top of page

Д d

1. Давла хуриссан кьеги, хвел бусадассан кьеги.

dawla [uriSan pegi, [wel busadaSan pegi.

2. Давладулал гIемерлъани, давлаги дагьаб щолебила.

dawladulal femer;ani, dawlagi dahab &olebila.

3. Дагь гурони гьечIони учузаб ххиралъула.

dah guroni hezoni uxu#ab {ira;ula.

4. Дагьаб боцIцIи бугез риба гьабула, рибадул хIилаби лъазеги гьарун.

БоцIцIи цIцIикIкIарацца даран гьабула, дарман тIагIанщинал маххссараде ккун.

dahab bo~i buge# riba habula, ribadul \ilabi ;a#egi harun.

bo~i ~iJaraCa daran habula, darman Tafan&inal ma{Sarade Kun.

5. Дагьаб гIоларессе гIемерги гIолареб.

dahab folareSe femergi folareb.

6. Дагьаб кьурассе дагьабги къваригIунеб, гIемер кьурассе тIолабго къваригIунеб.

dahab puraSe dahabgi qwarifuneb, femer puraSe Tolabgo qwarifuneb.

7. Дагьаб меххалълъ лагълъи баччани, гIемер меххалълъ хханлъи щолеб.

dahab me{a: lav;i baXani, femer me{a: {an;i &oleb.

8. Дагьаб налъиялълъ – гьудулила, кIудияб налъиялълъ – тушманила.

dahab na;iya: - hudulila, judiyab na;iya: - tu^manila.

9. Дагьаб ххарж гьабичIони, гIемер щоларо.

dahab {ar$ habizoni, femer &olaro.

10. Дагьабго жо лъазеги гIемераб жо цIцIализе кколеб.

dahabgo $o ;a#egi femerab $o ~ali#e Koleb.

11. Дагьабниги гIантлъи гъорлI гьечIев чияссул бахIарчи вахъунарев (ХIажимурадил рагIаби).

dahabnigi fant;i vor/ hezew xiyaSul ba\arxi wa]unarew (\a$imuradil rafabi).

12. Дагьабниги лълъикIлъи гъорлI гьечIеб квешлъи букIунареб.

dahabgi :ij;i vor/ hezeb kwe^;i bujunareb.

13. Дагьав гаргаде, гIемер хIалтIе.

dahaw fargade, femer \alTe.

14. Дагьав кIалъалессул хIалтIи гIемераб.

dahaw ja;aleSul \alTi femerab.

15. Дагьалда гIей гьабуларессе гIемерабги щолареб.

dahalgi fey habulareSe femerabgi &olareb.

16. Дагь-дагьккун баччани, мегIерги баччизе кIолеб, циндаго баччизе лIугьани, мунго молоцца ваччизе кколев.

dah-dahKun baXani, mefergi baXi#e joleb, cindago baXi#e /uhani, mungo moloCa waXi#e Kolew.

17. Дагь-дагьккун гъоркьан бикIани, борххатаб мегIерги ччукIун бачIунеб.

dah-dahKun vorpan bijani, bor{atab mefergi Xujun bazuneb.

18. ДагIбадулав къела, къадар бергьина.

dafbadulaw qela, qadar berhina.

19. ДагIнида чIахI-ххералълъул, гьойда ракьа-гьаналълъул гурони мацIцI бичIчIуларебила.

dafniCa za\-{era:ul, hoyda rapa-hana:ul guroni ma~ biZularebila.

ЦIцIализе араб бакIалдассан жиндирго эбелалълъухъе дагIницца битIун бачIараб кагъат цIцIалулеб меххалълъ, гIенеккун букIун буго гьойги. Салам-каламалдасса ххадуб кагътида хъван букIун буго исана бижараб керчаб ххарил, рокъоб жиндиего кьолеб букIараб кIалцIул, чед-ххинкIалълъул хIакъалълъулI.

ЦIцIалулеб кагъатги гьоркьоб къотIизабун, гьойцца цIцIеда гьикъун буго, гьеб кагътида гьанал яги ракьа-къедалълъул хъвараб жого гьечIищилан. ГьечIилан цIцIецца абидал, пашманго гьойцца абун буго, цо рагIиги ракьа-гьаналълъул хIакъалълъулI гьечIеб гьеб кагъат цIцIаличIониги бегьилаанилан.

~ali#e arab bajaldaSan $indirgo ebela:u]e dafniCa biTun bazarab kavat ~aluleb me{a:, feneKun bujun bugo hoygi. salam-kalamaldaSa {adub kavtida ]wan bujun bugo isana bi$arab kerxab {aril, roqob $indiyego poleb bujarab jal`ul, xed-{inja:ul \aqa:u/.

~aluleb kavatgi horpob qoTi#abun, hoyCa ~eda hiqun bugo, heb kavtida hanal yagi rapa-qeda:ul ]warab $ogo hezi&ilan. hezilan ~eCa abidal, _a^mango hoyCa abun bugo, co rafigi rapa-hana:ul \aqa:u/ hezeb heb kavat ~alizonigi behilaanilan.

 

20. ДагIние – цIцIар, цIцIедуе – рогьо.

dafniye - ~ar, ~eduye - roho.

21. ДагIнил цIцIокоги кьун, цIцIел хъвайи босулареб.

dafnil ~okogi pun, ~el ]wayi bosulareb.

22. Дад бекарав къоролав гIадин ххутIун вугила.

dad bekaraw qorolaw fadin {uTun wugila.

23. Дадал къимат хведал лъала.

dadal qimat [wedal ;ala.

24. Дадил ургъел – гIоркь ккурасс, гIиял ургъел – тIил ккурасс.

dadil urvel - forp KuraS, fiyal urvel - Til KuraS.

25. Дадил роцен цIеххезе арав мискинчи гIадин.

dadil rocen `e{e#e araw miskinxi fadin.

Мискинабго хъизан букIанила. Гьезул цо гIакаги букIанила, рахь гьализениги, квен гьабизениги цо цIетIа лъолеб хъазанги букIанила. ЧIчIужу щар чIвазе цо дадгIаги бугебанищан зигардулей йикIанила. Цо къоялълъ гьелълъ вугIа-восун росс базаралде витIанила. Гьенисса цо гьитIинабго дадги босун, гьевги тIад вуссанила.

ЧIчIужуялълъ алълъубе кигIан балебан гьикъанила. Валагьин, гьелда жанибе кигIан балебали диццаги гьикъичIин, гьадигIан балаян бичулессги бицинчIилан, мискинчи нахъ вуссун базаралде вилълъанила. Дова речIчIун, гъова речIчIун, щегI бичулев валагьанила, доб дуцца дие бичараб дадинибе кигIан балебилан гьикъанила. КIиго къолонибе лъаб балаян абунила щегI бичулессги. КIочонгутIизе - «КIиго къолонибе лъаб, кIиго къолонибе лъаб», – ан абулаго, рокъове вачIунев вукIанила мискинчи.

miskinab ]i#an bujanila. he#ul co fakagi bujanila, ra% hali#enigi, kwen habi#enigi co `eTa ;oleb ]a#angi bujanila. Zu$u &ar zwa#e co dadfagi bugebani&an #igarduley yijanila. co qoya: he: wufa-wosun roS ba#aralde wiTanila. heniSa co hiTinabgo dadgi bosun, hewgi Tad wuSanila.

Zu$uya: a:ube kifan baleban hiqanila. walahin, helda $anibe kifan balebali diCagi hiqizin, hadifan balayan bixuleSgi bicinzilan, miskinxi na] wuSun ba#aralde wi:anila. dowa reZun, vowa reZun, &ef bixulew walahanila, dob duCa diye bixarab dadinibe kifan balebilan hiqanila. jigo qolonibe ;ab balayan abunila &ef bixuleSgi. joxonguTi#e - «jigo qolonibe ;ab, jigo qolonibe ;ab», - an abulago, roqowe wazunew wujanila miskinxi.

Цо бертин бугеб росулIе щванила гьав. Берталълъ ругел гIолохъаби меххтун, гьаглъун рукIанила. ТIаде щварав гьасс  «Салам гIалайкум, кIиго къолонибе лъаб», – ан абунила. ГIолохъаби ххантIан тIаде рахъанила, гьединищин абулеб гьадинаб данделъиялде вачIарав чияссан, рак гIадин вухханила гьев. Ххадуб гьасс гьикъун буго щибиланхха жинцца абизе кколеб букIарабан. Щибилан гуреб, роххел тIасса унгегиян абизе кколаанилан малълъанила гьез.

ГIемер кватIичIого, гьав цо кверкьаби ругеб бакIалде щванила. «Салам гIалайкум, роххел тIасса унгеги!» – ян ахIанила гьасс. Дур маххссараялде регIунищин жал ругеланги абун, вухханила гьав кверкьабаза рукIаразги. Щибиланхха дицца абизе кколеб букIарабан гьикъанила гьасс. Щиб гурелълъул, хварассе аххират лълъикIаб кьегиян абизе кколилан малълъанила гьазги.

co bertin bugeb rosu/e &wanila haw. berta: rugel folo]abi me{tun, hag;un rujanila. Tade &waraw haS «salam falaykum, jigo qolonibe ;ab», - an abunila. folo]abi {anTan Tade ra]anila, hedini&in abuleb hadinab dande;iyalde wazaraw xiyaSan, rak fadin wu{anila hew. {adub haS hiqun bugo &ibilan{a $inCa abi#e Koleb bujarab. &ibilan gureb, ro{el TaSa ungegiyan abi#e Kolaanilan ma:anila he#.

femer kwaTizogo, haw co kwerpabi rugeb bajalde &wanila. «salam falaykum, ro{el TaSa ungegi!» - yan a\anila haS. dur ma{Sarayalde refuni&in $al rugelangi abun, wu{anila haw kwerpaba#a rujara#gi. &ibilan{a diCa abi#e Koleb bujaraban hiqanila haS. &ib gure:ul, [waraSe a{irat :ijab pegiyan abi#e Kolilan ma:anila ha#gi.

Кинасса абуниги рекъоларел алго кинал гIадамалилан ракIалдеги ккун, вилълъанила ав жиндирго нухда. Тайи квегъулел цо чагIи ратанила гьассда. Гьелълъ гьезие цIакъ гIакъуба кьолеб бугоанила. КIобокIун тIимугъгун, гьесс гьазда - «Салам гIалайкум, хварассе аххират лълъикIаб кьеги!» – ян абунила. Капурго хвараб хIама, дуцца аххират лълъияб кьун батагиян абизе ккани, ниж хунищ ругелан, гьезги лълъикI зуранила гьав. Щибиланхха абизе кколебан гьикъанила гьаздаги. Щибилан гуреб, гьабулеб битIагиян абизе кколилан малълъанила гьезги.

Гьеле гьедин, чангояз вуххун, щванила рокъове дадил роцен цIеххезе арав мискинчи..

kinaSa abunigi reqolarel algo kinal fadamalilan rajalde Kun, wi:anila aw $indirgo nu[da. tayi kwevulel co xafi ratanila haSda. he: he#iye `aq faquba poleb bugoanila. jobojun Timuvgun, heS ha#da - «salam falaykum, [waraSe a{irat :ijab pegi!» - yan abunila. ka_urgo [warab \ama, duCa a{irat :iyab pun batagiyan abi#e Kani, ni$ [uni& rugelan, he#gi :ij #uranila haw. &ibilan{a abi#e Koleban hiqanila ha#dagi. &ibilan gureb, habuleb biTagiyan abi#e Kolilan ma:anila he#gi.

hele hedin, xangoya# wu{un, &wanila roqowe dadil rocen `e{e#e araw miskinxi...

 

26. Дадил хьибил ккурав, хьагил гIоркь ккурав.

dadil %ibil Kuraw, %agil forp Kuraw.

27. Даимаб роххелги букIунареб, тIасса унареб ургъелги букIунареб.

daimab ro{elgi bujunareb, TaSa unareb urvelgi bujunareb.

28. Далалда гъоркь абизе лъалеб гIадин, мималда тIад абизеги лъазе ккола.

dalalda vorp abi#e ;aleb fadin, mimalda Tad abi#egi ;a#e Kola.

Кици буго «дие» – ян гурони, «ма» – ян абизе лъаларев чияссул хIакъалълъулI. «Далалда гъоркь» абураб жоялдассан бичIчIула – д-хIарпалда ххадуб рагьараб – и-хIарп букIине ккей (ди). Мималда тIад абураб рагIудассан бичIчIула – м-хIарпалда ххадуб рагьараб – а-букIине ккей (ма).

kici bugo «diye» - yan guroni, «ma» - yan abi#e ;alarew xiyaSul \aqa:u/. «dalalda vorp» aburab $oyaldaSan biZula - d-\ar_alda {adub raharab - i-\ar_ bujine Key (di). mimalda Tad aburab rafudaSan biZula - m-\ar_alda {adub rahab - a-bujine Key (ma).

​​29. Дарабазде черхх ккогеги, чияр цIцIобалде рукь ккогеги.

daraba#de xer{ Kogegi, xiyar ~obalde rup Kogegi.

30. Дам-дам бугеб, чIам-чIам гьечIеб бертин гIадаб жойила.

dam-dam bugeb, zam-zam hezeb bertin fadab $oyila.

31. Дангизеги дун дангун, донкIинейги дун тIамун (Эбелги дир юххун, гIакIаги дир бахъун).

dangi#egi dun dangun, donjineygi dun Tamun (ebelgi dir yu{un, fakagi dir ba]un).

32. Данде ккарав чи чIвараб, чанай араб гьой чIвараб.

dande Karaw xi zwarab, xanay arab hoy zwarab.

33. Дандежо бугони, кванил тIагIам цIцIикIкIуна, кодоб жо бугони, чияссул къадру цIцIикIкIуна.

dande$o bugoni, kwanil Tafam ~iJuna, kodob $o bugoni, xiyaSul qadru ~iJuna.

34. Дандеяссдассан би баккани, дудассанги рахь баккулареб.

dandeyaSdaSan bi baKani, dudaSangi ra% baKulareb.

35. Дандрарал тIанчIазулгийищила дир-дурал рукIунел.

dandraral Tanza#ulgiyi&ila dir-dural rujunel.

36. Далил бачун, боцIцIи чурулебила, далил бачун, боцIцIи хъвалебила.

dalil baxun, bo~i xurulebila, dalil baxun, bo~i ]walebila.

37. Дарай ретIаниги – гьадабго ланжу, хIебет ретIаниги – гьадабго ланжу.

daray reTanigi - hadabgo lan$u, \ebet reTanigi - hadabgo lan$u.

38. Дарай ретIаниги кIкIухIалги лъала, хIебет ретIаниги лаченги лъала.

daray reTanigi Ju\algi ;ala, \ebet reTanigi laxengi ;ala.

39. Даран лълъикIаб маян диццаги кьураб, маян дуццаги кьураб (ма – дуе, ма – дие).

daran :ijab mayan diCagi purab, mayan duCagi purab (ma - duye, ma - diye).

40. Даран буго даран, хъатир буго хъатир.

daran bugo daran, ]atir bugo ]atir.

41. Даран рекIкIалълъ гьабуге, ригьин реццалълъ гьабуге.

daran reJa: habuge, rihin reCa: habuge.

42. Даран хIажатассулгун гьабе, ригьин гIел бащадазулгун гьабе.

daran \a$ataSulgun habe, rihin fel ba&ada#ulgun habe.

43. Даран хIилаялълъул жо буго.

daran \ilaya:ul $o bugo.

44. Дараялда бозги баге, бозида дарайги баге.

darayalda bo#gi bage, bo#ida daraygi bage.

45. Дарманан абурассда гIажаланги абулареб, гIажалан абурассда дармананги абулареб.

darmanan aburaSda fa$alangi abulareb, fa$alan aburaSda darmanangi abulareb.

46. Дармида гьоркьов эмен-вацц вукIунарев.

darmida horpow emen-waC wujunarew.

47. Дармил эбел-эмен гьечIелила.

darmil ebel-emen hezebila.

Къокъалго рагIабаз гьадин малълъулеб буго, цо чанго чияссда цо учуз кьолеб жо данде чIванилан, цогидаздаги гьеб батуларебила, цо жо ххираго бичун унилан, киназго ххира босизеги кколаребила.

qoqalgo rafaba# hadin ma:uleb bugo, co xango xiyaSda co uxu# poleb $o dande zwanilan, cogida#dagi heb batularebila, co $o {irago bixun unilan, kina#go {ira bosi#egi Kolarebila.

48. Дармицца къей – анкьил ургъел, хуруцца къей – лъагIалил ургъел, ригьнацца къей – гIумруялълъулго ургъел.

darmiCa qey - anpil urvel, [uruCa qey - ;afalil urvel, rihnaCa qey - fumruya:ulgo urvel.

49. Дару камураб унти букIунареб, багьана камураб гьересси букIунареб.

daru kamurab unti bujunareb, bahana kamurab hereSi bujunareb.

50. Даруялде черхх ккогеги, чияр цIцIобалде рукъ ккогеги.

daruyalde xer{ Kogegi, xiyar ~obalde ruq Kogegi.

51. Дебул каратIгун семарай, салул каратIгун ягъарай (рохьи-жужай гьечIей).

debul karaTgun semaray, salul karaTgun yavaray (ro%i-$u$ay hezey).

52. Дибир вакъуларев, къебед вугьунарев.

dibir waqularew, qebed wuhunarew.

53. Дибирасс малълъараб гьабуге, гъосс гьабураб гьабе.

dibiraS ma:arab habuge, voS haburab habe.

54. Дибирассул бечелъи – росу кIодолъи.

dibiraSul bexe;i - rosu jodo;i.

55. Дибирги къезавулей, къадиги чIчIезавулей.

dibirgi qe#awulew, qadigi Ze#awuley.

56. Дида бихьичIеб къварилъи – ботIротIа ххенолеб гьобо.

dida bi%izeb qwari;i - boTroTa {enoleb hobo.

57. Дида вихьун вукIанила, вухьахъе тейила.

dida wi%un wujanila, wuja]e teyila.

58. Дида гъоркь лъун букIараб бакI босун вачIа.

dida vorp ;un bujarab baj bosun waza.

 МагIарулаз гьаб кици тIамула гIадамазе жинцца щибго адаб – хIурматги гьабуларев, гIадамаздассан жиндиего   хIурматги лълъикIлъиги къваригIарав чияссе.

mafarula# hab kici Tamula fadama#e $inCa &ibgo adab-\urmat habularew, fadama#daSan $indiyego \urmatgi :ij;igi qwarifaraw xiyaSe.

59. - Дида ххан кIалъана! - Щибиланхха эсс абураб? - Яре ццевесса! – ян абуна.

- dida {an ja;ana! - &ibilan{a eS aburab? - yare CeweSa! - yan abuna.

60. Дидаги  хъвагегийила, хъухьи лIугIугегийила.

didagi ]wageyila, ]u%i /ufugegiyila.

61. Дидаги букIараб бахIараб заман, махIу беканиги галадулареб.

didagi bujarab ba\arab #aman, ma\u bekanigi galadulareb.

62. Дидаги гурхIулев – дир чедги бикъулев.

didagi gur\ulew - dir xedgi biqulew.

63. Дидаго квер чIвазеян ХIава ячун йикIана, ХIавада кIиябго квер диццаго чIвазе ккана.

didago kwer zwa#eyan \awa yaxun yijana, \awada jiyabgo kwer diCago zwa#e Kana.

64. Дидасса бергьарав чи вугеб бакIалде жив вачIинарилан (вачунге - ян) абурабила хханассги.

didaSa berharaw xi wugeb bajalde $iw wazinarilan (wazunge - yan) aburabila {anaSgi.

Ххан ахIулев вукIун вуго гьоболлъухъ. Гьесс абун буго, гьенив жиндасса бергьунев чи ватани, вилълъинарилан. Хханассдассаги бергьунев чи вукIуневищан, релъун руго гIадамал. Гьенив хханассдасса бергьуневни чи ватун вуго, жиндие бокьарабщинаб гьабун гурони чIчIолареб гьитIинаб лъимер.

{an a\ulew wujun wugo hobol;u]. heS abun bugo, heniw $indaSa berhunew xi watani, wi:inarilan.

{anaSdaSagi berhunew xi wujunewi&an, re;un rugo fadamal. heniw {anaSdaSa berhunewni xi watun wugo, $indiye boparab&inab habun guroni Zolareb ;imer.

 

65. Дие вас гьавизегIанищ букIараб бо багъаризе!

diye was hawi#efani& bujarab bo bavari#e!

66. Дие гIанкIу кьурасс бокьосса баси ана.

diye fanju puraS bopoSa basi ana.

67. Дие гIунин, ГIисае бай, баркаман.

diye funin, fisaye bay, barkaman.

68. – Дие моххмохх бокьуларо дада.

 – Щай дир вас?

 – ГьечIогохха дада!

- diye mo{mo{ bopularo, dada.

- &ay dir was?

- hezogo{a dada!

69. Дие хъвалеб чагъана, чахъабазе бачунеб наку.

diye ]waleb xavana, xa]aba#e baxuneb naku.

Кици буго Шамилил заманалда бижараб.

Шамил-имам божулев вукIун вуго бицараб жоялда. Гьесс абулебги букIун буго, кIветIалда михъги бугев бихьинчиясс гьересси бицунебилан кколарин жиндаян. Гьессул гьеб загIипаб рахъалдассан пайдаги босун, цо-цо гIадамаз, «гьав Аллагьассда божуларо, досс как баларо», – ян имамассде мацIцIал гьарулел рукIун руго, имамассги гьезие тамихI гьабизе изну кьолеб букIун буго.

Гьадин, жиндир гьан кваназелъун, имамассде мацIцI гьабурал гIадамазде гIиял бетIергьанасс абурал руго гьал рагIаби.

Цогиясс абураб гьалълъулго цоги къагIидаги буго - «Диццани бала, имам, как, дирни куйдуцца балеб гьечIо».

kici bugo ^amilil #amanalda bi$arab.

^amil imam bo$ulew wujun wugo bicarab $oyalda. heS abulebgi bujun bugo, jweTalda mi]gi bugew bi%inxiyaS hereSi bicunebilan Kolarin $indayan. heSul heb #afi_ab ra]aldaSan _aydagi bosun, co-co fadama#, «haw allahaSda bo$ularo, doS kak balaro», - yan imamaSde ma~al harulel rujun rugo, imamaSgi he#iye tami\ habi#e i#nu poleb bujun bugo.

hadin, $indir han kwana#e;un, imamaSde ma~ habural fadama#de fiyal beTerhanaS abural rugo hal rafabi.

cogiyaS aburab ha:ulgo cogi qafidagi bugo - «diCani bala, imam, kak, dirni kuyduCa baleb hezo».

 

70. Дие щиб, кин кканиги! – ян абурабила гъоркьа палугьанасс.

diye &ib, kin Kanigi! - yan aburabila vorpa _aluhanaS.

71. Диего гIоло абулеб батани, чехь бихъаги, гьирдани къвачIа рекъараб бугилан абурабила гIонкIкIоцца.

diye folo abuleb batani, xe% bi]agi, hirdani qwaza reqarab bugilan aburabila fonJoCa.

72. Дидасса къолей рокъой йигилан, цоясс чIчIужу юххарайила.

didaSa qoley roqoy yigilan, coyaS Zu$u yu{arayila.

73. Дир аниб кванан, чияр доба къинлъун.

dir anib kwanan, xiyar doba qin;un.

74. Дир бадиссан ралагьизе лълъикIанила нуж гъолълъухъан абурабила рокьи ккарав гIолиласс, яс ссурукъай йигилан гIадамал гаргадидал.

dir badiSan ralahi#e :ijanila nu$ vo:u]an aburabila ropi Karaw folilaS, yas Suruqay yigilan fadamal gargadilal.

75. Дир бадиссан ялагьун, дир кIалдиссан кIалъан.

dir badiSan yalahun, dir jaldiSan ja;an.

76. Дир бикъаги, дицца бикъугеги.

dir biqagi, diCa biqugegi.

77. Дир вас гIезегIанищила рагъ ккезе чIчIун букIараб.

dir was fe#efani&ila rav Ke#e Zun bujarab.

78. Дир-дуралълъул бицани, росс-лълъадул дагIба кколеб.

dir-dura:ul bicani, roS-:adul dafba Koleb.

79. Дир инссуда цIцIарги лъун, ЦIцIор гъурулев багьадур.

dir inSuda ~argi ;un, ~or vurulew bahadur.

80. Дир кIал – дир тушман.

dir jal - dir tu^man.

81. Дир оц хъун батаги дицца бицунебги бичIчIулев, дида бицинеги лъалесс.

dir oc ]un batagi diCa bicunebgi biZulew, dida bicinegi ;aleS.

82. Дир рокъоб хханассул гIакълу рекъеларо, хханассул рокъоб дир гIакълу рекъеларо.

dir roqob {anaSul faqlu reqelaro, {anaSul roqob dir faqlu reqelaro.

83. Дир рукъ – дир хъала.

dir ruq - dir ]ala.

84. Дир хабалI дун, дур хабалI мун.

dir [aba/ dun, dur [aba/ mun.

ГIадамазда гьоркьор гIемер рукIуна, гьадин щай гьабулеб, додин щай гьабуларебан, жидеде кколарел жал рицунел чагIи. Гьел чIчIоларо гьал рагIаби жидеда абизегIан.

fadama#da horpor femer rujuna, hadin &ay habuleb, dodin &ay habulareban, $idede Kolarel $al ricunel xafi. hel Zolaro hal rafabi $ideda abi#efan.

 

85. Дир хур багъарулеб гьечIо, дур гIи багьарулеб буго.

dir [ur bavaruleb hezo, dur fi baharuleb bugo.

Гьаб кици буго ГьидалI бижараб. КIигояссда гьоркьоб къотIи ккун буго, цояссе хур кьезе, дандеяссги гьессие хур жаниб цIураб гIи кьезе. ГIиял хур цIезабураб меххалълъ, багъарулеб жоялълъухъ багъарулареб жо кьезе кIвеларилан, хурул бетIергьанассул рагIи хун буго.

hab kici bugo hida/ bi$arab. jigoyaSda horpob qoTi Kun bugo, coyaSe [ur pe#e, dandeyaSgi heSiye [ur $anib `urab fi pe#e. fiyal `e#aburab me{a:, bavaruleb $oya:u] bavarulareb $o pe#e jwelarilan, [urul beTerhanaSul rafi [un bugo.

 

86. Дир – цIцIар, дур – бечелъи, хIама лълъицца гьекъелеб?

dir - ~ar, dur - bexe;i, \ama :iCa heqeleb?

87. Дир цIцIоко – дир тушманилан абулебила царацца.

dir ~oko - dir tu^manilan abulebila caraCa.

88. Дир чухъа лIугIизегIанищила букIараб къиямассеб къо чIчIезе.

dir xu]a /ufi#efani&ila bujarab qiyamaSeb qo Ze#e.

МагIарулазе баянаб буго 1902 соналда цо росдал гIадамал, жакъа къиямассеб къо чIчIезе бугилан дибирасс ххабарги бицун, кIудияб хIинкъиялда гъоркь рукIин. ЦIияб чухъидасса воххун вукIарав цо гIолохъанассул рагIи жакъа нилIее кицилъун лIугьун буго.

mafarula#e bayanab bugo 1902 sonalda co rosdal fadamal, $aqa qiyamaSeb qo Ze#e bugilan dibiraS {abargi bicun, judiyab \inqiyalda vorp rujin. `iyab xu]idaSa wo{un wujaraw co folo]anaSul rafi $aqa ni/eye kici;un /uhun bugo.

 

89. Дир чIчIужу горбогьод гIадай йигилан абурабила цоясс, дирай моххмоххил гьод гIадай йигилан абурабила цогиясс.

dir Xu$u gorbohod faday yigilan aburabila coyaS, diray mo{mo{il hod faday yigilan aburabila cogiyaS.

КIиябго кици буго цоцазул абулел куцал. КIиялълъго бицунеб буго чIчIужу хъарссун бахъунареб горбогьод гIадай, нахърател бугей йикIине кколилан.

jiyabgo kici bugo coca#ul abulel kucal. jiya:go bicuneb bugo Zu$u ]arSun ba]unareb gorbohod faday, na]ratel bugey yijine Kolilan.

 

90. Дир яс ячанани, нуцал хIелеко, ячинчIого тани, цIцIукIа хIелеко.

dir yas yaxanani, nucal \eleko, yaxinzogo tani, ~uja \eleko.

91. Дирго гуреб ишалда гьоркьобе лIугьаралълъухъ рекъонго дие гьаб! – ан абурабила маймалакалълъ.

dirgo gureb i^alda horpobe /uhara:u] reqongo diye hab! - an aburabila maymalaka:.

Цо нухалълъ гъотIода букIараб маймалакида, ччугIа кквезе гьинги реххун, рокъове унев ччугIихъан вихьанила. ХхантIан гъотIодасса гъоркьеги рещтIун, лълъелIа къватIибеги цIцIан, гьалълъги реххулеб букIанила гьин. Маймалакалълъул маххщелги гIечIого, гьин гьелда тIад бигъа-битун чIчIанила. Гьеб бихьанила маймалакалълъ рахIаталда толареб гIанкIкIида. Бекерунги бачIун, гьелълъ маймалакалълъул ботIролI тIил кьабанила.

co nu[a: voToda bujarab maymalakida, Xufa Kwe#e hingi re{un, roqowe unew Xufi]an wi%anila. {anTan voTodaSa vorpegi re&Tun, :eTa qwaTibegi ~an, ha:gi re{uleb bujanila hin. maymalaka:ul ma{&elgi fezogo, hin helda Tad biva-bitun Zanila. heb bi%anila maymalaka: ra\atalda tolareb fabJida. bekerungi bazun, he: maymalaka:ul boTro/ Til pabanila.

92. Дирго гуреб ишалда гьоркьобе лIугьаралълъухъ, рекъонго дие гьаб! – ан абунила маймалакалълъ, хIалиццаго гьинги тIасса бахъулаго.

dirgo gureb i^alda horpobe /uhara:u], reqongo diye hab! - an abunila maymalaka:, \aliCago hingi TaSa ba]ulago.

 

93. Дирго малъаз гIадин, дирго гьод хъассиларо.

dirgo ma;a# fadin, dirgo hod ]aSilaro.

94. Дирго тала бухъун йикIараяни, таргьа биххун, тIажу гьабилароан.

dirgo tala bu]un yijarayani, tarha bi{un, Ta$u habilaroan.

ГIурусаз Дагъистаналда кверщел гьабураб меххалълъ, гIемерал магIарулал ун руго ТуркалIе. Гьениб квешаб къоги бихьун, ракъун-къечон цо-цоял нахъ руссунги рачIун руго. Гьений язихъаб яшавалда йикIарай ЧIчIикIасса гIадамалълъул кагътидассан тIибитIараб бугилан абула гьаб кици.

furusa# davistanalda kwer&el haburab me{a:, femeral mafarulal un rugo turka/e. henib kwe^ab qogi bi%un, raqun-qexon co-coyal na] ruSungi razun rugo. heniy ya#i]ab ya^awalda yijaray ZijaSa fadama:ul kavtidaSan TibiTarab bugilan abula hab kici.

 

95. Дирго хIалалаб боцIцIи чияеги кьеларо, чияр чурпаги бакьан гуро.

dirgo \alalab bo~i xiyaye pelaro, xiyar xur_agi bapan guro.

96. Дирго хIатIал ссвакачIого, дир къваригIел тIубаларо.

dirgo \aTal Swakazogo, dir qwarifel Tubalaro.

97. Дирго черхх – дунго ххан, бокьани багIараб ретIина, бокьани гIурччинаб ретIина.

dirgo xer{ - dungo {an, bopani bafarab reTine, bopani furXinab reTina.

98. Дирилан абураб гьецIо кьватIана, дирилан абураб кьуру биххана (ссундулIго талихI кьечIо).

dirilan aburab he`o pwaTana, dirilan aburab puru bi{ana (Sundu/go tali\ hezo).

99. Дицца абилебги дуцца абунин, дицца щибилан абилеб?

diCa abilebgi duCa abunin, diCa &ibilan abileb?

100. Дицца вазуневги дун вазуневги дида чабххикьан ваккаравго лъалилан абурабила магIлиссесс.

diCa wa#unewgi dun wa#unewgi dida xab{ipan waKarawgo ;alilan aburabila mafliSeS.

101. Дицца гьабилилан бахIарчилъи гьабулареб, дицца чIвалилан чи чIваларев.

diCa habililan ba\arxi;i habulareb, diCa zwalilan xi zwalarew.

102. Дицца гIанкIуда бицун, гIанкIуцца къватIиб бицун.

diCa fanjuda bicun, fanjuCa qwaTib bicun.

103. Дицца – ГIашурада, ГIашурацца – гIаламалда.

diCa - fa^urada, fa^uraCa - falamalda.

104. Дицца дуе гIака гурони гIандадерил мугIрул ричун рукIинчIо гури, – ян абурабила гIандиссесс.

diCa duye faka guroni fandaderil mufrul rixun rujinzo guri, - yan aburabila fandiSeS.

Ццебе гIакаги къотIун, гьеб бичизе гIандиссев Ххунзахъ базаралде щванила.

Цоясс, чахьалда квер чIван, гъвари къакъан, рачIчI цIцIан, гIакдал ххал гьабулеб букIанила. ГIандиссессги, валлагьин, рахьги гIемер кьолин, нахги гIемер бахъулин, рас тIуни, тIомолIан нах кIанцIулеб хIалалълъ кьарагоги бугилан, бецца-бетIун лъунила гIака.

Анилахха гIака лълъикIабго багьаялде бичун.

Нахъиссеб соналълъ добго базаралда данделъанила гIандиссевги дов гIака босаравги.

- Дуцца дун гуккун вукIун вуго. Доб дур гIака я рахьдалаб батичIо, я нахулаб батичIо! – ян абунила гIакдал бетIергьанасс.

- Дицца дуе, гIака гурони, гIандадерил мугIрул ричун рукIинчIо гури! – ян жаваб кьунила гIандиссесс.

Cebe fakagi qoTun, heb bixi#e fandiSew {un#a] ba#aralde &wanila.

coyaS xa%alda kwer zwan, vwari qaqan, raZ ~an, fakdal {al habuleb bujanila. fandiSeSgi, walahin, ra%gi femer polin, na[gi femer ba]ulin, ras Tuni, Tomo/an na[ jan`uleb \ala: paragogi bugilan, beCa-beTun ;unila faka.

anila{a faka :ijabgo bahayalde bixun.

na]iSeb sona: dobgo ba#aralda dande;anila fandiSewgi dow faka bosarawgi.

- duCa dun guKun wujun wugo. dob dur faka ya ra%dalab batizo, ya na[ulab batizo! - yan abunila fakdal beTerhanaS.

- diCa duye, faka guroni, fandaderil mufrul rixun rujinzo guri! - yan $awab punila fandiSeS.

 

105. Дицца – гIочIоцца, дуцца – тIилицца.

diCa - fozoCa, duCa - TiliCa.

106. Дицца дуда абуна гури эбел!

diCa duda abuna guri ebel!

Цо росулI оцбаялълъул байрам букIанила. Ххадур рекериялълъул, кIанцIиялълъул, гьецIо реххиялълъул къеццалги рукIанила.

Рекеризе кьерда чIчIарал ясазда гьоркьое кIанцIун ячIанила цо гIезегIанго гIолохъанлъудасса арай гIадан. АсскIовеги вачIун, гьелълъул вас эбел нахъе ячуней вукIанила. Эбел чIчIанила, хIалтIулI къоларей жий екерунги гIолохъанал ясаздасса бергьунилан. Васассдаги гIенеккичIого эбел асскIосса нахъе анила, гьейги, тIаждарачлихъ гурдил аххалъабиги къазарун, екеризе хIадурун чIчIун йикIанила.

ГьещтIерухъанасс “Гьа!” – ян ахIигун, гьункьун ццее уней эбелалълъул цо гьаракь борчIанила. Нечарай гьей, цо кверги хьвагIун, гIадамазда гъорлIе ячIунелълъул, дандеги ун, гьелълъул васасс эбелалда абурабила кицилъун лIугьарал гьадал рагIаби.

Гьаб кици тIамула жиндир иш гуреб, бажарулареб хIалтIи гьабизе лIугьарав чияссе.

co rosu/ ocbaya:ul bayram bujanila. {adur rekeriya:ul, jan`iya:ul, he`o re{iya:ul qeCalgi rujanila.

rekeri#e perda Zaral yasa#da horpoye jan`un yazanila co fe#efango folo]an;udaSa aray fadan. aSjowegi wazun, he:ul was ebel na]e yazuney wujanila. ebel Zanila, \alTu/ qolarey $iy yekerungi folo]anal yasa#daSa berhunilan. wasaSdagi feneKizogo ebel aSjoSa na]e anila, heygi, Ta$daraxli] gurdil a{a;abigi qa#arun, yekeri#e \adurun Zun yijanila.

he&Teru]anaS "ha" - yan a\igun, hunpun Ceye uney ebela:ul co harap borzanila. nexaray hey, co kwergi %wafun, fadama#da vor/e yazune:ul, dandegi un, he:ul wasaS ebelalda aburabila kici;un /uharal hadal rafabi.

hab kici Tamula $indir i^ gureb, ba$arulareb \alTi habi#e /uharaw xiyaSe.

107. Дицца дур боцIцIи бикъун букIанин, тIасса лIугьаян абулел гIемерал ратула. Ма дурго боцIцIиян цонигияв вачIунаро.

diCa dur bo~ biqun bujanin, TaSa /uhayan abulel femeral ratula. ma durgo bo~iyan conigiyaw wazunaro.

108. Дицца квараб квен кунарев гьобол дир бакIалде вачIунге.

diCa kwarab kwen kunarew hobol dir bajalde wazunge.

109. Дицца лал тIамизегIанищила дуниял кьерхинчIого чIчIун букIарабилан абурабила гIандисселълъ.

diCa lal Tami#efani&ila duniyal per[inzogo Zun bujarabilan aburabila fandiSe:.

110. Дицца тIинчI цо гьабула, гъалбацIалълъулни тIинчI гьабула! – ян абурабила гъалбацIалълъ царада.

diCa Tinz co habula, valba`a:ulni Tinz habula! - yan aburabila valba`a: carada.

ГъалбацIалълъ тIинчI гьабунила. Рахьи базе гъалбацIалълъухъе гIемерал гьалбал унел рукIанила. Билълъанила гьенибе церги.

- ГIемерал гьалбал гьанире унел рихьидал, дидани ккун букIана гъалбацIалълъ гIемерал тIанчIи гьарун ратилилан, – абунила царацца, бер-ракIго щвечIого.

- Дицца тIинчI цо гьабула, гъалбацIилни тIинчI гьабула! Дуцца гIадин, царатIинчI гьабуларо! – ян жаваб кьунила гъалбацIалълъ.

valba`a: Tinz habunila. ra%i ba#e valba`a:u]e femeral halbal unel rujanila. bi:anila henibe cergi.

- femeral halbal hanire unel ri%idal, didani :un bujana valba`a: femeral Tanzi harun ratililin, - abunila caraCa, ber-rajgo &wezogo.

- diCa Tinz co habula, valba`ilni Tinz habula! duCa fadin, caraTinz habularo! - yan $awab punila valba`a:.

 

111. Дицца царада малълъун, царацца рачIчIалда малълъун.

diCa carada ma:un, caraCa raZalda ma:un.

112. Диццаго босараб бас-басараб тIил, дидаго кьабураб аххир замана!

diCago bosarab bas-basarab Til, didago paburab a{ir #amana!

113. Диццаго еццичIей лълъицца еццилей! Вокьулесс ячинчIей лълъицца ячиней!

diCago yeCizey :iCa yeCiley? wopuleS yaxinzey :iCa yaxiney!

114. Диццани как бала, Имам, дир куйдузни баларохха.

diCani kak bala, imam, dir kuydu#ni balaro{a.

115. Доб заманалълъул кьурди лIугIидал, гьанже заманалълъул кьурди гьабизе кколеб.

dob #amana:ul purdi /ufidal, han$e #amana:ul purdi habi#e Koleb.

116. Добассан цIулакьо бегьичIони, аниссан моххмоххалги регьуларел.

dobaSan `ulapo behizoni, aniSan mo{mo{algi rehularel.

Хьиндалав жиндирго къваригIелалълъ ГIандиве вачIун вукIанила. РещтIанила гьоболассухъ. Хъваш-баш гьабун бахъингун, хьиндаласс абунила, валлагьин, гьаб гIорцIенги гIамаликъаб жо букIун, нужее росулел цIулакьодул цIурал ххулжал кьолода нахъа разе ссанагIалъи ккечIилан.

Гьобол тIовитIулелълъул, гIандиссессги абунила, валлагьин, гьеб дур гIорцIен цIакъ тIурузаб жо бугелълъул, дур хъизан-лъималазе ритIизе ракIалда рукIарал моххмоххал ритIичIого толел ругилан.

%indalaw $indirgo qwarifela: fandiwe wazun wujanila. re&Tanila hobolaSu]. ]wa^-ba^ habun ba]ingun, %indalaS abunila, walahin, hab for`engi famaliqab $o bujun, nu$eye rosulel `ulapodul `ural {ul$al poloda na]a ra#e Sanafa;i Kezilan.

hobol TowiTule:ul, fandiSeSgi abunila, walahin, heb dur for`en `aq Turu#ab $o buge:ul, dur ]i#an-;imala#e riTi#e rajalda rujaral mo{mo{al riTizogo tolel rugilan.

 

117. Добго гьороб добго гьури (гьерссихъанассде).

dobgo horob dobgo huri (herSi]anaSde).

118. Дове цадахъ босун уневги вихьичIила, добе щвезабизе уневги вихьичIила.

dowe cada] bosun unewgi wi%izila, dobe &we#abi#e unewgi wi%izila.

119. Добе цадахъ щибниги босулеб гьечIолъи бихьизе, жиндир кверал мусруялдасса къватIире раккун теян васигат гьабун букIарабила ЧIчIикIасса Парзуласс.

dobe cada] &ibnigi bosuleb hezo;i bi%i#e, $indir kweral musruyaldaSa qwaTire raKun teyan wasifat habun bujarabila ZijaSa _ar#ulaS.

120. Довеялълъул нахъахъан, нахъеялълъул ццевехъан.

doweya:ul na]a]an, na]eya:ul Cewe]an.

121. Долого бекьараб хуралдасса квер босе.

dologo beparab [uraldaSa kwer bose.

122. Доморун вега, долого вахъа.

domorun wega, dologo wa]a.

123. ДугIа цIцIалун гIородасса хIама нахъе инаро, нилI гIодун гIонкIкIоцца къвачIа букъичIого теларо.

dufa ~alun forodaSa \ama na]e inaro, ni/ fodun fonJoCa qwaza buqizogo telaro.

124. ДугIаялдасса богIол хуралълъе ракго рекъолебила.

dufayaldaSa bofol [ura:e rakgo reqolebila.

125. Дуда гуребги мегеж дагIнидаги букIуна (дуда гурелги, михъал катидаги рукIуна).

duda gurebgi mefe$ dafnidagi bujuna (duda gurelgi, mi]al katidagi rujuna).

126. Дуда рагIа, дида бихьа.

duda rafa, dida bi%a.

127. Дуда хIама батила мучIдузда гогьдарулеб, кIкIалахъ гъалбацI бихьила гьекъезе лълъим щолареб.

duda \ama batila muzdu#da gohdaruleb, Jala] valba` bi%ila heqe#e :im &olareb.

128. Дуда цо лъала, царада кIиго лъала.

duda co ;ala, carada jigo ;ala.

129. Дуда ццин бугони, дандеяссдаги ццурараб гьоло гуреб букIунеб.

duda Cin bugoni, dabdeyaSdagi Curarab holo gureb bujuneb.

130. Дуда чехь батани, чияда мугъ гуребила бугеб.

duda xe% batani, xiyada muv gurebila bugeb.

131. Дудаго бихьараб – битIараб, чияда бихьараб – гьересси.

dudago bi%arab - biTarab, xiyada bi%arab - hereSi.

132. Дудаго бичIчIулареб жо чияда бичIчIизабизе лIугьунге.

dudago biZulareb $o xiyada biZi#abi#e /uhunge.

133. Дудаго гьечIеб чаран чияда лъолареб.

dudago hezeb xaran xiyada ;olareb.

134. Дудаго мунго мекъи вукIин лъалеб гьечIони, лъалез бицаралда божа.

dudago mungo meqi wujin ;aleb hezoni, ;ale# bicaralda bo$a.

135. Дудаго натI букIаго, чияда бугеб рокьо борцунге.

dudago naT bujago, xiyada bugeb ropo borcunge.

136. Дудаго тIил кьабизегIан чIчIайила кьурдизе.

dudago Til pabi#efan Zayila purdi#e.

137. Дудасса цо къоялълъ цIцIикIкIарассда цо къоялълъ цIцIикIкIун лъалебила.

dudaSa co qoya: ~iJaraSda co qoya: ~iJun ;alebila.

138. Дудего къварилъи бачIани, бетIер борххун ккве, цогидазде бачIани, дализе биччай.

dudego qwari;i bazani, beTer bor{un Kwe, cogida#de bazani, dali#e biXay.

139. Дуе вокьулессе мунги вокьулев, дуда рихарассда мунги рихунев.

duye wopuleSe mungi wopulew, duda ri[araSda mungi ri[unew.

140. Дуе гуро, гважи, дицца вагIза гьабун букIараб!

duye guro, gwa$i, diCa waf#a habun bujarab!

Ракъдалал къоялги рачIун, руччаби цIцIад гьаризе къватIире рахъун рукIанила. Дибирасс гьезда абунила, ссадакъаги кьуни, цIцIад баялда ракI чIчIараб букIунилан.

Руччабазда цадахъ йикIарай дибирассул чIчIужу ссадакъаде рикьизе панкъал гьарулей йикIанила. Рокъове вачIарав дибирасс гьелда цIехханила гьедигIан гIемерал панкъал щай гьарулел ругелан. ЧIчIужуялълъги абунила, дуццаго абичIищила, ссадакъа кьуни, цIцIад бай хIакъаб бугилан.

- Дуе гуро, гважи, дицца вагIза гьабун букIараб, цогидазе гьабун букIана! – ян ахIдезе лIугьанила дибир чIчIужуялде.

raqdalal qoyalgi razun, ruXabi ~ad hari#e qwaTire ra]un rujanila. dibiraS he#da abunila, Sadaqagi puni, ~ad bayalda raj Zarab bujunila.

ruXaba#da cada] yijaray dibiraSul Zu$u Sadaqade ripi#e _anqal haruley yijanila. roqowe wazaraw dibiraS helda `e{anila hedifan femeral _anqal &ay harulel rugelan. Zu$uya:gi abunila, duCago abizi&ila, Sadaqa puni, ~ad bay \aqab bugilan.

- duye guro, gwa$i, diCa waf#a habun bujarab, cogida#e habun bujana! - yan a\de#e /uhanila dibir Zu$uyalde.

 

141. Дуе гьабурассе гьабе, ХIункърае кьурассе кье.

duye haburaSe habe, \unqraye puraSe pe.

142. Дуе кеп буго – дир рекIелI къан буго.

duye ke_ bugo - dir reje/ qan bugo.

143. Дуе лълъикIлъи гьабурассе квешлъиги гьабуге, нигIматал кьурассе нагIанаги кьоге.

duye :ij;i haburaSe kwe^;igi habuge, nufmatal puraSe nafanagi poge.

144. Дуе маххссара буго гьеб, дие гажи буго. 

Дур маххссара батани, дирги гажи гуребхха

duye ma{Sara bugo heb, diye ga$i bugo.

dur ma{Sara batani, dirgi ga$i gureb{a.

145. Дуе пайда бахинилан хханассда асскIовеги къаге, дуде хIапиларилан гьойда тIадеги унге.

duye _ayda ba[inilan {anaSda aSjowe qage, dude \a_ilarilan hoyda Tadegi unge.

146. Дуе шагьи кьурассе дуццаги гIабаси кье.

duye ^ahi puraSe duCagi fabasi pe.

147. Дуего бокьулареб жо чияеги гьабуге, чияр боцIцIуда берги лъоге.

duyego bopulareb $o xiyayegi habuge, xiyar bo~uda bergi ;oge.

148. Дуеяли Щура инараллъун тезеги бокьилаан, бокьанщинаб лълъие щолеб?

duyeyali &ura inaral;un te#egi bopilaan, bopan&inab :iye &oleb?

149. ДулI гьечIеб гьунаралдалъун мун веццулев чи – дур тушман.

du/ hezeb hunaralda;un mun weCulew xi - dur tu^man.

150. ДулIго гьечIеб реццалдасса цIуне, мун веццизе бегьула дур квешлъи лъаларого.

du/go hezeb reCaldaSa `une, mun weCi#e behula dur kwe^;i ;alarogo.

151. ДулIго гьечIеб ритIухълъи чиялI балагьизе лIугьунге.

du/go hezeb riTu];i xiya/ balahi#e /uhunge.

152. Думдумалълъ чIамчIам лIугIизабуни, чIамчIамалда ххадур рахъине ккола.

dumduma: zamzam /ufi#abuni, zamzamalda {adur ra]ine Kola.

153. Дун гьавунин, гIунилан пайда щвечIеб ракьалълъе, дир берал къанщунилан мукъссанлъиги ккеладай.

dun hawunin, funilan _ayda &wezeb rapa:e, dir beral qan&unilan muqSan;igi Keladay.

154. Дун гьадигIан гIезегIан ссахIил мунагь гьабичIо, жакъа къватIий яхъиндал къолол мунагь гьабуна.

dun hadifan fe#efan Sa\il munah habizo, $aqa qwaTiy ya]indal qolol munah habuna.

155. Дун гъоркье реххе, дир вас, кьватIараб бакI гIодоб тункиларедухъ.

dun vorpe re{e, dir was, pwaTarab baj fodob tunkilaredu].

156. «Дун гIадалав! Дун гIадалав!» – ан цояв кьурдулевила. «Дудассаги дун гIадалав!» – ан цогияв кьурдулевила.

«dun fadalaw! dun fadalaw!» - an coyaw purdulewila. «dudaSagi dun fadalaw!» - an cogiyaw purdulewila.

157. «Дун гIадалав! Дун гIадалав!» – ан чи гIадаллъуларевила, гIада-гIадалал жал гьарун гурони.

«dun fadalaw! dun fadalaw!» - an xi fadal;ularewila, fada-fadalal $al harun guroni.

158. Дун гIадамазда рекъолареб куцхха. Дида рекъоларелги чанги ратила.

dun fadama#da reqolareb kuc{a. dida reqolarelgi xangi ratila.

159. Дун жанив тIамураб лъабабго моцIцIги лъебералда цо-цо къо бугеб ккана.

dun $aniw Tamurab ;ababgo mo~gi ;eberalda co-co qo bugeb Kana.

160. Дун кваналарилан чIчIарай ясалълъ басидул бетIер кварабила.

dun kwanalarilan Zaray yasa: basidul beTer kwarabila.

161. «Дун кибе? Дун кибе?» – ян букIунебила талихI, аххирги рощногохIде кколебила.

«dun kibe? dun kibe?» - yan bujunebila tali\, a{irgi ro&nogo\de Kolebila.

162. Дун лълъидассаго хIинкъуларо, дидасса хIинкъулев чи цониги гьечIелълъул.

dun :idaSago \inqularo, didaSa \inqulew xi conigi heze:ul.

163. Дун нечезе чи гурила, зобалI хвезе хур гурила.

dun nexe#e xi gurila, #oba/ [we#e [ur gurila.

164. Дун ссверухъе ссверулеб ссурмадарайдул гурде, дун кIичIухъе кIичIулеб кIичI багIараб буртина.

dun Sweru]e Sweruleb Surmadaraydul gurde, dun jizu]e jizuleb jiz bafarab burtina.

165. Дун хвараб меххалълъ гIодуге, гIаданлъи дие чIаго вукIаго гьабе.

dun [warab me{a: foduge, fadan;i diye zago wujago habe.

166. Дун хвелилан давлаялда ххадув чи унарев, дун тIадго кквелилан цIцIогьор къватIиве вахъунарев.

dun [welilan dawlayalda {aduw xi unarew, dun Tadgo Kwelilan ~ohor qwaTiwe wa]unarew.

167. Дун хIежалде инилан абурабила мочол мугьалълъ.

dun \e$alde inilan aburabila moxol muha:.

168. Дун цIцIалацца бацIуге, кIалцIуцца бацIеян абулебила чоцца.

dun ~alaCa ba`uge, jal`uCa ba`eyan abulebila xoCa.

169. Дун чияда хъваларила, дида чиги хъвагейила.

dun xiyada ]walarila, dida xigi ]wageyila.

170. Дун, чIвадарухъан гурони, маххул къебед букIинчIо гуриян абурабила бацIицца.

dun, zwadaru]an guroni, ma{ul qebed bujinzo guriyan aburabila ba`iCa.

БацIида рохьил рацIцIалъуда кваналеб цо беричаб, цIакъ кьарияб хIама батанила. Бохханила бацI. ХIамида ссверун лIугьун, кьурданила гьеб. Цинги гьабсагIат жинцца дуда тIасса цIцIоко бахъилилан лъазабунила гьелда.

ХIамицца абунила - «БетIерчIахъаяб бацI! ЦIакъ кIудияб къварилъиялда буго дун! Дир нахъиссеб щинкIилалда магI къан буго. Бегьиларищ, гьеб магIги бахъун, дир къварилъи бигьа гьабизе? Цинги бахъе дидасса цIцIокоги. Дуего кириги щвелин.

Валлагьин, дур чакар гIадаб гьанада цадахъ кириги щвани, цIакъго лълъикI букIиниланги абун, бацI хIамил щинкIилалълъухъ балагьизе лIугьанила. Бугеб рухIги бакIарун, хIамицца кIиябго мал бацIил ботIрода басандизабунила.

ЧIаго-гIатIго гьенисса нахъе борчIараб бацIицца жиндаго абунила - «Щай дие кколареб жо тIаде босизе букIараб? Дун, чIвадарухъан гурони, маххул къебед букIинчIо гури!».

ba`ida ro%il ra~a;uda kwanaleb co berixab, `aq pariyab \ama batanila. bo{anila ba`. \amida Swerun /uhun, purdanila heb. cingi habsafat $inCa duda TaSa ~oko ba]ililan ;a#abunila helda.

\amiCa abunila - «beTerza]ayab ba`! `aq judiyab qwari;iyalda bugo dun! dir na]iSeb &injilalda maf qan bugo. behilari&, heb mafgi ba]un, dir qwari;i biha habi#e? cingi ba]e didaSa ~okogi. duyego kirigi &welin.

walahin, dur xakar fadab hanada cada] kirigi &wani, `aqgo :ij bujinilan abun, ba` \amil &injila:u] balahi#e /uhanila. bugeb ru\gi bajarun, \amiCa jiyabgo mal ba`il boTroda basandi#abunila. zago-faTgo heniSa na]e borzarab ba`iCa $indago abunila, - &ay diye Kolareb $o Tade bosi#e bujarab? dun zwadaru]an guroni, ma{ul qebed bujinzo guri!»

 

171. Дунго-дунан вукIунев чи чияе вокьуларев.

dungo-dunan wujunew xi xiyaye wopularew.

172. Дунилан абуге, нилIилан абе, дирилан абуге, нилIерилан абе.

dunilan abuge, ni/ilan abe, dirilan abuge, ni/erilan abe.

173. Дуниял балкан бугила, гьелдасса бер гIорцIцIуларелги гьаби ругила.

duniyal balkan bugila, heldaSa ber for~ularelgi habi rugila.

174. Дуниял бихьун, гIакълу щола, гIадамал рихьун, боцIцIи щола.

duniyal bi%un, faqlu &ola, fadamal ri%un, bo~i &ola.

175. Дуниял буго бетIергьанчиясс бачухъе билълъунеб хIама гIадаб жо.

duniyal bugo beTerhanxiyaS baxu]e bi:uneb \ama fadab $o.

176. Дуниял буго, бокьани гIуцIцIулеб, бокьани биххулеб, лъималазул ясикIабазул рукъ гIадинаб жо.

duniyal bugo, bopani fu~uleb, bopani bi{uleb, ;imala#ul yasijaba#ul ruq fadinab $o.

177. Дуниял буго гьобо гIадин тирулеб жо.

duniyal bugo hobo fadin tiruleb $o.

178. Дуниял гьабизе гIакълуги кьеги, аххират гьабизе иманги кьеги.

duniyal habi#e faqlugi pegi, a{irat habi#e imangi pegi.

179. Дуниял гьабизе ккани, я рокьи букIине ккола, я жахIда букIине ккола.

duniyal habi#e Kani, ya ropi bujine Kola, ya $a\da bijine Kola.

180. Дуниял гьабизе лъаларессе дуниял жужахIила.

duniyal habi#e ;alareSe duniyal $u$a\ila.

181. Дуниял гьабичIессул гIумру гьардохъанлъиялда унеб.

duniyal habizeSul fumru hardo]an;iyalda uneb.

182. Дуниял – гIакълу, гIадан – матIу.

duniyal - faqlu, fadan - maTu.

183. Дуниял-гIалам Мала Нассрудиницца маххссараде ккурабила, Мала Нассрудин мутагIилзабаз маххссараде ккуравила.

duniyal-falam mala naSrudiniCa ma{Sarode Kurabila, mala naSrudin mutafil#aba# ma{Sarade Kurawila.

Мала Нассрудиницца гьитIинабго хIуржаялълъуре гьоболлъухъ ахIун рукIун руго мутагIилзаби. Квен кваназе гьезухъе кьун рукIун руго цIакъго ххалатал гIучIал. «Эбелалълъул хIила бергьун, ххинкIал гIиссин гьарунила, лъималазул макру цIцIикIкIун, кIи-кIи цадахъ чIван кванилан» абухъего, мутагIилзабазги гьанивеххун вугесс довеххун вугессда кIалдиб лъун буго квен, довеххун вугессги гьанивеххун вугессда кIалдиб лъун буго.

mala naSrudiniCa hiTinabgo \ur$aya:ure hobol;u] a\un rujun rugo mutafil#abi. kwen kwana#e he#u]e pun rujun rugo `aqgo {alatal fuzal. «ebela:ul \ila berhun, {injal fiSin harunila, ;imala#ul makru ~iJun, ji-ji cada] zwan kwanilan» abu]ego, mutafil#aba#gi haniwe{un wugeS dowe{un wufeSda jaldib ;un bugo kwen, dowe{un wugeSgi haniwe{un wugeSda jaldib ;un bugo.

 

184. Дуниял-гIаламалълъ гIиял гьан квиндал, жидерго гьан квараб гьагаб зуригат.

duniyal-falama: fiyal han kwindal, $idergo han kwarab hagab #urigat.

Цо росулI букIун буго цо насслу, жалго жиделIго рагъулел, цоцаз чIвалел. Гьезда гьоркьой яхъарай гIакъилай цо гIаданалълъ жиндирго гIагарлъиялде гьадин абун буго.

co rosu/ bujun bugo co naSlu, $algo $ide/go ravulel, coca# zwalel. he#da horpoy ya]aray faqilay co fadana: $indirgo fagar;iyalde hadin abun bugo.

185. Дуниял-гIаламги гIуцIцIун, рукIкIен гIицIцIго ххутIарабила, цIцIилицIцI нуцIцIида нахъе ккарабила.

duniyal-falamgi fu~un, ruJen fi~go {uTarabila, ~ili~ nu~ida na]e Karabila.

186. Дуниял – гIатIидаб, гIадамассул ракI – къваридаб.

duniyal - faTidab, famaSul raj - qwaridab.

187. Дуниял гIондокь буго, заман бихьун хисулеб.

duniyal fondop bugo, #aman bi%un [isuleb.

188. Дуниял кварав, канлъи бихьарав.

duniyal kwaraw, kan;i bi%araw.

189. Дуниял къваридассе къаникь лъей рахIат буго, рахIат хвараб черххалълъе хабалIго хIалхьи буго.

duniyal qwaridaSe qanip ;ey ra\at bugo, ra\at [warab xer{a:e [aba/go \al%i bugo.

190. Дуниял лълъикIаб жо бугоан, бищун анищан ккараб меххалълъ анибго тезе кколаребани.

duniyal :ijab $o bugoan, bi&un ani&an Karab me{a: anibgo te#e Kolarebani.

191. Дуниял – муъминчияссе гвенд.

duniyal - mu'minxiyaSe gwend.

192. Дуниял ссверун вуссарав дун – дида нух малълъулев мун.

duniyal Swerun wuSaraw dun - dida nu[ ma:ulew mun.

193. Дуниял ххалеб ххадиро, ххараб цIцIалкIулеб цIцIалкIу.

duniyal {aleb {adiro, {arab ~aljuleb ~alju.

194. Дуниялалълъул аххир битIаги, аххираталълъул авал битIаги.

duniyala:ul a{ir biTagi, a{irata:ul awal biTagi.

195. Дуниялалълъул боцIцIи бугониги – балагь, гьечIониги – балагь.

duniyala:ul bo~i bugonigi - balah, hezoni - balah.

196. Дуниялалълъул квешлъи – къасси роцIцIун, къад кьерхин, чахъдал квешлъи – ххасало къинлъи.

duniyala:ul kwe^;i - qaSi ro~un, qad per[in, xa]dal kwe^;i - {asalo qin;i.

197. Дуниялалълъул рагIал гьечIеб, гIелмуялълъул аххир гьечIеб.

duniyala:ul rafal hezeb, felmuya:ul a{ir hezeb.

198. Дуниялалълъул талихI – ригьнал талихI, аххираталълъул талихI – хабал талихI.

duniyala:ul tali\ - rihnal tali\, a{irata:ul tali\ - [abal tali\.

199. Дуниялалълъул ургъелги – мискинчияссе, аххираталълъул гIазабги – мискинчияссе.

duniyala:ul urvelgi - miskinxiyaSe, a{irata:ul fa#abgi - miskinxiyaSe.

200. Дуниялалълъул ххан – ххалкъалълъул лагъ.

duniyala:ul {an - {alqa:ul lav.

201. Дуниял-гIаламалълъул жо бикъулев цIцIогьор, цIцIогьорассул рокъосса жо бикъулев Къебед.

duniyal-falama:ul $o biqulew ~ohor, ~ohoraSul roqoSa $o biqulew qebed.

202. Дунял – бакъуцца, чи – гIакълуялълъ.

dunyal - baquCa, xi - faqluya:.

203. Дунял квананиги гIорцIцIичIев, гIор гьекъаниги, къеч хьвачIев.

dunyal kwananigi for~izew, for heqanigi, qex %wazew.

204. Дунял цIезе бокьараб рагIи, гIинтIе къулун щурулеб.

dunyal `e#e boparab rafi, finTe qulun &uruleb.

205. Дунялалда бищунго берцинал жал жиндир кIартил гIундул ругилан абурабила хIамицца.

dunyalalda bi&ungo bercinal $al $indir jartil fundul rugilan aburabila \amiCa.

206. Дунялалда гьечIелани сарсахъал, ракъун-къечон ххутIилаан ялтахъал.

dunyalalda hezelani sarsa]al, raqun-qexon {iTilaan yalta]al.

207. Дунялалда нигIматал цIакъго гIемерал руго, бищунго лълъикIаб нигIмат ритIухъай чIчIужу йиго.

dunyalalda nifmatal `aqgo femeral rugo, bi&ungo :ijab nifmat riTu]ay Zu$u yigo.

208. Дунялалълъул боцIцIи цIцIамхIалаб лълъим гIадинаб жойила, кигIан гьекъаниги къеч буссунареб.

dunyala:ul bo~i ~am\alab :im fadinab $oyila, kifan heqanigi qex buSunareb.

209. Дунялалълъул чIаголъи – канлъи, канлъулги чIаголъи – чIчIужу.

dunyala:ul zago;i - kan;i, kan;ulgi zago;i -  Zu$u.

210. Дур амру кIодолъула, дуцца лълъикIлъи гьабуни.

dur amru jodo;ula, duCa :ij;i habuni.

211. Дур берал рагьаразул кIал къаге.

dur beral rahara#ul jal qage.

212. Дур вуцIцIунчIчIей бичIчIичIессда дуцца бицарабги бичIчIулареб.

dur wu~unZey biZizeSda duCa bicarabgi biZulareb.

213. Дур гьудул щиван бице, мунго щив чиян бицунге (чи гьикъуге, гьудулассухъ ралагье).

dur hudul &iwan bice, mun &iw xiyan bicunge (xi hiquge, hudulaSu] ralahe).

214. Дур гIакълуялда рекъон, мун витIарав вуго.

dur faqluyalda reqon, mun wiTaraw wugo.

215. Дур гIакълуялълъул бащдаб мадугьалассухъги бугеб.

dur faqluya:ul ba&dab maduhalaSu]gi bugeb.

216. Дур къватIги – дур рукъ.

dur qwaTgi - dur ruq.

217. Дур къвачIа бихьеян абуни, гьардохъанги чIухIулевила.

dur qwaza bi%eyan abuni, hardo]angi zu\ulewila.

218. Дур кIутIбуз кквечIеб рагIи чияр кIалалълъ кквеларо.

dur juTbu# Kwezeb rafi xiyar jala: Kwelaro.


219. - Дур лълъади кинай йигей?

         - Гьелълъул эбел кинай ятаниги, гьединай йиго.

   - dur :adi kinay yigey?

   - he:ul ebel kinay yatanigi, hedinay yigo.

220. Дур мацIцI – дурго тушман.

dur ma~ - durgo tu^man.

221. Дур пикруялда рекъон кьурдулеб жо данде чIвани, дур талихI.

dur _ikruyalda reqon purduleb $o dande zwani, dur tali\.

222. Дур рагIи – дур роцен.

dur rafi - dur rocen.

223. Дур ракIалълъул паххрулъи, дур гъанссазул рацIцIалъи.

dur raja:ul _a{ru;i, dur vanSa#ul ra~a;i.

224. Дур рекIелI ургъел батани, гьудулассе бикье, гьесс бащадаб тIасса босизе.

dur reje/ urvel batani, hudulaSe bipe, heS ba&adab TaSa bosi#e.

225. Дур рокъоб чияцца хханлъи гьабизеги биччаге, чияр рокъоб хханлъи дуццагоги гьабуге.

dur roqob xiyaCa {an;i habi#egi biXage, xiyar roqob {an;i duCagogi habuge.

226. Дур роххел батани, ахIун бицунге – пашманал гIадамалги ратизе бегьула. Дур пашманлъи батани, гьебги баххче – гьелълъ гIадамазул роххел хвезабизе бегьула.

dur ro{el batani, a\un bicunge - _a^manal fadamalgi rati#e behula. dur _a^man;i batani, hebgi ba{xe - he: fadama#ul ro{el [we#abi#e behula.

227. Дур тушманасс дур гьудулассдассанги пайда босулеб.

dur tu^manaS dur hudulaSdaSangi _ayda bosuleb.

228. Дур ургъел гьабуларессдеххун ургъелги бикьуге, мун вокьуларессул кумекалде хьулги лъоге.

dur urvel habulareSde{un urvelgi bipuge, mun wopulareSul kumekalde %ulgi ;oge.

229. Дур ххазина бугеб ракьалда жаниб бухъичIого тани, батизе гьечIеб.

dur {a$ina bugeb rapalda $anib bu]izogo tani, bati#e hezeb.

ВукIаравила гIакъилав эмен. Гьесс живго хвелалде абун таралила нилIее кицилъун ххутIарал гьал рагIаби. Эмен хун ххадуб, росс-лълъадиялълъ гIемер бухъарабила пастIан-къоно, цIцIикIкIарабила бачIен. Бухъарабила ах, чIахIалъарабила пихъ. КигIанни бухъаниги, батичIебила аз ххиял гьабулеб букIараб гIарац – ххазина.

ЛълъикIго ресги рекъараб, рукъги бечелъараб меххалълъ, росс-лълъадиялда чIалгIарабила, кидаго батулареб ххазинаялде хьул лъун, рухъарулел рукIин. Жалгоги мискинлъизе квер бараб, бачIенги дагьлъараб меххалълъ бичIчIарабила гьезда инссуцца ххазинайилан ссунда абулеб букIарабали.

wujarawila faqilaw emen. heS $iwgo [welalde abun taralila ni/eye kici;un {uTaral hal rafabi. emen [un {adub, roS-:adiya: femer bu]arabila _asTan-qono, ~iJarabila bazen. bu]arabila a[, za\a;arabila _i]. kifanni bu]anigi, batizebila a# {iyal habuleb bujarab farac - {a#ina. :ijgo resgi reqarab, ruqgi bexe;arab me{a:, roS-:adiyalda zalfarabila, kidago batulareb {a#inayalde %ul ;un, ru]arulel rujin. $algogi miskin;i#e kwer barab, bazengi dah;arab me{a: biZarabila he#da inSuCa {a#inayilan Sunda abuleb bujarabali.

 

230. Дур хIакъирлъи бичIчIанани, гIодулев мун вуцIцIинаро, бахIарчилъи дулI батани, меххтел дуцца гьекъеларо.

dur \aqir;i biZanani, fodulew mun wu~inaro, ba\arxi;i du/ batani, me{tel duCa heqelaro.

231. Дур хIал дицца бихьилаанила, хIарщукъали, гьадаб Аллагьассул тушман гьаваялда гьечIебани.

dur \al diCa bi%ilaanila, \ar&uqali, hadab allahaSul tu^man hawayalda hezebani.

ЦIцIум букIун буго гьаваялда. ГIанкIкI букIун буго, гьелдассаги хIинкъун, тIепун чIчIун. Нахъассан бачIун, къоркъоцца гьелда хIанчIун буго. Чара хвараб гIанкIкIицца къоркъода гьедин абун буго.

~um bujun bugo hawayalda. fanJ bujun bugo, heldaSagi \inqun, Te_un Zun. na]aSan bazun, qorqoCa helda \anzun bugo. xara [warab fanJiCa qorqoda hedin abun bugo.

 

232. Дур цабзаз кквечIеб чияр кIутIбуз кколареб.

dur cab#a# Kwezeb xiyar juTbu# Kolareb.

233. Дур цо гьересси бихьанищ – хвана мун.

dur co hereSi bi%ani& - [wana mun.

234. Дур цIцIар ахIичIого, «ия», – ян жаваб кьоге.

dur ~ar a\izogo, «iya», - yan $awab poge.

235. Дур чи гьавулев – дун, дун чорок гьавулев – мун.

dur xi hawulew - dun, dun xorok hawulew - mun.

236. Дур чияссдеххун кинаб бербалагьи бугониги, гьединабго дудеххунги букIунеб.

dur xiyaSde{un kinab berbalahi bugonigi, hedinabgo dude{ungi bujuneb.

237. Дураб бихьун – дираб, дираб бихьун – дураб.

durab bi%un - dirab, dirab bi%un - durab.

238. Дурго берал рагьаразул кIал къалареб.

durgo beral rahara#ul jal qalareb.

239. Дурго гуреб ишги кодобе босугейила, дурабго реххунги тогейила.

durgo gureb i^gi kodobe bosugeyila, durabgo re{ungi togeyila.

240. Дурго гIайибал раххчун, чиярал къватIир чIваге.

durgo fayibal ra{xun, xiyar qwaTir zwage.

241. Дурго гIайибалги берда ццере тун, чияр гIайибазда ххадув лIугьунге.

durgo fayibalgi berda Cere tun, xiyar fayiba#da {aduw /uhunge.

242. Дурго гIакълу гIечIони, гIакъилгун ургъе.

durgo faqlu fezoni, faqilgun urve.

243. Дурго загIиплъи тушманассе бицунареб.

durgo #afi_;i tu^manaSe bicunareb.

244. Дурго къимат гьабизе бокьани, чияр къимат дуццаги гьабе.

durgo qimat habi#e bopani, xiyar qimat duCagi habe.

245. Дурго кIал – дурго тушман.

durgo jal - durgo tu^man.

246. Дурго кIалалълъ кквечIеб чияр кIутIбуз кколареб.

durgo jala: Kwezeb xiyar juTbu# Kolareb.

247. Дурго мацIцI – мунго чIвалеб бацI.

durgo ma~ - mungo zwaleb ba`.

248. Дурго лълъикIлъи чияцца бицине те, чияцца гьабураб лълъикIлъи дуццаго бице.

durgo :ij;i xiyaCa bicine te, xiyaCa haburab :ij;i duCago bice.

249. Дурго малъацца гIадин, дурго мугъ хъассулареб, хъизамалда асскIоб гIадин, рекIел чIоло битIулареб.

durgo ma;aCa fadin, durgo muv ]aSulareb, ]i#amalda aSjob fadin, rejel zolo biTulareb.

250. Дурго мацIцI – дуего гъалбацI.

durgo ma~ - duyego valba`.

251. Дурго мацIцI – дурго тушман.

durgo ma~ - durgo tu^man.

252. Дурго мацIцI мунго чIвалеб бацIила.

durgo ma~ mungo zwaleb ba`ila.

253. Дурго мунагьал чиядеги реххуге, дурго хъублъи чиядаги бацIцIинабуге.

durgo munahal xiyadegi re{uge, durgo ]ub;i xiyadagi ba~inabuge.

254. Дурго рагIад кIодолъун бихьуге.

durgo rafad jodo;un bi%uge.

255. Дурго рагIи ккун чIчIоге, дандеяссухъги гIин тIаме.

durgo rafi Kun Zoge, dandeyaSu]gi fin Tame.

256. Дурго рачIчIалзухъ балагьун, гIегIеде, хIелеко!

durgo raZal#u] balahun, fefede, \eleko!

257. Дурго рокъов гьобол гIадинги вукIунге, гьоболлъухъ дурго рокъов гIадинги вукIунге.

durgo roqow hobol fadingi wujunge, hobol;u] durgo roqow fadingi wujunge.

258. Дурго тIивунибе гурони, дурго гел бегьуге.

durgo Tiwunibe guroni, durgo gel behuge.

259. Дурго хIатIазда бачине кIолареб юргъа чияр хIатIазда бачинабизе кIолареб.

durgo \aTa#da baxine jolareb yurva xiyar \aTa#da baxinabi#e jolareb.

260. Дурго чедги босун, чияр гIияде унге.

durgo xedgi bosun, xiyar fiyade unge.

261. Дурго чодаги бараххщун, чияр чу рекIунге.

durgo xodagi bara{&un, xiyar xu rejunge.

262. Дургояб чвантиниб лъун, чияр кванде хьул лъоге.

durgoyab xwantinib ;un, xiyar kwande %ul ;oge.

263. Дургун бакъан рекъоларессулгун къайицадахълъи гьабуге.

durgun baqan reqolareSulgun qayicada];i habuge.

264. Дурцц вищизе ккани ясги къваригIуна, нус йищизе ккани васги къваригIуна.

durC wi&i#e Kani yasgi qwarifuna, nus yi&i#e Kani wasgi qwarifuna.

265. Дурццассда божараб къо цIа гъун бухIаги!

durCaSda bo$arab qo `a vun bu\agi!

266. Дурццассул вас лIугьинчIев, нусалълъул яс лIугьинчIей.

durCaSul was /uhinzew, nusa:ul yas /uhinzey.

267. Дурццассул хIал лъазе, хIехь ццебе реххе.

durCaSul \al ;a#e, \e% Cebe re{e.

268. Духъа бекани – боцIцIудасса, дихъа бекани – чIаголъигьечI!

du]a bekani - bo~udaSa, di]a bekani - zago;ihez!

269. Дуцца бухIе, гважи, дицца бухIе!

duCa bu\e, gwa$i, diCa bu\e!

Кици буго къарум маххссараде ккураб. ЧIчIужуялълъ ражи гьабун буго, лъабго цIулакьоги бекун. Гьеб хIехьезе кIвечIев россассги бекун буго, гьелълъие квешезе, гьелълъго бекарабгIан.

kici bugo qarum ma{Sarade Kurab. Zu$uya: ra$i habun bugo, ;abgo `ulapogi bekun. heb \e%e#e jwezew roSaSgi bekun bugo, he:iye kwe^e#e, he:go bekarabfan.

 

270. Дуцца гьабуни, дуеги гьабулеб.

duCa habuni, duyegi habuleb.

271. Дуцца дие мусру босизе лъабго гъурущ кьолебани, нилI кIиялго бащалъилаанилан абурабила мискинчиясс бечедав Парзулассда.

duCa diye musru bosi#e ;abgo vuru& polebanu, ni/ jiyalgo ba&a;ilaanilan aburabila miskinxiyaS bexedaw _ar#ulaSda.

272. Дуцца кигIан мехх балебилан гьикъарабила тIомода, нахуда гьикъейилан абурабила тIомоцца.

duCa kifan me{ balebilan hiqarabila Tomoda, na[uda hiqeyila aburabila TomoCa.

273. Дуцца кьечIони, дуеги кьолареб, дуцца гьабичIони, дуеги гьабулареб.

duCa pezoni, duyegi polareb, duCa habizoni, duyegi habulareb.

274. Дуцца ккурасс мунги кколев, дуцца тарасс мунги толев.

duCa KuraS mungi Kolew, duCa taraS mungi tolew.

275. Дуцца рорцараб роцада мунги ворцунев.

duCa rorcarab rocada mungi worcunew.

276. Дуцца чи кIодо гьавуни мунги кIодолъулев, гьевги кIодолъулев, дуцца чи хIакъир гьавуни нуж кIиялго хIакъирлъулел.

duCa xi jodo hawuni mungi jodo;ulew, hewgi jodo;ulew, duCa xi \aqir hawuni nu$ jiyalgo \aqir;ulel.

277. – Дуцца щиб кваналеб? duCa &ib kwanaleb?

– Бакъ. baq.

– Дуцца щиб гьекъолеб? duCa &ib heqoleb?

– Бакъ. baq.

– Дуцца щиб ретIунеб? duCa &ib reTuneb?

– Бакъ. baq.

278. Дуцца эмен кваназавураб щурминиссан, васасс мунги кваназавулев.

duCa emen kwana#awurab &urminiSan, wasaS mungi kwana#awulew.

Росс-лълъади, цадахъ гIодорги чIчIун, кIудияб къагIидаялда кваналел рукIун руго. Херав эмен, щурминибе дагьа-макъаб квенги реххун, батIаго толев вукIун вуго.

Цо къоялълъ херассул васассда жиндирго вас цо хъорщол кесек буцIулев ватун вуго. Щиб гьабулев вугеван инссуцца гьикъараб меххалълъ, васасс жаваб кьун буго, мун херлъарав меххалълъ, кIудадаего гIадин, дуеги квен кьезе щурун гьабулев вугилан.

НилIецца гьабун, нилIее гьабун, иргадул жо букIун бугин гьаб дуниялилан, гьеб къоялдасса нахъе васасс херав инссул адаб-хIурмат цIунун буго.

roS-:adi, cada] fodorgi Zun, judiyab qafidayalda kwanalel rujun rugo. [eraw emen, &urminibe daha-maqab kwengi re{un, baTago tolew wujun wugo.

co qoya: [eraSul wasaSda $indirgo was co ]or&ol kesek bu`ulew watun wugo. &ib habulew wugewan inSuCa hiqarab me{a:, wasaS $awab pun bugo, mun ]er;araw me{a:, judadayego fadin, duyego kwen pe#e &urun habulew wugilan.

ni/eCa habun, ni/eye habun, irgadul $o bujun bugin hab duniyalilan, heb qoyaldaSa na]e wasaS [eraw inSul adab-\urmat `unun bugo.

 

279. Дуццаго бекьана, дуццаго лъилъе.

duCago bepana, duCago ;i;e.

280. Дуццаго бухъаралълъуве мунго кколев.

duCago bu]ara:uwe mungo Kolew.

281. Дуццаго веццуге, чияцца веццизегIан чIчIа.

duCago weCuge, xiyaCa weCi#efan Za.

282. Дуццаго гьабичIони, дур ургъел цогидазги гьабулареб.

duCago habizoni, dur urvel cogida#gi habulareb.

283. Дуццаго гьабураб лълъикIлъи кIочене те, дуего гьабураб лълъикIлъи кIочон тоге.

duCago haburab :ij;i joxene te, duyego haburab :ij;i joxon toge.

284. Дуццаго дудаго зинкIкIе, чияда зинкIкIани кин букIунебали лъазе.

duCago dudago #inJe, xiyada #inJani kin bujunebali ;a#e.

285. Дуццаго нахъе бацIцIине кколеб жо туге.

duCago na]e ba~ine Koleb $o tuge.

286. Дуццаго цIетIе реххичIел ххинкIал хIарччинисса ралагьуге.

duCago `eTe re{izel {injal \arXiniSa ralahuge.

287. Дуццаго чед тIохьтIол кун, чияе ролIул кье.

duCago xed To%Tol kun, xiyaye ro/ul pe.

bottom of page