб лълъикIлъиялдасса кIудияб ссадакъа гьечIебила.

  • xiyaSe haburab :ij;iyaldaSa judiyab Sadaqa hezebila.

190. Чияссе – гIамал берцинлъи, къохьое – нах, ратIлие – цIуни.

  • xuyaSe - famal bercin;i, qo%oye - na[, raTliye - `uni.

191. Чияссе – рагIи, хIамие – тIил.

  • xiyaSe - rafi, \amiye - Til.

192. Чияссе ссундулго гIей гьечIебила.

  • xiyaSe Sundulgo fey hezebila.

193. Чияссул бахIарчилъи борохь чIвазеги къваригIунеб.

  • xiyaSul ba\arxi;i boro% zwa#egi qwarifuneb.

194. Чияссул бахIарчилъи – ссабру гьабизе кIвей.

  • xiyaSul ba\arxi;i - Sabru habi#e jwey.

195. Чияссул чилъи жиндирго хъатикь букIунеб.

  • xiyaSul xi;i $indirgo ]atip bujuneb.

196. Чияссул гIамал хIакимлъун ккедалила лъалеб.

  • xiyaSul famal \akim;un Kedalila ;aleb.

197. Чияссул ияхI – носол бал гIадаб жо.

  • xiyaSul iya\ - nosol bal fadab $o.

198. Чияссул квешаб гIамал бахунеб унтиялдасса квешаб.

  • xiyaSul kwe^ab famal ba[uneb untiyaldaSa kwe^ab.

199. Чияссул къунтIаб гIамал-ххассият цо рагIудассанги бичIчIулеб.

  • xiyaSul qunTab famal-{aSiyat co rafudaSangi biZuleb.

200. Чияссул кьучIчIлъи – рагIи, рагIул кьучIчIлъи – тIубай.

  • xiyaSul puZ;i - rafi, raful puZ;i - Tubay.

201. Чияссул кIодолъи рарал соназулI гуребила букIунеб, гIакълуялълъулIила.

  • xiyaSul jodo;i raral sona#u/ gurebila bujuneb, faqluya:u/ila.

202. Чияссул хвел чияда бараб гьечIеб.

  • xiyaSul [wel xiyada hezeb.

203. Чияссул хвелгицин берцинаб букIине ккола.

  • xiyaSul [welgicin bercinab bujine Kola.

204. Чияссул тушманила жиндаго лъалареб жо.

  • xiyaSul tu^manila $indago ;alareb $o.

205. Чияхъе тIагIел кьезе рокъотел виччай.

  • xiya]e Tafel pe#e roqotel wiXay.

206. Чияцца гьабичIелълъул бициналде, дуццаго гьабуралълъулги багьа гьабе.

  • xiyaCa habize:ul bicinalde, duCago habura:ulgi baha habe.

207. Чияцца гьабуралълъе къимат кьезе цIакъ бигьаяб жойила.

  • xiyaCa habura:e qimat pe#e `aq bihayab $oyila.

208. Чияцца гьабуралълъул гурони, жинццаго гьабуралълъул рогьо букIунарев.

  • xiyaCa habura:ul guroni, $inCago habura:ul roho bujunarew.

209. Чияцца гьавун, чи лIугьунарев, жинццаго живго лIугьинавизе кколев.

  • xiyaCa hawun, xi /uhunarew, $inCago $iwgo /uhinawi#e Kolew.

210. Чияцца гьумер бухIизегIан, цIадуцца мегеж чIурхIаги.

  • xiyaCa humer bu\i#efan, `aduCa mege$ zur\agi.

211. Чияцца гIакълу малълъун, гIабдал цIцIодорлъуларо.

  • xiyaCa faqlu ma:un, fabdal ~odor;ularo.

212. Чияцца кьураб бищунго лълъикIаб жо – гьáричIого кьураб жо.

  • xiyaCa purab bi&ungo :ijab $o - harizogo purab $o.

213. Чияцца кьураб жа гьекъеялдасса живго бетIергьанаб лълъадал рагI гьекъей лълъикIаб.

  • xiyaCa purab $a heqeyaldaSa $iwgo beTerhanab :adal raf heqey :ijab.

214. Чияцца чи инжит гьавуларо, цин жинццаго живго инжит гьавичIони.

  • xiyaCa xi in$it hawularo, cin $inCago $iwgo in$it hawizoni.

215. Чияццаниги кваналел Хъилидал багIаргIечал нилIеццаго кванан лълъикIила.

  • xiyaCanigi kwanalel ]ilidal bafarfexal ni/eCago kwanan :ijila.

216. Чода рекъаралила тIукъбиги чIвалел.

  • xoda reqaralila Tuqbigi zwalel.

217. Чода чIвалел магIазул гъанссида чIвалел магIал гьарурав Аллагь!

  • xoda zwalel mafa#ul vanSida zwalel mafal haruraw allah!

Маххукъебедассул йикIун йиго цIакъ берцинай чIчIужу. Хханассе бокьун буго, гьелълъул россги тIагIинавун, жинццаго гьелдассан кеп босизе. Хханасс лъазабун буго къебедассда, метер радалалде нусго чодуе тIикъва-магI къотIичIони, жинцца мун чIвазе вугилан. Маххукъебедасс рокьукъаб ххабар чIчIужуялълъе бицун буго, кIвелародай рухI ххвассар гьабизеян хIалтIизе къассдги гьабун буго. ГIакъилай чIчIужуялълъ гьессда абун буго - дудассан тIалаб гьабулеб буго инсанассухъан гьабун бажарулареб жо. РачIа, къасси нилI регилин, метералде щиб бугониги ккелеб батила.

Цониги магIги къотIичIого, росс-лълъади регун руго.

ma{uqebedaSul yijun yigo `aq bercinay Zu$u. {anaSe bopun bugo, he:ul roSgi Tafinawun, $inCago heldaSan ke_ bosi#e. {anaS ;a#abun bugo qebedaSda, meter radalalde nucgo xoduye Tiqwa-maf qoTizoni, $inCa mun zwa#e wugilan. ma{uqebedaS ropuqab {abar Zu$uya:e bicun bugo, jweladay ru\ {waSar nabi#eyan \alTi#e qaSdgi habun bugo. faqilay Zu$uya: heSda abun bugo - dudaSan Talab habuleb bugo insanaSu]an habun ba$arulareb $o. raza, qaSi ni/ regilin, meteralde &ib bugonigi Keleb batila.

conigi mafgi qoTizogo, roS-:adi regun rugo.

Радакь, нуцIцIидаги тункун, хханассул нукарасс абун буго - «Ххан хун вуго, ххеххго гьессул гъанссида чIвазе магIал къотIизе тIаде вахъа», – ян. Маххукъебедасс гьурмада квер бахъун буго, ццереххун реххссарал рагIабиги абулаго, гъанссида чIвазе магIалги гьарун руго.

radap, nu~idagi tunkun, {anaSul nukaraS abun bugo - «{an [un wugo, {e{go heSul vanSida zwa#e mafal `oTi#e Tade wa]a», - yan. ma{uqebedaS hurmada kwer ba]un bugo, Cere{un re{Saral rafabigi abulago, vanSida zwa#e mafalgi harun rugo.

218. Чодасса гьоко ццебе унеб.

  • xodaSa hoko Cebe uneb.

219. Чодасса рещтIун, хIамида рекIун.

  • xodaSa re&Tun, \amida rejun.

220. Чодуе – цIцIал, хIамие – хIенссеркIо.

  • xoduye - ~al, \amiye - \enSerjo.

221. Чое – кьили, хIамие – гъалдибер.

  • xoye - pili, \amiye - valdiber.

222. Чое хъулухъ гьабичIони, лъелго рилълъине ккола, хIама лълъикI хьихьичIони, рохь мугъалълъ баччизе ккола.

  • xoye ]ulu] habizoni, ;elgo ri:ine Kola, \ama :ij %i%izoni, ro% muva: baXi#e Kola.

223. Чол жал кколебилан, хIамил рачIчI ккоге.

  • xol $al Kolebilan, \amil raZ Koge.

224. Чол къимат лъаларев лъелго вилълъине кколев.

  • xol qimat ;alarew ;elgo wi:ine Kolew.

225. Чол хIал, гъогъолIе бачани, лъала, чияссул хIал, сапаралде цадахъ ккани, лъала.

  • xol \al, vovo/e baxani, ;ala, xiyaSul \al, sa_aralde cada] Kani, ;ala.

226. Чордезе бокьарав лълъекьа хIинкъуларев, хIалтIи бокьулев бокьун вегуларев.

  • xorde#e boparaw :epa \inqulerew, \alTi bopulew bopun wegularew.

227. Чорххое рахIат гIемер гьабурав нахъа воххуларо.

  • xor{oye ra\at femer haburaw na]a wo{ularo.

228. Чорххол гьава цIцIикIкIарав цо хIалалда ххутIуларо.

  • xor{ol hawa ~iJaraw co \alada {uTularo.

229. Чорххол гIамал хисугеги, рекIел гIадлу биххугеги.

  • xor{ol famal [isugegi, rejel fadlu bi{ugegi.

230. Чорххол гIамал хисугеги, хурул талихI бекугеги.

  • xor{ol famal [isugegi, [urul tali\ bekugegi.

231. Чорххол сахлъи бараб буго роццада кванаялда, рукъалълъул ракIа-раххари – босаралълъуб босараб лъеялда.

  • xor{ol sa[;i barab bugo roCada kwanayalda, ruqa:ul raja-ra{ari - bosara:ub bosarab ;eyalda.

232. Чорххол тIабигIат буго, керен тIуни, батIалъун чIчIолеб, тIечIони, кидаго хахулеб лъимер гIадаб жо.

  • xor{ol Tabifat bugo, keren Tuni, baTa;un Zoleb, Tezoni, kidago [a[uleb ;imer fadab $o.

233. ЧорххолI бугонани, нилIерго рухIги, махIалда бугони, нилIерго хIалги.

  • xor{o/ bugonani, ni/ergo ru\gi, ma\alda bugoni, ni/ergo \algi.

234. ЧорххолI бугони – рухI, чвантиниб бугони – гIарац.

  • xor{o/ bugoni - ru\, xwantinib bugoni - farac.

235. ЧорххолI бугони – хIал, рокъоб бугони – махIал.

  • xor{o/ bugoni - \al, roqob bugoni - ma\al.

236. ЧорххолI витIарассе кинабго квен татуяб.

  • xor{o/ wiTaraSe kinabgo kwen tatuyab.

237. ЧорххолI витIи гIадаб чода чи рекIунарев.

  • xor{o/ wiTi fadab xoda xi rejunarew.

238. ЧорххолI гьечIеб гьунаралълъ чи ццеветIун инаро.

  • xor{o/ hezeb hunara: xi CeweTun inaro.

239. ЧотIахъанасс чу беццулеб, векьарухъанасс оц беццулеб.

  • xoTa]anaS xu beCuleb, weparu]anaS oc beCuleb.

240. Чохьое ияхI гьечIев, ракъуе ссабру гьечIев.

  • xo%oye iya\ hezew, raquye Sabru hezew.

241. Чохьоеги рихьиеги бокьараб гьабуни, иххтияр гьечIеб бакIалде кколел.

  • xo%oyegi ri%iyegi boparab habuni, i{tiyar hezeb balalde Kolel.

242. Чохьол бухIиялда щибго релълъунареб.

  • xo%ol bu\iyalda &ibgo re:unareb.

243. Чохьол гурони мацIцI лъаларев, чадил гурони бицунарев.

  • xo%ol guroni ma~ ;alarew, xadil guroni bicunarew.

244. Чохьол гьудулзаби чанги ратулел, къваригIиндал гьудул дагьав ватулев.

  • xo%ol hudul#abi xangi ratulel, qwarifindal  hudul dahaw watulew.

245. Чохьол дару – гьан, гьанал дару – рокьи.

  • xo%ol daru - han, hanal daru - ropi.

246. Чохьол унти тIад чIвани, ботIрол унти тIагIуна.

  • xo%ol unti Tad zwani, boTrol unti Tafuna.

247. Чохьол ургъел гьабуларесс ботIролги гьабулареб.

  • xo%ol urvel habulareS boTrolgi habulareb.

248. Чохьониб гьунареб, кIалдибги гьунареб.

  • xo%onib hunareb, jaldibgi hunareb.

249. Чохьоцца гIадин чи реххуларо.

  • xo%oCa fadin xi re{ularo.

250. Чоцца хIатIал росулел, тIад рекIарассухъ ралагьун (Чоцца юргъаги бачунеб чи вихьун).

  • xoCa \aTal rosulel, Tad rejaraSu] ralahun (xoCa yurva baxuneb xi wi%un).

251. Чоцца чал кIанцIидал, оцоеги баркала кье.

  • xoCa xal jan`idal, ocoyegi barkala pe.

252. Чоцца чи хIурулI речIчIулев, гIорцIмацца гъогъолI речIчIулев.

  • xoCa xi \uru/ reZulew, for`maCa vovo/ reZulew.

253. Чу берцин гьабула кьилиялълъ, чи берцин гьавула захIматалълъ.

  • xu bercin habula piliya:, xi bercin hawula #a\mata:.

254. Чу щведал, кьили щвечIо, кьили щведал, чу щвечIо.

  • xu &wedal, pili &wexo, pili &wedal, xu &wezo.

255. Чу беэдун квегъе, чIчIужу еццун куцай (Чу беэде чIчIужу ецце).

  • xu beedun kweve, Zu$u yeCun kucay (xu beede Zu$u yeCe).

256. Чу босе гьод къокъаб, гьалмагъ ккве калам дагьав.

  • xu bose hod qoqab, halmav Kwe kalam dahaw.

257. Чу босе юргъа бихьун, налъи гьабе чи вихьун.

  • xu bose yurva bi%un, na;i habe xi wi%un.

258. Чу босулесс гьелълъул рилълъин цIеххедал, чол бетIергьанасс абурабила мавлидалде ахIун унев дибирассулалдасса ххеххаб бугилан.

  • xu bosuleS he:ul ri:in `e{edal, xol beTerhanaS aburabila mawlidalde a\un unew dibiraSulaldaSa {e{ab bugilan.

259. Чу гьечIелълъуб хIамаги чуйилан толебила (тейила).

  • xu heze:ub \amagi xuyilan tolebila (teyila).

260. Чу кIалдиб ххер ккун холеб, къарум дунялалда ххутIанщиналда ххадув ххачадулаго холев.

  • xu jaldib {er Kun [oleb, qarum dunyalalda {uTan&inalda {aduw {axadulago [olew.

261. Чу лъала кьолокье ккедал, чи лъала кьалде ккедал.

  • xu ;ala polope Kedal, xi ;ala palde Kedal.

262. Чу лълъикIаб чияцца рекIинчIеб, лълъади лълъикIай чияе инчIей.

  • xu :ijab xiyaCa rejinzeb, :adi :ijay xiyaye inzey.

263. Чу лълъикIасс чодуе хIалхьи толареб, ретIел лълъикIав хьвадулев чIчIоларев.

  • xu :ijaS xoduye \al%i tolareb, reTel :ijaw %wadulew Zolarew.

264. Чу рилълъадассан лъала, чи рагIудассан лъала.

  • xu ri:adaSan ;ala, xi rafudaSan ;ala.

265. Чу хIалае ккун, хIамие кIалцIи щварабила.

  • xu \alaye Kun, \amiye jal`i &warabila.

266. Чу щолаго, гIорцIен гIабдаласс гурони рекIунареб.

  • xu &olago, for`un fabdalaS guroni rejunareb.

267. Чу щолебги букIун, хIамихъ анищ гьабуге.

  • xu &oleb bujun, \ami] ani& habuge.

268. Чу-ярагъ лълъикIавилан лълъиданиги цIцIар лъоге, лъалабалълъги ратулел тадбир бугел гIадамал.

  • xu-yarav :ijawilan :idanigi ~ar ;oge, ;alaba:gi ratulel tadbir bugel fadamal.

269. Чуги чIвачIого, чиги чIвачIого, хъала бахъулареб.

  • xugi zwazogo, xigi zwazogo, ]ala ba]ulareb.

270. Чуги ццебе тун, лъалкI балагьулев.

  • xugi Cebe tun, ;alj balahulew.

271. Чуги цIцIалги гIола гIолохъанчияссе.

  • xugi ~algi fola folo]anxiyaSe.

272. Чудкие балкан кинаб бугониги батIалъи букIунареб.

  • xudkiye balkan kinab bugonigi baTa;i bujunareb.

273. Чундузул убуразулI лIар биццатаб бис гIадав, лъарал лълъимазда гьоркьов хъахIилаб ралъад гIадав.

  • xundu#ul ubura#u/ /ar biCatab bis fadaw, ;aral :ima#da horpow ]a\ilab ra;ad fadaw.

274. Чури бухIараб бахIри гIадин.

  • xuri bu\arab ba\ri fadin.

275. Чурпадул хIал гъодода лъала.

  • xur_adul \al vododa ;ala.

276. Чурул росода чIван, чIулгIи бекуге (Чи гурев чияссе кьун, лълъикIай яс хвезаюге).

  • xurul rosoda zwan, zulfi bekuge (xi gurew xiyaSe pun, :ijay yas [we#ayuge).

277. ЧурулIа бахъараб гIункIкI гIадин.

  • xuru/a ba]arab funJ fadin.

278. Чурунилан щагIил чини лIугьинаро, чол русснада бухьунилан, хIамил чу лIугьинаро.

  • xurunilan &afil xini /uhinaro, xol ruSnada bu%unilan, \amil xu /uhinaro.

279. Чухъида квер бахъула, хъабчиде квер хьвагIула.

  • xu]ida kwer ba]ula, ]abxide kwer %wafula.

280. Чуял гIемер руго – тулпар цо буго, гIадамал гIемер руго – бахIарчи цо вуго.

  • xuyal femer rugo - tul_ar co bugo, fadamal femer rugo - ba\arxi co wugo.

bottom of page