top of page

Результаты поиска

1985 results found with an empty search

  • th | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    ХI \ 1. ХIабургъараб гъуй гъваридабилан кколебила. 2. ХIабургъараб меххалълъ гIор бахунареб. 3. ХIайван кIал гIебаб лълъикIаб, гIанкIу гозо бегIераб лълъикIаб. 4. ХIайван – тIассан чараб, гIадан – жаниссан чарав. 5. ХIайван хвани - ракьа, чи хвани - ишал. 6. ХIайван хIайваналда релълъараб, гIадан гIадамассда релълъарав. 7. ХIайваналда ччехI ккани, риидал кьаралъула, рукъалда ччехI кканани, чанги сон къваригIуна. 8. ХIажалъиялълъ малълъула, магъалоялълъ квегъула. 9. ХIажат гьечIеб ххабаралда ххадувги лIугьунге, кколареб ишги бетIералде босуге. 10. ХIажизабазулги рещтIунгегийила бо. 11. ХIажигIисал хъулухъ. Кици бижун буго наибассул гьобол ХIажигIиссал баркала гьечIеб хъулухъалда тIад. Наибассе бокьун букIун буго йокьарай гIадангун кIалъазе. ЦIакьго наибассе хъулухъ бацIцIад гьабулев чи хIисабалда, ХIажигIисса гьессдасса ватIалъун гьечIо. Наибассе йокьулелда кIалъазе рес ккун гьечIо. Гьединаб хъулухъалда авараз абула ХIажигIисал хъулухъан. Кколареб иш бетIералде босарав чияссдеги абула кIудияв ХIажигIиса вугилан. 12. ХIажияссул ракI ХIавал кIалдиб. 13. ХIайваналцин рагъизе тIами Аллагьасс гьукъараб жойила. 14. ХIакимассда ццевессанги унге, хIамида нахъассанги унге. 15. ХIакимзаби рихьидал, «рорчIами!» – ян вортулев, цогидазда бер чIвайдал, рихьичIеб ххвел гьабулев. 16. ХIакимассул витIи – чи ватIа гьавунгутIи. 17. ХIакъаб рагIиялълъул къимат холареб. 18. ХIакъги къоги – къарал бугъие. 19. ХIал бугев – гьакида, гьакил бетIергьан – гIодоссан. 20. ХIал бугев – кидаго ххан, хIаликъав – кидаго лагъ. 21. ХIал бугессул гIанкIудул хоноялълъ хIал гьечIессул гIурул хоно бекулебила. 22. ХIал гIоларев хIилаялълъ бергьунев. 23. ХIал гIолеб гьечIони, хIилаги бегьулеб. 24. ХIал кколареб гьудуллъи ххалат ххутIулареб. 25. ХIал лъаларев гьудул – бекичIеб цIулакьо (ХIал лъаларев гьудулги бекичIеб цIулакьоги цого жалила). 26. ХIал лъаларей чIчIужугIаданалда тIаде иналдасса рекIараб ххвалчада тIаде ин лълъикIила. 27. ХIал лъаларессухъеги кьогейила налъи, хIал лъаларессухъаги босугейила. 28. ХIал хъубал гIадамал рукIинчIелани, ракьалдаги алжан букIинаанила. 29. ХIалакъаб жоялълъул гьан кьарияб бакIалдасса лълъикIаб, кьарияб жоялълъул гьан хIалакъаб бакIалдасса лълъикIаб. 30. ХIалакъаб куйдул боххалдасса кьарияб чахъдал ратIа лълъикIаб (ХIалакъаб цIцIеялдасса кьарияб бурутIго лълъикI). 31. ХIалакъаб чахъдал гьаракь рагIулареб. 32. ХIалакъаб чол гьод ххалатаб, гьекъарав чияссул ххабар чIамучIаб. 33. ХIалакъаб чу – квешаб чу, кьарияб чу – лълъикIаб чу. ГIодор чIчIарал гIадамазда ццевессан анила цо рекIарав. - Чол цIакълъи! Берцинлъи! – ян киназго беццанила нухлулассул чу. - Долълъул кьаралъигихха, дир лъимал! – ан абунила тIириги канлъи бихьуларев херав чияссги. Канлъиги бихьулареб меххалълъ, дуда доб чу кьарияб букIин кин лъарабан абигун, кIудияв чиясс гьадаб кици тIамун буго. 34. ХIалалав вакъуларо, бикъарав гIорцIцIуларо. 35. ХIаликъассул рагIи кIудияб, къокъассул гIамал кIудияб. 36. ХIалил хIалтIиялълъ черхх чIвалеб, хIалтIуларесс рукъ чIвалеб. 37. ХIалимаб чахъу лъабцIцIул къунцIулебила. 38. ХIалимассда къвал бай, къел кколев довегIан те. 39. ХIалимассе хъиру гIадав, хъачIассе квасквас гIадав. 40. ХIалихьалъиялда цадахъ хIалихьалъи хьвадулебила, бихьинчилъиялда цадахъ бихьинчилъи рекъолебила. 41. ХIалихьатав васассдасса, гьевги хун, чIчIикIараб бахъухъго лълъикIила. 42. ХIалихьатав ватидал, чияссе гьабизессеб тамихI – реххунтей. 43. ХIалихьатав гьудулассдасса бахIарчияв тушманго лълъикIила. 44. ХIалихьатаб гьой чурутIа багъула, хIалихьатав чи гъасстIа вагъула. 45. ХIалихьатав ххан ккани, улка биххулеб, хIалихьатав гIел ккани, магъил гIадлу биххулеб. 46. ХIалихьатав чияссда хIал лъазе тоге. 47. ХIалихьатав чияссухъа босараб хханида жаниб багIархоно батуларебила. 48. ХIалихьатассул рекIелI – ххиянат, бахIарчияссул рекIелI – ритIухълъи. 49. ХIалицца бахъараб ритIухълъи тIоххол къайи гIадаб жойила. 50. ХIалицца гIияда нахъе битIараб гьойца гьумер хъахIаб жо гьабулареб. 51. ХIалихьатав чи бусен борлIун вилълъизегIан чIаго ххутIагийила. 52. ХIалихьатав гьудулассдасса яхI бугев тушманго лълъикIила. 53. ХIалицца базабураб какил кири букIунареб, хIалицца гьабизабураб хIалтIуда гугьар букIунареб. 54. ХIалтIарассда лъала ххинкIазул тIагIам. 55. ХIалтIи балагье, хIалихьалъи баччуге; хъантIун кванаге, дандеяссухъги валагье. 56. ХIалтIи батарассда боцIцIиги батулеб. 57. ХIалтIи битIун унаро, бутIрул лълъикIал гьечIони, гьобоги ххеноларо, жонода тIад гурони. 58. ХIалтIи бокьарасс гьобо бай, ургъел бокьарасс гIи хьихье. 59. ХIалтIи бокьизе лъабго сон къваригIунеб, кIкIухIал лIугьине лъабго къоги гIолеб. 60. ХIалтIи бокьуларесс кьалги хIехьолареб. 61. ХIалтIи буго ракIалълъ гьабулеб жо. 62. ХIалтIи гьабизеги къваригIунеб гьелда рекъараб маххщел, дагьаб жо гьабизеги къваригIунеб гьелда рекъараб заман. 63. ХIалтIи гьечIев гIалимчи – цIцIад балареб накIкI. 64. ХIалтIи гьечIессе къо ххалатаб, рокьи ккарассе сордо ххалатаб. 65. ХIалтIи гьечIессул чед гьечIеб, чед гьечIони, гIумру гьечIеб. 66. ХIалтIи гьечIони, лълъикIлъи гьечIо, лълъикIлъи гьечIони, дунял гьечIо. 67. ХIалтIи, жаналда рекъон, гьабе, квен, чехьалда рекъон, кванай. 68. ХIалтIи катил гIадав, кванай хIамил гIадав. 69. ХIалтIи кутакалълъ гьабулареб, маххщелги къваригIунеб. 70. ХIалтIи къолеб, гIадамал бергьунел. 71. ХIалтIи лълъикIаб ххеххдаричIеб. 72. ХIалтIи лълъикIавги веццулев, хIелхIедаравги веццулев. 73. ХIалтIи – рухI гьечIеб жо. 74. ХIалтIи рихарассул гIусал-цабиги чIчIола (Кверал хIалтIичIони, цаби хIалтIуларо). 75. ХIалтIи тIагIаралълъ гIомо борлIулеб. 76. ХIалтIи тIагIун, чи холарев (Дир инссуцца нусиялда ххадур сонал ран рукIанила, гьессулни хIалтIи лIугIун букIинчIила). 77. ХIалтIи тIагIуна, гьабичIого тараб меххалълъ. 78. ХIалтIи тIагIуна, нилI хвараб меххалълъ; чи регIула, ункъабго къоно чIвараб меххалълъ. 79. ХIалтIи чIалгIарассул цаби чIандоларел. 80. ХIалтIани маххги гвангъулеб. 81. ХIалтIарассул габур биццатаб, хIалтIуларессул гьури биццатаб. 82. ХIалтIизе ккани – херав, хвезе ккани – бахIарав. 83. ХIалтIичIого кваналеб бакI батани, нижедаги лъазабе. Эменги васги рекьуда рукIанила. Вас ццеве вилълъунев вукIанила, инссуцца пурццигIоркь ккун букIанила. Васассда хIалтIи ххеххгого чIалгIанила. Гьесс оцал рахънисса къватIире ине толел рукIанила. Эмен гьессде семулев вукIанила. - Дида дур лIугIиго гьечIеб хIалтIи чIалгIана! – янги абун, вас лIутун унев вукIанила. - ЧIчIа! – ян ахIанила инссуцца. – ХIалтIичIого кваналеб бакI батани, нижедаги лъазабизе вачIа! 84. ХIалтIичIони, хIалтIи букIунаро. 85. ХIалтIичIони, чIамулареб, чIамичIогоги гIолареб. 86. ХIалтIуда маххссара лъалареб, маххссараялълъ квен кьолареб. 87. ХIалтIуда рекъарабила мухьги букIунеб. 88. ХIалтIудасса хIинкъуларессдасса хIалтIи хIинкъулебила. 89. ХIалтIуде унелълъул ццевехъан – мискинчи; берталълъе унелълъул ццевехъан – бечедав чи. 90. ХIалтIуе – квалквад, квание – гъалбацI. 91. ХIалтIуе – кечI, кинидае – лаилагьа. 92. ХIалтIуе – пахъла, квание – хъанхъра. 93. ХIалтIуде – хьадар, квание – гIедер. 94. ХIалтIул квешлъи – гьабунгутIи, гьудулассул квешлъи– хIалккунгутIи. 95. ХIалтIул лълъикIлъи лIугIидал лъала, чияссул лълъикIлъи хведал лъала. 96. ХIалтIул пайда гьечIеб, пикру гьечIони. 97. ХIалтIул рагIал тIерен ккурав, тIабкIил рагIал биццат ккурав. 98. ХIалтIул ссвак хIалтIун гурони бахъулареб. 99. ХIалтIул ургъалида таги. 100. ХIалтIулев кванарав, хIалтIуларев хIацIцIадулев ххутIарав. 101. ХIалтIулел кверал гурел хъубал, хIалтIуларелин. 102. ХIалтIулел ратаралълъув хIалтIе, кваналел ратаралълъув кванай. 103. ХIалтIулIги кванилIги – ссундулIго гIорхъи букIине кколебила. 104. ХIалтIун бечелъарав гIорцIцIун хваравила, ххиялаз бечелъарав вакъун хваравила. 105. ХIалтIун бечелъула, бихьун цIцIодорлъула. 106. ХIалтIун ххадуб квараб – гьуинаб, кьижун ххадуб квараб – кьогIаб. Эбелги васалги хурир хIалтIулел рукIанила. Къалъуда эбелалълъ гьезда гьикъанила: - ГьабсагIат кьолеб ридигун ххинкIищ бокьилеб, бакъанида кьолеб хIаливайищ бокьилеб? - Бакъанида кьолеб хIаливаялдасса гьанжего кьолеб ридиги ххинкIги бокьила, эбел, – ан абунила цоясс. - Диени бакъанида кьолеб хIаливаго бокьила, – ян абунила цойгиясс. Бакъанида, хIалтIи лIугIун ххадуб, эбелалълъ кIиабилев васассда ццебеги гъобго ридиги ххинкIги лъунила. - ВахI, эбел, бакъанида хIалива кьезе гурищ къотIи букIараб? – ан абунила гьесс. - ХIалтIи лIугIун ххадуб кванараб ххинкI хIаливаялдасса гьуинаб букIуна, дир вас, хIал бихьея цо, – ян абунила эбелалълъ. - БитIараб букIун буго, эбел. ХIаливаялдасса гьуинаб ххинкIги буго, рахьалдасса тIагIамаб ридиги буго, – ян абунила васасс, гъираялда ццебе лъураб квенги кваналаго. ХIалтIун ххадуб квараб – гьуинаб, кьижун ххадуб квараб – кьогIабан кици рехханила эбелалълъ. 107. ХIалтIухъанассдасса хIалтIи хIинкъулеб, бахIарчияссдасса гула хIинкъулеб. 108. ХIалтIухъанассе мухь гьессда бараб гIетI бакъвалалде кьейила. 109. ХIалтIуцца хIалтIи малълъулеб, боцIцIуцца мацIцI малълъулеб. 110. ХIалхьи гьечIеб чIчIеялдасса чIчIей гьечIеб рилълъинго лълъикI. 111. ХIалценги, цIаги, рокьиги раххчун бажаруларелила. 112. ХIама бегьичIони, хIамихъ босараб бегьулеб. 113. ХIама бергьинегIан, чу биччалареб. 114. ХIама биларассулила къоги билулеб. 115. ХIама бугони, гъалдибер камиларо. 116. ХIама букIана – кьили щвечIо, кьили букIана – хIама щвечIо. 117. ХIама гIундуздассан лъалебила, гIабдал каламалдассан лъалевила. 118. ХIама кьололаго, кьолокьги чIвалеб, кьили бахъулаго, ххадубги чIвалеб. 119. ХIама кьололессеги хIал кьейила. 120. ХIама тункизабурассда гIорцIен тункизабулеб. 121. ХIама хвани, варис гьойила. 122. ХIама хвани, тIом ххутIула, на хвани, щибго ххутIуларо. 123. ХIама хвани, хур хола. 124. ХIама хвей – чодуе балагь. 125. ХIама – хIамихъего, чу – чохъего. 126. ХIама чIвай бацIил гIайиб батани, бацIал ругеб бакIалде ин хIамилги гIайиб буго. 127. ХIамабагьадур камураб росу букIунареб, хIажигIиса камураб бертин букIунареб. 128. ХIамабагьадурассул гIумру къокъаб. 129. ХIамабагьадурлъиги гьабуге, гьечIеб бахIарчилъи бихьизабизеги лIугьунге. 130. ХIамабахIарчилъи гьабизе ццевеги кIанцIуге, лIутизе нахъаги чIчIоге. 131. ХIамаги бацIадиссессул, бацIги бацIадиссессул. 132. ХIамаги дирго, гьирги дирго. 133. ХIамаги къваригIун, къадруги бокьун. 134. ХIамаги хIамайила, хIамида рекIаравги хIамайила. 135. ХIамагIанаб бацI букIунареб, бицанщинаб рагIи батулареб. 136. ХIамалъун гьагIулареб, гьойлъун хIапулареб. 137. ХIамида асскIобе гIари гуребила бачIунеб, гIорода асскIобе хIамайила. 138. ХIамида жибго хIама букIин, гIин цIцIараб меххалълъ гурони, лъачIебила. 139. ХIамида къвал бан, хIама балагьарав, чода рекIун, чу балагьарав. 140. ХIамида кьабизе щвечIони, гъалдибералдагIаги кьабейила. 141. ХIамида кьили рекъолареб, чода гъалдибер рекъолареб. 142. ХIамида кIерт берцинаб (Бищун берцинаб жоялда байилан хIамихъе цIцIумур кьурабила, гьелълъги жиндирго кIартида барабила). 143. ХIамида оххцер кваназе щибила лъалеб. 144. ХIамида рагIизе гъалдибералда кьабулеб. 145. ХIамида хIеренлъи лъалареб, лълъадуе рецц рекъолареб. 146. ХIамидаги мачу ретIарал, бачидаги чарухъал ретIарал. 147. ХIамидассанила бачида мал базе лъараб. 148. ХIамие жиндирго гьагIи берцинаб, хIелкие жиндирго гIегIеди берцинаб. 149. ХIамие тIил гьечIого гIолареб, тIоххое риди гьечIого гIолареб (ХIамие – тIил, тIоххое – риди). 150. ХIамие – хIенссеркIо, чодуе – цIцIал. 151. ХIамие – чури, чоде – кIалцIи. 152. ХIамикълъи бихьарассила хIамил къимат гьабулеб. 153. ХIамил гьагIдеялълъ гьойдул бетIер унтарабила. 154. ХIамил гIайиб – хIалакълъи, гIарцул гIайиб – гьечIолъи. 155. ХIамил гIундул ххалалъаралила, алжаналълъубе билълъунарого, цIцIан рачIчI къокълъарабила, къватIибе билълъунарого, тIун. 156. ХIамил инссухъачи гьвейила. 157. ХIамил мугъалда носол балги цун. 158. ХIамил рачIчIалда кигIан букIунебилан гьикъани, цоясс абила натI букIунилан, цогиясс абила натIгун бащадаб букIунилан. 159. ХIамил рачIчIалълъги чаргъеду ккурабила. 160. ХIамил сапаралълъ чи бечелъиларо. 161. ХIамил хвел – гьвел кIалбиччанкъо. 162. ХIамилги къажарассулги херлъи-бахIарлъи лъаларебила. 163. ХIамитIасса вортулев чотIа рекIунарев. 164. ХIамитIенкел тIад чIваниги, берцинай йиго берцинай. 165. ХIамихъего хьвагIулагойила бачил бохх бекараб. 166. ХIамицца абурабила, лъалареб бакIалдеги бачун, жиб чуйилан бичейилан. 167. ХIамицца ганчIилI речIчIулел, чоцца хIурулI речIчIулел. 168. ХIамицца гIундул кIорокIун, бацI хIинкъиларо. 169. ХIамицца жиндаго кьабизе тIил, къалиги бан, босарабила; гIабдалассда кьабизе тIил, къолода ххадуб ссахIги бан, босизе кколебила. 170. ХIамицца реххарав гIорцIада бегьуларев, гIорцIада чухьарлъарав чода ярагьунарев. 171. ХIан гIадин хIанчIиледухъ тамахгоги вукIунгейила, чIваркьан векиледухъ къвакIунги вукIунгейила. 172. ХIанчIарассда гурони, ххинкIил тIагIам лъалареб. 173. ХIанчIида ракIалда мочохурила. 174. ХIанчIидаги кIолебила жинда рекъараб лълъикIлъи гьабизе. Цо чияссул рукъзабахъ цIа ккун букIанила. Цояз гIертIаз, цояз хьагаз лълъимги баччун, цIа ссвинабизе лIугьанила гIадамал. ЦIа тIадеялдасса тIаде гьалаглъулеб букIанила. Кумекалълъе дагьалги гIадамал ругеланищан ккараб хIал букIанила. ГIадамазда чIчIечIого цIадуда тIаде боржун бачIунеб, нахъе унеб цо гьитIинаб хIинчIчI бихьанила. Цояз абунила гьаниб гьелълъул бусен батилилан, цогияз абунила тIинчI батилилан. Рукъалълъул бетIергьанассда бихьанила хIинчIчIалълъ, риччарал куркьбалги тварххезарун, цIадутIе лълъел къатIраби тIинкIизарулел. ГIажаиблъарав гьесс хIинчIчIалде ахIанила - - Я, пакъир! Гьалгощинал гIадамазда ссвинабизе кIоларого бугеб цIа дур куркьбаздассан тIинкIарал къатIрабазищ ссвинабилеб? - БитIараб буго, – ян абунила хIинчIчIалълъ. – Дир куркьбаздассан тIинкIараб лълъецца гьеб ссвинаро. Дие бокьун буго гIадамаз дуе гьабулеб кIудияб лълъикIлъиялда гьоркьоб цо гьитIинабниги бутIа дирги букIине! Гьединги абун, хIинчIчI нахъеги куркьбал риччизаризе анила. 175. ХIанчIчIие бусенги – ватIан, къоркъое хIорги – ватIан. 176. ХIанчIчIил багьа – чIарил хъат. 177. ХIанчIчIил кIалдисса мугьги бахъуге, чияда бицунеб жоялда гъоркье гIинги ккоге. 178. Гьорол хIал хIанчIчIида лъалеб, лълъадал хIал ччугIида лъалеб. 179. ХIанчIчIилаб – хIанчIие, гъадилаб – гъадие. 180. ХIанчIчIицца абурабила - лълъикIав бахIарчиясс жинда гьецIцIоги речIчIиларила, къадарасс реххараб щвезе жибги чIчIеларила. 181. ХIанчIчIиццаги чIчIезе гIаркьел берцинаб бищулебила. 182. ХIапдолареб гьойдуе чури тIолареб. 183. ХIарам гьабурассе хIучч битIуларо. 184. ХIарам, хIалал кIоченчIого хIалтIулев Аллагьассеги вокьулев. 185. ХIарамаб боцIцIи кванан, кьаралъиялдаса, хIалалаб боцIцIи кванан, хIалакълъиго лълъикI. 186. ХIарамаб боцIцIуда баркат лъолареб. 187. ХIарччида нахъа чехь цIуне, чияр рокъоб бер цIуне. 188. ХIарччил кинаб рахъалдассан кваниги – цохIого мочол ххинкIал. 189. ХIарччиниб ххинкIги цо букIунаребила. 190. ХIарччиниссаги бортун, туртидассанги хъущтIун. 191. ХIарччихъ валагьун, кванай, копохъ валагьун, велъе. 192. ХIарщуда хIетIе хъвазе теларилан лIугьарав магIаруласс хIарщулI дегIен чIчIарабила. 193. ХIарщулI тIилал кьабуни, тIираби дудегоги щолел. 194. ХIарщулIе ккун чоргарав чурун вацIцIалъула, чагъир гьекъон чоргарав чурун вацIцIалъуларо. 195. ХIарщулIе реххунилан месед чуруклъулареб. 196. ХIарщулI цIцIалги кьабуге, цIцIалкIинибе лълъимги тIоге. 197. ХIасанил чу бачиде ккарабила. 198. ХIатIал ракулI ругессул кверал гьацIцIул цIолелила. 199. ХIатIида тункун ворчIиялдасса нуцIцIида тункун ворчIи лълъикIаб. 200. ХIатIиде бахине тани, нацIцI бетIералдеги бахунебила. 201. ХIатIикь щиб бугебали малъ гIодоб чIвалалде валагье. 202. ХIебтил бугониги, дирго кунта дарайдул. 203. ХIежалде анщинавги хIажи вукIунаревила, цIцIаланщинавги дибир вахъунаревила. 204. ХIежалде унилан, хIама хIажилъиларо. 205. ХIелеко гIегIедунилан сордо рогьинаро, гIегIедичIогойилан сордо рогьинчIогоги букIинаро. 206. ХIелеко лIугьунеб тIинчI ханинибго чIчIикIдулеб. 207. ХIелкида кколебила, жиб тIассан унелълъул, тIох тIечIого киндай ххутIулебилан. 208. ХIелкил гьудул гьечIевила, гьорол тушман гьечIевила. 209. ХIелкил гIадаб гIамал, гIебу гIадаб ракI. 210. ХIеренаб мацIцI чармил ххвалчадассаги бергьунебила. 211. ХIетIе кодобе босилалде, чIчIезе бакI хIадур гьабе. 212. ХIетIе хъущтIун вортарав тирщун тIаде вахъуна, мацIцI хъущтIун вортарассда вахъине хIал кIоларо. 213. ХIехьоларессе боцIцIи кьогеги, Аллагь! 214. ХIилаялълъ балагьуге, хIалтIун балагье. 215. ХIилаялълъ бергьинги гьунар буго. 216. ХIинкъараб гьой гIемер хIапдолебила. 217. ХIинкъараб лочнохъе чан щолареб, хIинкъараб боцца хъала бахъулареб. 218. ХIинкъарав гьойдаги ватIа гьавизе лъалевила. 219. ХIинкъарав къойил хола, къвакIарав цоцIцIул хола. 220. ХIинкъарав, къурав чиясс гIамал гIемер гьабула. 221. ХIинкъарав чияссда рохьги бойилан кколебила, гъотIол гIаркьелги жинде битIизабураб туманкIилан кколебила. 222. ХIинкъаравги гьардохъанги – гьвел мурад. 223. ХIинкъарассда мал балев, къвакIарассда къвал балев. 224. ХIинкъарассе хIалхьи гьечIеб. 225. ХIинкъарассул квер ххеххаб, виххарассул хIетI ххеххаб. 226. ХIинкъарассулгун гьудуллъи гьабуге. 227. ХIинкъарассухъа билараб багьадурассда батулеб. 228. ХIинкъи гьечIеб жо кетойила, кутак бугеб жо цIцIунцIцIрайила. 229. ХIинкъи гIанкIкIие те, хIамабагьадурлъи гIабдалассе те. 230. ХIинкъи – цIцIодорлъи, цIакълъи – гьаглъи. 231. ХIинкъизе бакI гьечIо чабхъад арав васассда, анцIила щуго сон бараб чуги буго, къого сон барав живгоги вуго. 232. ХIинкъиялдалъун чи къадаралдасса ворчIуларо. 233. ХIинкъуге, хIинкъараб жо толебани, катицца гIункIкI телаан. 234. ХIинкъуларев чи вукIунарев, биунареб чаран букIунареб. 235. ХIинкъуларев чи вукIунарев, хIехьезе кколеб. 236. ХIинкъун вукIин лълъикIав чияссги хIал дагьлъун букIин лълъикIаб чоццаги лъазе толареб. 237. ХIинкъун квараб гьанадасса хIинкъичIого квараб гьуэр лълъикIаб. 238. ХIинкъун къадаралдасса рорчIуларел, Аллагьасс гурони рухI бахъулареб. 239. ХIинццаб хIамаялда тIил рагIуларо, тIогьисса рачIчIги ккун, гьод буханиги. ТIадагьаб бетIералълъ малълъ босуларо, 240. тIолго гIалам бачIун, ццебе чIчIаниги. 241. ХIинчIчI бихьунила рорженги букIунеб. 242. ХIисаб бугин, бухIун кье. – ХIичи щиб? – ЧIчIикIу. –ЧIчIикIу щиб? – ХІичи. 243. ХIобода дарай ккуни, гьебги берцин бихьулеб. 244. ХIобое чIван, гIочIоцца чIалу кквеларо, чIалуе лъун, тIилицца тIох баччиларо. 245. ХIобоцца рукъ баччула, тIаде ккарасс къо хIехьола. 246. ХIор букIаралълъуб хIари камулареб. 247. ХIотоцца гьорчо кколареб. 248. ХIотол сум букIагIаги, мутIигIлъе бетIерассде. 249. ХIуби тиризабурассда цили тиризабулеб. 250. ХIуби чIвачIонани, чIалу бекула. 251. ХIуби чIвачIони, чIалу кколареб, чIчIужу гьечIони, рукъ кколареб. 252. ХIужа гьечIеб дагIбагун диваналде вахъунге. 253. ХIули – тIавусил, тIул-ракI – борхьил. 254. ХIунссизе хIамидаги кколеб. 255. ХIунчулеб заз баккудассаго лъалеб, лIугьунев чи гьитIинго лъалев. 256. ХIур тамахалъубила хIама гебергулеб. 257. ХIурмат бокьун батани, гIемер гаргадуге, сахлъи бокьун батани, гIемер кванаге.

  • chhchh | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    КI j КIал бахьинав, махьа чIчIегIерав. jal ba%inaw, ma%a Zeferaw. КIал бацIцIунареб мацIцI букIунареб. jal ba~unareb ma~ bujunareb. КIал бегIераб бахIригьой, рачIчI камураб хъандагьой. jal beferab ba\rihoy, raZ kamurab ]andahoy. КIал бегIерай, гIакълу дагьай. jal beferay, faqlu dahay. КIал бечедав, чед тIеренав, чияр рокъов саххаватав. jal bexedaw, xed Terenaw, xiyar roqow sa{awataw. КIал богIое те, чияр жо чияе те. jal bofoye te, xiyar $o xiyaye te. КIал бугев – гьакида, гьакил бетIергьан – лъелго. jal bugew - hakida, hakil beTerhan - ;elgo. КIал букIин гIоларо, ракIги къваригIуна. jal bujin folaro, rajgi qwarifuna. КIал гIемераб гьойцца чан кколареб, чан кколеб гьойцца гожо бихьулареб. jal femerab hoyCa xan Kolareb, xan Koleb hoyCa go$o bi%ulareb. КIал гIемерав воххичIо, вуцIцIарав пашманлъичIо. jal femeraw wo{izo, wu~araw _a^man;izo. КIал – кваналарилан, берал – кванда тIад. jal - kwanalarilan, beral - kwanda Tad. КIал квешай лълъадудасса лълъикIаб гьойго лълъикIила. jal kwe^ay :adudaSa :ijab hoygo :ijila. КIал квешалдасса, лълъади куц квешай лълъикIай. jal kwe^aldaSa, :adi kuc kwe^ay :ijay. КIал къан те, берал рагьун те. jal qan te, beral rahun te. КIалкIодочил мацIцI ххалатаб. jaljodoxil ma~ {alatab. КIал талунго – таргьа ккве, талихI кьунго – яхI бахъе. jal talungo - tarha Kwe, tali\ pungo - ya\ ba]e. КIал тарарав чIваравила, бохх тарарав таравила. jal tararaw zwarawila, bo{ tararaw tarawila. КIал тарун букIаго, таргьил кIал кквейила. jal tarun bujago, tarhil jal Kweyila. КIал цIунарав воххула, ххеххлъарав пашманлъула. jal `unaraw wo{ula, {e{;araw _a^man;ula. КIал цIунарасс жиндирго рухIги цIунулебила (ГIадамассул мацIцI – живго чIвалеб бацI). jal `unaraS $indirgo ru\gi `unulebila (fadamaSul ma~ - $iwgo zwaleb ba`). КIал цIунарассул гъванща зарудасса цIунараб. jal `unaraSul vwan&a #arudaSa `unarab. КIал цIуне, черхх цIуне, чияде гIайибал реххуге. jal `une, xer{ `une, xiyade fayibal re{uge. КIал цIуне, бер цIуне, чияр бицунев вукIунге. jal `une, ber `une, xiyar bicunew wujunge. КIал чалуххай чидар яс черхх цIунарай ятула. jal xalu{ay xidar yas xer{ `unaray yatula. КIал чIчIун букIунарессул бетIер буххулеб, кверал тIатIала лъун вукIунарессул рокъобе бечелъи чваххулеб. jal Zun bujunareSul beTer bu{uleb, kweral TaTala ;un wujunareSul roqobe bexe;i xwa{uleb. КIалалда рекъонила хIанчIизе кколеб. jalalda reqonila \anzi#e Koleb. КIалалдасса квералда лълъикI лъалебила. jalaldaSa kweralda :ij ;alebila. КIалалълъ бессаралдасса квераз бессараб лълъикIаб. jala: beSaraldaSa kwera# beSarab :ijab. КIалалълъ бицарабги черххалълъ гьабурабги кванараб рахъалълъ хъван батаги. jala: bicarabgi xer{a: haburabgi kwaranarab ra]a: ]wan batagi. КIалалълъ лълъикIабги бицун, ракIалде квешаб ккоге. jala: :ijabgi bicun, rajalde kwe^ab Koge. КIалалълъ пураб гьороцца гьорол гьобо хIалтIулареб. jala: _urab horoCa horol hobo \alTulareb. КIалалълъ реххулаго, ххвалчаде квер бегьуге. jala: re{ulago, {walxade kwer behuge. КIалалълъ хур бекьуге. jala: [ur bepuge. КIалалълъбакIалдаги тушман ватулев, нуцIцIида нахъаги мацIцIихъан ватулев. jala:bajaldagi tu^man watulew, nu~ida na]agi ma~i]an watulew. КIалбазар жужахIалълъуве реххараб меххалълъги ахIдаравила тIинцIи бакъвараб гьечIилан. jalba#ar $u$a\a:uwe re{arab me{a:gi a\darawila Tin`i baqwarab hezilan. КIалбазар – кверкъадар. jalba#ar - kwerqadar. КIалбиччанкъо къабуллъаги, къурбанаб къо бечелъаги. jalbiXanqo qabul;agi, qurbanab qo bexe;agi. КIалбиччанкъоялълъ гьечIеб хоно щай? jalbiXanqoya: hezeb [ono &ib? КIалбиччанкъоялълъул бакъанида гIадин вугила. jalbiXanqoya:ul baqanida fadin wugila. КIалги хъатги – Хъатуние, хъатиниб жо – Денгае. jalgi ]atgi - ]atuniye, ]atinib $o - dengaye. КIалдиб гьоцIцIо бугессул рекIелI загьру букIунеб. jaldib ho~o bugeSul reje/ #ahru bujuneb. КIалдиб квен гIиссинаб лъе, чIамичIого къулчIчIуге. jaldib kwen fiSinab ;e, zamizogo qulZuge. КIалдиб лъураб чIамун бажаруларев, чIамун кьураб къулчIчIун бажаруларев. jaldib ;urab zamun ba$arulalew, zamun purab qulZun ba$arularew. КIалдиб мацIцIги боцIцIи буго. jaldib ma~gi bo~i bugo. КIалдиб хъван бихьичIони, гьацIцIул тIагIам лъалареб. jaldib ]wan bi%izoni, ha~ul Tafam ;alareb. КIалдиб ца гурев, цайитIа кIветI гурев. jaldib ca gurew, cayiTa jweT gurew. КIалдибе борта багIаргIеч! jaldibe borta bafarfex! КIалдибе босилалде карщ какулареб. jaldibe bosilalde kar& kakulareb. КIалдибе нух къосунареб. jaldibe nu[ qosunareb. КIалдибе щвечIеб жоялълъ гIорцIцIуларел. jaldibe &wezeb $oya: for~ularel. КIалдисса цаби гъиналде гьищтIе, гьаракь кIудияб бахъине. jaldiSa cabi vinalde hi&Te, harap judiyab ba]ine. КIалдиссан араб ботIролI щолеб. jaldiSan arab boTro/ &oleb. КIалдиссан араб цо гьерессиялълъ азаргояв гьерссилIе ккезавулев. jaldiSan arab co hereSiya: a#argoyaw herSi/e Ke#awulew. КIалдиссан унеб калам пайда гьечIеб бицунге, гIияда гъорлI речIчIулеб бацI гIадинан вукIунге. jaldiSan uneb kalam _ayda hezeb bicunge, fiyada vor/ reZuleb ba` fadinan wujunge. КIалзул рагIи ругънадассаги ссудулеб. jal#ul eafi ruvnadaSagi Suduleb. КIалзул ругъун лълъикIлъулареб, ххонжрол ругъун лълъикIлъулеб. jal#ul ruvun :ij;ulareb, {on$rol ruvun :ij;uleb. КIалквеш лълъадилъиларо. jalkwe^ :adi;ilaro. КIалквеш рикIкIад гьаве, ракIхIерен гIагар гьаве. jalkwe^ riJad hawe, raj\eren fagar hawe. КIални данде бачинин, берални къанщилин, къалазда щиб гьабилеб? jalni dande baxinin, beralni qan&ilin, qala#da &ib habileb? КIалцIи бан, кьабе дида цIцIалан абулебила чоцца. jal`i ban, pabe dida ~alan abulebila xoCa. КIалцIи бани, чу бекерула, чури тIуни, гьой багъула. jal`i bani, xu bekerula, xuri Tuni, hoy bavula. КIалцIи гIемер бан, чу лIугьунаро, чияцца малълъун, чи лIугьунаро. jal`i femer ban, xu /uhunaro, xiyaCa ma:un, xi /uhunaro. КIалъазе лъарассул кIал гьацIцIул цIолебила. ja;a#e ;araSul jal ha~ul `olebila. КIалъазе те тоххлъи лъазе. ja;a#e te to{;i ;a#e. КIалъалареб кIал букIунареб, бакъвалареб ракI букIунареб. ja;alareb jal bujunareb, baqwalareb raj bujunareb. КIалъалев чи – гьурщулев, гIенеккарав – бищулев. ja;alew xi - hur&ulew, feneKaraw - bi&ulew. КIанцIани бохх бекулеб борххалъуде вахунге. jan`ani bo{ bekuleb bor{a;ude wa[unge. КIанцIараб гьой лъаларев, къинлъараб гважи лъаларев. jan`arab hoy ;alarew, qin;arab gwa$i ;alarew. КIанцIулаго чахъдал цIцIолъи бихьараб цIцIе белъарабила. jan`ulago xa]dal ~o;i bi%arab ~e be;arabila. КIанцIун вахъунареб бакIалда гIужги багейила, батулареб рагIиги бицунгейила. jan`un wa]unareb bajalda fu$gi bageyila, batulareb rafigi bicungeyila. КIартида асскIоб бухьани, бечеги кьазе ругьунлъулеб. jartida aSjob bu%ani, bexegi pa#e ruhun;uleb. КIарчамаб кьегIер кIиго чахъдада хахулеб. jarxamab pefer jigo xa]dada [a[uleb. КIарчанлъигун кIкIухIаллъиялълъ кIиго лъимер гьабунила, мискинлъиян, хIакъирлъиян цIцIарал гьездаги лъунила. jarxan;igun Ju\al;iya: jigo ;imer habunila, miskin;iyan, \aqir;iyan ~aral he#dagi ;unila. КIвекьмаххгун барщарай, рукIкIенгун кьаллъарай. jwepma{gun bar&aray, ruJengun pal;aray. КIечIезабизе гуребила кIалдиб мацIцI бижун бугеб, чIчIегIералда чIчIегIерабилан, хъахIалда хъахIабилан абизейила. jeze#abi#e gurebila jaldib ma~ bi$un bugeb, Zeferalda Zeferabilan, ]a\alda ]a\abilan abi#eyila. КIиабизе ячарай чIчIужу – кIиабизе тIураб бухIаражо. jiabi#e yaxaray Zu$u - jiabi#e Turab bu\ara$o. КIиабилей чIчIужулъун йикIинегIан, кIицIцIулго хабалI лъейго лълъикIила. jiabiley Zu$u;un yijinefan, ji~ulgo [aba/ ;eygo :ijila. КIиго балагь тIаде ккани, бигьаяб бище. jigo balah Tade Kani, bihayab bi&e. КIиго бетIер рекъани, ункъго кверги хIалтIани, рукъ ццебе тIола. jigo beTer reqani, unqgo kwergi \alTani, ruq Cebe Tola. КIиго бетIергьанчи разияб гуреб даран битIун кколареб. jigo beTerhanxi ra#iyab gureb daran biTun Kolareb. КIиго бутIа – царае, цо бутIа – гIанкIкIие. jigo buTa - caraye, co buTa - fanJiye. КIиго васги нусго гIиги бугев чи цо хIалалда чIчIоларев. jigo wasgi nusgo figi bugew xi co \alalda Zolarew. КIиго гьумер бугев чи кIиго къол нухалълъ довегIан те. jigo humer bugew xi jigo qol nu[a: dowefan te. КIиго гIабдал ургъани, цо гIакъил лIугьунев. jigo fabdal urvani, co faqil /uhunew. КIиго гIанкIкIида ххадув вортани, цонигияб щвечIого ххутIулевила. jigo fanJida {aduw wortani, conigiyab &wezogo {uTulewila. КIиго жо цого заманалда цого бакIалда букIунареб. jigo $o cogo #amanalda cogo bajalda bujunareb. КIиго кьибил кьаллъани, кьвагьи цIакъаб букIуна, гебегараб кьалулIе кьун ятана инссуцца. jigo pibil pal;ani, pwahi `aqab bujuna, gebegarab palu/e pun yatana inSuCa. КIиго рокъов къаличехь. jigo roqow qalixe%. КIиго ххарил квацIиялълъул кинаб тIасса бищилебали лъачIого, хIама бакъуцца хварабила. jigo {aril kwa`iya:ul kinab TaSa bi&ilebali ;azogo, \ama baquCa [warabila. КIиго ххиял гьабуни, бахIарчи вахъунарев. jigo {iyal habuni, ba\arxi wa]unarew. КIиго хъалияналдасса цIа гъезе кIиго хъинтIулеб гIучI хIажалъулев тIокIелчи жиндие данде кколарилан абурабила хIалтIизе восеян вачIарав гIолохъанчияссда Бакуб нартил бетIергьан Нагъицца. jigo ]aliyanaldaSa `a ve#e jigo ]inTuleb fuz \a$a;ulew Tojelxi $indiye dande Kolarilan aburabila \alTi#e woseyan wazaraw folo]anxiyaSda bakub nartil beTerhan naviCa. КIиго тIоноцIцI бугев чияссеги унге, бер гьитIинай чIчIужуги ячунге. jigo Tono~ bugew xiyaSe unge, ber hiTinay Zu$ugi yaxunge. КIиго чи бергьараб даран букIунареб, тIад чи кIалъалареб ригьин букIунареб. jigo xi berharab daran bujunareb, Tad xi ja;alareb rihin bujunareb. КIиго чи бергьараб рагъ букIунареб, кIиго чи бергьараб даран букIунареб. jigo xi berharab rav bujunareb, jigo xi berharab daran bujunareb. КIиго чи данде гъуни, гъветI чIчIезе кколеб. jigo xi dande vuni, vweT Ze#e Koleb. КIиго чIчIужу йигессул рукъ лълъухьичIого ххутIараб. jigo Zu$u yigeSul ruq :u%ixogo {uTarab. КIиго чIчIужу – кIиго тушман. jigo Zu$u - jigo tu^man. КIиго шагьидахъ цо шагьи босарав чи – цо ургъалихъ кIиго ургъел босарав чи. jigo ^ahida] co ^ahi bosaraw xi - co urvali] jigo urvel bosaraw xi. КIиго чIчIужу ячине бацI те. jigo Zu$u yaxine ba` te. ГIадамаз бацI ккун буго. Гьелълъие гьабизессеб тамихIалде ургъулел рукIун руго. ЧIван лълъикI, гъоркье реххун лълъикI, бакъуцца хвезабун лълъикI, бухIун хIурудахъ биччан лълъикIан, жинди-жиндир пикру бицун, киналго кIалъан рахъараб меххалълъ, цо херав чиясс абун буго. fadama# ba` Kun bugo. he:iye habi#eSeb tami\alde urvulel rujun rugo. zwan :ij, vorpe re{un :ij, baquCa [we#abun :ij, bu\un \uruda] biXan :ijan, $indi-$indir _ikru bicun, kinalgo ja;an ra]arab me{a:, co [eraw xiyaS abun bugo. - БацIие гIазаб кьезе нужее бокьун батани, гьелълъие кIиго чIчIужу яче. - ba`iye fa#ab pe#e nu$eye bopun batani, he:iye jigo Zu$u yaxe. Цо жамагIатчияссе цIакъ бокьун букIун буго радакь мажгиталълъуре какал разе рачIунел цогидал жамагIатчагIаздасса живго ццеве ккезе. Цо чияссни гьев ццеве ккезе тун гьечIо. КигIан ххеххго гьав вахъаниги, гьассдасса гьев чи ццеве щун ватулев вукIун вуго. Чара хварав чиясс гьессда гьикъун буго. co $amafatxiyaSe `aq bopun bujun bugo radap ma$gita:ure kakal ra#e razunel cogidal $amafatxafa#daSa $iwgo Cewe Ke#e. co xiyaSni hew Cewe Ke#e tun hezo. kifan {e{go haw wa]anigi, haSdaSa hew xi Cewe &un watulew wujun wugo. xara [waraw xiyaS heSda hiqun bugo. - Дун кигIан ххеххго вахъаниги, мажгиталде мун ццеве кколеб къагIида щиб? - dun kifan {e{go wa]anigi, ma$gitalde mun Cewe Koleb qafida &ib? - Дур кIиго чIчIужу гьечIохха, гьудул, дир йиголъун. Дидасса ццере рахъуна гьел тIаде, цоялълъ какие чуризе лълъим гIетIизабула, цогиялълъ гулгун, тIарсс ццебе лъола, ретIел-хьит хIадур гьабула. Гьеле гьедин ккола дун киназдассаго ццеве, - ян жаваб кьун буго дандиясс. - dur jigo Zu$u hezo{a, hudul, dir yigo;un. didaSa Cere ra]una hel Tade, coya: kakiye xuri#e :im feTi#abula, cogiya: gulgun, TarS Cebe ;ola, reTel-%it \adur habula. hele hedin Kola dun kina#daSago Cewe, - yan $awab pun bugo dandeyaS. - ВахI! Гьединищхха иш букIараб! Гьав балъго гьоцIцIо чIчIикIулев вукIун вуго! – ян, вахъун гьассги ячун йиго цоги чIчIужу. - wa\! hedini&{a i^ bujarab! haw ba;go ho~o Zijulew wujun wugo! - yan, wa]un haSgi yaxun yigo cogi Zu$u. Рагъун руго руччаби, рагъун руго. ХъахIаб дуниял чIчIегIерлъун буго. Гьасс байбихьун буго, цоцазул гьан кунел рукIаян руччабиги тун, къассиквен кIалдибе тIерхьарабго, мажгиталълъуве лIутизе. ravun rugo ruXabi, ravun rugo. ]a\ab duniyal Zefer;un bugo. haS baybi%un bugo, coca#ul han kunel rujayan ruXabigi tun, qaSikwen jaldibe Ter%arabgo, ma$gita:uwe /uti#e. - БихьичIессда бихьизе рохьдомухъалълъ билълъагиянищ, гьудул, дуцца дун гьаб балагьалда гьоркьове тIамурав? – ан бадибчIвай гьабун буго гьасс дандеяссе. - bi%izeSda bi%i#e ro%domu]a: bi:agiyani&, hudul, duCa dun hab balahalda horpowe Tamuraw? - an badibzway habun bugo haS dandeyaSe. - Гуро! – ян жаваб кьун буго гьесс. – Дуе бокьун букIана мажгиталълъуве цогидассдасса ццеве ккезе. Кколеб куц диццаги малълъана дуда. - guro! - yan $awab pun bugo heS. - duye bopun bujana ma$gita:uwe cogidaSdaSa Cewe Ke#e. Koleb kuc diCagi ma:ana duda. КIигояв вагъани, гIайиб цIцIодорассда букIунеб. jigoyaw wavani, fayib ~odoraSda bujuneb. КIигояв къаццандани, гIайиб кIудияссдайила. jigoyaw qaCandani, fayib judiyaSdayila. КIигояссда гурони лъалареб балъголъи букIунаребила. jogoyaSda guroni ;alareb ba;go;i bujunarebila. КIилълъилалълъул гьин гуро, ГьетIарассул си гуро. ji:ila:ul hin guro, heTaraSul si guro. КIилълъилай йиго ххунздерил ццеегоссей бика, ГьетIаравги вуго гьелълъул бодул бетIер. Кици хIалтIизабула гьедигIан берцинаб, тIокIаб букIине ккеларилан абураб магIнаялда. ji:ilay yigo {un#deril CeyegoSey bika, heTarawgi wugo he:ul bodul beTer. kici \alTi#abula hedifan bercinab, Tojab bujine Kelarilan aburab mafnayalda. КIицIцIул кIанцIун, кIкIал бахунареб. ji~ul jan`un, Jal ba[unareb. КIицIцIул ургъа, цин абе (анкьцIцIул борце, цин къотIе). ji~ul urva, cin abe (anp~ul borce, cin qoTe). КIицIцIул чи холарев, рухI цин гурони бахъулареб. ji~ul xi [olarew, ru\ cin guroni ba]ulareb. КIиябго бер беццасс цояб бер беццассда «Беццук! Беццук!» - илан абурабила. jiyabgo ber beCaS coyab ber beCaSda «beCuk! beCuk!» - ilan aburabila. КIиябго бералда чияр лъимал рихьараб меххалълъ, цояб бералданиги нилIерго лъималги рихьизе кколел. jiyabgo beralda xiyar ;imal ri%arab me{a:, coyab beraldanigi ni/ergo ;imalgi ri%i#e Kolel. КIиябго бералълъул данде ккечIогойила гьоркьоб мегIер бижараб. jiyabgo bera:ul dande Kezogoyila horpob mefer bi$arab. КIиябго квер кодобе кьурассда божуге. jiyabgo kwer kodobe puraSda bo$uge. КIияздаго гIайиб гьечIого, кIиго чи къаццандуларо. jiya#dago fayib hezogo, jigo xi qaCandularo. КIодолъиялде вахине бокьарасс гьитIинавги кIодо гьавула. jodo;iyalde wa[ine boparaS hiTinawgi jodo hawula. КIудияб бакI кквезе ккани, кIудияб гIакълуги къваригIунеб. judiyab baj Kwe#e Kani, judiyab faqlugi qwarifuneb. КIудияб вагIзаялдасса гьитIинаб мисалалълъул пайда цIцIикIкIараб. judiyab waf#ayaldaSa hiTinab misala:ul _ayda ~iJarab. КIудияб гъветI гьитIинаб хIапароялълъги реххулеб. judiyab vweT hiTinab \a_aroya:gi re{uleb. КIудияб гъотIол кьалбалги риццатал. judiyab voTol palbalgi riCatal. КIудияб гъотIол рагIадги кIудияб букIунеб. judiyab voTol rafadgi judiyab bujuneb. КIудияб гьецIцIо гьитIинаб квартIицца бекулеб. judiyab he~o hiTinab kwarTiCa bekuleb. КIудияб гIарзаялдасса гьитIинаб хIалтIи лълъикIабила. judiyab far#ayaldaSa hiTinab \alTi :ijabila. КIудияб дармидасса воххаги. judiyab darmidaSa wo{agi. КIудияб оцоцца рахъ кIудияб цIцIалеб. judiyab ocoCa ra] judiyab ~aleb. КIудияб рагъалдасса гьитIинаб рекъелго лълъикIила. judiyab ravaldaSa hiTinab reqelgo :ijila. КIудияб раса хъвагIани, гурга кIудияб лIугьуна. judiyab rasa ]wafani, gurga judiyab /uhuna. КIудияб рокьи – кIудияб гIазаб. judiyab ropi - judiyab fa#ab. КIудияб рокьиги кIудияб ццимги цого жойила, кIиялълъулго къуватги бащадабила. judiyab ropigi judiyab Cimgi cogo $oyila, jiya:ulgo quwatgi ba&adabila. КIудияб росдал рагIалда лълъикIаб, гьитIинаб росдал бакьулI лълъикIаб. judiyab rosdal rafalda :ijab, hiTinab rosdal bapu/ :ijab. Кици буго рукъалълъул хIакъалълъулI. КIудияб росдал бакьулI бугеб мина магъдасса, мегIер-гIалаххалдасса рикIкIалъула. ГьитIинаб росдал бакьулI рукъ букIунилан гьединаб рикIкIалъи кколаро. Гьелда тIадеги, росу бакьулI бугеб рукъ цIунараб букIана некIо гьитIинал росабазе гьабулеб букIараб гъараялдассаги. kici bugo ruqa:ul \aqa:u/. judiyab rosdal bapu/ bugeb mina mavdaSa, mefer-fala{aldaSa riJa;ula. hiTinab rosdal bapu/ ruq bujunilan hedinab riJa;i Kolaro. helda Tadegi, rosu bapu/ bugeb ruq `unarab bujana nejo hiTinal rosaba#e habuleb bujarab varayaldaSagi. КIудияб росулI бичулеб хурги камулареб, холев чиги камуларев. judiyab rosu/ bixuleb [urgi kamulareb, [olew xigi kamularew. КIудияб тIассан биччай, гьитIинаб гъоркьан биччай. judiyab TaSan biXay, hiTinab vorpan biXay. КIудияб хIориниб ччугIаги кIудияб букIунеб. judiyab \orinib Xufagi judiyab bujuneb. КIудиябгIан гIакдацца бечеги кIудияб гьабулебила. judiyabfan fakdaCa bexegi judiyab habulebila. КIудиябгIан гIор гIодобе биччанила чваххулеб. judiyabfan for fodobe biXanila xwa{uleb. КIудияв гIунилан гIадалI гъветI бижиларо. judiyaw funilan fada/ vweT bi$ilaro. КIудияв чи хвани, рукъ бухIулеб, гьитIинав чи хвани, чехь бухIулеб. judiyaw xi [wani, ruq bu\uleb, hiTinaw xi [wani, xe% bu\uleb. КIудиял рагIабазда ххадур кидаго гуро чIахIиял ишал рукIунел. judiyal rafaba#da {adur kidago guro za\iyal i^al rujunel. КIудиял ургъалабаз гьитIинал ургъалаби кьеркьезарула. judiyal urvalaba# hiTinal urvalabi perpe#arula. КIудиясс малълъараб гьабичIони, гьабураб анищан кколеб. judiyaS ma:arab habizoni, haburab ani&an Koleb. КIудияссги рагьулеб рагьдул нуцIцIа, гьитIинассги рагьулеб. judiyaSgi ravuleb rahdul nu~a, hiTinaSgi rahuleb. КIудияссда гьикъарав къосунарев, гьудулассда гьикъарав мекъи кколарев. judiyaSda hiqaraw qosunarew, hudulaSda hiqaraw meqi Kolarew. КIулал раханилан, ххалкъалълъул кIал чIчIолареб. julal ra[anilan, {alqa:ul jal Zolareb. КIурул гулги кверзул зарги гIадин рукIайила. jurul gulgi kwer#ul #argi fadin rujayila. КIусулелълъул гIодове валагье, кIалъалелълъул нахъ валагье. jusule:ul fodowe walahe, ja;ale:ul na] walahe.

  • ss | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    г g 1. Габур бугони, рукь камиларо. gabur bugoni, rup kamilaro. 2. Габур хъазилай, хъвата гIакдалай. gabur ]a#ilay, ]wata fakdalay. 3. Габур тIерен, тIоноцIцI бегIер. gabur Teren, Tono~ befer. 4. Гагу хунилан, хур бекьичIого толареб. gagu [unilan, [ur bepizogo tolareb. 5. Гагуги Мадинатги гIадин. gagugi madinatgi fadin. 6. Гажаз бессаралдасса квераз бессараб лълъикIабила. ga$a# beSaraldaSa kwera# beSarab :ijila. 7. Гажал гьечIеб бацI букIунареб, квач гьечIеб ххасел букIунареб. ga$al hezeb ba` bujuneb, kwax hezeb {asel bujunareb. 8. Галицца буххун, ралъад лIугIулареб. galiCa bu{un, ra;ad /ufulareb. 9. Гама лълъикIаб букIиналълъ ракъдада хьвадуларо. gama :ijab bujina: raqdada %wadularo. 10. ГамачI гебегунилан, мугIрул багьа холареб, бахIри чапдонилан, ралъдал лълъим хъублъулареб. gamaz gebegunilan, mufrul baha [olareb, ba\ri xa_donilan, ra;dal :im ]ub;ulareb. 11. ГамачI гIедегIуларо, гIадан хIал ккун чIчIоларо. gamaz fedefularo, fadan \al Kun Zolaro. 12. ГамачI речIчIаниги, руз холеб, ганчIилI речIчIаниги, руз холеб. gamaz reZanigi, ru# [oleb, ganzi/ reZanigi, ru# [oleb. 13. ГамитIаги вукIун, гамихъангун вагъуге. gamiTagi wujun, gami]angun wafuge. 14. Гамихъангун кьал гьавуге, кьурулIа на бахъуге. gami]angun pal hawuge, puru/a na ba]uge. 15. ГанчIал рухьун, гьаби риччан. ganzal ru%un, habi riXan. Аби гIунтIизабула магIарухъе вачIун вукIарав гIарабассде. abi funTi#abula mafaru]e wazun wujaraw farabaSde. Жидерго гIадамаз гьессда гьикъарабила Дагъистан кинаб бакI батарабилан. Гьессги абурабила, гьаби риччараб, ганчIал рухьараб бакI батанилан. ГIадамал кинал ругелан гьикъараб меххалълъги абурабила, цIцIад хIаллъани, роцIцIагиян гьардолел, роцIцIен ххалалъани, цIцIад багиян гьардолел, Аллагьассда малълъарулел чагIи ратанилан. $idergo fadama# heSda hiqarabila davistan kinab baj batarabilan. heSgi aburabila, habi riXarab, ganzal ru%arab baj batanilan. fadamal kinal rugelan hiqarab me{a:gi aburabila, ~ad \al;ani, ro~agiyan hardolel, ro~en {ala;ani, ~ad bagiyan hardolel, allahaSda ma:arulel xafi ratanilan. - Дин? - din? - Динги гьабула, ссадакъаги кьола, лълъикIал гIалимзабиги руго. Цинги инсанассде бачIунеб балагьалълъул бищунго кIудияб жо хвел буго. Гьеб кIудияб къварилъи тIаде бачIараб къоялълъ хварассул хъизан, росс хварай лълъади, бессдаллъун ххутIарал лъимал, херал умумул – росуго тIаделъун, хIулун лъола. - dingi habula, Sadaqagi pola, :ijal falim#abigi rugo. cingi insanaSde bazuneb balaha:ul bi&ungo judiyab $o [wel bugo. heb judiyab qwari;i Tade bazarab qoya: [waraSul ]i#an, roS [waray :adi, beSdal;un {uTaral ;imal, [eral umumul - rosugo Tade;un, \ulun ;ola. ГIарабазул гьеб лълъикIаб нассихIат битIухъ гьабула жиндир заманалълъул кIудияв гIакъил, гIалимчи, кочIогьан Инххосса ГIалихIажияссул рагIабазги. faraba#ul heb :ijab naSi\at biTu] habula $indir #amana:ul judiyaw faqil, falimxi, kozohan in{oSa fali\a$iyaSul rafaba#gi. “Керен бухIулареб патихIа тIамун, АлхIам цIцIалилалде боцIцIул бицина. Будун-дибирилан дундун гьабила, Дунги варисилан цоги вачIина. Дуцца нахъе тарал дур ятимазул ТIутIун босун ина мискинаб боцIцIи. ДутIа бугеб налъи тIобитIилалде, ТIанкIелаго лълъвина лайла бачине. МаржухIаб щиналда гIамалги гьабун, ХIал къвагъун реххила рукъалълъул агьлу!” 16. ГанчIидасса тIотIоегIан рукъалълъе пайда гьечIев. ganzidaSa ToToyefan ruqa:e _ayda hezew. 17. Ганщида данде баси балареб. gan&ida dande basi balareb. 18. Ганщида ххаххараб бече хIарщулI гебергахъдулебила. gan&ida {a{arab bexe \ar&ul geberga]dulebila. 19. Гаргадизе лъалеб гьечIони, гаргадичIого вукIинегIаги лъазе ккола. gargadi#e ;aleb hezoni, fargadizogo wujinefagi ;a#e Kola. 20. ГарцIцIида кколебила кинабго мегъ жиндирилан, къоркъода кколебила киналго лълъиназул иххтияр жиндихъилан. gar~ida Kolebila kinabgo mev $indirilan, qorqoda :olebila kinalgo :ina#ul i{tiyar $indi]ilan. 21. ГарцIцIил кочIодасса найил зузуйго лълъикIила. gar~il kozodaSa nayil #u#uygo :ijila. 22. Гвавул роценги дие, роцадул тIеххги дие. gwadul rocengi diye, rocadul Te{gi diye. 23. ГвавулIе чу гьарани, хIамагIаги биччалеб. gwawu/e xu harani, \amafagi biXaleb. 24. Гважул хIал лъачIого, чолониб гIанкIкI къинлъулареб. gwa$ul \al ;azogo, xolonib fanJ qin;ulareb. 25. Гважуцца рачIчI хьвагIичIого, тула ххадуб унаребила. gwa$uCa raZ %wafizogo, tula {adub unarebila. 26. ГванзгIулбузе ххер барай, ххуххазе накку барай. gwan#fulbu#e {er baray, {u{a#e naKu baray. 27. Гванзаб хIал, хIораб ракь. gwan#ab \al, \orab rap. 28. Гванзкуйдул квилу кидадай бортилаян ххадуб бекерулеб цер гIадин. gwan#kuydul kwilu kidaday bortilayan {adub bekeruleb cer fadin. 29. Гебергизе хIур гурила, хIанчIизе заз гурилан, магIарде гъураб хIама лIутун бачIарабила. gebergi#e \ur gurila, \anzi#e #a# gurilan, mafarde vurab \ama /utun bazarabila. 30. Гени-гIеч гъоркьа тIаде аххирулебила, ххурма-цIулакьо тIассагъоркье аххирулебила. geni-fex vorpa Tade a{irulebila, {urma-`ulapo TaSavorpe a{irulebila. 31. Гени чIван, гIеч бищуге. geni zwan, fex bi&uge. 32. Гени чIван, гIеч чIван, гьабураб магIишат аххирги пасалъула. geni zwan, fex zwan, haburab mafi^at a{irgi _asa;ula. 33. ГермитIа бараххщарай къоролалълъ квен лIугIизегIан хIама цIулал бухIарабила. germiTa bara{&aray qorola: kwen /ufi#efan \ama `ulal bu\arabila. 34. Гирулеб гьецIоялда хIет бижулареб. giruleb he`oyalda \et bi$ulareb. 35. Гирун унеб эбелалълъул ракIалълъ гьикъарабила - вай, дир ххирияв вас, цIакъ унтарабищ, талихI кьун воххаяв, квеш тункарабищ? girun uneb ebela:ul raja: hiqarabila - way, dir {iriyaw was, `aq untarabi&, tali\ pun wo{ayaw, kwe^ tunkarabi&? 36. Гогьав херассдассаги цIунагийила, гьитIинго херлъарав гIолилассдассаги цIунагийила. gohaw [eraSdaSagi `unagiyila, hiTingo [er;araw folilaSdaSagi `unagiyila. 37. ГодекIан лълъикIаб жо, хIикматал щвани, хIалихьатал чагIалI гIодор чIчIечIони. godejan :ijab $o, \ikmatal &wani, \ali%atal xafa/ fodor Zezoni. 38. ГодекIаниб бицине бегьулареб жо чIчIужуялда бицунге. godejanib bicine behulareb $o Zu$uyalda bicunge. 39. ГодекIаниб кIал цIуне, чияр рокъоб бер цIуне. godejanib jal `une, xiyar roqob ber `une. 40. ГодекIаниб лълъикIаб жо миккихIехьила. godejanib :ijab $o miKi\e%ila. 41. ГодекIаниб тIом биххани, бетIергьанчияссе тIукъби камулел. godejanib Tom bi{ani, beTerhanxiyaSe Tuqbi kamulel. 42. ГодекIанив гуревила бахIарчи лъалев, рагъдайила. godejaniw gurewila ba\arxi ;alew, ravdayila. 43. ГодекIанив къварид гьавурасс, дикьа къолей рокъой йигилан, чIчIужу юххарайила. godejaniw qwarid hawuraS, dipa qoley roqoy yigilan, Zu$u yu{arayila. 44. ГодекIанив цIакъав гIалххуда вагъуларев. godejaniw `aqaw fal{uda wavularew. 45. Гозо ссверичIеб жоялълъ гьан кунареб. go#o Swerizeb $oya: han kunareb. 46. ГорботIа рокьо гурев, рукьалтIа цедер гурев. gorboTa ropo gurew, rupalTa ceder gurew. 47. Гордал рагьиларилан чIчIарасс нуцIцIа рагьизе кколеб. gordal rahilarilan ZaraS nu~a rahi#e Koleb. 48. Гордухъан бачIараб, гордухъан унеб. gordu]an bazarab, gordu]an uneb. 49. Горил рагIал гьечIеб, рагIул аххир гьечIеб. goril rafal hezeb, raful a{ir hezeb. 50. Горо чIахIиял жалила лъимал. goro za\iyal $alila ;imal. 51. ГохIда гьабун, хIор чIчIолареб, къан хIамил рачIчI букIунареб. go\da habun, \or Zolareb, qan \amil raZ bujunareb. 52. ГудратIа моххмохх гурони, чIобого кьолеб жо букIунареб. gudraTa mo{mo{ guroni, zobogo poleb $o bujunareb. 53. ГудратIа тIатIи гIункIкI гIорцIцIизе гуребила балеб, гIункIкI кквезейила. gudraTa TaTi funJ for~i#e gurebila baleb, funJ Kwe#eyila. 54. ГудратIе ккани, гъалбацIги кколебила. gudraTe Kani, valba`gi Kolebila. 55. Гулгун хурибе инаро, ххума чIарадиларо. gulgun [uribe inaro, {uma zaradilaro. 56. Гула-ххер гьечIони, чан щоларо. gula-{er hezoni, xan &olaro. 57. Гулида гIанкIкIги речIчIулеб, гIанкIкIида гулаги речIчIулеб. gulida fanJgi reZuleb, fanJida gulagi reZuleb. 58. Гулида ХIажимурад лъаларо. gulida \a$imurad ;alaro. Цо нухалълъ Шамилил наиб ХIажимурадида тIаде гула балеб букIун буго. ХIажимурадида гьикъун буго - «Щай мун, цIакъав бахIарчи, гулидасса ваххчарав?» – ан. ХIажимурадицца гьадаб къокъаб жаваб кьун буго. co nu]a: ^amilil naib \a$imuradida Tade gula baleb bujun bugo. \a$imuradida hiqun bugo - "&ay mun, `aqaw ba\arxi, gulidaSa wa{xaraw?" - an. \a$imuradiCa hadab qoqab $awab pun bugo. 59. Гулицца цояв чIвала, мацIцIалълъ нусгояв чIвала. guliCa coyaw zwala, ma~a: nusgoyaw zwala. 60. ГунащмагIна гьабуге, битIаралълъе нух биччай. guna&mafna habuge, biTara:e nu[ biXay. 61. Гурга кварал, чед кварал чиядаго рагIичIо, цо квараб дир макари годекIаниб лъун буго. gurga kwaral, xed kwaral xiyadago rafizo, co kwarab dir makari godejanib ;un bugo. 62. Гургинаб тIад чIчIолареб, чIчIинтIараб гирулареб. gurginab Tad Zolareb, ZinTarab girulareb. 63. Гурде хIебтил букIаниги кIваричIо, хIара меседил бугони. gurde \ebTil bujanigi jwarizo, \ara mesedil bugoni. 64. Гурдида гурони, черххги бихьичIей, чаххтIида гурони, гъалги бихьичIей. gurdida guroni, xer{gi bi%izey, xa{Tida guroni, valgi bi%izey. 65. ГурдилI цIул гьабе, цIулалълъ гъабу гьабе. gurdi/ `ul habe, `ula: vabu habe. 66. ГурхIараб бихьугеги, хIинкъараб бачIунгеги! gur\arab bi%ugegi, \inqarab bazungegi! 67. ГурхIун гIоданиги, бухIун гIодизе ккогеги. gur\un fodanigi, bu\un fodi#e Kogegi. 68. ГурцIаб гIи хьихье, гIобаб цIцIе хьихье. gur`ab fi %i%e, fobab ~e %i%e. Бицен буго, гIухьби рукIаралила жидерго гIигун цо нохъода. Цойидассан нохъодул кIалтIуги тIун, гьел ххутIаралила жанирго. ГIухьбиги гIиги чIаго рукIин лъаниги, гIадамазул хIал гIечIебила, тIаде нух бахъун, гьел ххвассар гьаризе. ГIухьбузул гара-чIвари рагIулеб букIарабила, воре, гурцIаб гIиги хьихье, гIобаб цIцIеги хьихье, гьаб кIиялълъгогIан къо хIехьолеб жо гьечIилан. Кицилъун лIугьарал гьезул рагIабиги, гьез ахIулеб букIараб кечIги, гьез бачарабилан абулеб “Нохъода хваразул бакъанги” нилIер ххалкъалълъ нахъе цIунун руго. bicen bugo, fu%bi rujaralila $idergo figun co no]oda. coyidaSan no]odul jalTugi Tun, hel {uTaralila $anirgo. fu%bigi figi zago rujin ;anigi, fadama#ul \al fezebila, Tade nu[ ba]un, hel {waSar hari#e. fu%bu#ul gara-zwari rafulareb bujarabila, wore, gur`ab figi %i%e, fobab ~egi %i%e, hab jiya:gofan qo \e%oleb $o hezilan. kici;un /uharal he#ul rafabigi, he# a\uleb bujarab kezgi, he# baxarabilan abuleb "no]oda [wara#ul baqangi" ni/er {alqa: na]e `unun rugo. 69. Гучги жанги жо гуро, жанив дацци гьечIони. guxgi $angi $o guro, $aniw daCi hezoni. 70. Гучид ца бихьичIого, царад магъ хьвагIулареб. guxid ca bi%izogo, carad mav %wafulareb. keren bu\ulareb _ati\a Tamun, al\am ~alilalde bo~ul bicina. budun-dibirilan dundun habila, dungi warisilan cogi wazina. duCa na]e taral dur yatima#ul TuTun bosun ina miskinab bo~i. duTa bugeb na;i TobiTilalde, Tanjelago :wina layla baxine. mar$u\ab &inalda famalgi habun, \al qwavun re{ila ruqa:ul ahlu.

  • q | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    Хъ ] 1. Хъаба бекани, дур нахлъидал гIодобе унеб. 2. Хъаба цIечIеб меххалълъ, лълъим чвалххолеб, къвачIа цIечIеб меххалълъ, цIулакьо гъваргъвадулеб. 3. Хъабанал цIцIикIкIани, хуриб жо дагьлъулеб. 4. Хъабахъ бегун кьаралъула, чи вегани, вакъуцца хола. 5. Хъабидасса махI жаниб бугеб жоялълъулила букIунеб. 6. Хъабчида рекъараб рукъи камуларебила. 7. Хъабчида чIартил рукъиги баге, чIартида къохьол рукъиги баге. 8. Хъабчил къвалалда къого рукъи барав. 9. ХъабчилIгийила багьадур ватулев. 10. Хъаз мадугьалассул лълъикIаблъун бихьулеб, лъимал нилIерго лълъикIаллъун рихьулел. 11. Хъазида ххадуб балагьун ххутIараб цер гIадин. Цо нухалълъ царахъе кквезе щванила хъаз. Гьелде бер-ракIго щвечIого, хьимулаго царацца гьикъанила: - Масала, духъе дун щун букIарабани, щиб дуцца гьабизе букIараб? - Аллагьассе баркалаги кьун, рецц-бакъ гьабилаан. - Диццаги гьабилищхха цо Аллагьассе рецц-бакъ? – ан царацца кIал рагьарабго, хъаз боржун анила. Гьаб жакъаги бугила цер, гьакIкIан кIалгун, хъазида ххадуб балагьун ххутIун. 12. Хъазил къенероги хханассул чвантаги кидаго цIолареб. 13. Хъазихъего къвакъвадун, къадкил кIал бихъарабила. 14. Хъал хисунилан, борхьил гIамал хисуларебила. 15. Хъалалълъ бугессда рекIелI бугессул унти лъалареб. 16. Хъалиян кье цIцIалев чияссе, хъирим къачIазабе лъалев чияссда. 17. ХъантIарав, ракьул чохьонив лъуниги, гIорцIцIуларевила. 18. Хъаравуллъи ккун араб щвартI сагIаталдасса ххалатаб. 19. ХъантIарасс хабалI мусруги кIкIунебила. 20. Хъассизе бокьун буго – малъал гьечIо, хъуссизе бокьун буго - цаби гьечIо. 21. Хъат чIвазеги – кIиго квер. 22. Хъат цIун, цIцIам чIчIикIарасс, гел цIцIун, лълъим гьекъолеб. 23. Хъатил хъал бицатассул тIеренчехьги биццатаб. 24. ХъахIаб гIарац чIчIегIераб къоялълъ батулебила. 25. ХъахIаб рас – херлъиялълъул тIоццебессеб чапар. 26. ХъахIаб чол чIоло заманалда къай. 27. ХъахIабги борчIун анила, чIчIегIерабги щвечIила. 28. ХъахIалда хъахIабан абе, чIчIегIералда чIчIегIерабан абе. 29. ХъахIба гIодулейила, гъванщу елъулейила 30. ХъахIбаявги чи гуро, хъантIаравги чи гуро. 31. ХъахIлъун араб мегеж чIчIегIерлъиларо, бицун араб рагIи нахъ буссинаро. 32. ХъащтIун рекьи гьабурасс гьабихъ чIвагъ ххине кколеб. 33. Хъвалиссарав вугониги, вокьулев бищунго берцинавила. 34. Хъвараб бихьила, хьараб бачIина. 35. Хъвезе кьарияб бокьулеб, квине хIалакъаб бокьулеб. 36. Хъвезе оц кьурассе бежизе гьуэр кьечIебила. 37. Хъвезе хьихьараб хIайваналълъе ссахI кьуни, къолол багьаяб гьан тIокIлъулеб. 38. Хъвелилан бицунеб цIцIедасса цIетIе реххараб гIанкIу лълъикIаб. 39. Хъекь! – ан ахIани, хIамаги боххулебила. (Жибго гьитIинабилан абизе хIамиеги бокьулебила). 40. Хъизан гьечIев бихьинчи бессдалассда релълъуна. 41. Хъизан кIудияб рукъалълъул гъассда рагъ камулареб. 42. Хъизаналде гIемер семи буго хъизан данде базаби. 43. Хъизаналълъул бетIер – хъизаналълъул вехь, туххумалълъул бетIер – туххумалълъул вехь. 44. Хъизаналълъул гьуинлъи – рукъалълъул ххазина. 45. Хъизаналълъул гIайибал гIадамазе хъирщуге. 46. Хъизаналълъул лълъикIлъи буго гьитIиназ кIудиязул хIурмат гьаби, тIассан араб лълъикIлъи буго, кIудияз гьитIиназулги гьабуни. 47. Хъизаналълъул цо чияссда чIвараб гIайиб – хъизаналдаго чIвараб гIайиб, росдал цо чияссда чIвараб гIайиб – росдадаго чIвараб гIайиб. 48. Хъизаналълъулгун гьоркьоблъи бекиялда хIинкъараб хоно гIадин цIунизе кколебила. 49. Хъирим кьвагье, кIкIуй бетизегIан, ххвалчен кьабе, бекизегIан. 50. Хъирисс бараб чу хъирисс бараб чода лIулIадулеб. 51. Хъирмида месед рекъолеб, хьагида гъалай рекъолеб. 52. ХъирщутIасса хъабщутIе кканила. 53. Хъорссокидассан – хъирисс, хIалихьатидассан – хIалихьалъи. 54. Хъорссол букари тIагIуна, хIокIицца хъассани, гIадамассул ццин нахъ буссуна, берцинаб рагIи бицани. 55. Хъорщода лъун букIинеги тIагIел лълъикIаб бокьулеб. 56. Хъорщода лъураб меххалълъ гIадин, чи витIуларев. 57. Хъорщода сокIкIараб гIелму гIелму кколареб, гIелму букIине ккола каранда жаниб. 58. Хъубаб гIанкIуялълъ бацIцIадаб хоно гьабулареб. 59. Хъубаб иццул бацIцIадаб лълъим букIунареб. 60. Хъубаб ретIел чурун бацIцIалъула, хъубаб ракI ссунццаго бацIцIалъуларо. 61. Хъубаб хIориниссан бацIцIадаб лълъим чваххулареб. 62. Хъубухъун беге, хъалалълъан бекье. 63. Хъуй гIемерлъулеб, гIакълу дагьаб бугони. 64. Хъукь бекьараб бугIаялдасса ццудун бекьараб богIол накку лълъикIаб (хъукьаб бугIаялдасса ццудунаб сусур лълъикIаб). 65. Хъулухъ щварав падарассдассаги, гIи гIемерав тIомурассдассаги, лълъади ячине гIурав кьаналассдассаги цIунагийила. 66. Хъулухъал хисанагIан гIамал-ххассиятги хисарав. 67. Хъун реххараб чахъдае ччукIи захIмалъулареб, иман гьечIеб черххалда нич-намус букIунареб. 68. Хъурмицца хъурмил гIамал толареб. 69. Хъурмицца хъурмил гьан кунареб, гIадамасс гIадамассул гьан кваналеб. 70. Хъутаналда гIи тIагIани, бетIерлъи тIехIаб гъвалицца гьабулеб.

  • Кьерал

    Кьерал Кьерал ڨېرال Азаркьераб a#arperab ازارڨېراب - тысячецветный Ахх ссамулаб a{Samulab اخصامۇلاب - абрикосовый БагIараб bafarab باعاراب - красный БагIа-бакараб bafa-bakarab باعا - باكاراب - красноватый БагIарбайрахъулаб bafarbayra]ulab باعاربايراڅۇلاب - краснознаменный БагIаргьинаб bafarhinab باعارهێناب - алый БагIарккараб bafarKarab باعارڭاراب - красноватый БагIаркьераб bafarperab باعارڨېراب - красновато-розовый БагIаркIкIуяб bafarJuyab باعارڴۇياب - багряный БагIарсияб bafarsiyab باعارسێياب - красноватый БагIарцIулакьераб bafar`ulaperab باعارڝۇلاڨېراب - цвет красного дерева БагIарчараб bafarxarab باعارچاراب - с красными (или рыжими) пятнами БагIрагараб bafragarab باعراڬاراب - красноватый Бадиржанкьераб badir$anperab بادێرجانڨېراب - баклажановый БакъгIадаб baqfadab باقعاداب - солнечный Бакъулаб baqulab باقۇلاب - солнечный БацIитIогьилаб ba`iTohilab باڝێطۈهێلاب - лиловый БецIцIаб be~ab بېڞاب - темный БецIцIагIаб be~afab بېڞاعاب - белый с черным БецIцIбагIараб be~bafarab بېڞباعاراب - темно-красный, бордовый, малиновый БецIцIгIурччинаб be~furXinab بېڞعۇرڿێناب - темно-зеленый БецIцIккараб be~Karab بېڞڭاراب - тёмноватый БецIцIссурмияб be~Surmiyab بېڞصۇرمێياب - тёмно-коричневый БецIцIхъахIилаб be~]a\ilab بېڞڅاحێلاب - темно-синий БецIцIцIахIилаб be~~a\ilab بېڞڞاحێلاب - тёмно-серый Бидулкьераб bidulperab بێدۇلڨېراب - кровяной Билаб bilab بێلاب - яркий, светлый БилбагIараб bilbafarab بێلباعاراب - багровый Борояб boroyab بۈرۈياب - бурый Гвангъараб gwanvarab ڬوانغاراب - светлый Генулаб genulab كېنۇلاب - грушевый Гугьар лIугьунеб guhar /uhuneb كۇهار ڶۇهۇنېب - переливчатый ГурцIаб gur`am ڬۇرڝ اب - кофейного цвета, светло-коричневый ГъарцIцIидулаб var~idulab غارڞێدۇلاب - цвет облепихи (оранжевый) ГьацIцIукьераб ha~uperab هاڞۇڨېراب - медовый ГIазухъахIаб fa#u]a\ab عازۇڅاحاب - белоснежный ГIарцукьераб farcuperab عارښۇڨېراب - серебристый ГIинтIидулаб finTidulab عێنطێدۇلاب - шиповниковый ГIинтIитIогьилаб finTiTohilab عێنطێطۈهێلاب - розовый ГIодобкарулаб fodobkarulab عۈدۈبكارۇلاب - малиновый ГIонкIкIокьераб fonJoperab عۈنڴۈڨېراب - мышиный ГIубилаб fubilab عۇبێلاب - желтый ГIубилкьераб fubilperab عۇبێلڨېراب - желтоватый ГIурччинаб furXinab عۇرڿێناب - зеленый ГIурччинккараб furXinKarab عۇرڿێنڭاراب - зеленоватый ГIурччинсияб furXinsiyab عۇرڿێنسێياب - зеленоватый Жагадулаб $agadulab جاڬادۇلاب - вишневый ЖигIжигIдахIадулаб $if$ifda\adulab جێعحێعداحادۇلاب - цвет орхидеи ЗагIпиранкьераб #af_iranperab زاعفێرانڨېراب - шафрановый Зайтункьераб #aytunperab زايتۇنڨېراب - оливковый Зодилаб #odilab زۈدێلاب - небесный Зодилкьераб #odilperab زۈدێلڨېراب - голубой Зумрудкьераб #umrudperab زۇمرۇدڨېراب - изумрудный Икьукьидулаб ipupidulab ئێڨێڨێدۇلاب - розовый Кагьрудулаб kahrudulab كاهرۇدۇلاب - янтарный Канаб kanab كاناب - светлый, освещенный КанагIаб kanafab كاناعاب - коричневый с белыми пятнами КантIогьилаб kanTohilab كانطۈهێلاب - ярко-желтый КанчIаб kanzab كانڃاب - светлый КанчIбагIараб kanzbafarab كانڃباعاراب - ярко-красный КанчIгIурччинаб kanzfurXinab كانڃعۇرڿێناب - ярко-зеленый КанчIссурмияб kanzSurmiyab كانڃصۇرمێياب - светло-коричневый КанчIтIогьилаб kanzTohilab كانڃطۈهێلاب - ярко-жёлтый КанчIхъахIилаб kanz]a\ilab كانڃڅاحێلاب - ярко-голубой КанчIцIцIахIилаб kanz~a\ilab كانڃڞاحێلاب - светло-серый Кирпичкьераб kir_ixperab كێرفێچڨېراب - кирпичный КунчIараб kunzarab كۇنڃاراب - яркий Къагьвадулкьераб qahwadulperab قاهوادۇلڨېراب - кофейный Къвалаб qwalab قوالاب - пестрый, черный с белым Кьавудукьераб pawuduperab ڨاوۇدۇڨېراب - цвет ржавчины Кьераххараб pera{arab ڨېرخاراب - многоцветный Кьерукъаб peruqab ڨېرۇقاب - бледный, бесцветный, неяркий Кьер-кьераб qer-qerab ڨېر - ڨېراب - разноцветный КьертIураб perTurab ڨېرطۇراب - бледный Кьер гьечIеб per hezeb ڨېر هېڃېب - бесцветный, прозрачный Кьер ссвараб per Swarab ڨېر صواراب - выцветший КIанцухъаб (чIчIотIокьераб) jancu]ab (ZoToperab) گانښۇڅاب - коричневый КIкIубаб Jubab ڴۇباب - тёмный, смуглый КIкIуйдулкьераб Juydulperab ڴۇيدۇلڨېراب - дымчатый Ламадураб lamadurab لامادۇراب - морковный ЛахIбецIцIаб la\be~ab لاحبېڞاب - черный как сажа ЛахIчIчIегIераб la\Zeferab لاحڄېعېراب - совершенно черный как сажа Лълъолъокьераб :o;operab ڷۈڸۈڨېراب - льняной Мазгарулаб ma#garulab مازڬارۇلاب - бронзовый Маржанулаб mar$anulab مارجانۇلاب - коралловый Маххукьераб ma{uperab ماخۇڨېراب - железный МачIаб mazab ماڃاب - темно-серый Меседилаб mesedilab مېسېدێلاب - золотой Меседилкьераб mesedilperab مېسېدێلڨېراب - золотистый Мокьрокьераб moproperab مۈڨرۈڨېراب - персиковый Мочолкьераб moxolperab مۈچۈلڨېراب - цвет проса НакIкIигъотIолаб naJivoTolab ناڴێطۈهێلاب - пихтовый зеленый НакIкIукьераб naJuperab ناڴۇڨېراب - цвета тучи Пахьукьераб _a%uperab فاڮۇڨېراب - медный Ракьукьераб rapuperab راڨۇڨېراب - земляной Рас багIарав ras bafaraw راس باعاراو - рыжий (имеется ввиду цвет волос) Расмеседилаб rasmesedilab راسمېسېدێلاب - златорунный Рахъдакьераб ra]daperab راڅداڨېراب - цвет золы РахьхъахIаб ra%]a\ab راڮڅاحاب - как молоко белый РолIукьераб ro/uperab رېڶۇڨېراب - пшеничный Рохъдокьераб ro]doperab رۈڅدۈڨېراب - пепельный Румаб rumab رۇماب - пепельный Салукьераб saluperab سالۇڨېراب - песчаный Сонодулаб sonodulab سۈنۈدۇلاب - гранатный цвет Сумалодул аб sumalodulab سۇمالۈد ۇلاب - цвет циновки Ссвараб кьералълъул Swarab pera:ul صواراب ڨېراڷۇل - выцветший Ссурмакьераб Surmaperab صۇرماڨېراب - коричневый Ссурмияб Surmiyab صۇرمێياب - коричневый ТIанкIаххараб Tanja{arab طانگاخاراب - пятнистый ТIогьилаб Tohilab طۈهێلاب - желтый ТIогьилккараб TohilKarab طۈهێلڭاراب - желтоватый, кремовый ТIогьилкьераб Tohilperab طۈهێلڨېراب - желтый ТIогьокъаб Tohoqab طۈهۈقاب - малоцветочный ТIулакьераб Tulaperab طۇلاڨېراب - коричневый Харангидулаб {arangidulab خارانڬێدۇلاب - кленовый Ххарикьераб {ariperab خارێـڨېراب - цвет травы ХхергIурччинаб {erfurXinab خېرعۇرڿێناب - зелёный как трава Ххурмадулаб {urmadulab خۇرمادۇلاب - оранжевый ХъахIаб ]a\ab څاحاب - белый ХъахIилаб ]a\ilab څاحێلاب - синий ХъахIилккараб ]a\ilKarab څاحێلڭاراب - синеватый ХъахIилкьераб ]a\ilperab څاحێلڨېراب - синеватый ХъахIилсияб ]a\ilsiyab څاحێلسێياب - синеватый ХъахIилчараб ]a\ilxarab څاحێلچاراب - сине-пестрый ХъахIккараб ]a\Karab څاحڭاراب - беловатый ХъахIкьераб ]a\perab څاحڨېراب - беловатый ХъахIчараб ]a\xarab څاحچاراب - бело-пестрый Хъиликьераб ]iliperab څێلێڨېراب - цвет асфальта ХIатIукьераб \aTuperab حاطۇڨېراب - цвет глины ХIедукьераб \eduperab حېدۇڨېراب - цвет воска ХIетаб \etab حېتاب - рыжий (диалект) ХIотокьераб \otoperab حۈتۈڨېراب - цвет ковыля ХIулияб \uliyab حۇلێياب - бурый, рыжий Чараб xarab چاراب - пёстрый, пятнистый Чара-гъараб xara-varab چارا - غاراب - пёстрый, разноцветный, пятнистый Чарчараб xarxarab چارچاراب - пестренький ЧIчIегIераб Zeferab ڄېعېراب - черный ЧIчIегIербараб Zeferbarab ڄېعېرباراب - траурный ЧIчIегIерккараб ZeferKarab ڄېعېرڭاراب - черноватый ЧIчIегIеркьераб Zeferperab ڄېعېرڨېراب - черноватый ЧIчIегIеркIкIубаб ZeferJubab ڄېعېرڴۇباب - темноватый, смуглый ЧIчIегIеркIкIуяб ZeferJuyab ڄېعېرڴۇياب - темно-дымчатый ЧIчIегIерсияб Zefersiyab ڄېعېرسێياب - черноватый ЧIчIегIерчараб Zeferxarab ڄېعېرچاراب - черно-пестрый ЧIорбагIараб zorbafarab ڃېرباعاراب - яркокрасный, яркобурый ЧIчIотIокьераб ZoToperab ڄۈطۈڨېراب - коричневый ЧIчIвабахараб Zwaba[arab ڄواباخاراب - полосатый Шагьбулуталълъул кьер ^ahbuluta:ul per شاهبۇلۇتاڷۇل ڨېر - каштановый Щакъидулкьераб &aqidulperab ۺاقێدۇلڨېراب - фиолетовый ЦIаканаб `akanab ڝاكاناب - ярко-светлый ЦIулакьераб `ulaperab ڝۇلاڨېراب - древесный ЦIцIахIилаб ~a\ilab ڞاحێلاب - серый ЦIцIахIилккараб ~a\ilKarab ڞاحێلڭاراب - сероватый ЦIцIетIаб ~eTab ڞېطاب - фиолетовый (диалект) ЦIцIохъахIаб ~o]a\ab ڞۈڅاحاب - белый, белоснежный ЦIцIороссоролълъилкьераб ~oroSora/ilperab ڞۈرۈصۈرۈڷێلڨېراب - кукурузный -багIараб - bafarab باعاراب БилбагIараб bilbafarab بێلباعاراب – багровый ЧIорбагIараб zorbafarab ڃۈرباعاراب - яркокрасный, яркобурый бецIцI- be~- بېڝ БецIцIбагIараб be~bafarab بېڞباعاراب - темно-красный БецIцIгIурччинаб be~furXinab بېڞعۇرڿێناب - темно-зеленый БецIцIссурмияб be~Surmiyab بېڞصۇرمێياب - тёмно-коричневый БецIцIхъахIилаб be~]a\ilab بېڞڅاحێلاب - темно-синий БецIцIцIцIахIилаб be~~a\ilab بېڞڞاحێلاب - тёмно-серый канчI- kanz- كانڃ КанчIбагIараб kanzbafarab كانڃباعاراب - ярко-красный КанчIгIурччинаб kanzfurXinab كانڃعۇرڿێناب - ярко-зеленый КанчIссурмияб kanzSurmiyab كانڃصۇرمێياب - светло-коричневый КанчIтIогьилаб kanzTohilab كانڃطۈهێلاب - ярко-жёлтый КанчIхъахIилаб kanz]a\ilab كانڃڅاحێلاب - ярко-голубой КанчIцIцIахIилаб kanz~a\ilab كانڃڞاحێلاب - светло-серый -ккараб - Karab ڭاراب БагIарккараб bafarKarab باعارڭاراب - красноватый БецIцIккараб be~Karab بېڞڭاراب - тёмноватый ГIурччинккараб furXinKarab عۇرڿێنڭاراب - зеленоватый ТIогьилккараб TohilKarab طۈهێلڭاراب - желтоватый, кремовый ХъахIккараб ]a\Karab څاحڭاراب - беловатый ХъахIилккараб ]a\ilKarab څاحێلڭاراب - синеватый ЦIцIахIилккараб ~a\ilKarab ڞاحێلڭاراب - сероватый ЧIчIегIерккараб ZeferKarab ڄېعېرڭاراب - черноватый -къаб - qab قاب Кьерукъаб peruqab ڨېرۇقاب - бледный, бесцветный, неяркий ТIогьокъаб Tohoqab طۈهۈقاب - малоцветочный -кьераб - perab ڨېراب Азаркьераб a#arperab ازارڨېراب – тысячецветный Ахссамукьераб a{Samuperab اخصامۇڨېراب абрикосовый БагIаркьераб bafarperab باعارڨېراب - красновато-розовый БагIарбайрахъкьераб bafarbayra]perab باعاربايراڅڨېراب - краснознаменный БагIарцIулакьераб bafar`ulaperab باعارڞۇلاڨېراب - цвет красного дерева Бадиржанкьераб badir$anperab بادێرجانڨېراب - баклажановый Бидулкьераб bidulperab بێدۇلڨېراب – кровяной ГIарцукьераб farcuperab عارښۇڨېراب – серебристый ГIинтIидукьераб finTiduperab عێنطێدۇڨېراب - шиповниковый ГIонкIкIокьераб fonJoperab عۈنڴۈڨېراب - мышиный ГIубилкьераб fubilperab عۇبێلڨېراب – желтоватый ГьацIцIукьераб ha~uperab هاڞۇڨېراب - медовый Жагадулкьераб $agadulperab جاڬادۇلڨېراب - вишневый Зайтункьераб #aytunperab زايتۇنڨېراب - оливковый Зодилкьераб #odilperab زۈدێلڨېراب - голубой Кагьрудулкьераб kahrudulperab كاهرۇدۇلڨېراب - янтарный Кирпичкьераб kir_ixperab كێرفێچڨېراب - кирпичный Кьавудулкьераб pawudulperab ڨاوۇدۇلڨېراب - цвет ржавчины Къагьвадулкьераб qahwadulperab قاهوادۇلڨېراب – кофейный Кьер-кьераб per-perab ڨېر - ڨېراب - разноцветный КIкIуйдулкьераб Juydulperab ڴۇيدۇلڨېراب - дымчатый Ламадуркьераб lamadurperab لامادۇرڨېراب - морковный Лълъолъокьераб :o;operab ڷۈڸۈڨېراب - льняной Мазгарулкьераб ma#garulperab مازڬارۇلڨېراب - бронзовый Маржанулкьераб mar$anulperab مارجانۇلڨېراب - коралловый Маххукьераб ma{uperab ماخۇڨېراب - железный Меседилкьераб mesedilperab مېسېدێلڨېراب - золотистый Мокьрокьераб moproperab مۈڨرۈڨېراب - персиковый Мочолкьераб moxolperab مۈچۈلڨېراب - цвет проса НакIкIукьераб naJuperab ناڴۇڨېراب - цвета тучи Пахьукьераб _a%uperab فاڮۇڨېراب - медный Ракьукьераб rapuperab راڨۇڨېراب - земляной Рахъдакьераб ra]daperab راڅداڨېراب - цвет золы Ролълъукьераб ro/uperab رۈڷۇڨېراب - пшеничный Рохъдокьераб ro]doperab رۈڅدۈڨېراب - пепельный Салукьераб saluperab سالۇڨېراب - песчаный Сонокьераб sonoperab سۈنۈڨېراب - гранатный цвет Сумалодукьераб sumaloduperab سۇمالۈدۇڨېراب - цвет циновки Ссурмакьераб Surmaperab صۇرماڨېراب - коричневый ТIогьилкьераб Tohilperab طۈهێلڨېراب - желтый ТIулакьераб Tulaperab طۇلاڨېراب - коричневый Ххарикьераб {ariperab خارێـڨېراب - цвет травы ХъахIилкьераб ]a\ilperab څاحێلڨېراب - синеватый ХъахIкьераб ]a\perab څاحڨېراب - беловатый ХIедукьераб \eduperab حېدۇڨېراب - цвет воска ХIотокьераб \jtoperab حۈتۈڨېراب - цвет ковыля Хъиликьераб ]iliperab څێلێڨېراب - цвет асфальта ЧIчIегIеркьераб Zeferperab ڄېعېرڨېراب - черноватый ЧIотIокьераб zoToperab ڃۈطۈڨېراب - коричневый Шагьбулуткьераб ^ahbulutperab شاهبۇلۇتڨېراب - каштановый Щакъидулкьераб &aqidulperab ۺاقێدۇلڨېراب - фиолетовый ХIатIукьераб \aTuperab حاطۇڨېراب - цвет глины ЦIцIороссоролълъилкьераб ~oroSoro/ilperab ڞۈرۈصۈرۈڷێلڨېراب - кукурузный ЦIулакьераб `ulaperab ڝۇلاڨېراب - древесный -кIкIуяб - Juyab ڴۇياب БагIаркIкIуяб bafarJuyab باعارڴۇياب - багряный ЧIчIегIеркIкIуяб ZeferJuyab ڄېعېرڴۇياب - темно-дымчатый лахI- la\- لاح ЛахIбецIцIаб la\be~ab لاحبېڞاب - черный как сажа ЛахIчIчIегIераб la\Zeferab لاحڄېعېراب - совершенно черный как сажа -сияб - siyab سێياب БагIарсияб bafarsiyab باعارسێياب - красноватый ГIурччинсияб furXinsiyab عۇرڿێنسێياب – зеленоватый ХъахIилсияб ]a\ilsiyab څاحێلسێياب - синеватый ЧIчIегIерсияб Zefersiyab ڄېعېرسێياب - черноватый -чараб - xarab چاراب БагIарчараб bafarxarab باعارچاراب - с красными (или рыжими) пятнами ХъахIчараб ]a\xarab څاحچاراب - бело-пестрый ХъахIилчараб ]a\ilxarab څاحێلچاراب - сине-пестрый Чарчараб xarxarab چارچاراب - пестренький ЧIчIегIерчараб Zeferxarab ڿېعېرچاراب - черно-пестрый чIчIегIер- Zefer- ڃېعېر ЧIчIегIеркIкIубаб ZeferJubab ڄېعېرڴۇباب - темноватый, смуглый ЧIчIегIеркIкIуяб ZeferJuyab ڄېعېرڴۇياب - темно-дымчатый ЧIчIегIерчараб Zeferxarab ڄېعېرچاراب - черно-пестрый

  • qh | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    ТI T 1. ТIабкIиниб ххинкI букIаго, ххарбиде вуссунарев, Хъабиниб рахь букIаго, гъуд кодосса биччачIев. 2. ТIавус зодобе боржуна, гIункIкI ракьулIе лIугьуна. 3. ТIавус тIавусалда цадахъ, гъеду гъадида цадахъ. 4. ТIагъур бахъеян витIани, бетIер къотIун вачIунев. 5. ТIагъур баччизе гуребила бетIер бижараб, ургъизейила. 6. ТIагъур лъунщинав чи вукIунаро, чоххтIо къанщинай чIчIужу йикIунаро. 7. ТIагъур цIун хьаралълъусса тIагъур цIураб гурони бачIинчIо. 8. ТIагIам гьечIеб квен, цIцIам банилан, тIагIамлъиларо. 9. ТIад базегIан чIвадан букIараб батани, тIад бан ххадуб рукъ лIугьунеб. 10. ТIад гьабураб куйдасса кодобе кьураб хIоржого лълъикI. 11. ТIад гьир лъезе къваригIараб меххалълъ, хIамида кьабуларебила, кьинкΙулебила. 12. ТIад квер бахъани, катицца нилIее маргьа бицуна, течIони, хъарссула. 13. ТIад налъи ккун, чи рихунгеги, чед тIагIун, гьобол рихунгеги. 14. ТIад рекIараб чол квелълъ кквезеги лъазе кколебила. 15. ТIадаб гуреб гьабуни, гьабизе кколеб бегулеб. 16. ТIадагьаб чвантидасса бакIаб гьир гьечIеб. 17. ТIадго арав гьоболги лълъикIго кьолеб микьирги. Абиялълъе кьучIчI лъун буго микьир бичизе чияр росулIе арав Ххирада тIассан. Гьеб росдал реэдиялълъул, хIурмат гьабун кIалъаялълъул рагIи букIун буго “ххира”. Цо-цояз, ххассго херал руччабаз, гьикъулеб букIун буго, микьир кин кьолеб, дир ххирайилан. Ххираццаги “жив лъалел гIадамазе” микьир чIобого кьолеб букIун буго. Гьанже гьаб аби хIалтIизабула, нилIецца гьабураб гIаданлъи гIадаллъилъунги рикIкIун, нилI кваназе цоги хIалихьатав чи лIугьараб меххалълъ. 18. ТIадго кквечIев цIцIогьор гурев. 19. ТIаде валагьарассе – рахъу, бухъулессе – хъиру. 20. ТIаде гьобол къотIугеги, гьабихъе нух къосунгеги. 21. ТIаде къо ккани, къоркъолги бацI лIугьунеб. 22. ТIаде къо ккезегIан кIалалълъ гьури кколаресс, тIаде къо ккараб меххалълъ, горбода бетIер кколареб. 23. ТIаде лълъим бачIунареб хIор ххеххгого къунеб. 24. ТIаде хъвачIого, ракьалдасса чияссул хIал хьоларебила. 25. ТIаде цоги гъеду бачIани, гъоркь букIараб боржунеб гIадат. 26. ТIаде цIцIанагIан гIемерлъулебги ургъел, тIасса бачахъанагIан дагьлъун унебги ургъел. 27. ТIаде чи лъаларила, чараб гьой лъаларила (гьабулеб ишалълъе ххеххлъи гьабейила...). 28. ТIадегIан ругезул хIурмат лълъиццаго цIунулебила, хIурмат цIунейила гъоркьегIан ругезулги. 29. ТIадежоялъила мискинчи чIвалев. 30. ТIадлъи милк гуро. 31. ТIаждал хвах бихъун толев, тIаргъида рукъи балев. 32. ТIажуги ретIунилан, тIагъурги лъунилан, бихьинчи лIугьунарев. 33. ТIаладухъа гъоркье гIарац баниги, чIчIужуялълъ кквечIеб рукъ бечелъулареб. 34. ТIалил найицца гIадин, дуццагоги кваназе, чияеги кьезе гьабе дуниял. 35. ТIамах гъунилан, гъветI бакъвалареб. 36. ТIансса ссурмияй, салмаг гвангъарай. 37. ТIанчIи ругеб гъадие гъоссол бутIа щолареб. 38. ТIанчIиги гьарила квешав чиясс, ханалги гьарила. 39. ТIанчIиги ханалги гьарулел ратила. ГIурус тIаде бахараб, гьез магIарухъе болъонги бачун бачIараб заман букIун буго. МагIарулал кидаго жидеда бихьичIеб хIайваналда тамашалъун рукIун руго. Цоясс цогияссда гьикъун буго - “ТIанчIидай гьалълъ гьарула, ханалдай?” Дандеясс жаваб кьун буго - - Куц лълъикIаб гьечIо, тIанчIиги гьарулел ратила, ханалги гьарулел ратила. Гьессали тIанчIиги ханалги гьарилаян, магIарулазда гьоркьоб гьаб аби квешав чияссул хIакъалълъулI хIалтIизабула. 40. ТIанчIил гьоцIцIо гьуинабила. 41. ТIаргъил борххалъиялълъ гуребила чияссул тIадегIанлъи борцунеб. 42. ТIарцIцIаб куялдасса керчаб гьой лълъикIаб. – ТIасса лIугьа! Дур букIин лъарабани, бикъилароан! – ВахI, дир букIинни лъан батиларин, дурго гуреблъигIагийищ лъачIеб? 43. ТIассан бараб рукъи тIассан ххолеб. 44. ТIахьал гIабдалзабазе гурелила хъвалел. 45. ТIегь балареб гъотIоде наялги руссунарел. 46. ТIегь батани, тIун чияе кье, гIагIа батани, чияда бихьилалде, тIаде ракь хъвай. 47. ТIегь гIемералдасса гъветI тIамах гIемераб лълъикIаб. 48. ТIегь гIурдада берцинаб. 49. ТIегьги ххерги бижилалде, лълъимги ракги бижарабила. 50. ТIегьалареб гъотIода пихъ бижулареб. 51. ТIекъав, тIикъвамагIал чIваниги, хъущтIулев. 52. ТIекъалда тIад рекъоге, къурассде вортанхъуге. 53. ТIекълъи ккедал абула илбисалълъ батилилан, кицини букIуна мунго дуццагойилан. 54. ТIелекье ГIалибулат гIадин. ГIалибулат вукIун вуго ххунздерил наибассул нукар. Цо къоялълъ наибасс ГIалибулатида абун буго метер мун ТIелекье ине кколилан. Щай витIулев вугевали бицун букIун гьечIо. Нахъиссеб къоялълъ радакь вахъун арав ГIалибулат, ТIелекьеги щун, наиб вегаралълъусса вахъиналде Ххунзахъе тIад вуссун вуго. 55. ТIепалодул щибаб мугьалда бугебила алипалълъул ххатIги гIетIул тIириги. 56. ТIеренаб бакI бихьунила кварги тIолеб. 57. ТIеренаб хьвацIцIил щулалъиялдасса цIунаги. 58. ТIеренлълъеда – лълъетIахъан, шагьра нухда – палугьан. 59. ТIехх кьурасс чехь бихъана, чед кьурасс бер бахъана. 60. ТIехI бараб ябуялда лIулIадулеб батунилан, таманчаги речIчIун, гIандиссесс жиндирго чу чIварабила. 61. ТIехI барассе рас кисса, гIи гьечIессе квас кисса? 62. ТIехІасс тIагъур хъубухъулеб, тIадерахъи баралълъ гьумер баххчулеб. 63. ТIидул ххинкIал гьаруге, гьацIцIулIе цIцIам тIамуге. 64. ТIил – мугъалда, рагIи – бадибе (ТIил мугъалда лълъикIабила, рагIи бадибе лълъикIабила). 65. ТIилал махI бахъинабичIого, катицца рахь толареб. 66. ТIилихъ къали кьурабила, гъалдибералълъухъ рикьи кьурабила. – Аб тIил щай, гIундулххалат, гьадигIан ххираго босараб? – ТIил гьечIого, дун тIубаларо. Гъалдибер гьечIониги, гьирихъ хъвадизе бегьула. 67. ТIимугъ ххинаб бокьун, чахъаби рихун. 68. ТIинаб кIодо гьабуге, ккечIеб тIаде босуге. 69. ТIингъида рукъи къохьол рекъола. 70. ТIингъилI векьарани, гордилI лъилъарула. 71. ТIину гьечIеб гьагьинире гьарудуге. 72. ТIирикI-тIирикIан ракI бугев мун, рекIетIа саву ккарай дун. 73. ТIирун чIчIани, чияссе мегIерги мутIигIлъулеб. 74. ТIогьоде хьвадулареб найицца гьоцIцIо гьабулареб. 75. ТIогьол цIураб авлахъалдасса ракул цIураб бокьобе хIайвангицин буссуна, гьундузухъе мун щай вуссунарев? 76. ТIогьолI на гIадавги вукIуневила чи, наязда гъорлI кьужна гIадавги вукIуневила. 77. ТIокъо-къоноялълъ жаниве вачарав чи чанги вукIунев. 78. ТIокIаб боцIцIуцца бер бахъулареб. 79. ТIокIабги дуе гьобо базе бакIищила къваригIун бугеб? (щиб кьуниги, щиб гьабуниги гIоларев чияссде). 80. ТIоларев гьудулассда бихIунареб рагIи абуге. 81. ТIолго дунял ссверана, алжан рокъоб батана. 82. ТIологIи бахъулессе – лахI, хIажатххан бахъулессе – махI. 83. ТIом чIартилав, ракI квасулав. 84. ТIоноцIцI букаригун, наку хъассуге. 85. ТIор бищун, мугь кванан, жий йиццалъарай, Налъи бецIулаго, жий тIеренлъарай. 86. ТIор бакIлъани, гIодобе къулула, чи бечелъани, эххеде валагьула. 87. ТIор чIобогояб хIалухъин ххалатаб букIуна, бетIер чIобогояв чи чIухIарав вукIуна. 88. ТIоралда тIор лъуни, гул лIугьуна. 89. ТIотIода хъублъи батула, найида тIегь батула. 90. ТIотIоде гIарада кьвагьулареб. 91. ТIотIоцца малал ран, на букIинаро, ихдал гъотIодасса тIегь босичIого. 92. ТIох борлIун баниги, гIолареб гIарац! 93. ТIохда гьоло гурев, гьоцIцIиб лал гурев. 94. ТIохде рахине кIкIухIалал рохьоре ине ккола. 95. ТIоххол гьоболассдассаги тIоге, гьанал гIагарлъиялдассаги тIоге. 96. ТIохIол цIураб бетIер букаричIого букIинищила. 97. ТIохIоцца бетIер квараб хIамида щайила божулев, гIазугIан бетIер хъахIлъарав жинда щайила божулареван абурабила Мала Нассрудиницца мадугьалассда. ТIоццебе тамашаяблъун букIунеб жо нахъа гIадатлъун лIугьун унеб. ТIоццебессеб рахъида барабила букIунеб хурул (рекьул) берцинлъи. ТIоццебессеб соналълъ бугIаги хIунчулей, кIиабилеб соналълъ гьолоцин хIунчуларей (ЦIидалълъго раса-цIцIалкIу – магIида). Аби буго цIияй бахIаралълъул хIакъалълъулI. МагIарулазул гIадат букIана бекьулаго пурццихъа тIад ххутIараб гьоло тIилицца хIунчулеб, тIил тункун баххчизабулеб. Гьаб кици хIалтIизабула нусал, тIоццере гIадин, нахъа цIакъал рукIунарилан абураб магIнаялда. 98. ТIоццее гьаюрай яс – ццудун бекьараб пурчIина. 99. ТIоццее ячаралда рекъечIевила, кIиабизе ячаралда рекъечIевила, анцIила цоабизе ячарай бищунго къадарай хьихьизе ккарайила. 100. ТIоццеессей чIчIужу – Аллагьасс кьурай, кIиабилей – чияцца кьурай, лъабабилей – щайтIаналълъ кьурай. ТIорщел оцонибе бай. Мадугьаласс мадугьалассда гьарарабила лалде оц биччаян. Ссвакван бугилан гьесс биччачIебила. Цо къоялълъ оц биччачIев мадугьалги вачIаравила гьав цояссда асскIове, тIорщел базе къандалъо кьеян гьарун. Ассги абурабила оцонибе баян. Гьалълъул цоги бицуниб куцал руго - «АбухIанипацца хIама биччачIони, ХIанукацца оц биччаларо», «МалахIосен ахIарав ахIе, ХIункърае кьурассе кье», «Аниссан бохх бегьичIони, боххссан ратIа бегьуларо», «Далалда гъоркь абизе лъараб гIадин, мималда тIад абизеги лъазе ккола». 101. ТIорщел цIуна-къай, царгъиниб гъвар-гъвари бахъиналде, гIарац цIуна-къай, чвантиниб гьури бахъиналде. 102. ТIуралълъубе лълъим унеб, чIваралълъубе магI унеб. 103. «ТIура!» – ян гIанкIкIида, «Гьа!» – ян царада. 104. ТIуркIуларев гурони бергьунарев. 105. ТIурун унеб царал рачIчI сабаблъунги кколебила гьудул-гьалмагълъиялда гьоркьоб дагIба-къецц. Тира-ссверизе вахъарав киго гьалмагъассда цер бихьанила. Цояв гьалмагъасс цер хIинкъизе гьаракь гьабунила. ХIинкъараб цер, бекерухъе лъарги кIанцIун, тIурун анила. Гьалмагъасс гIажаиблъи гьабунила гIебаб лъар царада кIанцIизе кIвеялда. Цогияв гьалмагъасс абунила, кIанцIизеяли кIанцIанин гьеб, лъарални доб рагIалде щолаго, гьелълъул рачIчI лълъадалI ччунилан. Валлагь, ччунилан ав, валлагь ччучIилан дов, лълъикIабго дагIба-къецц кканила гьезда гьоркьоб. Гьеб сабаблъун ракIхвейгицин кканила. Анила чанго сон. Цо гIодорчIчIеялда гьазул цояссда ракIалде щванила доб царал рачIчI сабаблъун гьазда гьоркьоб ккараб дагIба-къецц. Дандеясс абунила, валагьин, кигIан дуе бокьаниги бокьичIониги, доб лъар кIанцIулелълъул царал рачIчI лълъеда хъван букIанилан. Ав жиндирабго ккун чIчIанила, тIарамагъадаги, цIидассан цоцазулгун ракIалги хун, ратIалъанила гьалмагъзаби. 106. ТIутI батани, боржа, чIчIетI батани, кIанцIе. 107. ТIутIалги тIаделъугеги гIемерал жал.

  • chch | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    О o Оборай елъулейила, хъахIба гIодулейила. Огь! – ан абизе ккараб къо бачIунгеги. Огь, бочIораб «ворчIами», чи вихьун, гаргадулеб; огь, бочIораб «ворчIами», чи вихьун, буцIцIун чIчIолеб. Огь, гъарим цого чахъу, чундузул болIе ккараб, Чабххил лълъим гьекъечIого, зумзумилан къеркьолеб. Огь, мун хваяв херав чи, гъассда рукIел ссурарав; Огь, мун хваяв херав чи, хIарччда кванай ссурарав; Огь, мун хваяв херав чи, босноб регел ссурарав! (Херал чагIаз, херлъиялълъул квешлъи бицун, абулел рагIаби). Огь, мун чIунтугеяб ГIандимегIер, тIагъургIанаб накIкI лъуниги, зобго цIураб цIцIад балеб. Огь, баркаман БергъубакI, пирпилаго цIа бакулеб, цIадабе реххун, пер бежулеб! Огь, эбелалълъул ракI, эбелалълъул ракI! Огьогьоялълъ гьорчIо кколаребила. Ордекалълъул тIанчIида хханинибго лъалебила лълъим. Охолисса бекьичIеб ххаслихъе бачIунареб (лъилъулареб). Охолисса гьабичIеб ххаслихъе батулареб. Охолисса карщ лълъама, ххаслихъе ххинкIал чIахIа. Оц бикъидал, къоно тIамурав, къотIнове лIугьиндал, хьитал рукъарав. Оц бикъун ххадуб тIамураб къанил пайда щиб? Оц бихьун, рихьи бай, басиялда гIурдул рай. Оц гьекъон бахъинегIанассеб заманалълъ лъалареб жо гьабизегIан, сордо-къоялълъ лъалеб жо гьабизе бигьаябила. Оц гьечIев хIаликъав, хIама гьечIев рилълъакъав. Оц гьечIессул рекьи хIалакъаб. Оц гьечIессул хур кIудияб, хIама гьечIессул гьир кIудияб. Оц гьечIессул хIалтIи бакIаб, хIама гьечIессул гьир бакIаб. Оц гьечIессухъе оцги биччаге, хIама гьечIессухъе хIамаги биччаге. Оц гIуниги – бече. Оц гIуниги – гIолохъан, гIала гIуниги – тагьи. Оц гIураб меххалълъ, гIинтIизеги ккогеги, гIолохъанчи гIураб меххалълъ, гIакълу малълъизеги ккогеги. Оц кьун, барщизарула, хIелеко кьун, рекъезаруларо (Шагьи кьун, барщизаруге, оц кьун, рекъезаре). Оц кьурул рагIалде къайгун, хIамида ургъел чIвалеб. Оц кIанцIизе кватIани, гIака кIанцIулеб. Оц лIугьунеб жо бачидаго лъалебила. Оц лIугьунеб жоялълъул лIар бегIераб букIуна. Оц мацIцI лъалесс бикъун батаги. ВуцIцIун чIчIарав чияссул цIцIогь тIатIинчIого ххутIизеги бегьула, гIемерни чвархъолев кIалачол балъголъи тIатинчIого, къватIибе реххичIого ххутIуларо. Гьединлъидал абула цIцIогьорассул хIакъалълъулI гьал рагIаби. Гьалълъулго абулеб куц ккола: «МацIцI лъаларев цIцIогьор хваги, цIцIар лъаларев тушман хваги», – ян абурабги. (ЦIцIар лъаларев тушман вуго балъгояв тушман). Оц тIураниги, Марямил гIайиб, релълъ беканиги Марямил гIайиб (Оц тIураниги – Марям, релълъ беканиги – Марям). Оц хвани – гьан, гьоко хвани – цIул. Оц хваниги, хур ххутIулеб, хур хваниги, ракь ххутIулеб. Оц хIалакълъичIони, хъизан гIорцIцIулареб. Оцаз гьабураб чоцца, рииялълъ гьабураб ххаселалълъ кваналебила. Оцал – магIарда, МахIама – рагIдукь. Оцал тIуричIони, тIегь балареб, тIаде ракь хъвачIони, хур бачIунареб. Кици буго некIссияб. НекIо умумуз, “оцбай” абураб ихдалил рекьул байрам тIобитIулаго, гьенир гьарулаан цIакъго тIассан ккарал гIадатал. Гьезда гьоркьоссан цояб букIана хьон хьазе, рекьуда байбихьизе рахъарал херал чагIазде, гьадал рагIабиги ахIулаго, тIаде ракь хъвалеб, росдал гIиссинлъиги ххадуб тIамун, оцал тIуризабулеб гIадат. Оцода бече гьабеянги абуге, гIака гьакидаги баге. Оцода гъоркь бече балагьулареб. Оцодаги букIунеб хIал, хIамидаги букIунеб жан. Оцол гIадаб габуралълъул, тIотIол гIадаб бетIералълъул. Оцол лIаран хIамил гIин ккоге. Оцол тIомол бицинчIого, тIомохьитазул бицунге. Оцол тIомониб бачил ракI лъурав. Оцол хъири бахъинчIони, магIил хъуй бахъунареб. Оцол, хIамил хIисабгьечI, хIамикIартил бетIергьан. Оцолаб босе, басидулаб те. Оцоцца гIанассеб хIалтIи гьабулев, хIамицца гIанассеб къайи баччулев. Оцоцца цIцIалеб букIаго, гьоко ссвакалареб. Оц хъвезеги бокьун гьечIо, гIака бичизеги рес гьечIо.

  • МагIарухъ мухъазул рикьи

    МагIарухъ мухъазул рикьи.Мухъал, шагьарал, росаби магIарул мацIцIалда абулеб куц МагIарухъ мухъазул рикьи mafaru] mu]a#ul ripi ماعارۇڅ مۇڅازۇل رێڨێ Анжиб шагьармухъ an$ib ^aharmu] انجێب شاهارمۇڅ Шагьар ^ahar شاهار Анжиб an$ib انجێب Гьен hen هېن Баркатгьенуб (Ленинкент) barkathenub باركاتهېنۇب Шамхалгьенуб ^am{alhenub شامخالهېنۇب Сулахъ sula] سۇلاڅ Самандар иб samandarib ساماندارێب ЦIияб Кахулаб `iyab ka{ulab (ЦIияб Кахулай) ڝێياب كاخۇلاب Азайниб a#aynib (Таргъуб tarvub ) ازاينێب (تارغۇب) Албуриб alburib (Албурикент) البۇرێب Кахулаб ka{ulab (Кахулай) كاخۇلاب Росу rosu رۈسۇ Талгиб talgib (Талги) تالڬێب БагIарбодухъ bafarbodu] (Красноармейское) باعاربۈدۇڅ Багьадуриб bahadurib (Богатыревка) باهادۇرێب Гьобохъ hobo] (Шамхал-Термен) هۈبۈڅ ЦIияб Хушатиб `iyab {u^atib ڝێياب خۇشاتێب ЧIчIинкIиллъуда Zinjil;uda ( Чечен чIчIинкIиллъи) ڄێنگێلڸۇدا БагIарухъ шагьармухъ bafaru] ^aharmu] باعارۇڅ شاهارمۇڅ Шагьар ^ahar شاهار БагIарухъ bafaru] (Кизлар) باعارۇڅ Гьен hen هېن ГIолахъ fola] عۈلاڅ Маххул нухбикь ma{ul nu[bip №17 ماخۇل نۇځبێڨ ۱۷ Гелбахъ шагьармухъ gelba] ^aharmu] ڬېلباڅ شاهارمۇڅ Шагьар ^ahar شاهار Гелбахъ gelba] ڬېلباڅ Гьен hen هېن Байитухъ bayitu] بايێتۇڅ ЦIияб Сулахъ `iyab sula] ڝێياب سۇلاڅ Росу rosu رۈسۇ Басрияб Байитухъ basriyab bayitu] باسرێياب بايێتۇڅ Шагьар ^ahar شاهار БетIерколоб beTerkolob (Избербаш) بېطېركۈلۈب Каспиколоб kas_ikolob (Каспийск) كاسفێكۈلۈب Салануб salanub (Южносухокумск) سالانۇب Салахъ sala] (Хасавюрт) سالاڅ ЦIадухъ `adu] (Дагестанские огни) ڝادۇڅ Чориб xorib (Дербент) چۈرێب Шурагьаб ^urahab (Буйнакск) شۇراهاب an$ib bafaru] gelba] Агъул мухъ avul mu] اغۇل مۇڅ Буршагъиб росдал бо bur^avib rosdal bo بۇرشاغێب رۈسدال بۈ Буршагьиб росу bur^avib rosu بۇرشاغێب رۈسۇ Арсугъиб росу arsuvib rosu ارسۇغێب رۈسۇ Гъудгъулиб росдал бо vudvulib rosdal bo غۇدغۇلێب رۈسدال بۈ Гъудгъулиб росу vudvulib rosu غۇدغۇلێب رۈسۇ Мисиб росу misib rosu مێسێب رۈسۇ ГIамухъ росдал бо famu] rosdal bo عامۇڅ رۈسدال بۈ ГIанкIлухъ росу fanjlu] rosu عانگلۇڅ رۈسۇ ГIамухъ росу famu] rosu عامۇڅ رۈسۇ ЦIирхьеб росу `ir%eb rosu ڝێرڮېن رۈسۇ Шариб росу ^arib rosu شارێب رۈسۇ Дулдугъ иб росдал бо dulduvib rosdal bo دۇلدۇغێب رۈسدال بۈ Дулдугъиб росу dulduvib rosu دۇلدۇغێب رۈسۇ ЯругIиб росу yarufib rosu يارۇعێب رۈسۇ Гъвааб росу vwaab rosu غوائاب رۈسۇ Кехъуниб (Буркиханиб) росу ke]unib rosu كېڅۇنێب رۈسۇ Курагъиб росдал бо kuravib rosdal bo كۇراغێب رۈسدال بۈ Курагъиб росу kuravib rosu كۇراغێب رۈسۇ ХIудигъиб росу \udivib rosu حۇدێغێب رۈسۇ ПитIиб росу _uTib rosu فێطێب رۈسۇ РичIаб росдал бо rizab rosdal bo رێڃاب رۈسدال بۈ РичIаб росу rizab rosu رێڃاب رۈسۇ Бадухъ росу badu] rosu بادۇڅ رۈسۇ Типигъиб росу ti_ivib rosu تێفێغێب رۈسۇ Хьургъиб (Чираг) росу %urvib rosu ڮۇرغێب رۈسۇ Аххди б (Аххцагьиб) мухъ a{dib (a{cahib) mu] اخد ێب (اخښاهێب) مۇڅ Ахд иб (Ахцагьиб ) тахросу a{dib (a{cahib) ta{rosu اخدێب (اخښاهێب) تاخرۈسۇ Ахдиб (Ахцагьиб) росдал бо a{dib (a{cahib) rosdal bo اخدێب (اخښاهێب) رۈسدال بۈ Ахдиб (Ахцагьиб) росу a{dib (a{cahib) rosu اخدێب (اخښاهێب) رۈسۇ Къурукалиб росу qurukalib rosu قۇرۇكالێب رۈسۇ Къутунухъ росу qutunu] rosu قۇتۇنۇڅ Хекемиб росу {ekemib rosu خېكې مێب Гудумиб росу gudumib rosu ڬۇدۇمێب رۈسۇ Жабаб росу $abab rosu جاباب رۈسۇ Зирихъ росу #iri] rosu زێرێڅ رۈسۇ КъакIариб росу qajarib rosu قاگارێب رۈسۇ Калукиб росу kalukib rosu كالۇكێب رۈسۇ Луткуниб росдал бо lutkunib rosdal bo لۇتكۇنێب رۈسدال بۈ Луткуниб росу lutkunib rosu لۇتكۇنێب رۈسۇ ЦIияб Ушуриб росу `iyab u^urib rosu ڝێياب ئۇشۇرێب Сумугъулиб росдал бо sumuvulib rosdal bo سۇمۇغۇلێب رۈسدال بۈ Сумугъулиб росу sumuvulib rosu سۇمۇغۇلێب رۈسۇ Мичегьиб росу mixehib rosu مێچېهێب رۈسۇ Ухулиб росу u{ulib rosu ئۇخۇلێب رۈسۇ Пияриб росу _iyarib rosu فێيارێب رۈسۇ Хинаваб росу {inawab rosu خێناواب رۈسۇ Хуругиб росдал бо {urugib rosdal bo خۇرۇڬێب رۈسدال بۈ Хуругиб росу {urugib rosu خۇرۇڬێب رۈسۇ Гъугъвезиб росу vuvwe#ib rosu غۇغوېزێب رۈسۇ Ялахъ росу yala] rosu يالاڅ رۈسۇ БагIарухъ мухъ bafaru] mu] باعارۇڅ مۇڅ БагIарухъ таххшагьар bafaru] ta{^ahar باعارۇڅ تاخشاهار ГIабранухъ росдал бо fabranu] rosdal bo عابرانۇڅ رۈسدال بۈ ГIабранухъ (Аверяновка) росу fabranu] rosu عابرانۇڅ رۈسۇ Гъоркьросу (Епимовка) росу vorprosu غۈرڨرۈسۇ ГIалискандиб росдал бо faliskandib rosdal bo عالێسكاندێب رۈسدال بۈ ГIалискандиб росу faliskandib rosu عالێسكاندێب رۈسۇ Сангишиб росу sangi^ib rosu سانڬێشێب رۈسۇ КIудияб ГIаршиб росдал бо judiyab far^ib rosdal bo گۇدێياب رۈسدال بۈ КIудияб ГIаршиб (Большая Арешевка) росу judiyab far^ib rosu گۇدێياب عارشێب رۈسۇ МакарилI росу makari/ rosu ماكارێڶ رۈسۇ Жоккоб (Калинина) росу $oKob rosu جۈڭۈب رۈسۇ БагIараб (Красное) росу bafarab rosu باعاراب رۈسۇ БахьмутIа росдал бо ba%muTa rosdal bo باڮمۇطا رۈسدال بۈ БахьмутIа (Бредихинское) росу ba%muTa rosu باڮمۇطا رۈسۇ Мархьуда (К. Марксил росу) росу mar%uda rosu مارڮۇدا رۈسۇ Къацараб (Малое Казыревское) росу qacarab rosu قاښاراب رۈسۇ ЦIадаб росдал бо `adab rosu ڝاداب رۈسدال بۈ КIудияб ЦIадаб (Болшезадоевское) росу judiyab `adab rosu گۇدێياب ڝاداب رۈسۇ ГьитIинаб ЦIадаб (Малая Задоевка) росу hiTinab `adab rosu هێطێناب ڝاداب رۈسۇ МалагIалиб росу malafalib rosu مالاعالێب رۈسۇ ЦIвакухъ (Новогладовка) росу `waku] rosu ڝواكۇڅ رۈسۇ Бурумаб росу burumab rosu بۇرۇماب Парсида (Персидское) росу _arsida rosu فارسێدا Хьунада росдал бо %unada rosdal bo ڮۇنادا رۈسدال بۈ Хьунада (Брянск) росу %unada rosu ڮۇنادا رۈسۇ ЦIияб Чарчариб росу `iyab xarxarib rosu ڝێياب چاچانێب رۈسۇ ЧчугIидухъ (Брянский рибзавод) росу Xufidu] rosu ڿۇعێدۇڅ رۈسۇ Ццебехъ росдал бо Cebe] rosdal bo ڛېبېڅ رۈسدال بۈ Ццебехъ (Вперед) росу Cebe] rosu ڛېبېڅ رۈسۇ Гвангъухъ (Заря Коммун) росу gwanvu] rosu ڬوانغۇڅ ГIорхъидулI росдал бо for]idu/ rosdal bo عۈرڅێدۇڶ رۈسدال بۈ ГIорхъидулI (Кардоновка) росу wi]rib rosu عۈرڅێدۇڶ رۈسۇ Сурахъ (Некрасовка) росу sura] rosu سۇراڅ رۈسۇ ЦIихьулаб (Новонадеждовка) росу `i%ulab rosu ڝێڮۇلاب رۈسۇ КIахъануб (Кохановское) росу ja]anub rosu گاڅانۇب رۈسۇ ЦIиябросу росдал бо `iyab rosdal bo ڝێيابرۈسدال بۈ Шадлихъ (Юбилейное) росу ^adli] rosu ڮۇمێلاب رۈسۇ Шагьрахъ росу (Пригородн ое) ^ahra] rosu شاهراڅ ۈسۇ ЦIиябросу (Новое) `iyab rosu ڝێيابرۈسۇ РакълилI (Мирное) росу raqli/ rosu راقلێڶ رۈسۇ Ахакь (Советское, Садовое) росу a[ap rosu اځاڨ ر ۈسۇ ЦIцIалухъ (Школьное) росу ~alu] rosu ڞالۇڅ رۈسۇ Мухьдахъ (Пролетарское) росу mu%da] rosu مۇڮداڅ رۈسۇ Инкъилаб (Октябрьское) росу inqilab rosu ئێنقێلاب رۈسۇ РикIкIадаб (Дальнее) росу riJadab rosu رێڴاداب رۈسۇ Хужалросо росдал бо {u$alrosu rosdal bo خۇجالرۈسۇ رۈسدال بۈ Хужалросо (Косякино) {u$alrosu خۇجالرۈسۇ Чирмахъ (Бондареновское) росу xirma] rosu چێرماڅ رۈسۇ МикагIиб (Михеевское) росу mikafib rosu مێكاعێب رۈسۇ Рекьиб (Первомайское) росу repib rosu رېڨێب رۈسۇ БагIархъалиб (Первокизлярское) росу bafar]alib rosu باعارڅالێب Шомелиб росдал бо ^omelib rosdal bo شۈمېلێب رۈسدال بۈ Шомелиб (Крайновка) росу ^omelib rosu شۈمېلێب Мангида (Мангул-авул) росу mangida rosu مانڬێدا رۈسۇ ЯгIкъубросу (Коллективизатор) yafqubrosu ياعقۇبرۈسۈ Гумихъ (Судоремонтная Техническая Станция) росу gumi] rosu ڬۇمێڅ رۈسۇ ТIетIелиб (Лопуховка) росу TeTelib rosu طېطېلێب رۈسۇ ЦIияб Теркиб росу `iyab terkib rosu ڝێياب تېركێب Сузухъ (Суюткино) росу su#u] rosu سۇزۇڅ رۈسۇ ЧчугIихъабазул росу (Красный Рыбак) Xufi]aba#ul rosu ڿۇعێڅابازۇل رۈسۇ ЦIияб БахьутIа (Бахтемир) росу `iyab ba%uTa rosu ڝێياب باڮۇطا رۈسۇ Басрияб Теркиб росу basriyab terkib rosu باسرێياب تېركێب رۈسۇ БагIарбодухъ росдал бо bagarbodu] rosdal bo باعاربۈدۇڅ رۈسدال بۈ Хужазухъ (Жданова) росу {u$a#u] rosu خۇجازۇڅ رۈسۇ Бакъбаккукь (Красный Восход) росу baqbaKup rosu باقباڭۇڨ رۈسۇ Хважаколоб (Имени Шаумяна) росу [wa$akolob rosu خواجاكۈلۈب رۈسۇ Жагиб (Рыбалко) росу $agib rosu جاڬێب رۈسۇ ГIорданахъ (Заречное) росу fordana] rosu عۈرداناڅ رۈسۇ Лълъалъадухъ (опытно-мелиоративная станция) росу :a;adu] rosu ڷاڸادۇڅ رۈسۇ ГьитIинаб ГIаршиб росдал бо hiTinab far^ib rosdal bo هێطێناب عارشێب رۈسدال بۈ ГьитIинаб ГIаршиб (Малая Арешевка) росу hiTinab far^ib rosu هێطێناب عارشێب Къараросу (Керликент) qararosu قارارۈسۇ ТIасса Биарахъ (Вышеталовка) росу TaSa biara] rosu طاصا بێئاراڅ رۈسۇ Беразухъ (Новий Бирузак) росу bera#u] rosu بۈرازۇڅ رۈسۇ ЦIияб КахIануб (Н. Кохановское) росдал бо `iyab ka\anub rosdal bo ڝێياب كاحانۇب رۈسدال بۈ ЦIияб КахIануб (Н. Кохановское) росу `iyab ka\anub rosu ڝێياب كاحانۇب رۈسۇ БагIар-лъилъарулI (Красно-октябрьское) росу bafar-;i;aru/ rosu باعارڸێڸارۇڶ رۈسۇ ГьатIанихъ (Новомонастырское) росу haTani] rosu هاطانێڅ رۈسۇ РекьарулI (Новокрестьяновское) росу reparu/ rosu رېڨارۇڶ رۈسۇ ГIалахъ (Степное) росу fala] rosu عالاڅ رۈسۇ ЦIияб ГIарцухъ (Новая Серебряковка) росдал бо `iyab farcu] rosu ڝێياب عارښۇڅ رۈسدال بۈ ЦIияб ГIарцухъ (Новая Серебряковка) росу `iyab farcu] rosu ڝێياب عارښۇڅ رۈسۇ ХъизихъилI (Грузинское) росу ]i#i]i/ rosu څێزێڅێڶ رۈسۇ Угъузихъ (Огузер) росу uvu#i] rosu ئۇغۇزێڅ رۈسۇ Тушималиб (Тушиловка) росу tu^imalib rosu تۇشێمالێب رۈسۇ ТIогьохъ (Цветковка) росдал бо Toho] rosdal bo طۈهۈڅ رۈسدال بۈ ТIогьохъ (Цветковка) росу Toho] rosu طۈهۈڅ رۈسۇ ГIарцухъ (Серебряковка) росу farcu] rosu عارښۇڅ رۈسۇ ЦIцIолбокь (Виноградное) росу ~olbop rosu ڞۈلبۈڨ رۈسۇ ЧIчIегIерулI (Черняевка) росдал бо Zeferu/ rosdal bo ڄېعېرۇڶ رۈسدال بۈ ЧIчIегIерулI росу (Черняевка) Zeferu/ rosu ڄېعېرۇڶ رۈسۇ РагIалдаросулI (Украинское) rafaldarosu/ راعالادرۈسۇڶ Сарсариб росу sarsarib rosu سارسارێب رۈسۇ КIосориб (Большекозыревское) росу josorib rosu گۈسۈرێب رۈسۇ ЦIивулда (Нововладимирское) росу `iwulda rosu ڝێوۇلدا رۈسۇ Магъихъ (Курдюковское) росу mavi] rosu ماغێڅ رۈسۇ Бакъдахъ (Южное) росдал бо baqda] rosdal bo باقداڅ رۈسدال بۈ Бакъдахъ росу baqda] rosu (Южное) باقداڅ رۈسۇ ГIурухъ (Речное) росу furu] rosu عۇرۇڅ رۈسۇ Къараб (Имени Кирова) росу qarab rosu قاراب رۈسۇ ТIандиб (Ясная Поляна) росдал бо Tandib rosu طاندێب رۈسدال بۈ ТIандиб (Ясная Поляна) росу Tandib rosu طاندێب رۈسۇ Габанихъ (Кенафный Завод) росу gabani] rosu ڬابانێڅ رۈسۇ ХьуцIцIиб (Хуцеевка) росу %u~ib rosu ڮۇڞێب رۈسۇ Бакълъул мухъ baq;ul mu] باڨڸۇل مۇڅ МелъелтIа тах х росу me;elTa ta{rosu مېڸېلطا تاخرۈسۇ Гьарадерихъ росдал бо haraderi] rosdal bo هارادېرێڅ رۈسدال بۈ ТIад Гьарадерихъ (Мусекиб) росу Tad haraderi] (musekib) rosu هارادېرێڅ (مۇسېكێب) رۈسۇ Гъоркь Гьарадерихъ (ИнцIлаб) росу vorp haraderi] (in`lab) rosu غۈرڨ هارادېرێڅ (ئێنڝلاب) رۈسۇ БакьулI Гьарадерихъ (Колоб) росу bapu/ haraderi] (kolob) rosu باڨۇڶ هارادېرێڅ (كۈلۈب) رۈسۇ Аргъваниб росдал бо arvwanib rosdal bo ارغوانێب رۈسدال بۈ Аргъваниб росу arvwanib rosu ارغوانێب رۈسۇ Садуб (ЦIияб Аргъваниб) росу sadub (`iyab arvwanib) rosu سادۇب (ڝێياب ارغوانێب) رۈسۇ Нанибикаб росу nanibikab rosu نانێبێكاب رۈسۇ ТIад Инххо росу Tad in{o rosu طاد ئێنخۈ رۈسۇ Гъадариб росу vadarib rosu غادارێب رۈسۇ Данухъ росу danu] rosu دانۇڅ رۈسۇ Игьалиб росдал бо ihalib rosdal bo ئێهالێب رۈسدال بۈ Игьалиб росу ihalib rosu ئێهالێب رۈسۇ Кунзахъ росу kun#a] rosu كۇنزاڅ رۈسۇ Лълъанлълъариб росу :an:arib rosu ڷانڷارێب رۈسۇ ЦIцIаналI росу ~ana/ rosu ڞاناڶ رۈسۇ Ингишуб росу ingi^ub rosu ئێنڬێشۇب رۈسۇ КилалI росу kila/ rosu كێلاڶ رۈسۇ МелъелтIа росдал бо me;elTa rosdal bo مېڸېلطا رۈسدال بۈ МелъелтIа росу me;elTa rosu مېڸېلطا رۈسۇ Басрияб Сивухъ росу basriyab siwu] rosu باسرێياب سێوۇڅ رۈسۇ Нариш иб росу nari^ib rosu نارێشێب رۈسۇ Гъоркь Инххо росу vorp in{o rosu غۈرڨ ئێنخۈ رۈسۇ ЛъаратIа росу ;araTa rosu ڸاراطا رۈسۇ ЦIиликь росдал бо `ilip rosdal bo ڝێلێڨ رۈسدال بۈ ЦIиликь росу `ilip rosu ڝێاێڨ رۈسۇ ЦIияб ЦIиликь росу `iyab `ilip rosu ڝێياب ڝێلێڨ رۈسۇ ЧIиркъатIа росу zirqaTa rosu ڃێرقاطا رۈسۇ ЧIикь росу zip rosu ڃێڨ رۈسۇ Шабдухъ росдал бо ^abdu] rosdal bo شابدۇڅ رۈسدا بۈ Шабдухъ росу ^abdu] rosu شابدۇڅ رۈسۇ ИчичIалиб росу ixizalib rosu ئێچێڃالێب رۈسۇ ЦIундиб росу `undib rosu ڝۇندێب رۈسۇ БежтIа мухъ be$Ta mu] بېجطا مۇڅ БежтIа таххр осу be$Ta ta{rosu بېجطا تاخرۈسۇ БежтIа росу be$Ta rosu بېجطا رۈسۇ Кьадалиб росу padalib rosu ڨادالێب رۈسۇ ХашархотIа росу {a^ar{oTa rosu خاشارځۈطا رۈسۇ Гьунзиб росдал бо hun#ib rosdal bo هۇنزێب رۈسدال بۈ Гьунзиб (Гьонкьо) росу hun#ib rosu هۇنزێب رۈسۇ ГъарбулI (Гьумудкуроб) росу varbu/ rosu غاربۇڶ رۈسۇ НахIада (Нихалалълъа) росу na\ada rosu ناحادا رۈسۇ Хьванросу росдал бо %wanroso rosdal bo ڮوانرۈسۇ رۈسدال بۈ Хьванросу (Качалай) %wanrosu ڮوانرۈسۇ Къарагьиб росу qarahib rosu قاراهێب رۈسۇ ЧIчIегIергохIикь (Каратубе) росу Zefergo\ip rosu ڄېعېرڬۈحێڨ رۈسۇ Болъихъ мухъ bo:i] mu] بۈڷێڅ مۇڅ Болъихъ тах х росу bo:i] ta{rosu بۈڷێڅ تاخرۈسۇ ГIалахъ росу fala] rosu عالاڅ رۈسۇ ГIандиб росдал бо fandib rosdal bo عاندێب رۈسدال بۈ ГIандиб росу fandib rosu عاندێب رۈسۇ Гъунх аб росу vun{ab rosu غۇنخاب رۈسۇ ЦIцIибилтIа росу ~ibilTa rosu ڞێبێلطا رۈسۇ АнссалтIа росдал бо anSalTa rosdal bo انصالطل رۈسدال بۈ АнссалтIа росу anSalTa rosu انصالطا رۈسۇ ЧIубутIлаб росу zubuTlab rosu ڃۇبۇطلاب رۈسۇ ГIашалиб росу fa^alib rosu عاشالێب رۈسۇ Болъихъ росдал бо bo:i] rosdal bo بۈڷێڅ رۈسدال بۈ Болъихъ росу bo:i] rosu بۈڷێڅ رۈسۇ ТIасутIа росу TasuTa rosu طاسۇطا رۈسۇ ГIашиноб росу fa^inob rosu عاشێنۈب رۈسۇ ГъагъалI росу vava/ rosu غاغاڶ رۈسۇ Гъодобериб росдал бо vodoberib rosdal bo غۈدۈبېرێب رۈسدال بۈ Гъодобериб росу vodoberib rosu غۈدۈبېرێب رۈسۇ Зибирхалиб росу #ibir{alib rosu زێبێرخالێب رۈسۇ Беледиб росу beledib rosu بېلېدێب رۈسۇ Зилоб росу #ilob rosu زێلۈب رۈسۇ КванххидалI росу kwan{ida/ rosu كوانخێداڶ رۈسۇ КIижаниб росу ji$anib rosu گێجانێب رۈسۇ МигIарсоб росу mifarsob rosu مێعارسۈب رۈسۇ Муниб росдал бо munib rosdal bo مۇنێب رۈسدال بۈ Муниб росу munib rosu مۇنێب رۈسۇ ГIортIаколоб росу forTakolob rosu عۈرطاكۈلۈب رۈسۇ Рушухаб росу ru^u{ab rosu رۇشۇخاب رۈسۇ Гъоркь Инххело росу vorp in{elo rosu غۈرڨ ئێنخېلۈ رۈسۇ РахатIа росу ra{aTa rosu راخاطا رۈسۇ РикIваниб росдал бо rijwanib rosdal bo رێگوانێب رۈسدال بۈ РикIваниб росу rijwanib rosu رێگوانێب رۈسۇ Бечедаб (Айтхан) росу bexedab rosu بېچېداب رۈسۇ ЖугьутIросу $uhuTrosu جۇهۇط رۈسۇ ТIандо б росу Tandob rosu طاندۈب رۈسۇ Кьохъ росу po] rosu ڨۈڅ رۈسۇ Хелекьуриб росдал бо {elepurib rosdal bo خېلېڨۇرێب رۈسدال بۈ Хелекьуриб росу {elepurib rosu خېلېڨۇرێب رۈسۇ ЦIияб Хелекьуриб росу `iyab {elepurib rosu ڝێياب خېلېڨۇرێب رۈسۇ Чанхъоб росдал бо xan]ob rosdal bo چانڅۈب رۈسدال بۈ Чанхъоб росу xan]ob rosu چانڅۈب رۈسۇ Анхоб росу an{ob rosu انخۈب رۈسۇ Мехекьуриб росу me{epurib rosu مېخېڨۇرێب رۈسۇ Хандоб росу {andob rosu خاندۈب رۈسۇ Шивориб росу ^iworib rosu شێوۈرێب رۈسۇ Шодрода росдал бо ^odroda rosdal bo شۈدرۈدا رۈسدال بۈ Шодрода росу ^odroda rosu شۈدرۈدا رۈسۇ ГIанхвалаб росу fan{walab rosu عانخوالاب رۈسۇ Газалуб мухъ ga#alub mu] ڬازالۇب مۇڅ Рутулиб таххросу rutulib ta{rosu رۇتۇلێب تاخ رۈسۇ Амцариб росдал бо amcarib rosdal bo امښارێب رۈسدال بۈ Амцариб росу amcarib rosu امښارێب رۈسۇ Хъала росу ]ala rosu څالا رۈسۇ Дукълиб (Аракул) росу duqlib rosu دۇقلێب رۈسۇ Бушдиб (Борч) росдал бо bu^dib rosdal bo بۇشدێب رۈسدال بۈ Бушдиб (Борч) росу bu^dib rosu بۇشدێب رۈسۇ ЦIияб Бушдиб росу `iyab bu^dib rosu ڝێياب بۇشدێب رۈسۇ ТIасса ЧIатлухъ росу TaSa zatlu] rosu طاصا ڃاتلۇڅ رۈسۇ ГелмецIиб росдал бо gelme`ib rosdal bo ڬېلمېڝێب رۈسدال بۈ ГелмецIиб росу gelme`ib rosu ڬېلمېڝێب رۈسۇ Къурдулиб росу qurdulib rosu قۇردۇلێب رۈسۇ КIкIалахъ росдал бо Jala] rosdal bo ڴالاڅ رۈسدال بۈ КIкIалахъ росу Jala] rosu ڴالاڅ رۈسۇ Жинихъ росу $ini] rosu جێنێڅ رۈسۇ Аталуб росу atalub rosu اتالۇب رۈسۇ Мухъахъ росу mu]a] rosu مۇڅاڅ رۈسۇ ГьочотIа (Кусур) росу hoxoTa rosu هۈچۈطا رۈسۇ Коршуб росу kor^ub rosu كۈرشۇب رۈسۇ Гьиракиб (Ихрек) росдал бо hirakib rosdal bo هێراكێب رۈسدال بۈ Гьиракиб (Ихрек) росу hirekib rosu هێراكێب رۈسۇ Арануб росу aranub rosu ارانۇب رۈسۇ Къинадиб росу qinadib rosu قێنادێب رۈسۇ НичикIиб (Лучек) росдал бо nixijib rosdal bo نێچێگێب رۈسدال بۈ НичикIиб (Лучек) росу nixijib rosu نێچێگێب رۈسۇ Вурушиб росу wuru^ib rosu وۇرۇشێب رۈسۇ Мишлешиб росу mi^le^ib rosu مێشلېشێب رۈسۇ Муслахъ росу musla] rosu مۇسلاڅ رۈسۇ Мегьрекиб росдал бо mehrekib rosdal bo مېهرېكێب رۈسدال بۈ ЧIилихуруб росу rama%ib rosu ڃێلێخۇرۇب رۈسۇ ЦIудикIиб росу `udijib rosu ڝۇدێگێب رۈسۇ Мегьрекиб росу mehrekib rosu مېهرېكوب رۈسۇ Гъоркь ЧIатлухъ росу vorp zatlu] rosu غۈرڨ ڃاتلۇڅ رۈسۇ Рутулиб росдал бо rutulib rosdal bo رۇتۇلێب رۈسدال بۈ Рутулиб росу rutulib rosu رۇتۇلێب رۈسۇ Хьичедиб росу %ixedib rosu ڮێچېدێب رۈسۇ Къупаб росу qu_ab rosu قۇفاب رۈسۇ Хунухъ росу {unu] rosu ځۇنۇڅ رۈسۇ Пучухъ росу _uxu] rosu فۇچۇڅ رۈسۇ ХъулутIиб росдал бо ]utulib rosdal bo څۇلۇطێب رۈسدال بۈ ХъулутIиб росу ]utulib rosu څۇلۇطێب رۈسۇ Лакуниб росу lakunib rosu لاكۇنێب رۈسۇ ИчIаб росу izab rosu ئێڃاب رۈسۇ Играгьиб росу igrahib rosu ئێڬراهێب رۈسۇ ЦIахуриб росдал бо `a{urib rosdal bo ڝاخۇرێب رۈسدال بۈ ЦIахуриб росу `a{urib rosu ڝاخۇرێب رۈسۇ Микикиб росу mikikib rosu مێكێكێب رۈسۇ Хияхъ росу {iya] rosu خێياڅ رۈسۇ Хо икь (Сюгут) росу {oip rosu خۈئێڨ رۈسۇ Шинац Iиб росдал бо ^ina`ib rosdal bo شێناڝێب رۈسدال بۈ ШинацIиб росу ^ina`ib rosu شێناڝێب رۈسۇ Унаб росу unab rosu ئۇناب رۈسۇ Гелбахъ мухъ gelba] mu] ڬېلباڅ مۇڅ Гелбахъ таххшагьар gelba] ta{rosu ڬېلباڅ تاځشاهار Акнада росу aknada rosu اكنادا رۈسۇ Басрияб Гелбахъ росу basriyab gelba] rosu باسرێياب ڬېلباڅ رۈسۇ ЦIобокь росдал бо `obop rosdal bo ڝۈبۈڨ رۈسدال بۈ ЦIобокь росу `odop rosu ڝۈبۈڨ رۈسۇ ЦIияб Гъадариб росу `iyab vadarib rosu ڝێياب غادارێب رۈسۇ Силдиб (Кироваул) росу sildib rosu سێلدێب رۈسۇ Эркенлъиб (Комсомольское) росу erken;ib rosu ئېركېنڸێب رۈسۇ КIулзеб росу jul#eb rosu گۇلزېب رۈسۇ Миякьуб росу miyapub rosu مێياڨۇب رۈسۇ НичIаб росдал бо nizab rosdal bo نێڃاب رۈسدال بۈ НичIаб (Нечаевка) росу nizab rosu نێڃاب رۈسۇ МацIиб (Мацеевка) росу ma`ib rosu ماڝێب رۈسۇ Дарагабиб (Нижний Чирюрт) росу daragabib rosu داراڬابێب رۈسۇ ЦIияб ЧIчIикIаб росу `iyab Zijab rosu ڝێياب ڄێگاب ИстIалиб росдал бо isTalib rosdal bo ئێسطالێب رۈسدال بۈ ИстIалиб росу isTalib rosu ئێسطالێب رۈسۇ Шушануб росу ^u^anub rosu شۇشانۇب رۈسۇ СултIанилросу sulTanilrosu سۇلطانێلرۈسۇ Чантаросу xantarosu چانتا رۈسۇ Гъуниб мухъ vunib mu] غۇنێب رۈسۇ Гъуниб тах х росу vunib ta{rosu غۇنێب تاخرۈسۇ БацIада росдал бо ba`ada rosdal bo باڝادا رۈسدال بۈ БацIада росу ba`ada rosu باڝادا رۈسۇ Кул аб росу kulab rosu كۇلاب رۈسۇ БухтIиб росу bu{Tib rosu بۇخطێب رۈسۇ Гьонода росу honoda rosu هۈنۈدا رۈسۇ Гъуниб (ХIубикь) росу vunib (\ubip) rosu غۇنێب (حۇبێڨ) رۈسۇ КIкIогьориб росдал бо Johorib rosdal bo ڴۈهۈرێب رۈسدال بۈ КIкIогьориб росу Johorib rosu ڴۈهۈرێب رۈسۇ Гъоркь КIкIогьориб росу vorp Johorib rosu غۈرڨ ڴۈهۈرێب رۈسۇ Къорода росдал бо qoroda rosdal bo قۈرۈدا رۈسدال بۈ Къорода росу qoroda rosu قۈرۈدا رۈسۇ Бириб, Къарадахъ, КьотIа росу birib, qarada], poTa rosu بێرێب، قاراداب، ڨۈطا رۈسۇ Кудалиб росдал бо kudalib rosdal bo كۇدالێب رۈسدال بۈ Кудалиб росу kudalib rosu كۇدالێب رۈسۇ СилтIа росу silTa rosu سێلطا رۈسۇ Кьогъоб (КIкIуяда) росдал бо pohob (Juyada) rosdal bo ڨۈهۈب (ڴۇيادا) رۈسدال بۈ Кьогъоб (КIкIуяда) росу pohob (Juyada) rosu ڨۈهۈب (ڴۇيادا) رۈسۇ Агъада росу avada rosu اغادا رۈسۇ ГIурала росу furala rosu عۇرالا رۈسۇ ГIвала росу fwala rosu عوالا رۈسۇ Балануб росу balanub rosu بالانۇب رۈسۇ КIудияб ГIурала росу judiyab gurala rosu گۇدێياب عۇرالا رۈسۇ ГIамугьариб росу famuharib rosu عامۇهارێب رۈسۇ АссхIабил кули aS\abil kuli اصحابێل كۇلێ Балдукь росу baldup rosu بالدۇڨ رۈسۇ Басариб росу basarib rosu باسارێب رۈسۇ БацIикъварихъ росу ba`iqwari] rosu باڝێقوارێڅ رۈسۇ Гъазилазла росу va#ila#la rosu غازێالزلا رۈسۇ Гъодобериб vodoberib rosu росу غۈدۈبېرێب رۈسۇ Гарбилазда росу garbila#da rosu ڬاربێلازدا رۈسۇ ЗазилкIкIалахъ росу #a#ilJala] rosu زازێلڴالاڅ رۈسۇ Маччада росу maXada rosu ماڿادا رۈسۇ ГIумайлассулазда росу gumaylaSula#da rosu عۇمايصۇلازدا رۈسۇ ХIенда росу \enda rosu حېندا رۈسۇ Чарахъ росу xara] rosu چاراڅ رۈسۇ Шубада росу ^ubada rosu شۇبادا رۈسۇ ГьитIинаб ГIурала росу hiTinab furala rosu هێطێناب عۇرالا رۈسۇ Дадулазда росу dadula#da rosu دادۇلازدا رۈسۇ Ивайлазда росу iwayla#da rosu ئێوايلازدا رۈسۇ Кукер иб росу kukerib rosu كۇكېرێب رۈسۇ Лахчайида росу la{xayida rosu لاخچايێدا رۈسۇ Мугъдаб росу muvdab rosu مۇغداب رۈسۇ ГIобонуб росу fobonub rosu عۈبۈنۇب رۈسۇ РосулI росу rosu/ rosu رۈسۇڶ رۈسۇ Сехъ росу se] rosu سېڅ رۈسۇ Хамагъиб росу {amavib rosu خاماغێب رۈسۇ ХIаццуноб росу \aCunob rosu حاڛۇنۈب رۈسۇ ХIебдиб росу \ebdib rosu حېبدێب رۈسۇ Цамла росу camla rosu ښاملا رۈسۇ Цалада росу calada rosu ښالادا رۈسۇ Чоноб росу xonob rosu چۈنۈب رۈسۇ Эгъеда росу eveda rosu ئېغېدا رۈسۇ ГIенесеруда росу feneseruda rosu عېنېسېرۇدا رۈسۇ МохIоб росу mo\ob rosu مۈحۈب رۈسۇ ГIобохъ росу fobo] rosu عۈبۈڅ رۈسۇ Ругъжаб росдал бо ruv$ab rosdal bo رۇغجاب رۈسدال بۈ Ругъжаб росу ruv$ab rosu رۇغجاب رۈسۇ Мадала росу madala rosu مادالا رۈسۇ МучIула росу muzula rosu مۇڃۇلا رۈسۇ ГIункIкIида росу funJida rosu عێنڴێدا رۈسۇ Хьопориб росу %o_orib rosu ڮۈفۈر رۈسۇ СалтIа росу salTa rosu سالطا رۈسۇ СсугъралI росдал бо Suvra/ rosdal bo صۇغراڶ رۈسدال بۈ СсугъралI росу Suvra/ rosu صۇغراڶ رۈسۇ НакIкIазухъ росу naJa#u] rosu ناڴازۇڅ رۈسۇ Хьиндахъ росу %inda] rosu ڮێنداڅ رۈسۇ ХIотIочIиб росу \oTozib rosu حۈطۈڃێب رۈسۇ ЧIчIохъ росдал бо Zo] rosdal bo ڄۈڅ رۈسدال بۈ ЧIчIохъ росу Zo] rosu ڄۈڅ رۈسۇ ГIурулгьоцIцIиб (ЧIохъ-Комуна) росу furulho~ib rosu عۇرۇلهۈڞێب رۈسۇ Гъамс с укь росу vamSup rosu غامصۇڨ رۈسۇ Шангъода росдал бо ^anvoda rosdal bo شانغۈدا رۈسدال بۈ Шангъода росу ^anvoda rosu شانغۈدا رۈسۇ Шитлиб росу ^itlib rosu شێتلێب رۈسۇ Шуланиб росдал бо ^ulanib rosdal bo شۇلانێب رۈسدال بۈ Шуланиб росу ^ulanib rosu شۇلانێب رۈسۇ ГIунтIиб росу funTib rosu عۇنطێب رۈسۇ ГIахъуши б мухъ fa]u^ib mu] عاڅۇش ێب مۇڅ ГIахъушиб росдал бо fa]u^ib rosdal bo عاڅۇشێب رۈسدال بۈ ГIахъушиб росу fa]u^ib rosu عاڅۇشێب رۈسۇ Цергимахьиб росу cergima%ib rosu ښېرڬێماڮێب رۈسۇ Ургубамахьиб росу urgubama%ib rosu ئۇرڬۇباماڮێب رۈسۇ Гьандрамахьиб росу handrama%ib rosu هاندراماڮێب رۈسۇ Хъаршаб росу har^ab rosu څارشاب رۈسۇ БерхIеинзиб росу ber\ein#ib rosu بېرحېئێنزێب رۈسۇ Гумрамахьиб росу gumrama%ib rosu ڬۇمراماڮێب رۈسۇ ЧIанкIаламахьиб росу zanjalama%ib rosu ڃانگالاماڮێب رۈسۇ ГIайнихъаб росу fayni]ab rosu عاينێڅاب رۈسۇ Пинзимахьиб росу _in#ima%ib rosu فێنزێماڮێب رۈسۇ Семгамахьиб росу semfama%ib rosu سېمڬاماڮێب رۈسۇ Кертугмахьиб росу kertugma%ib rosu كېرتۇڬماڮێب رۈسۇ ГIалиханмахьиб росдал бо fali{anma%ib rosdal bo عالێخانماڮێب رۈسدال بۈ ГIалиханмахьиб росу fali{anma%ib rosu عالێخانماڮێب رۈسۇ ТIасса КамхIамахьиб росу TaSa fali{anma%ib rosu طاصا كامحاماڮێب رۈسۇ АмедхIерхъмахьиб росу amed\er]ma%ib rosu امېدحېرڅماڮێب رۈسۇ Бархъалиб росдал бо bar]alib rosdal bo بارڅالێب رۈسدال بۈ Бархъалиб росу bar]alib rosu بارڅالێب رۈسۇ Хъулиб росу ]ulib rosu څۇلێب رۈسۇ БурхIимакъмахьиб росдал бо bur\imaqma%ib rosdal bo بۇرحێماقماڮێب رۈسۇ Яраймахьиб росу yarayma%ib rosu يارايماڮێب رۈسۇ БурхIимакъмахьиб росу bur\imaqma%ib rosu بۇرحێماقماڮێب رۈسۇ ТIасса Кавкамахьиб росу TaSa kawkama%ib rosu طاصا كاوكاماڮێب رۈسۇ Узнимахьиб росу u#nima%ib rosu ئۇزنێماڮێب رۈسۇ Къакъмахьиб росу qaqma%ib rosu قاقماڮێب رۈسۇ Ахсакъадамахьиб росу a{saqadama%ib rosu اخساقاداماڮێب ЧIигIнимахьиб росу zifnima%ib rosu ڃێعنێماڮێب رۈسۇ Бутриб росу butrib rosu بۇترێب رۈسۇ ТIасса МулебкIиб росу TaSa mulebjib rosu طاصا مۇلېبگێب رۈسۇ ХIапшима росу \a_^imab rosu حافشێما رۈسۇ Гьебагьаб росу hebahab rosu هېباهاب رۈسۇ ХIерхмахьиб росу \er{ma%ib rosu حېرځماڮێب رۈسۇ ХIинтIа росу \inTa rosu حێنطا رۈسۇ Куркимахьиб росу kurkima%ib rosu كۇركێماڮێب رۈسۇ Дубримахьиб росдал бо dubrima%ib rosdal bo دۇبرێماڮێب رۈسدال بۈ ГIаймалабекIиб росу faymalabejib rosu عايمالابېگ رۈسۇ БурхIимахьиб росу bur\ima%ib rosu بۇرحێماڮێب رۈسۇ Дубримахьиб росу dubrima%ib rosu دۇبرێماڮێب رۈسۇ ЦIундимахьиб росу `undima%ib rosu ڝۇندێماڮێب رۈسۇ ХIажнимахьиб росу \a$nima%ib rosu حاجنێماڮێب رۈسۇ Къамкъадамахьиб росу qamqadama%ib rosu قامقاداماڮێب رۈسۇ ХIенкълакъариб росу \enqlaqarib rosu حېنقلاقارێب رۈسۇ Шинкъбалакъада росу ^inqbalaqada rosu شێنقبالاقادا رۈسۇ Шумхримахьиб росу ^um{rima%ib rosu شۇمځرێماڮێب رۈسۇ Вайкъатмахьиб росу wayqatma%ib rosu وايقاتماڮێب رۈسۇ Кавкамахьиб росу kawkama%ib rosu كاوكاماڮێب رۈسۇ Къассагумахьиб росдал бо qaSaguma%ib rosdal bo قاصاڬۇماڮێب رۈسدال بۈ Къассагумахьиб росу qaSaguma%ib rosu قاصاڬۇماڮێب رۈسۇ Гъунамахьиб росу vunama%ib rosu غۇناماڮێب رۈسۇ БикIаламахьиб росу bijalama%ib rosu بێگالاماڮێب رۈسۇ Къадамахьиб росу qadama%ib rosu قاداماڮێب رۈسۇ ТIасса Хъаршлиб росу TaSa ]ar^lib rosu طاصا څارشلێب رۈسۇ Гъоркь Хъаршлиб росу vorp ]ar^lib rosu غۈرڨ څارشلێب رۈسۇ ТIасса ЧIигIамахьиб росу TaSa zifama%ib rosu طاصا ڃێعاماڮێب رۈسۇ Гъоркь ЧIигIамахьиб росу vorp zifama%ib rosu غۈرڨ ڃێعاماڮێب رۈسۇ Къарашимахьиб росу qara^ima%ib rosu قاراشێماڮێب رۈسۇ Букъамахьиб росу buqama%ib rosu بۇقاماڮێب رۈسۇ Урхьулахъариб росу ur%ula]arib rosu ئۇرڮۇلاڅار رۈسۇ МухIиб росу bu\ib rosu مۇحێب رۈسۇ Нахкиб росдал бо na{kib rosdal bo ناخكێب رۈسدال بۈ Нахкиб росу na{kib rosu ناخكێب رۈسۇ ГIерассамахьиб росу feraSama%ib rosu عېراصاماڮێب رۈسۇ Уцулимахьиб росу uculima%ib rosu ئۇښۇلێماڮێب رۈسۇ НецIиб росдал бо ne`ib rosdal bo نېڝێب رۈسدال بۈ НецIиб росу ne`ib rosu نېڝێب رۈسۇ Гиягарамахьиб росу giyagarama%ib rosu ڬێياڬاراماڮێب رۈسۇ ТIузламахьиб росу Tu#lama%ib rosu طۇزلاماڮێب رۈسۇ Мурлатинамахьиб росу murlatinama%ib rosu مۇرلاتێناماڮێب رۈسۇ Уржагимахьиб росу ur$agima%ib rosu ئۇرجاڬێماڮێب رۈسۇ Кулиямахьиб росу kuliyama%ib rosu كۇلێياماڮێب رۈسۇ Караямахьиб росу karayama%ib rosu كاراياماڮێب رۈسۇ Кубримахьиб росу kubrima%ib rosu كۇبرێماڮێب رۈسۇ ТIантIиб росу TanTib rosu طانطێب رۈسۇ ТIебекмахьиб росдал бо Tebekma%ib rosdal bo طېبېكماڮێب رۈسدال بۈ ТIебекмахьиб росу Tebekma%ib rosu طېبېكماڮێب رۈسۇ Гъуладтимахьиб росу vuladtima%ib rosu غۇلادتێماڮێب رۈسۇ Куркабиб росу kurkabib rosu كۇركاكێب رۈسۇ Уручулиб росу uruxulib rosu ئۇرۇچۇلێب رۈسۇ Урхьучимахьиб росдал бо ur%uxima%ib rosdal bo ئۇرڮۇچێماڮێب رۈسدال بۈ Урхьучимахьиб росу ur%uxima%ib rosu ئۇرڮۇچێماڮێب رۈسۇ Куримахьиб росу kurima%ib rosu كۇرێماڮێب رۈسۇ ЦIунимахьиб росу `unima%ib rosu ڝۇنێماڮێب رۈسۇ Усишаб росдал бо usi^ab rosdal bo ئۇسێشاب رۈسدال بۈ Усишаб росу usi^ab rosu ئۇسێشاب رۈسۇ Зилмукъмахьиб росу #ilmuma%ib rosu زێلمۇقماڮێب رۈسۇ Цугниб росдал бо cugnib rosdal bo ښۇڬنێب رۈسدال بۈ Цугниб росу cugnib rosu ښۇڬنێب رۈسۇ ГъулебкIиб росу vulebjib rosu غۇلېبگێب رۈسۇ Урганиб росу urganib rosu ئۇرڬانێب رۈسۇ Шукъта росдал бо ^uqta rosdal bo شۇقتا رۈسدال بۈ Шукъта росу ^uqta rosu شۇقتا رۈسۇ ЦIалакъаниб росу `alaqanib rosu ڝالاقانێب رۈسۇ ГIахьвахъ мухъ fa%wa] mu] عاڮواڅ مۇڅ КIкIаратIа таххросу JaraTa ta{rosu ڴاراطا تاخرۈسۇ ГIанчихъ росдал бо fanxi] rosdal bo عانچێڅ رۈسدال بۈ ГIанчихъ росу fanxi] rosu عانچێڅ رۈسۇ ЦIумалиб росу `umalib rosu ڝۇمالێب رۈسۇ Индира б росу indirab rosu ئێندێراب رۈسۇ Андузиб росу andu#ib rosu اندۇزێب رۈسۇ ГIарчоб росу farxob rosu عارچۈب رۈسۇ ТIад Инххело росдал бо Tad in{elo rosdal bo طاد ئێنخېلۈ رۈسدال بۈ Инххело росу in{elo rosu ئێنخېلۈ رۈسۇ ТIад Инххело (ЧIабакъоро) росу Tad in{elo (zabaqoro) rosu طاد ئێنخېلۈ (ڃاباقۈرۈ) رۈسۇ МаштIада ma^Tada rosu росу ماشطادا رۈسۇ РацилI росу raci/ rosu راښێڶ رۈسۇ Изаноб росу i#anob rosu ئێزانۈب رۈسۇ Ингердахъ росдал бо ingerda] rosdal bo ئێنڬېرداڅ رۈسدال بۈ Ингердахъ росу ingerda] rosu ئێنڬېرداڅ رۈسۇ ХIариб росу \arib rosu حارێب رۈسۇ КIкIаратIа росдал бо JaraTa rosdal bo ڴاراطا رۈسدال بۈ КIкIаратIа росу JaraTa rosu ڴاراطا رۈسۇ Рачабулда росу raxabulda rosu راچابۇلدا رۈسۇ КIудияб росо judiyab rosu گۇدێياب رۈسۇ ЛологъонилI росу lolovoni/ rosu لۈلۈغۈنێڶ رۈسۇ МестIерухъ росу mesTeru] rosu مېسطېرۇڅ رۈسۇ ТIад МагъилI росдал бо Tad mavi/ rosdal bo طاد ماغێڶ رۈسدال بۈ ТIад МагъилI росу Tad mavi/ rosu طاد ماغێڶ رۈسۇ ЦIвакIилколоб росу `wajikolob rosu ڝواگێلكۈلۈب رۈسۇ КъванкIер об росу qwanjerob rosu قوانگېرۈب رۈسۇ Лъибишоб росдал бо ;ibi^ob rosdal bo ڸێبێشۈب رۈسدال بۈ Лъибишоб росу ;ibi^ob rosu ڸێبێشۈب رۈسۇ Лъиссиб росу ;iSib rosu ڸێصێب رۈسۇ ТIукIитIа росу TujiTa rosu طۇگێطا رۈسۇ ЦIцIолода росдал бо ~oloda rosdal bo ڞۈلۈدا رۈسدال بۈ ЦIцIолода росу ~oloda rosu ڞۈلۈدا رۈسۇ ЦIияб ЦIцIолода росу `iyab ~oloda rosu ڝێياب ڞۈلۈدا رۈسۇ ГIаяшаб мухъ faya^ab mu] عاياشا مۇڅ ЦIияб ГIаяшаб таххросу `iyab faya^ab ta{rosu ڝێياب عاياشاب تاخرۈسۇ Алхужашаб росдал бо al{u$a^ab rosdal bo الخۇجاشاب رۈسدال بۈ Алхужашаб (Алхажакент) росу al{u$a^ab rosu الخۇجاشاب رۈسۇ Гьашаб росу ha^ab rosu هاشاب رۈسۇ Баршалиб росу bar^alib rosu بارشالێب رۈسۇ Гергаб росу gergab rosu ڬېرڬاب رۈسۇ Жаваншаб (Жаванкент) росу $awan^ab rosu جاوانشاب رۈسۇ Гьудуллъи (Дружба) росу hudul;i rosu هۇدۇلڸێ رۈسۇ Къапкъашаб (Капкайкент) росу qa_qa^ab rosu قافقاشاب رۈسۇ Дазушаб (Каранай-авул) росу da#u^ab rosu دازۇشاب رۈسۇ ГIаяшаб (Хъаякент) росдал бо faya^ab rosdal bo عاياشاب رۈسدال بۈ ГIаяшаб (Хъаякент) росу faya^ab rosu عاياشاب رۈسۇ Кулкамиб росу kulkamib rosu كۇلكامێب رۈسۇ Сагасиб Вихъриб росдал бо sagasib wi]rib rosdal bo ساڬاسێب وێڅرێب رۈسدال بۈ Сагасиб Вихъриб росу sagasib wi]rib rosu ساڬاسێب وێڅرێب رۈسۇ Вихъриб росу wi]rib rosu وێڅرێب رۈسۇ ЦIияб ГIаяшаб росдал бо `iyab faya^ab rosdal bo ڝێياب عاياشاب رۈسدال بۈ ЦIияб ГIаяшаб росу `iyab faya^ab rosu ڝێياب عاياشاب رۈسۇ Инчихаб росу inxi{ab rosu ئێنچێخاب رۈسۇ ЦцеберекьарулI (Первомайское) росу Cebereparu/ rosu ڝێياب رېڨارۇڶ رۈسۇ Сагасиб Дейбукиб росдал бо sagasib deybukib rosdal bo ساڬاسێب دېيبۇكێب رۈسدال بۈ Сагасиб Дейбукиб росу sagasib deybukib rosu ساڬاسێب دېيبۇكێب رۈسۇ Дейбукиб росу deybukib rosu دېيبۇكێب رۈسۇ ХIусеншаб (Усемикент) росу wi]rib rosu حۇسېنشاب رۈسۇ Утамишаб росу utami^ab rosu ئۇتامێشاب رۈسۇ ДахIадал мухъ da\adal mu] داحادال مۇڅ Уркарахъ тах х шагьар urkara] ta{rosu ئۇركاراڅ تاخشاهار ГIашдиб росдал бо fa^dib rosdal bo عاشدێب رۈسدال بۈ ГIашдиб росу fa^dib rosu عاشدێب رۈسۇ Дирбагъ иб росу dirbavib rosu دێرباغێب رۈسۇ ХудуцIиб росу {udu`ib rosu خۇدۇڝێب رۈسۇ Бускириб росдал бо buskirib rosdal bo بۇسكێرێب رۈسدال بۈ Бускириб росу buskirib rosu بۇسكێرێب رۈسۇ Гьунахъариб росу huna]arib rosu هۇناڅارێب رۈسۇ Гъуладитиб росдал бо vuladitib rosdal bo غۇلادێتێب رۈسدال بۈ Гъуладитиб росу vuladitib rosu غۇلادێتێب رۈسۇ Мирзита росу mir#ita rosu مێرزێتا رۈسۇ Дибгаликиб росу dibgalikib rosu دێبڬالێكێب رۈسۇ Дибгашиб росдал бо dibga^ib rosdal bo دێبڬاشێب رۈسدال بۈ Дибгашиб росу dibga^ib rosu دێبڬاشێب رۈسۇ Иракъиб росу iraqib rosu ئێراقێب رۈسۇ ДугIахъар иб росдал бо dufa]arib rosdal bo دۇعاڅارێب رۈسدال بۈ ДугIахъариб росу dufa]arib rosu دۇعاڅارێب رۈسۇ Мукрисанамахьиб росу mukrisanama%ib rosu مۇكرێساناماڮێب رۈسۇ Хулабаркимахьиб росу {ulabarkima%ib rosu خۇلاباركێماڮێب رۈسۇ Хъишамахьиб росу ]i^ama%ib rosu څێشاماڮێب رۈسۇ Муркарахъмахьиб росу murkara]ma%ib rosu مۇركاراڅماڮێب رۈسۇ Сумиямахьиб росу sumiyamama%ib rosu سۇمێياماڮێب رۈسۇ Узраямахьиб росу u#rayama%ib rosu ئۇزراياماڮێب رۈسۇ НикIабаркимахьиб росу nijabarkima%ib rosu نێگاباركێماڮێب رۈسۇ Сурсарбачиб росу sursarbaxib rosu سۇرسارباچێب رۈسۇ Зилбачиб росу #ilbaxib rosu زێلباچێب رۈسۇ Зубанчиб росу #ubanxib rosu زۇبانچێب رۈسۇ ИцIариб росдал бо i`arib rosdal bo ئێڝارێب رۈسدال بۈ ИцIариб росу i`arib rosu ئێڝارێب رۈسۇ ЧахIрижиб росу xa\ri$ib rosu چاحرێجێب رۈسۇ Санахъариб росу sana]arib rosu ساناڅارێب رۈسۇ Къалкиниб росу qalkinib rosu قالكێنێب رۈسۇ КъарбачIимахьиб росдал бо qarbazima%ib rosdal bo قارباڃێماڮێب رۈسدال بۈ КъарбачIимахьиб росу qarbazima%ib rosu قارباڃێماڮێب رۈسۇ ГIаяцимахьиб росу fayavima%ib rosu عاياښێماڮێب رۈسۇ КIишаб росдал бо ji^ab rosdal bo گێشاب رۈسدال بۈ КIишаб росу ji^ab rosu گێشاب رۈسۇ Шулерчиб росу ^ulerxib rosu شۇلېرچێب رۈسۇ Кудагуб росдал бо kudagub rosdal bo كۇداڬۇب رۈسدال بۈ Кудагуб росу kudagub rosu كۇداڬۇب رۈسۇ Ирагъиб росу iravib rosu ئێراغێب رۈسۇ Къункъиб росу qunqib rosu قۇنقێب رۈسۇ Меусиша б росу meusi^ab rosu مېئۇسێشاب رۈسۇ СутбукIиб росдал бо sutbujib rosdal bo سۇتبۇگێب رۈسدال بۈ СутбукIиб росу sutbujib rosu سۇتبۇگێب رۈسۇ Урцакиб росу urcakib rosu ئۇرښاكێب رۈسۇ Бакъниб росу baqnib rosu باقنێب رۈسۇ Шаласиб росу ^alasib rosu شالاسێب رۈسۇ Тирисанчиб росдал бо tirisanxib rosdal bo تێرێسانچێب رۈسدال بۈ Тирисанчиб (Тилишарчиб) росу tirisanxib (tili^arxib) rosu تێرێسانچێب رۈسۇ Журмачиб росу $urmaxib rosu جۇرماچێب رۈسۇ Урагъиб росдал бо uravib rosdal bo ئۇراغێب رۈسدال بۈ Урагъиб росу uravib rosu ئۇراغێب رۈسۇ ЗилебкIиб росу #ilebjib rosu زێلېبگێب رۈسۇ Шириб росу ^irib rosu شێرێب رۈسۇ Гъузбаяхъ росу vu#baya] rosu غۇزباياڅ رۈسۇ ГIамузгиб росу famu#gib rosu عامۇزڬێب رۈسۇ Урариб росдал бо urarib rosdal bo ئۇرارێب رۈسدال بۈ Урариб росу urarib rosu ئۇرارێب رۈسۇ Турахъаримахьиб росу tura]arima%ib rosu تۇراڅارێماڮێب رۈسۇ Мускилимахьиб росу muskilima%ib rosu مۇسكێلۇماڮێب رۈسۇ ГIаяцуримахьиб росу fayacurima%ib rosu عاياښۇرێماڮێب رۈسۇ Курккимахьиб росу kurKima%ib rosu كۇرڴێماڮێب رۈسۇ Урхьинишаб росу ur%ini^ab rosu ئۇرڮێنێشاب رۈسۇ Къаркъацимахьиб росу qarqacima%ib rosu قارقاښێماڮێب رۈسۇ Уркутамахьиб-1 росу urkutama%ib-1 rosu ئۇركۇتاماڮێب ۱ رۈسۇ Уркутамахьиб-2 росу urkutama%ib-2 rosu ئۇركۇتاماڮێب ۲ رۈسۇ Бутулутамахьиб росу bulutama%ib rosu بۇلۇتاماڮێب رۈسۇ Уркарахъ росдал бо urkara] rosdal bo ئۇركاراڅ رۈسدال بۈ Уркарахъ росу urkara] rosu ئۇركاراڅ رۈسۇ ЦIияб Уркарахъ росу `iyab urkara] rosu ڝێياب ئۇركاراڅ رۈسۇ Хъарбук иб росу ]arbukib rosu څاربۇكێب رۈسۇ Хуршиниб росу {ur^inib rosu خۇرشێنێب رۈسۇ ЦIизгъариб росдал бо `i#varib rosdal bo ڝێزغارێب رۈسدال بۈ ЦIизгъариб росу `i#varib rosu ڝێزغارێب رۈسۇ ЦурагIиб росу curafib rosu ښۇراغێب رۈسۇ Шадниб росу ^adnib rosu شادنێب رۈسۇ ЧIишилиб росу zi^ilib rosu ڃێشێلێب رۈسۇ Ралъдахъ (Морское) росу ra;da] rosu راڸداڅ رۈسۇ УргъабекIиб (Кубачиб) гьен urvabejib hen ئرغابېگ رۈسۇ ДешлахIариб мухъ de^la\arib mu] دېشلاحارێب مۇڅ ДешлахIариб (Сергохъала) тах х росу de^la\arib ta{rosu دېشلاحارێب تاخرۈسۇ ГIаймавмахьиб росдал бо faymawma%ib rosdal bo عايماوماڮێب رۈسدال بۈ ГIаймавмахьиб росу faymawma%ib rosu عايماوماڮێب رۈسۇ ХIабкъаймахьиб росу \abqayma%ib rosu حابقايماڮێب رۈسۇ Чабазимахьиб росу xaba#ima%ib rosu چابازێماڮێب رۈسۇ ГIаялизимахьиб росу fayali#ima%ib rosu عايالێزێماڮێب رۈسۇ Бурдекиб росдал бо burdekib rosdal bo بۇردېكێب رۈسدال بۈ Бурдекиб росу burdekib rosu بۇردېكێب رۈسۇ ТIас с а МахIаргиб росу TaSa ma\argib rosu طاصا ماحارڬێب رۈسۇ Гъоркь МахIаргиб росу vorp ma\argib rosu غۈرڨ ماحارڬێب رۈسۇ Ванашимахьиб росдал бо wana^ima%ib rosdal bo واناشێماڮێب رۈسدال بۈ Ванашимахьиб росу wana^ima%ib rosu واناشێماڮێب رۈسۇ ГIаямахьиб росу fayama%ib rosu عاباماڮێب رۈسۇ Дегваб росдал бо degwab rosdal bo دېڬواب رۈسدال بۈ Дегваб росу degwab rosu دېڬواب رۈسۇ ГIаймазимахьиб росу fayma#ima%ib rosu عايمازێماڮێب رۈسۇ Къанасирагьиб росу qanasirahib rosu قاناسێراهێب رۈسۇ Кич ихIамриб росдал бо kixi\amrib rosdal bo كێچێحامرێب رۈسدال بۈ КичихIамриб росу kixi\amrib rosu كێچێحامرێب رۈسۇ Балтамахьиб росу baltama%ib rosu بالتاماڮێب رۈسۇ Хъачхъалихъ росу ]ax]ali] rosu څاچڅالێب رۈسۇ Мамаросу mamarosu مامارۈسۇ Миглакъасимахьиб росдал бо miglaqasima%ib rosdal bo مێڬلاقاسێماڮێب رۈسدال بۈ Миглакъасимахьиб росу miglaqasima%ib rosu مێڬلاقاسێماڮێب رۈسۇ Кардамахьиб росу qardama%ib rosu كارداماڮێب رۈسۇ ХъулкибекIмахьиб росу ]ulkibejma%ib rosu څۇلكێبېگماڮێب رۈسۇ ХьанцIкъаркъамахьиб росу %an`qarqama%ib rosu ڮانڝقارقاماڮێب رۈسۇ Мургукиб росу murgukib rosu مۇرڬۇكێب رۈسۇ Мурегиб росу muregib rosu مۇرېڬێب رۈسۇ Гъоркь МулебкIиб росдал бо vorp mulebjib rosu غۈرڨ مۇلېبگێب رۈسدال بۈ Гъоркь МулебкIиб росу vorp mulebjib rosu غۈرڨ مۇلېبگێب رۈسۇ ГIайнурбимахьиб росу faynurbima%ib rosu عاينۇربێماڮێب رۈسۇ БахIмахьиб росу ba\ma%ib rosu باحماڮێب رۈسۇ БурхIимахьиб росу bur\ima%ib rosu بۇرحێماڮێب رۈسۇ Уллукимахьиб росу ulukima%ib rosu ئۇلۇكێماڮێب رۈسۇ ЦIурмахьиб росу `urma%ib rosu ڝۇرماڮێب رۈسۇ Арачанамахьиб росу araxanama%ib rosu اراچاناماڮێب رۈسۇ ЦIияб Мугриб росдал бо `iyab mugrib rosdal bo ڝێياب مۇڬرێب رۈسدال بۈ ЦIияб Мугриб росу `iyab mugrib rosu ڝێياب مۇڬرێب رۈسۇ Мугриб росу mugrib rosu مۇڬرێب رۈسۇ ДешлахIариб росдал бо de^la\arib rosdal bo دېشلاحارێب رۈسدال بۈ ДешлахIариб росу de^la\arib rosu دېشلاحارێب رۈسۇ Къадирлаш аб росу qadirla^ab rosu قادێرلاشاب رۈسۇ ХIурахъ росдал бо \ura] rosdal bo حۇراڅ رۈسدال بۈ ХIурахъ росу \ura] rosu حۇراڅ رۈسۇ ГIабурикIиб (Краснопартизанск) росу faburijib rosu عابۇرێگێب رۈسۇ Дибирилросу мухъ dibirilrosu mu] دێبێرێلرۈسۇ مۇڅ Дибирилросу (Бабаюрт) та х хросу dibirilrosu ta{rosu rosu دێبێرێلرۈسۇ (بابايۇرت) تاخرۈسۇ ГIадилросу росдал бо fadilrosu rosadl bo عادێلرۈسۇ رۈسدال بۈ ГIадилросу fadilrosu عادێلرۈسۇ ЧIанкIалросу zanjalrosu ڃانگالرۈسۇ Дибирилросу (Бабаюрт) dibirilrosu دێبێرێلرۈسۇ (بابايۇرت) ГамагохI икь (Геметубе) росдал бо gamago\ip rosdal bo rosu ڬاماڬۈحێڨ رۈسدال بۈ ГамагохIикь (Геметубе) росу gamago\ip rosu ڬاماڬۈحێڨ رۈسۇ ГохI икь росу (Алимпашаюрт) go\iprosu ڬۈح ێڨ رۈسۇ (الێمفاشايۇرت) Гьиндухъ (Герменчик) росу hindu] rosu هێندۇڅ رۈسۇ Хъаладухъ (Ливов №1) росу ]aladu] rosu څالادۇڅ رۈسۇ Буццуриб (Луксембург) росу buCurib rosu بۇڛۇرێب رۈسۇ ХIажилросу (Мужукай) росдал бо \a$ilrosu rosdal bo حاجێلرۈسۇ رۈسدال بۈ ХIажилросу (Мужукай) \a$ilrosu حاجێلرۈسۇ Жаккиб (Янгилбай) росу $aKib rosu جاڭێب رۈسۇ ЦIиябкъарагьаб росу `iyabqarahab rosu ڝێيابقاراهاب رۈسۇ ЦIиябгъалиб (Новая Коса) росдал бо `iyabvalib rosu ڝێيابغالێب رۈسدال بۈ ЦIиябгъалиб (Новая Коса) росу `iyabvalib rosu ڝێيابغالێب رۈسۇ ГIурухъ (Оразгулавул) росу furu] rosu عۈرۇڅ رۈسۇ ЧIухIбигохIикь (Тамазатубе) росдал бо zu\bigo\ip rosdal bo ڃۇحبێڬۈحێڨ رۈسدال بۈ ЧIухIбигохIикь (Тамазатубе) росу zu\bigo\ip rosu ڃۇحبێڬۈحێڨ رۈسۇ БасриябгохIикь (Старое Тамазатубе) росу basriyabgo\ip rosu باسرێيابڬۈحێڨ رۈسۇ Дадалросу dadalrosu دادالرۈسۇ ТIорщалихъ росдал бо Tor&ali] rosdal bo طۈرشالێڅ رۈسدال بۈ ТIоршалихъ росу Tor&ali] rosu طۈرشالێڅ رۈسۇ Шурагьияб (Советское) росу ^urahiyab rosu شۇراهێياب رۈسۇ Уцумилросу ucumilrosu ئۇښۇمێلرۈسۇ ХамухIамалросу (Хамаматюрт) {amu\amalrosu خامۇحامالرۈسۇ ХIасанилросу росдал бо \asanilrosu rosdal bo حاسانێلرۈسۇ رۈسدال بۈ ХIасанилросу \asanilrosu حاسانێلرۈسۇ Шагьбулаткулиб росу ^ahbulatkulib rosu شاهبۇلاتكۇلێب رۈسۇ ИстIалиб мухъ isTalib mu] ئێسطالێب مۇڅ Къасумхуруб таххросу qasum{urub ta{rosu قاسۇمخۇرۇب تاخرۈسۇ Алкъвадараб росдал бо alqwadarab rosdal bo القواداراب رۈسدال بۈ Алкъвадараб росу alqwadarab rosu القواداراب رۈسۇ Сардархуруб росу sardar{urub rosu ساردارخۇرۇب رۈسۇ Агъа-ИстIалиб росдал бо ava-isTalib rosdal bo اغائێطالێب رۈسدال بۈ Агъа-ИстIалиб росу ava-isTalib rosu اغائێسطالێب رۈسۇ Агъа-ИстIалмахьиб росу ava-isTalma%ib rosu اغائێسطالماڮێب رۈسۇ Герейхануб росдал бо gerey{anub rosdal bo ڬېرېيخانۇب رۈسدال بۈ Герейхануб росу gerey{anub rosu ڬېرېيخانۇب رۈسۇ КIирикьиб росу jiripib rosu گێرێڨێب رۈسۇ ДаркIушмахьиб росу darju^ma%ib rosu دارگۇشماڮێب رۈسۇ Испикиб росдал бо is_ikib rosdal bo ئێسفێكێب رۈسدال بۈ Испикиб росу is_ikib rosu ئێسفێكێب رۈسۇ Асаладхуруб росу asalad{urub rosu اسالادخۇرۇب رۈسۇ Салиянуб росу saliyanub rosu سالێيانۇب رۈسۇ Къасумхуруб росдал бо qasum{urub rosdal bo قاسۇمخۇرۇب رۈسدال بۈ Къасумхуруб росу qasum{urub rosu قاسۇمخۇرۇب رۈسۇ КIахцугъиб росу ja{cuvib rosu گاخښۇغێب رۈسۇ Сиидариб росу siidarib rosu سێئێدارێب رۈسۇ КIварчагъуб росдал бо jwarxavub rosdal bo گوارچاغۇب رۈسدال بۈ КIварчагъуб росу jwarxavub rosu گوارچاغۇب رۈسۇ НуцIугъиб росу nu`uvib rosu نۇڝۇغێب رۈسۇ ЦицIигъиб росу ci`ivib rosu ښێڝێغێب رۈسۇ Экениб росу ekenib rosu ئېكېنێب رۈسۇ Курхуруб росу kur{urub rosu كۇرخۇرۇب رۈسۇ ЦIияб Макъариб росдал бо `iyab maqarib rosdal bo ڝێياب ماقارێب رۈسدال بۈ ЦIияб Макъариб росу `iyab maqarib rosu ڝێياب ماقارێب رۈسۇ Чухверхуруб росу xu{wer{urub rosu چۇخوېرخۇرۇب رۈسۇ Къулан-ИстIал иб росу qulan-isTalib rosu قۇلانئێطالێب رۈسۇ Гъетагъиб росдал бо vetavib rosdal bo غېتاغێب رۈسدال بۈ Гъетагъиб росу vetavib rosu غېتاغێب رۈسۇ Сайтархуруб росу saytar{urub rosu سايتارخۇرۇب رۈسۇ Питидхуруб росу _itid{urub rosu فێتێدخۇرۇب رۈسۇ Вини Къартасиб росу wini qartasib rosu وێنێقارتاسێب رۈسۇ Агъа Къартасиб росу ava qartasib rosu اغاقارتاسێب رۈسۇ Татархануб росу tatar{anub rosu تاتارخانۇب رۈسۇ Цумуриб росдал бо cumurib rosdal bo ښۇمۇرێب رۈسدال بۈ Цумуриб росу cumurib rosu ښۇمۇرێب رۈسۇ Гачалхуруб росу gaxal{urub rosu ڬاچالخۇرۇب رۈسۇ Ичиниб росу ixinib rosu ئێچێنێب رۈسۇ Шихидхуруб росдал бо ^i{id{urub rosdal bo شێخێنخۇرۇب رۈسۇ Шихидхуруб росу ^i{id{urub rosu شێخێدخۇرۇب رۈسۇ Бутахуруб росу buta{urub rosu بۇتاخۇرۇب رۈسۇ Зугьрабахуруб росу #uhraba{urub rosu زۇهراباخۇرۇب رۈسۇ Хутуниб росу {utunib rosu خۇتۇنێب رۈسۇ Пиперхуруб росу _i_er{urub rosu فێتېرخۇرۇب رۈسۇ Хупукъ иб росу {u_uqib rosu خۇفۇقێب رۈسۇ Эминхуруб росу emin{urub rosu ئېمێنخۇرۇب رۈسۇ Вини ИстIалиб росу wini isTalib rosu وێنێئێسطالێب رۈسۇ Кулиб мухъ kulib mu] كۇلێب مۇڅ Вачиб таххросу waxib ta{rosu واچێب تاخرۈسۇ Вихьлиб росдал бо wi%lib rosdal bo وێڮلێب رۈسدال بۈ Вихьлиб росу wi%lib rosu وێڮلێب رۈسۇ Сухъияхъ росу su]iya] rosu سۇڅێياڅ رۈسۇ Къаниб росу qanib rosu قانێب رۈسۇ КагIиб росдал бо kafib rosdal bo كاعێب رۈسدال بۈ КагIиб росу kafib rosu كاعێب رۈسۇ Хьоймиб росу %oymib rosu ڮۈيمێب رۈسۇ Кулиб росу kulib rosu كۇلێب رۈسۇ СунбатIулиб росу subanTulib rosu سۇنباطۇلێب رۈسۇ Хъухъиб росу ]u]ib rosu څۇڅێب رۈسۇ Хъусрахьиб росу ]usra%ib rosu څۇسراڮێب رۈسۇ ЦIувкIулиб росу (1) `uwjulib 1 rosu ڝۇوگۇلێب رۈسۇ ЦIувкIулиб росу (2) `uwjulib 2 rosu ڝۇوگۇلێب رۈسۇ ЦIушариб росу `u^arib rosu ڝۇشارێب رۈسۇ ЦIийшаб росу `iyi^ab rosu ڝێيشاب رۈسۇ Къарабдахъ мухъ qarabda] mu] قارابداڅ مۇڅ Къарабдахъ таххросу qarabda] ta{rosu قارابداڅ تا خرۈسۇ Аданахъ росу adana] rosu اداناڅ رۈسۇ Гьелиб росу helib rosu هېلێب رۈسۇ Губдан уб росдал бо gubdanub rosdal bo ڬۇبدانۇب رۈسدال بۈ Губдануб росу gubdanub rosu ڬۇبدانۇب رۈسۇ Сирагьиб росу sirahib rosu سێراهێب رۈسۇ Жангаб росу $anfab rosu جانڬاب رۈسۇ Губданмахьиб (Ленинкент) росу gubdanma%ib rosu ڬۇبدانماڮێب رۈسۇ ГъурбукIиб росу vurbujib rosu غۇربۇگێب رۈسۇ Дургалиб росу durgalib rosu دۇرڬالێب رۈسۇ Ралъдахъ (Зеленоморск) росу ra;da] rosu راڸداڅ رۈسۇ Къарабдахъ, Къардабш аб, Тахалиб (Къарабудахъкент) росу qarabda], qardab^ab, ta{alib rosu قارابداڅ رۈسۇ Къакъашурагьаб росдал бо qaqa^urahab rosdal bo قاقاشۇراهاب رۈسدال بۈ Къакъашурагьаб росу qaqa^urahab rosu قاقاشۇراهاب رۈسۇ Къакъамахьиб росу qaqama%ib rosu قاقاماڮێب رۈسۇ Парилросо (Паравул) _arilrosu فارێرۈسۈ Буйнахъ (Уллубий-авул) росу buyna] rosu nama%ib rosu بۇناڅ رۈسۇ Рохьоб (Агъач-авул) росу ro%ob rosu رۈڮۈب رۈسۇ Манасросу manasrosu ماناسرۈسۇ Манасгьенуб manashenub ماناسهېنۇب ГIачиб (Ачи-Су) росу faxib rosu عاچێب رۈسۇ Къурагь иб мухъ qurahib mu] قۇراغێب مۇڅ Къурагьиб таххросу qurahib ta{rosu قۇراغێب تاځرۈسۇ Гелхениб росдал бо gel{enib rosdal bo ڬېلخېنێب رۈسدال بۈ Гелхениб росу gel{enib rosu ڬېلخېنێب رۈسۇ Квардалиб росу kwardalib rosu كواردالێب رۈسۇ КIириб росдал бо jirib rosdal bo گێرێب رۈسدال بۈ КIириб росу jirib rosu گێرێب رۈسۇ Бахцугъиб росу ba{cuvib rosu باخښۇغێب رۈسۇ Ругуниб росу rugunib rosu رۇڬۇنێب رۈسۇ Сарагиб росу saragib rosu ساراڬێب رۈسۇ Къапириб росу qa_irib rosu قاغێرێب رۈسۇ Кучхуруб росдал бо kux{urub rosdal bo كۇچخۇرۇب رۈسدال بۈ Кучхуруб росу kux{urub rosu كۇچخۇرۇب رۈسۇ АхIмадхуруб (Бугдатепе) росу a\mad{urub rosu احمادخۇرۇب رۈسۇ Къурагьиб росдал бо qurahib rosdal bo قۇراغێب رۈسدال بۈ Къурагьиб росу qurahib rosu قۇراغێب رۈسۇ Хурехуруб росу {ure{urub rosu خۇرۈخۇرۇب رۈسۇ КIутIулиб росдал бо juTulib rosdal bo گۇطۇلێب رۈسدال بۈ КIутIулиб росу juTulib rosu گۇطۇلێب رۈسۇ Эхнигиб росу e{nigib rosu ئېخڬێنێب رۈسۇ Усариб росдал бо usarib rosdal bo ئۇسارێب رۈسدالۈ Усариб росу usarib rosu ئۇسارێب رۈسۇ Хвережиб росу {were$ib rosu ځوېرېجێب رۈسۇ УкIузиб росу uju#ib rosu ئۇگۇزێب رۈسۇ Шимихуруб росдал бо ^imi{urub rosdal bo شێمێخۇرۇب رۈسدال بۈ Шимихуруб росу ^imi{urub rosu شێمێخۇرۇب رۈسۇ Хипежиб росу \i_e$ib rosu خێفېجێب رۈسۇ Урсуниб ursunib rosu ئۇرسۇنێب رۈسۇ Хупукъ росу {u_uq rosu خۇفۇق رۈسۇ Уштулиб росдал бо u^tulib rosdal bo ئۇشتۇلێب رۈسدال بۈ Уштулиб росу u^tulib rosu ئۇشتۇلێب رۈسۇ Ашахуруб росу a^a{urub rosu اشاخۇرۇب رۈسۇ Ашариб росдал бо a^arib rosdal bo اشارێب رۈسدال بۈ Ашариб росу a^arib rosu اشارێب رۈسۇ Куквазиб росу kukwa#ib rosu كۇكوازێب رۈسۇ Аладашаб росу alada^ab rosu الاداشاب رۈسۇ Кумухъ росу kumu] rosu كۇمۇڅ رۈسۇ Маладхуруб росдал бо malad{urub rosdal bo مالادخۇرۇب رۈسدال بۈ Маладхуруб росу malad{urub rosu مالادخۇرۇب رۈسۇ Арабаяриб росу arabayarib rosu ارابايارێب رۈسۇ Лавашиб мухъ lawa^ib mu] لاواشێب مۇڅ Лавашиб таххросу lawa^ib ta{rosu لاواشێب تاخرۈسۇ ГIаршимахьиб росдал бо far^ima%ib rosdal bo عارشێماڮێب رۈسدال بۈ ТIасса ГIаршиб росу TaSa far^ib rosu طاصا عارشێب رۈسۇ Гъоркь ГIаршиб росу vorp far^ib rosu غۈرڨ عارشێب رۈسۇ Буртуниб росу burtunib rosu بۇرتۇنێب رۈسۇ ХъахIабросо (Ахкент) ]a\abrosu څاحاب رۈسۇ ГIаялахъаб росдал бо fayala]ab rosdal bo عايالاڅاب رۈسدال بۈ ГIаялахъаб росу fayala]ab rosu عايالاڅاب رۈسۇ БургIанзимахьиб росу burfan#ima%ib rosu بۇرعانزێماڮێب رۈسۇ Дамкъулакъадаб росу damqulaqadab rosu دامقۇلاقاداب رۈسدال بۈ Зурилавдимахьиб росу #urirawdima%ib rosu زۇرێلاودێماڮێب رۈسۇ Пурамахьиб росу _urama%ib rosu فۇراماڮێب رۈسۇ ЧахIимахьиб росу xa\ima%ib rosu چاحێماڮێب رۈسۇ Шихшакъакъиб росу ^i{^aqaqib rosu شێخشاقاقێب رۈسدال ТIасса Лабхъумахьиб росдал бо TaSa lab]uma%ib rosdal bo طاصا لابڅۇماڮێب رۈسدال بۈ ТIасса Лабхъумахьиб росу TaSa lab]uma%ib rosu طاصا لابڅۇماڮێب رۈسۇ Гъоркь Лабхъумахьиб росу vorp lab]uma%ib rosu غۈرڨ لابڅۇماڮێب رۈسۇ ТIасса Убекимахьиб росдал бо TaSa ubekima%ib rosdal bo طاصا ئۇبېكێماڮێب رۈسدال بۈ ТIасса Убекимахьиб росу TaSa ubekima%ib rosu طاصا ئۇبېكێماڮێب رۈسۇ ГIайнихъаб росу fayni]ab rosu عاينێڅاب رۈسۇ Чагниб росу xagnib rosu چاڬنێب رۈسۇ Жангамахьиб росдал бо $angama%ib rosdal bo جانڬاماڮێب رۈسدال بۈ Жангамахьиб росу $angama%ib rosu جانڬاماڮێب رۈسۇ ГIелакатмахьиб росу felakatma%ib rosu عېلاكاتماڮێب رۈسۇ Къакъамахьиб росдал бо qaqama%ib rosdal bo قاقاماڮێب رۈسدال بۈ Къакъамахьиб росу qaqama%ib rosu قاقاماڮێب رۈسۇ Бархъалициб, ДитIуншиб росу bar]alicib, diTun^ib rosu بارڅالێښێب، دێطۇنشێب رۈسۇ Хъарлабкоб росдал бо ]arlabkob rosdal bo څارلابكۈب رۈسدال بۈ Хъарлабкоб росу ]arlabkob rosu څارلابكۈب رۈسۇ Сулайбалашаб росу sulaybala^ab rosu سۇلايبالاشاب رۈسۇ КъулецIмаб росу qule`mab rosu قۇلېڝماب رۈسۇ Хъупаб росдал бо ]u_ab rosdal bo څۇفاب رۈسدال بۈ Хъупаб росу ]u_ab rosu څۇفاب رۈسۇ Кундурхиб росу kundur{ib rosu كۇندۇرخێب رۈسۇ ГIамалтимахьиб росу famaltima%ib rosu عامالتێماڮێب رۈسۇ Иргъалимахьиб росу irvalima%ib rosu ئێرغالێماڮێب رۈسۇ Тилагумахьиб росу tilaguma%ib rosu تێلاڬۇماڮێب رۈسۇ Кутишиб росу kuti^ib rosu كۇتێشێب رۈسۇ Лавашиб росу lawa^ib rosu لاواشێب رۈسۇ МикIахIариб росдал бо mija\arib rosdal bo مێگاحارێب رۈسدال بۈ МикIахIариб росу mija\arib rosu مێگاحارێب رۈسۇ Адукмахьиб росу adukma%ib rosu ادۇكماڮێب رۈسۇ ГIайсалакъакъиб росу faysalaqaqib rosu عايسالاقاقێب رۈسۇ Гекнавмахьиб росу geknawma%ib rosu ڬېكناوماڮێب رۈسۇ Жамсуриб росу $amsurib rosu جامسۇرێب رۈسۇ Къардамахьиб росу qardama%ib rosu قارداماڮێب رۈسۇ Субахътимахьиб росу suba]tima%ib rosu سۇباڅتێماڮێب رۈسۇ Тарланкъакъиб росу tarlanqaqib rosu تارلانقاقێب رۈسۇ ХабрелагIелаб росу {abrelafelab rosu خابرېلاعېلاب رۈسۇ ШинкъалабухIнаб росу ^inqalabu\nab rosu شێنقالابۇحناب رۈسۇ МусултIемахьиб росдал бо musulTema%ib rosdal bo مۇسۇلطېماڮێب رۈسدال بۈ МусултIемахьиб росу musulTema%ib rosu مۇسۇلطېماڮێب رۈسۇ ГIалалтиб росу falaltib rosu عالالتێب رۈسۇ Гьургьумахьиб росу hurhuma%ib rosu هۇرهۇماڮێب رۈسۇ Куймамахьиб росу kuymama%ib rosu كۇيماماڮێب رۈسۇ Насшаб росу nas^ab rosu ناسشاب رۈسۇ Гъоркь ЧIугIлиб росу vorp zuflib rosu غۈرڨ ڃۇعلێب رۈسۇ ТIарада ЧIугIлиб росу Tarada zuflib rosu طارادا ڃۇعلێب رۈسۇ УхIлиб росу u\lib rosu ئۇحلێب رۈسۇ ХолагIаяб росу {olafayab rosu ځۈلاعاياب رۈسۇ Урмаб росу urmab rosu ئۇرماب رۈسۇ Хажалколоб росдал бо [a$alkolob rosdal bo حاجالكۈلۈب رۈسدال بۈ Хажалколоб росу [a$alkolob rosu حاجالكۈلۈب رۈسۇ Гъоркь Убекимахьиб росу vorp ubekima%ib rosu غۈرڨ ئۇبېكێماڮێب رۈسۇ ГанчIилкьохъ (Ташкапур) росу ganzilpo] rosu ڬانڃێلڨۈڅ رۈسۇ ХахитIа росу {a{iTa rosu خاخێطا رۈسۇ ЦIцIадахIариб росдал бо ~ada\arib rosdal bo ڞاداحارێب رۈسدال بۈ ЦIцIадахIариб росу ~ada\arib rosu ڞاداحارێب رۈسۇ Дингоб росу dingob rosu دێنڬۈب رۈسۇ Инкъучимахьиб росу inquxima%ib rosu ئێنقۇچێماڮێب رۈسۇ Къаданиб росу qadanib rosu قادانێب رۈسۇ ХъулибухIнаб росу ]ulibu\nab rosu څۇلێبۇحناب رۈسۇ Тарлимахьиб росу tarlima%ib rosu تارلێماڮێب رۈسۇ Хажалтиб росу [a$altib rosu حاجالتێب رۈسۇ ЦIухта б росу `u{tab rosu ڝۇختاب رۈسۇ Чуниб росу xunib rosu چۇنێب رۈسۇ ГIебдалагIаяб росдал бо febdalafayab rosdal bo عېبدالاعاياب رۈسدال بۈ ГIебдалагIаяб росу febdalafayab rosu عېبدالاعاياب رۈسۇ Сусешаб росу suse^ab rosu سۇسېشاب رۈسۇ ТIагьиршаб росу Tahir^ab rosu طاهێرشاب رۈسۇ ХIасашаб росу \asa^ab rosu حاساشاب رۈسۇ ЛъаратIа мухъ ;araTa mu] ڸاراطا مۇڅ ЛъаратIа таххросу ;araTa rosu ڸاراطا تاخرۈسۇ Гъерел иб росдал бо verelib rosdal bo غېرېلێب رۈسدال بۈ Гъерелиб росу verelib rosu غېرېلێب رۈسۇ Белъелда росу be;elda rosu بېڸېلدا رۈسۇ Гъоркьноб росу vorpnob rosu غۈرڨنۈب رۈسۇ ГIулгьеб росу fulheb rosu عۇلغېب رۈسۇ Гъведишиб росдал бо vwedi^ib rosdal bo غوېدێشێب رۈسدال بۈ Гъведишиб росу vwedi^ib rosu غوېدێشێب رۈسۇ ЛъихIаб росу ;i\ab rosu ڸێحاب رۈسۇ Гьендухъ росу hendu] rosu هېندۇڅ رۈسۇ Къамилухъ росдал бо qamilu] rosdal bo قامێلۇڅ رۈسدال بۈ Къамилухъ росу qamilu] rosu قامێلۇڅ رۈسۇ Гъенеколоб росу venekolob rosu غېنېكۈلۈب رۈسۇ Къардиб росдал бо qardib rosdal bo قاردێب رۈسدال بۈ Къардиб росу qardib rosu قاردێب رۈسۇ Гьиндиб росу hindib rosu هێندێب رۈسۇ Колоб росдал бо kolob rosdal bo كۈلۈب رۈسدال بۈ Колоб росу kolob rosu كۈلۈب رۈسۇ Кьанада росу panada rosu ڨانادا رۈسۇ ЦIимгъуда росу `imvuda rosu ڝێمغۇدا رۈسۇ Гьагьариб росу haharib rosu هاهارێب رۈسۇ КIособ росдал бо josob rosdal bo گۈسۈب رۈسدال بۈ КIособ росу josob rosu گۈسۈب رۈسۇ ГьидалI росу hida/ rosu هێداڶ رۈسۇ МагъилI росу mavi/ rosu ماغێڶ رۈسۇ Бусукь росу busup rosu بۇسۇڨ رۈسۇ Хорода росу {oroda rosu ځۈرۈدا رۈسۇ Кутлаб росу kutlab rosu كۇتلاب رۈسۇ Мазада росдал бо ma#ada rosdal bo مازادا رۈسدال بۈ Мазада росу ma#ada rosu مازادا رۈسۇ ТIамуда росу Tamuda rosu طامۇدا رۈسۇ Шидиб росу ^idib rosu شێدێب رۈسۇ РостIа росу rosTa rosu رۈسطا رۈسۇ Хьобохъ росу %obo] rosu ڮۈبۈڅ رۈسۇ Синида росу sinida rosu سێنێدا رۈسۇ НугIрухъ росу nufru] rosu نۇعرۇق رۈسۇ Нихьлида росу ni%lida rosu نێڮلێدا رۈسۇ НачIада росдал бо nazada rosdal bo ناڃادا رۈسدال بۈ НачIада росу nazada rosu ناڃادا رۈسۇ Бежуда росу be$uda rosu بېجۇدا رۈسۇ ХIокьоб росу \opob rosu حۈڨۈب رۈسۇ ТIинчуда росу Tinxuda rosu طێنچۇدا رۈسۇ Жажада росу $a$ada rosu جاجادا رۈسۇ СанигIортIа росдал бо saniforTa rosdal bo سانێعۈرطا رۈسدال بۈ ЦIумилухъ росу `umilu] rosu ڝۇمێلۇڅ رۈسۇ ТIалцухъ росу Talcu] rosu طالښۇڅ رۈسۇ Гъараколоб росу varakolob rosu غاراكۈلۈب رۈسۇ НитIицухъ росу niTicu] rosu نێطێښۇڅ رۈسۇ Росноб росу rosnob rosu رۈسنۈب رۈسۇ ЛъаратIа росдал бо ;araTa rosdal bo ڸاراطا رۈسدال بۈ ЛъаратIа росу ;araTa rosu ڸاراطا رۈسۇ Лъилукь росу ;ilup rosu ڸێلۇڨ رۈسۇ Гьукъалиб росу huqalib rosu هۇقال رۈسۇ ТIохгIорда росу To[forda rosu طۈځعۈردا رۈسۇ Надариб росу nadarib rosu نادارێب رۈسۇ ХIамариб росу \amarib rosu حامارێب رۈسۇ Барнаб росу barnab rosu بارناب رۈسۇ ТIохьотIа росдал бо To%oTa rosdal bo طۈڮۈطا رۈسدال بۈ ТIохьотIа росу To%oTa rosu طۈڮۈطا رۈسۇ СанигIортIа росу saniforTa rosu سانێعۈرطا رۈسۇ Хадиялаб росдал бо {adiyalab rosdal bo خادێيالاب رۈسدال بۈ Хадиялаб росу {adiyalab rosu خادێيالاب رۈسۇ НикIаруб росу nijarub rosu نێگارۇب رۈسۇ ТIадиялаб росу Tadiyalab rosu طادێيالاب رۈسۇ СикIаруб росу sijarub rosu سێگارۇب رۈسۇ Хидиб росдал бо {idib rosdal bo خێدێب رۈسدال بۈ Хидиб росу {idib rosu خێدێب رۈسۇ Гъебгъуда росу vebvuda rosu غېبغۇدا رۈسۇ Хортаб росу {ortab rosu خۈرتاب رۈسۇ АнгIада росу anfada rosu انعادا رۈسۇ Кьобзода росу pob#oda rosu ڨۈبزۈدا رۈسۇ ЧIилда росу zilda rosu ڃێلدا رۈسۇ Хьиндахъ росдал бо %inda] rosdal bo ڮێنداڅ رۈسدال بۈ Хьиндахъ росу %inda] rosu ڮێنداڅ رۈسۇ Кверсакь росу kwersap rosu كوېرساڨ رۈسۇ Кишдакь росу ki^dap rosu كێشداڨ رۈسۇ Микдакь росу mikdap rosu مێكداڨ رۈسۇ Сабда росу sabda rosu سابدا رۈسۇ Кьаниб росу panib rosu ڨانێب رۈسۇ Чарахъ росу xara] rosu چاراڅ رۈسۇ Жалда росу $alda rosu جالدا رۈسۇ Изтаб росу i#tab rosu ئێزتاب رۈسۇ ЧIадаколоб росдал бо zadakolob rosdal bo ڃاداكۈلۈب رۈسدال بۈ ЧIадаколоб росу zadakolob rosu ڃاداكۈلۈب رۈسۇ Къобосида росу qobosida rosu قۈبۈسێدا رۈسۇ СарагIориб росу saraforib rosu ساراعۈرێب رۈسۇ МачIариб росу mazarib rosu ماڃارێب رۈسۇ ЧIодода росу zododa rosu ڃۈدۈدا رۈسۇ Гъоркьросо vorproso rosu غۈرڨرۈسۇ Анцухъ росу ancu] rosu انښۇڅ رۈسۇ ЧIорода росдал бо zoroda rosdal bo ڃۈرۈدا رۈسدال بۈ ЧIорода росу zoroda rosu ڃۈرۈدا رۈسۇ Салда росу salda rosu سالدا رۈسۇ Шидиб росдал бо ^idib rosdal bo شێدێب رۈسدال بۈ Шидиб росу ^idib rosu شێدێب رۈسۇ Ланда росу landa rosu لاندا رۈسۇ НухтIаколоб росу nu[Takolob rosu نۇځطاكۈلۈب رۈسۇ КIарада росу jarada rosu گارادا رۈسۇ ХIантIаколоб росу \anTakolob rosu حانطاكۈلۈب رۈسۇ СантIа росу sanTa rosu سانطا رۈسۇ Бочохъ росу boxo] rosu بۈچۈڅ رۈسۇ ХIинтIида росу \inTida rosu ب ۇرا نچێب رۈسۇ ТIохъ росу To] rosu طۈڅ رۈسۇ ХIадаколоб росу \adakolob rosu حاداكۈلۈب رۈسۇ Харада росу {arada rosu خارادا رۈسۇ Гьиндиб росдал бо hindib rosdal bo هێندێب رۈسدال بۈ Бугьнада (Ибрагьимотар) росу buhnada rosu بۇهنادا رۈسۇ ТIадиял аб (Калининаул) росу Tadiyalab rosu طادێيالاب رۈسۇ МухIарамхур уб мухъ mu\aram{urub mu] مۇحارامحۇرۇب مۇڅ МухIарамхуруб таххросу mu\aram{urub ta{rosu مۇحارامخۇرۇب تاخرۈسۇ Азадвиб росу a#adwib rosu ازادوێب رۈسۇ Билбилмахьиб росдал бо bilbilma%ib rosdal bo بێلبێلماڮێب رۈسدال بۈ Билбилмахьиб росу bilbilma%ib rosu بێلبێلماڮێب رۈسۇ Ралъдахъ (Приморское) росу ra;da] rosu راڸداڅ رۈسۇ Бутмахьиб росу butma%ib rosu بۇتماڮێب رۈسۇ Гъапцагьаб росу va_cahab rosu غافښاهاب رۈسۇ Гарагъаруб росдал бо garavarub rosdal bo ڬاراغارۇب رۈسدال بۈ Гарагъаруб росу faravarub rosu ڬاراغارۇب رۈسۇ Макъармахьиб росу maqarma%ib rosu ماقارماڮێب رۈسۇ Гилигиб росу giligib rosu ڬێلێڬێب رۈسۇ Къапирмахьиб росдал бо qa_irma%ib rosdal bo قافێرماڮێب رۈسدال بۈ Къапирмахьиб росу qa_irma%ib rosu قافێرماڮێب رۈسۇ Кучунармахьиб росу kuxunarma%ib rosu كۇچۇنارماڮێب رۈسۇ ГазардакIамахьиб росу ga#ardajama%ib rosu ڬازارداگاماڮێب رۈسۇ Къартасмахьиб росу qartasma%ib rosu قارتاسماڮێب رۈسۇ Куркаруб росдал бо kurkarub rosdal bo كۇركارۇب رۈسدال بۈ Куркаруб росу kurkarub rosu كۇركارۇب رۈسۇ Хурелиб росу {urelib rosu خۇرېلێب رۈسۇ Чепелиб росу xe_elib rosu چېفېلێب رۈسۇ Къу сунуб росу qusunub rosu قۇسۇنۇب رۈسۇ МухIарамхуруб росдал бо mu\aram{urub rosdal bo مۇحارامخۇرۇب رۈسدال بۈ МухIарамхуруб росу mu\aram{urub rosu مۇحارامخۇرۇب رۈسۇ ТIагьирхуруб росу Tahir{urub rosu طاهێرخۇرۇب رۈسۇ Мугъверганиб росу muvwerganib rosu مۇغوېرڬانێب رۈسۇ ЦIияб Авулуб росдал бо `iyab awulub rosdal bo ڝێياب اوۇلۇب رۈسدال بۈ ЦIияб Авулуб росу `iyab awulub rosu ڝێياب اوۇلۇب رۈسۇ Киличхануб росу kilix{anub rosu كێلێچخانۇب رۈسۇ Харахубаб росу {ara{ubab rosu خاراخۇباب رۈسۇ Уружбаб росдал бо uru$bab rosdal bo ئۇرۇجباب رۈسدال بۈ Уружбаб росу uru$bab rosu ئۇرۇجباب رۈسۇ Ярукъваларуб росу yaruqwalarub rosu يارۇقوالارۇب رۈسۇ Самуриб росу samurib rosu سامۇرێب رۈسۇ Шуравахъ (Советское) росу ^urawa] rosu شۇراواڅ رۈسۇ ТIагьирхурмахьиб росдал бо Tahir{urma%ib rosdal bo طاهێرحۇرماڮێب رۈسدال بۈ ТIагьирхурмахьиб росу Tahir{urma%ib rosu طاهێرحۇرماڮێب رۈسۇ Хутунмахьиб росу {utunma%ib rosu خۇتۇنماڮێب رۈسۇ Хужамахьиб росу {u$ama%ib rosu حۇجاماڮێب رۈسۇ Чахчахмахьиб росу xa{xa{ma%ib rosu چاخچاخماڮێب رۈسۇ Пилериб росу _ilerib rosu فێلېرێب رۈسۇ ЦIелегьуниб росу `elehunib rosu ڝېلېهۇنێب رۈسۇ Ярагмахьиб yaragma%ib rosu ياراڬماڮێب رۈسۇ НахъбакIиб мухъ na]bajib rosu ناڅباگێب مۇڅ Дилимиб тах х росу dilimib ta{rosu دێلێمێب رۈسۇ Алмахъ росу alma] rosu الماڅ رۈسۇ ГIаркьухъ росдал бо farpu] rosdal bo عارڨۇڅ رۈسدال بۈ ГIаркьухъ росу farpu] rosu عارڨۇڅ رۈسۇ Ахтачихъ росу a{taxib rosu اختاچێڅ رۈسۇ ИмангIалиросо imanfalilrosu ئێمانعالێرۈسۈ ХъахIаблъаратIа (Ахъсу) росу ]a\ab;araTa rosu څاحابڸاراطا Буртинаб росу burtinab rosu بۇرتێناب رۈسۇ Генуахикь (Гертма) росу genua[ip rosu ڬېنۇئاځێڨ ЦIулакьодукь (Гьозултала) росу `ulapodu] rosu ڝۇلاڨۈدۇڨ Гуниб росу gunib rosu ڬۇنێب رۈسۇ Дилимиб росу dilimib rosu دێلێمێب رۈسۇ ИчкIаб росу ixjab rosu ئێچگاب رۈسۇ Саларосо (Калининаул) salarosu سالارۈسۈ Ахчадаб (Ленинаул) росу a[daxab rosu اخچاداب رۈسۇ Хубариб росдал бо {ubarib rosdal bo خۇبارێب رۈسدال بۈ Хубариб росу {ubarib rosu خۇبارێب رۈسۇ Ихха (Гьодориб) росу i{ab rosu ئێخا رۈسۇ Ххадумгьенуб (Дубки) гьен {adumhenub hen خادۇمهېنۇب Нугъай мухъ nuvaymu] نۇغاي مۇڅ Рохьомактабиб тах х росу ro%omaktabib rosu رۈڮۈماكتابێب تاخرۈسۇ Асланбегиб росдал бо aslanbegib rosu اسلانبېڬێب رۈسدال بۈ Басрияб росу (Ленинаул) basriyab rosu باسرێياب رۈسۇ Татлибулакиб росу tatlibulakib rosu تاتلێبۇلاكێب رۈسۇ Асланбегиб росу aslanbegib rosu ايلانبېڬێب رۈسۇ ХъаркIасиб росдал бо ]arjasib rosdal bo څارگاسێب رۈسدال بۈ ХъаркIасиб росу ]arjasib rosu څارگاسێب رۈسۇ Буранчиб росу buranxib rosu بۇرانچێب رۈسۇ ЧIчIегIер-иццухъ (Карасу) росдал бо Zefer-iCu] rosdal bo ڄېعېر ئێڛۇڅ رۈسدال بۈ ЧIчIегIер-иццухъ росу Zefer-iCu] rosu ڄېعېر ئێڛۇڅ رۈسۇ ИццулгохIикь (Сулутюбе) росу iCulgo\ip rosu ئێڛۇلڬۈحێڨ رۈسۇ ХъахIилгохIикь (Коктюбе) росдал бо ]a\ilgo\ip rosdal bo څاحێلڬۈحێڨ رۈسدال بۈ БетIергохIикь (Нариман) росу beTergo\ip rosu بېطېرڬۈحێڨ رۈسۇ БахIарчиб (Батыр-Мурза) росу ba\arxib rosu باحارچێب رۈسۇ Швамихъ (Шумли-Олик) росу ^wami] rosu شوامێڅ رۈسۇ Салиб (Кумли) росу salib rosu سالێب رۈسۇ Кунбатараб росу kunbatarab rosu كۇنتباراب رۈسۇ ГьоркьогохIикь (Ортатюбе) росдал бо hopogo\ip rosdal bo هۈرڨۈڬۈحێڨ رۈسدال بۈ ГьоркьогохIикь (Ортатюбе) росу horpogo\ip rosu هۈرڨۈڬۈحێڨ رۈسۇ Рокъоб (Уй-Салган) росу roqob rosu رۈقۈب رۈسۇ Рохьомактаб иб (Терекли - Мектеб) росу ro%omaktabib rosu رۈڮۈماكتابێب رۈسۇ БагIаргохIикь (Червленные Буруны) росу bafargo\ip rosu باعارڬۈحێڨ رۈسۇ Адигъаб (Эдиге) росу adivab rosu ادێغاب رۈسۇ Салахъ мухъ sala] mu] سالاڅ مۇڅ Салахъ таххшагьар sala] ta{^ahar سالاڅ تاخرۈسۇ ХIажилросу (Ажимажагат-юрт) \a$il rosu حاجێلرۈسۇ ГIадилкулиб росдал бо fadilkulib rosdal bo عادێلكۇلێب رۈسدال بۈ ГIадилкулиб росу fadilkulib rosu عادێلكۇلێب رۈسۇ Къадиркулиб росу qadirkulib rosu قادێركۇلێب رۈسۇ Туталиб росу tutalib rosu تۇتالێب رۈسۇ Ахъбулатросу a]bulatrosu اڅبۇلابرۈسۇ Яхсиб росу ya{sib rosu ياخسێب رۈسۇ Байрамрос дал бо bayramrosdal bo بايرامرۈسدال بۈ Байрамросу bayramrosu بايرامرۈسۇ Ганжаросу gan$arosu ڬانجارۈسۇ Баматросу bamat rosu باماترۈسۇ Баташросу bata^rosu باتاشرۈسۇ БатIалросдал бо baTalrosdal bo باطالرۈسدال بۈ БатIалросу baTalrosu باطالرۈسۇ ГIумачросу fumazrosu ع ۇماچ رۈسۇ Гъурубахъ (Борагангечув) росу vuruba] rosu غۇرۇباڅ رۈسۇ Кванххида (Дзержинское) росу kwan{ida rosu كوانخێدا رۈسۇ Долиб росдал бо dolib rosdal bo دۈلێب رۈسدال بۈ Долиб (Казмаавул) росу dolib rosu دۈلێب رۈسۇ ГIумаркулиб росу fumarkulib rosu عۇماركۇلێب رۈسۇ Хъандаросу (Кандаур-авул) ]andarosu څاندارۈسۇ Хъарланросу росдал бо ]arlanrosdal bo څارلانرۈسدال بۈ Хъарланросу ]arlanrosu څارلانرۈسۇ Байрам уб росу bayramub rosu بايرامۇب رۈسۇ ГохIракьуб росдал бо go\rapub rosdal bo ڬۈحراڨۇب رۈسدال بۈ ГохIракьуб (Кокрек) росу go\rapub rosu ڬۈحراڨۇب رۈسۇ Буртиколоб (маххул нухлул чI чI ейбакI Хъарланросу) росу burtikolob rosu بۇرتێكۈلۈب رۈسۇ Кустакиб росдал бо kustakib rosdal bo كۇستاكێب رۈسدال بۈ Кустакиб росу kustakib rosu كۇستاكێب رۈسۇ Идариб (Пятилетка) росу idarib rosu ئێدارێب رۈسۇ Лакълакъросу laqlaqrosu لاقلاقرۈسۇ Къуруш уб росу quru^ub rosu قۇرۇشۇب رۈسۇ МухъитIа росдал бо mu]iTa rosdal bo ڬۈحراڨ رۈسۇ МухъитIа (Могилевское) росу mu]iTa rosu مۇڅێطا رۈسۇ Петрахъ (Петраковское) росу _etra] rosu فېتراڅ رۈسۇ Мокъсоб росу moqsob rosu مۈقسۈب رۈسۇ Нуцалросу nucalrosu نۇښالرۈسۇ Санамахьиб (ЦIияб Костек) росу sanama%ib rosu ساناماڮێب رۈسۇ ЦIияб ГъагъалI росу `iyab vava/ rosu ڝێياب غاغاڶ رۈسۇ ЦIиябросу росдал бо `iyab rosdal bo ڝێيابرۈسۇ رۈسدال بۈ ЦIиябросу `iyabrosu ڝێيابرۈسۇ ЦIцIолбохъ (Кемсиюрт) росу ~olbo] rosu ڞۈلبۈڅ رۈسۇ ЦIияб Сасикь росу `iyab sasip rosu ڝێياب ساسێڨ رۈسۇ НургIадилросу (Нурадилово) nurfadilrosu نۇرعادێلرۈسۇ ЛъилъарулI росдал бо ;i;aru/ rosu ڸێڸارۇڶ رۈسدال بۈ ЛъилъарулI (Октябрьское) росу ;i;aru/ rosu ڸێڸارۇڶ رۈسۇ Кьодухъ (Гребенской Мост) росу podu] rosu ڨۈدۇڅ رۈسۇ ГIусмануб росдал бо fusmanub rosdal bo عۇسمانۇب رۈسۇ ГIусмануб (Осман-юрт) fusmanub rosu عۇسمانۇب رۈسۇ Симсириб росу simsirib rosu سێمسێرێب رۈسۇ Санкьада (Первомайское) росу sanpada rosu سانڨادا رۈسۇ ТIадросу росдал бо Tadrosdal bo طادرۈسۇ رۈسدال بۈ ТIадросу (Покровское) Tadrosu طادر ۈسۇ رۈسۇ ГIабдурашид иб росу fabdura^idib rosu عابدۇراشێدێب Ахикь (Садовое) росу a[ip rosu اځێڨ رۈسۇ Сиухъ росу siu] rosu سێئۇڅ رۈسۇ ТIунсикь (Советское) росу Tunsip rosu طۇنسێڨ رۈسۇ Бакъукь (Солнечное) росу baqup rosu باقۇڨ رۈسۇ СулебкIиб росу sulebjib rosu سۇلېبگێب رۈسۇ ТIамиросу росдал бо Tamirosu rosdal bo طامێرۈسۇ رۈسدال بۈ ТIамиросу (Темир-авул) Tamirosu طامێرۈسۇ رۈسۇ Гьакъуб (Гоксув) росу haqub rosu هاقۇب رۈسۇ Гьаквариб (Теречное) росу hakwarib rosu هاكوارێب رۈسۇ ТIукIитIа росу TujiTa rosu طۇگێطا رۈسۇ Х х алатабкулиб (Тотурбийкала) росу {alatabkulib rosu خالاتابكۇلێب رۈسۇ Хамавросу {amawrosu خاماورۈسۇ ЦIияб ИчичIалиб росу `iyab ixizalib rosu ڝێياب ئێچێڃالێب رۈسۇ Чагъаб росу xavab rosu چاغاب رۈسۇ Шагьада росу ^ahada rosu شاهادا رۈسۇ Индираб росу indirab rosu ئێندێراب رۈسۇ Табасаран уб мухъ tabasaranub mu] تاباسارانۇب مۇڅ Хучниб таххросу {uxnib ta{rosu خۇچنێب تاخرۈسۇ Аракиб росдал бо arakib rosdal bo اراكێب رۈسدال بۈ Аракиб росу arakib rosu اراكێب رۈسۇ ЦIияб Лижаб росу `iyab li$ab rosu ڝێياب لێجاب رۈسۇ ЦIухдигъиб росу `u{divib rosu ڝۇخدێغێب رۈسۇ Лижаб росу li$ab rosu لێجاب رۈسۇ Архьитиб росдал бо ar%itib rosdal bo ارڮێتێب رۈسدال بۈ Архьитиб росу ar%itib rosu ارڮێتێب رۈسۇ ЦIанакиб росу `anakib rosu ڝاناكێب رۈسۇ Рушвилиб росу ru^wilib rosu رۇشوێلێب رۈسۇ Гьимшинигъиб росу him^inivib rosu هێمشێنێغێب رۈسۇ Бургьангъулиб росдал бо burhanvulib rosdal bo بۇرهانغۇلێب رۈسدال بۈ Бургьангъулиб (ЦIийигъул) росу burhanvulib rosu بۇرهانغۇلێب (ڝێيێغۇلێب) رۈسۇ Хьурахъ росу %ura] rosu ڮۇراڅ رۈسۇ Ккумиб росдал бо Kumib rosdal bo ڭۇمێب رۈسدال بۈ Курагъиб росу kuravib rosu كۇراغێب رۈسۇ Ккумиб росу Kumib rosu ڭۇمێب رۈسۇ Апнаб росу a_nab rosu افناب رۈسۇ СикIухъ росу siju] rosu سێگۇڅ رۈسۇ Ккувлигъиб росу Kuwlivib rosu ڭۇولێغێب رۈسۇ СертIилиб росу serTilib rosu سېرطێلێب رۈسۇ Ханакиб росу {anakib rosu خاناكێب رۈسۇ Ккурихъ росдал бо Kuri] rosdal bo ڭۇرێڅ رۈسدال بۈ Ккурихъ росу Kuri] rosu ڭۇرێڅ رۈسۇ Лахиб росу la{ib rosu لاخێب رۈسۇ Дагьниб росу dahnib rosu داغنێب رۈسۇ Гисикиб росу fisikib rosu ڬێسێكێب رۈسۇ Гугьрагъиб росу guhravib rosu ڬۇهراغێب رۈسۇ Кувагъиб росу kuwavib rosu كۇواغێب رۈسۇ Гухрагиб росу gu{ragib rosu ڬۇخراڬێب رۈسۇ Дарвагъиб росу darwavib rosu دارواغێب رۈسۇ Жулжагъиб росдал бо $ul$avib rosdal bo جۇلجاغێب رۈسدال بۈ Жулжагъиб росу $ul$avib rosu جۇلجاغێب رۈسۇ Юргулигъиб росу yurgulivib rosu يۇرڬۇلێغێب رۈسۇ Къулипиб росу quli_ib rosu قۇلێفێب رۈسۇ Жулжунипиб росу $un$uni_ib rosu جۇلجۇنێفێب رۈسۇ Ергунигъиб росу yergunivib rosu يېرڬۇنێغێب رۈسۇ Хархиниб росу {ar{inib rosu خارخێنێب رۈسۇ Гьесихъ росу hesi] rosu هېسێڅ رۈسۇ ТIивакиб (Дюбек) росдал бо Tiwakib rosdal bo طێواكێب رۈسدال بۈ ТIивакиб (Дюбек) росу Tiwakib rosu طێواكێب رۈسۇ ХустIилиб росу {usTilib rosu خۇسطێلێب رۈسۇ Гурхуниб росу gur{unib rosu ڬۇرخۇنێب رۈسۇ Аршиб (Ерси) росдал бо ar^ib rosdal bo ارشێب رۈسدال بۈ Аршиб (Ерси) росу ar^ib rosu ارشێب رۈسۇ Зилиб росу #ilib rosu زێلێب رۈسۇ Куркаккиб росдал бо kurkaKib rosdal bo كۇركاڭێب رۈسۇ Куркаккиб росу kurkaKib rosu كۇركاڭێب رۈسۇ ЖугътIилиб росу $uvTilib rosu جۇغطێلێب رۈسۇ Вечриккиб росу wexriKib rosu وېچرێڭێب رۈسۇ СикIаб росу sijab rosu سێگاب رۈسۇ Марагъаб росдал бо maravab rosdal bo ماراغاب رۈسدال بۈ Марагъаб росу maravab rosu ماراغاب رۈسۇ ЦIайипитиб (Гелинбатан) росу `ayi_itib rosu ڝايێفێتێب رۈسۇ СиртIичиб росу sirTixib rosu سێرطێچێب رۈسۇ ТинитIиб росдал бо tiniTib rosdal bo تێنێطێب رۈسدال بۈ ТинитIиб росу tiniTib rosu تێنێطێب رۈسۇ Турупиб росу turu_ib rosu تۇرۇفێب رۈسۇ ПуркIилиб росу _urjilib rosu فۇرگێلێب رۈسۇ ТIурагъиб росдал бо Turavib rosdal bo طۇراغێب رۈسدال بۈ ТIурагъиб росу Turavib rosu طۇراغێبێب رۈسۇ НичIрасиб росу nizrasib rosu نێڃراسێب رۈسۇ Халагъиб росдал бо {alavib rosdal bo خالاغێب رۈسدال بۈ Халагъиб росу {alavib rosu خالاغێب رۈسۇ Жулиб росу $ulib rosu جۇلێب رۈسۇ Бухьнагъиб росу bu%navib rosu بۇڮناغێب رۈسۇ Гьапилиб росдал бо ha_ilib rosdal bo هافێلێب رۈسدال بۈ Гьапилиб росу ha_ilib rosu هافێلێب رۈسۇ ТIатилиб росу Tatilib rosu طاتێلێب رۈسۇ Къужник иб росдал бо qu$nikib rosdal bo قۇجنێكێب رۈسدال بۈ Хьарагъ иб росу %aravib rosu ڮاراغێب رۈسۇ Къужникиб росу qu$nikib rosu قۇجنێكێب رۈسۇ Шилаб росу ^ilab rosu شێلاب رۈسۇ Улузиб росу ulu#ib rosu ئۇلۇزێب رۈسۇ ЧIурдапиб росу zurda_ib rosu ڃۇردافێب رۈسۇ Къуракиб росу qurakib rosu قۇراكێب رۈسۇ Улзигъиб росу ul#ivib rosu ئۇلزێغێب رۈسۇ Хелиб-Пенжиб росдал бо {elib-_en$ib rosdal bo خېلێب - فېنجێب رۈسدال بۈ Хелиб росу {elib rosu خېلێب رۈسۇ Пенжиб росу _en#ib rosu فېنجێب رۈسۇ Екрагъиб росу yekravib rosu يېكراغێب رۈسۇ Хуриккиб росдал бо {uriKib rosdal bo حۇرێڭێب رۈسدال بۈ Хуриккиб росу {uriKib rosu حۇرێڭێب رۈسۇ Ханагъуб росу {anavub rosu خاناغۇب رۈسۇ Ругужиб росу rugu$ib rosu رۇڬۇجێب رۈسۇ Пилигъиб росу _ilivib rosu فێلێغێب رۈسۇ ЦIантIилиб росу `anTilib rosu ڝاتطێلێب رۈسۇ Хучниб росдал бо {uxnib rosdal bo خۇچنێب رۈسدال بۈ Хучниб росу {uxnib rosu خۇچنێب رۈسۇ Акъаб росу aqab rosu اقاب رۈسۇ ЦIуртIил иб росу `urTilib rosu ڝۇرطێلێب رۈسۇ Ягдигъиб росу yagdivib rosu ياڬدێغێب رۈسۇ ЧулатIиб росу xulaTib rosu چۇلاطێب رۈسۇ Тарамухъ taramu] تارامۇڅ رۈسۇ Тарамухъ таххросу taramu] ta{rosu تارامۇڅ تاخرۈسۇ Искандариб (Александро-Невское) росу iskandarib rosu ئێسكاندارێب رۈسۇ Паламихъ (Калиновка) росдал бо _alami] rosdal bo فالامێڅ رۈسدال بۈ Паламихъ (Калиновка) росу _alami] rosu فالامێڅ رۈسۇ КIубашиб (Куйбышево) росу juba^ib rosu گۇباشێب رۈسۇ ЧI чI егIер иб (Карабагли) росу Zegerib rosu ڄېعېرێب رۈسۇ ХъахIилгохI тIа (Коктубей) росу ]a\ilgo\Ta rosu څاحێلڬۈحطا رۈسۇ Горгиб (Новогеоргиевка) росдал бо gorgib rosdal bo ڬۈرڬێب رۈسدال بۈ Горгиб (Новогеоргиевка) росу gorgib rosu ڬۈرڬێب رۈسۇ ГIурда (Имунний) росу furda rosu عۇردا رۈسۇ Къебелъухъ (Кузнецовское) росу qebe;u] rosu قېبېڸۇڅ رۈسۇ ДемтIариб (Новодимитриевка) росу demTarib rosu دېمطارێب رۈسۇ Руманиб (Новоромановка) росу rumanib rosu رۇمانێب رۈسۇ ГIатIилъуда (Раздолие) росу faTi;uda rosu عاطێڸۇدا رۈسۇ Биараб (Таловка) росдал бо biarab rosdal bo بێئاراب رۈسدال بۈ Биараб (Таловка) росу biarab rosu بێئاراب رۈسۇ маххул нухбикь № 15 ma{ul nu[bip ماخۇل نۇځبێڨ ۱۵ Тарамухъ (Тарумовка) росу taramu] rosu تارامۇڅ رۈسۇ РогьалилI (Рассвет) росдал бо rohali/ rosdal bo رۈهالێڶ رۈسدال بۈ РогьалилI (Рассвет) росу rohali/ rosu رۈهالێڶ رۈسۇ Ахикь (Плодопитомник) росу a[ip rosu اځێڨ رۈسۇ ХIамзатилросу (Им. М.Горького) росу \am#atilrosu حامزاتێل رۈسۇ Гьайбатрохьоб (Айбатхановское лесничество) росу haybatro%ob rosu هايباترۈڮۈب رۈسۇ Гьоркьохъ (Новониколаевка) росу horpo] rosu هۈرڨۈڅ رۈسۇ ТIас с абиараб (Вышеталовский) росу TaSabiarab rosu طاصابێئاراب رۈسۇ Х х еххагIурухъ (Юрковка) росдал бо {e{afuru] rosdal bo خېخاعۇرۇڅ رۈسدال بۈ ХхеххагIурухъ (Юрковка) росу {e{afuru] rosu خېخاعۇرۇڅ رۈسۇ ГIатIидаб (Привольный) росу faTidab rosu عاطێداب رۈسۇ Кучукиб росу kuxukib rosu كۇچۇكێب رۈسۇ Тум мухъ tum mu] تۇم مۇڅ Гъумекиб тах х росу vumekib ta{rosu غۇ مېكێ ب تاخرۈسۇ Буршиб росдал бо bur^ib rosdal bo بۇرشێب رۈسدال بۈ Буршиб росу bur^ib rosu بۇرشێب رۈسۇ ГIарцалуб росу garcalub rosu عارښالۇب رۈسۇ КIамахъалиб росдал бо jama]alib rosdal bo گاماڅالێب رۈسدال بۈ КIамахъалиб росу jama]alib rosu گاماڅالێب رۈسۇ Паласма росу _alasmab rosu فالاسما رۈسۇ Сангар росу sangarub rosu سانڬار رۈسۇ КIарашиб росдал бо jara^ib rosdal bo گاراشێب رۈسدال بۈ КIарашиб росу jara^ib rosu گاراشێب رۈسۇ Аруссиб росу aruSib rosu ارۇصێب رۈسۇ Гьуймиб росу huymib rosu هۇيمێب رۈسۇ КIараб росу jarab rosu گاراب رۈسۇ Къубалиб росдал бо qubalib rosdal bo قۇبالێب رۈسدال بۈ Къубалиб росу qubalib rosu قۇبالێب رۈسۇ Турзиниб росу tur#inib rosu تۇرزێنێب رۈسۇ КIубраб росдал бо jubrab rosdal bo گۇبراب رۈسدال بۈ КIубраб росу jubrab rosu گۇبراب رۈسۇ Гьушиб росу hu^ib rosu هۇشێب رۈسۇ КIулушацIиб росдал бо julu^a`ib rosdal bo گۇلۇشاڝێب رۈسدال بۈ КIулушацIиб росу julu^a`ib rosu گۇلۇشاڝێب رۈسۇ ЧIуртахъ росу zurta] rosu ڃۇرتاڅ رۈسۇ Читуриб росу xiturib rosu چێتۇرێب رۈسۇ Лугъувалуб росу luvuwalub rosu لۇغۇوالۇب رۈسۇ Хъумаб росдал бо ]umab rosdal bo څۇماب رۈسدال بۈ Хъумаб росу ]umab rosu څۇماب رۈسۇ БахIикIриб росу ba\ijrib rosu باحێگرێب رۈسۇ Гъумекиб росдал бо vumekib rosdal bo غۇمېكێب رۈسدال بۈ Гъумекиб росу vumekib rosu غۇمېكێب رۈسۇ Убраб росу ubrab rosu ئۇبراب رۈسۇ Дилчуб росу dilxub rosu دێلچۇب رۈسۇ КIундиб росдал бо jundib rosu گۇندێب رۈسدال بۈ КIундиб росу jundib rosu گۇندێب رۈسۇ Шагьуймиб росу ^ahuymib rosu شاهۇيمێب رۈسۇ Харазмаб росу {ara#mab rosu خارازماب رۈسۇ Гургилиб росдал бо gurgilib rosdal bo ڬۇرڬێلێب رۈسدال بۈ Гургилиб росу gurgilib rosu ڬۇرڬێلێب رۈسۇ ЧIукIнаб росу zujnab rosu ڃۇگناب رۈسۇ ГьунчукъатIиб росдал бо hunxuqaTib rosdal bo هۇنچۇقاطێب رۈسدال بۈ ГьунчукъатIиб росу hunxuqaTib rosu هۇنچۇقاطێب رۈسۇ КIамашиб росу jama^ib rosu گاماشێب رۈسۇ Баласмаб росу balasmab rosu بالاسماب رۈسۇ Уриб росдал бо urib rosdal bo ئۇرێب رۈسدال بۈ Уриб росу urib rosu ئۇرێب رۈسۇ Мукъариб росу muqarib rosu مۇقارێب رۈسۇ Хулисма росу {ulismab rosu خۇلێسما رۈسۇ Хьунаб росдал бо %unab rosdal bo ڮۇناب رۈسدال بۈ Хьунаб росу %unab rosu ڮۇناب رۈسۇ Турциб росу turcib rosu تۇرښێب رۈسۇ Лахъириб росу la]irib rosu لاڅێرێب رۈسۇ Къурлаб росу qurlab rosu قۇرلاب رۈسۇ Виртащиб росу wirta&ib rosu وێرتاۺێب رۈسۇ Шуниб росу ^unib rosu شۇنێب رۈسۇ Инишаб росу ini^ab rosu ئێنێشاب رۈسۇ Хьуриб росдал бо %urib rosdal bo ڮۇرێب رۈسدال بۈ Хьуриб росу %urib rosu ڮۇرێب رۈسۇ ХьурукIраб росу %urujrab rosu ڮۇرۇگراب رۈسۇ Ххутиб росу {utib rosu خۇتێب رۈسۇ Къукънаб росу quqnab rosu قۇقناب رۈسۇ Хъурхъиб росдал бо ]ur]ib rosdal bo څۇرڅێب رۈسدال بۈ Хъурхъиб росу ]ur]ib rosu څۇرڅێب رۈسۇ КIундахъ росу junda] rosu گۇنداڅ رۈسۇ Хьараб (Щара) росу %arab rosu ڮاراب رۈسۇ ШувкIараб росдал бо ^uwjarab rosdal bo شۇوگاراب رۈسدال بۈ ШувкIараб росу ^uwjarab rosu شۇوگاراب رۈسۇ ГьувкIараб росу huwjarab rosu هۇوگاراب رۈسۇ ТIулизмаб росу Tuli#mab rosu طۇلێزماب رۈسۇ Турхъалиб мухъ tur]alib mu] تۇرڅالێب رۈسۇ Турхъалиб таххросу tur]alib ta{rosu تۇرڅالێب تاخرۈسۇ ХIажидада росу \a$idada rosu حاجێدادا رۈسۇ ГIечуб (Алмало) росу fexub rosu عېچۇب رۈسۇ Турхъалиб (Хъорхъмасхъала) росдал бо tur]alib rosdal bo تۇرڅالێب رۈسدال بۈ Турхъалиб (Хъорхъмасхъала) росу tur]alib rosu تۇرڅالێب رۈسۇ ДахIадалросу da\adalrosu داحادالرۈسۇ Маххул-иццухъ (Темиргое) росу ma{ul-iCu] rosu ماخۇئێڛۇڅ رۈسۇ Лъабросу (Учкент) ;abrosu ڸابرۈسۇ МахIачилросу(Шамхал Янгиюрт) ma\axilrosu ماحاچێلرۈسۇ ГохIтIа (Тубе) гьен go\Ta hen ڬۈحطا هېن Унссоколоб мухъ unSokolob mu] ئۇنصۈكۈلۈب مۇڅ Унссоколоб тах х росу unSokolob ta{rosu ئۇنصۈكۈلۈب تاخرۈسۇ ГьаракIуниб росдал бо harajunib rosdal bo هاراگۇنێب رۈسدال بۈ ГьаракIуниб росу harajunib rosu هاراگۇنێب رۈسۇ ГIурччигIаб росу furXifab rosu عۇرڿێعاب رۈسۇ ЛъарагIмагIарда росу ;arafmafarda rosu ڸاراعماعاردا رۈسۇ ГIашилтIа росу fa^ilTa rosu عاشێلطا رۈسۇ Балахьуниб росдал бо bala%unib rosu بالاڮۇنێب رۈسدال بۈ Балахьуниб росу bala%unib rosu بالاڮۇنێب رۈسۇ МокIсохъ росу mojso] rosu مۈگسۈڅ رۈسۇ ШулалъутIа росу ^ula;uTa rosu شۇلاڸۇطا رۈسۇ Генуб росу genub rosu ڬېنۇب رۈسۇ Рихьуниб росу ri%unib rosu رێڮۇنێب رۈسۇ ГьиштIибуриб росдал бо hi^Tiburib rosdal bo هێشطێبۇرێب رۈسدال بۈ ГьиштIибуриб росу hi^Tiburib rosu هێشطێبۇرێب رۈسۇ Колоб росу kolob rosu كۈلۈب رۈسۇ ИнкIвалитIа росу injwaliTa rosu ئێنگوالێطا رۈسۇ ХъахIабросдал бо ]a\ab rosdal bo څاحابرۈسدال بۈ ХъахIабросо ]a\ab rosu څاحابرۈسۇ БекьилI росу bepi/ rosu بېڨێڶ رۈسۇ Зираниб росдал бо #iranib rosdal bo زێرانێب رۈسدال بۈ Зираниб росу #iranib rosu زێرانێب رۈسۇ Майдан уб росу maydanub rosu مايدانۇب رۈسۇ Унссоколоб росдал бо unSokolob rosdal bo ئۇصۈكۈلۈب رۈسدال بۈ Унссоколоб росу unSokolob rosu ئۇنصۈكۈلۈب رۈسۇ ХинлъимитIа росу {in;imiTa rosu خێنڸێمێطا رۈسۇ ХарайчIиб росу {arayzib rosu خارايڃێب رۈسۇ ЦIцIатIанихъ росу ~aTani] rosu ڞاطانێڅ رۈسۇ Шамилкол об гьен ^amilkolob rosu شامێلكۈلۈب رۈسۇ Ушугъ иб мухъ u^uvib mu] ئۇشۇغێب مۇڅ Ушугъиб таххросу u^uvib ta{rosu ئۇشۇغێب تاځرۈسۇ Къалажухъ росу qala$u] rosu قالاجۇڅ رۈسۇ Каракураб росу karakurab rosu كاراكۇراب رۈسۇ Къилериб росдал бо qilerib rosdal bo قێلېرێب رۈسدال بۈ Къилериб росу qilerib rosu قێلېرێب رۈسۇ Демирариб росу demirarib rosu دېمێرارێب رۈسۇ Эсетариб росу esetarib rosu ئېسېتارێب رۈسۇ Керимханариб росу kerim{anarib rosu كارێمخانارێب رۈسۇ Гандурариб gandurarib rosu росу ڬاندۇرارێب رۈسۇ Къавалариб росу qawalarib rosu قاوالارێب رۈسۇ ЧIулавариб росу zulawarib rosu ڃۇلاوارێب رۈسۇ Къурушуб росу quru^ub rosu قۇرۇشۇب رۈسۇ Миграгъиб росдал бо migravib rosdal bo مێڬراغێب رۈسدال بۈ Миграгъиб росу migravib rosu مێڬراغێب رۈسۇ Текияриб росу tekiyarib rosu تېكێيارێب رۈسۇ Мискискариб росу mismiskarib rosu مێسكێسكارێب رۈسۇ Ушугъиб росу u^uvib rosu ئۇشۇغێب رۈسۇ ЦIияб Къаракураб росу `iyab qarakurab rosu ڝێياب قاراكۇراب رۈسۇ Авадануб росу awadanub rosu اوادانۇب رۈسۇ Ххайдакъ мухъ {aydaq mu] خايداڅ مۇڅ Мажлисиб таххросу ma$lisib ta{rosu ماجالێسێب تاخرۈسۇ АхIмадлашаб росдал бо a\madla^ab rosdal bo احمادلاشاب رۈسدال بۈ АхIмадлашаб росу a\madla^ab rosu احمادلاشاب رۈسۇ Иричиб росу irixib rosu ئێرێچێب رۈسۇ ЦIурхачиб росу `ur{axib rosu ڝۇرخاچێب رۈسۇ ЧахIдикIнаб росу xa\dijnab rosu چاحدێگن اب БаршамагIаб росдал бо bar^amafab rosdal bo بارشاماعاب رۈسدال بۈ БаршамагIаб росу bar^amafab rosu بارشاماعاب Газияб росу ga#iyab rosu ڬازێياب رۈسۇ ВарситIиб росдал бо warsiTib rosdal bo وارسێطێب رۈسدال بۈ ВарситIиб росу warsiTib rosu وارسێطێب رۈسۇ Бажлукиб росу ba$lukib rosu باجلۇكێب رۈسۇ ЦIурхавшаб росу `ur{aw^ab rosu ڝ ۇرخاوش اب ХIулиб росу \ulib rosu حۇلێب رۈسۇ Жавгъатуб росдал бо $awvatub rosdal bo جاوغاتۇب رۈسدال بۈ Жавгъатуб росу $awvatub rosu جاوغاتۇب رۈسۇ Рукъаб росу ruqab rosu رۇقاب رۈسۇ ЧIибахIниб росдал бо ziba\nib rosu ڃێباحنێب رۈسدال بۈ ЧIибахIниб росу ziba\nib rosu ڃێباحنێب رۈسۇ Къулегуб росу qulegub rosu قۇلېڬۇب رۈسۇ Машатиб росу ma^atib rosu ماشاتێب رۈسۇ Хадагъиб росу {adavib rosu خاداغێب رۈسۇ Жинабиб росу $inabib rosu جێنابێب رۈسۇ ЖирабачIиб росдал бо $irabazib rosdal bo جێراباڃێب رۈسدال بۈ ЖирабачIиб росу $irabazib rosu جێراباڃێب رۈسۇ Гъулдиб росу vuldib rosu غۇلدێب رۈسۇ Лишаб росу li^ab rosu لێشاب رۈسۇ Дахънисаб росу da]nisab rosu داڅنێساب رۈسۇ Сургияб росу surgiyab rosu سۇرڬێياب رۈسۇ ГъарацIаниб росдал бо vara`anib rosdal bo غاراڝانێب رۈسدال بۈ ГъарацIаниб росу vara`anib rosu غاراڝانێب رۈسۇ Къарталаб росу qartalab rosu قارتالاب رۈسۇ Хъирхъиб росдал бо ]ir]ib rosdal bo څێرڅێب رۈسدال بۈ Хъирхъиб росу ]ir]ib rosu څێرڅێب رۈسۇ Турагъаб росу turavab rosu تۇراغاب رۈسۇ Шиланшаб росу ^ilan^ab rosu شێلانشاب رۈسۇ Кирцикиб росдал бо kircikib rosdal bo كێرښێكێب رۈسدال بۈ Кирцикиб росу kircikib rosu كێرښێكێب رۈسۇ Пилахъ росу _ila] rosu فێلاڅ رۈسۇ Шурагъатуб росу ^uravatub rosu شۇراغاتۇب رۈسۇ Мажлисиб росдал бо ma$lisib rosdal bo ماجلێسێب رۈسدال بۈ Мажлисиб росу ma$lisib rosu ماجلێسێب رۈسۇ Хунгияб росу {ungiyab rosu خۇنڬێياب رۈسۇ ИццтIа (Родниковий) росу iCTa rosu ئێڛطا رۈسۇ Санчиб росу sanxib rosu سانچێب رۈسۇ Чумлиб росу xumlib rosu چۇملێب رۈسۇ Шилагьиб росдал бо ^ilahib rosdal bo شێلاهێب رۈسدال بۈ Шилагьиб росу ^ilahib rosu شێلاهێب رۈسۇ Жигаб росу $igab rosu جێڬاب رۈسۇ Дурегиб росу duregib rosu دۇرېڬێب رۈسۇ Къулижаб росу quli$ab rosu قۇلێجاب رۈسۇ Адагъаб росу adavab rosu اداغاب رۈسۇ Мижгъелиб росу mi$velib rosu مێجغېلێب رۈسۇ Сагасишаб росдал бо sagasi^ab rosdal bo ساڬاسێشاب رۈسدال بۈ Сагасишаб (Янгикент) росу sagasi^ab rosu ساڬاسێشاب رۈسۇ Мал ашаб росу mala^ab rosu مالاش اب رۈسۇ Сагасиб Баршаб росу sagasib bar^ab rosu ساڬاسێب بارشاب رۈسۇ Тумелниб росу tumelnib rosu تۇمېلنێب رۈسۇ Ххивуб мухъ {iwub mu] خێوۇب مۇڅ Ххивуб таххросу {iwub ta{rosu خێوۇب تاخرۈسۇ Агъа-АрхитIиб росдал бо ava-ar{iTib rosdal bo اغائارخێطێب رۈسدال بۈ Агъа-АрхитIиб росу ava-ar{iTib rosu اغائارخێطێب رۈسۇ Агъа-ЦIинитIиб росу ava-`iniTib rosu اغاڝێنێطێب رۈسۇ Цалахъ росу cala] rosu ښالاڅ رۈسۇ Таркалиб росу tarkalib rosu تاركالێب رۈسۇ Вини-АрхитIиб росу wini-ar{iTib rosu وێنێئارخێطێب رۈسۇ ЗахитIиб росдал бо #a{iTab rosdal bo زاخێطێب رۈسدال بۈ ЗахитIиб росу #a{iTab rosu زاخێطێب رۈسۇ Агъа-ЗахитIиб росу ava-#a{iTib rosu اغازاخێطێب رۈسۇ Вини-ЗахитIиб росу wini-#a{iTib rosu وێنێزاخێطێب رۈسۇ Аскан-Яракаб росдал бо askan-yarakab rosdal bo اسكانياراكاب رۈسدال بۈ Аскан-Яракаб росу askan-yarakab rosu اسكانياراكاب رۈسۇ Жаан-Яракаб росу $aan-yarakab rosu جائانياراكاب رۈسۇ Яргъилиб росу yarvilab rosu يارغێلێب رۈسۇ Зилдикиб росу #ildikab rosu زێلدێكێب رۈسۇ Къандикиб росдал бо qandikib rosdal bo قاندێكێب رۈسدال بۈ Къандикиб росу qandikab rosu قاندێكێب رۈسۇ ЦIудукиб росу `udukab rosu ڝۇدۇكێب رۈسۇ КIарчугъиб росу jarxuvab rosu گارچۇغێب رۈسۇ КъванцIилиб росдал бо qwan`ilib rosdal bo قوانڝێلێب رۈسدال بۈ КъванцIилиб росу qwan`ilab rosu قوانڝێلێب رۈسۇ Асадхуриб росу asad{urab rosu اسادحۇرێب رۈسۇ Цацариб росу cacarib rosu ښاښارێب رۈسۇ Кашанхуриб росдал бо ka^an{urib rosdal bo كاشانحۇرێب رۈسدال بۈ Кашанхуриб росу ka^an{urib rosu كاشانحۇرێب رۈسۇ Дардархуриб росу darda{urib rosu دارداحۇرێب رۈسۇ ЧIилихъариб росу zili]arib rosu ڃێلێڅارێب رۈسۇ Хъукъиб росу ]uqib rosu څۇقێب رۈسۇ Лахьлаб росдал бо la%lab rosdal bo لاڮلاب رۈسدال بۈ Лахьлаб росу la%lab rosu لاڮلاب رۈسۇ Къуликиб росу qulikib rosu قۇلێكێب رۈسۇ Кувигъиб росу kuwivib rosu كۇوێغێب رۈسۇ Гьарикиб росу harikib rosu هارێكێب رۈسۇ УртIилиб росу urTilib rosu ئۇرطێلێب رۈسۇ Мажгулиб росдал бо ma$gulib rosdal bo ماجغۇلێب رۈسدال بۈ Мажгулиб росу ma$gulib rosu ماجغۇلێب رۈسۇ ЧIеребиб росу zerebib rosu ڃېرېبێب رۈسۇ Ургъаб росдал бо urvab rosdal bo ئۇرغاب رۈسدال بۈ Ургъаб росу urvab rosu ئۇرغاب رۈسۇ Пурдагъиб росу _urdavib rosu فۇرداغێب رۈسۇ ВертIилиб росу werTilib rosu وېرطێلێب رۈسۇ Жаан-ЧIиликиб (Атрик) $aan-zilikib rosu росу جائانڃێلێكێب رۈسۇ Аскан-ЧIиликиб (Хурсатил) росу askan-zilikib rosu اسكانڃێلێكێب رۈسۇ Ярагъиб росу yaravib rosu ياراغێب رۈسۇ Хивуб росу {iwub rosu خێوۇب رۈسۇ Хережиб росдал бо {ere$ib rosdal bo خېرېجێب رۈسدال بۈ Хережиб росу {ere$ib rosu خېرېجێب رۈسۇ Лакаб росу lakab rosu لاكاب رۈسۇ ЦIаналиб росу `analib rosu ڝانالێب رۈسۇ Чувекиб росдал бо xuwekib rosdal bo چۇوېكێب رۈسدال بۈ Чувекиб росу xuwekib rosu چۇوېكێب رۈسۇ КуштIилиб росу ku^Tilib rosu كۇشطێلێب رۈسۇ ЦIияб Пиригъиб росу `i*ab _irivib rosu ڝێياب فێرێغێب رۈسۇ Х х унзахъ мухъ {un#a] mu] كۇشطێلێب رۈسۇ Хунзахъ таххросу {un#a] ta{rosu خۇنزاڅ تاخرۈسۇ ГьамиштIа росдал бо hami^Ta rosdal bo هامێشطا رۈسدال بۈ ГьамиштIа росу hami^Ta rosu هامێشطا رۈسۇ Жалакьуриб росу $alapurib rosu جالاڨۇرێب رۈسۇ ГIондокъароб росу fondoqarob rosu عۈندۈقارۈب رۈسۇ Гьамущиб росдал бо hamu&ib rosdal bo هامۇۺێب رۈسدال بۈ Гьамущиб росу hamu&ib rosu هامۇۺێب رۈسۇ ЦIияб Гьамущиб росу `iyab hamu&ib rosu ڝێياب هامۇۺێب رۈسۇ ГIархъида росу far]ida rosu عارڅێدا رۈسۇ ГIараниб росдал бо faranib rosdal bo عارانێب رۈسدال بۈ ГIараниб росу faranib rosu عارانێب رۈسۇ ЦIада росу `ada rosu ڝادا رۈسۇ ГIахьалчIиб росдал бо fa%alzib rosdal bo عاڮالڃێب رۈسدال بۈ ГIахьалчIиб росу fa%alzib rosu عاڮالڃێب رۈسۇ Хьимакъороб росу %imaqorob rosu ڮێماقۈرۈب رۈسۇ Тумагъариб росу tumavarib rosu تۇماغارێب رۈسۇ МакьастIа росу mapasTa rosu ماڨاسطا رۈسۇ Ахтиниб росу a[tinib rosu اختێنێب رۈسۇ ЦIцIалкIитIа росу ~aljiTa rosu ڞالگێطا رۈسۇ БакьайичIиб росдал бо bapayizib rosdal bo باڨايڃێب رۈسدال بۈ БакьайичIиб росу bapayizib rosu باڨايڃێب رۈسۇ ГIарада росу farada rosu عارادا رۈسۇ БуцIраб росу bu`rab rosu بۇڝراب رۈسۇ ГьацIалухъ росу ha`alu] rosu هاڝالۇڅ رۈسۇ ГьоцI цI алI росдал бо ho~a/ rosdal bo هۈڞاڶ رۈسدال بۈ КIудияб ГьоцIцIалI росу judiyab ho~a/ rosu گۇدێياب هۈڞاڶ رۈسۇ ГьитIинаб ГьоцIцIалI росу hiTinab ho~a/ rosu هێطێناب هۈڞاڶ رۈسۇ МочIохъ росу mozo] rosu مۈڃۈڅ رۈسۇ Мушулиб росу mu^ulib rosu مۇشۇلێب رۈسۇ ГIобода росдал бо foboda rosdal bo عۈبۈدا رۈسدال بۈ ГIобода росу foboda rosu عۈبۈدا رۈسۇ Гъоркьколоб росу vorpkolob rosu غۈرڨكۈلۈب رۈسۇ Квамиб росу kwamib rosu كوامێب رۈسۇ Гозолоколоб росу go#olokolob rosu ڬۈزۈلۈكۈلۈب رۈسۇ Нусиб росу nisab rosu نۇسێب رۈسۇ ГIуркIачIиб росу furjazib rosu عۇرگاڃێب رۈسۇ ГIоротIа росу foroTa rosu عۈرۈطا رۈسۇ ГIочIлоб росдал бо fozlob rosdal bo عۈڃلۈب رۈسدال بۈ ГIочIлоб росу fozlob rosu عۈڃلۈب رۈسۇ ГIархъида росу far]ida rosu عارڅێدا رۈسۇ Сиухъ росдал бо siu] rosdal bo سێئۇڅ رۈسدال بۈ Сиухъ росу siu] rosu سێئۇڅ رۈسۇ Сентухъ росу sentu] rosu سېنتۇڅ رۈسۇ ТIанусиб росдал бо Tanusib rosdal bo طانۇسێب رۈسدال بۈ ТIанусиб росу Tanusib rosu طانۇسێب رۈسۇ ГIебутIа росу febuTa rosu عېبۇطا رۈسۇ ХхачтIа росу {axTa rosu خاچطا رۈسۇ Лъ лъ агIилухъ росдал бо :afilu] rosdal bo ڷاعێلۇڅ رۈسدال بۈ ЛълъагIилухъ росу :afilu] rosu ڷاعێلۇڅ رۈسۇ ЦIелмесиб росу `elmesib rosu ڝېلمېسێب رۈسۇ ТIеккитIа, ГьенкIкIетIа росу TeKiTa, henJeTa rosu طېڭێطا، هېنڴېطا رۈسۇ Уздалросо росдал бо u#dalrosbal bo ئۇزدال رۈسۇ رۈسدال بۈ Уздалросо u#dalrosu ئۇزدال رۈسۇ ТIагьада росу Tahada rosu طاهادا رۈسۇ ХъахIикIкIалахъ росу ]a\iJala] rosu څاحێڴالاڅ رۈسۇ Ххарахьиб росу {ara%ib rosu خاراڮێب رۈسۇ ХIариколоб росдал бо \arikolob rosdal bo حارێكۈلۈب رۈسدال بۈ ХIариколоб росу \arikolob rosu حارێكۈلۈب رۈسۇ КIахъ росу ja] rosu گاڅ رۈسۇ БагIарабросу bafarabrosu باعاراب رۈسۇ Ххунзахъ росдал бо {un#a] rosdal bo خۇنزاڅ رۈسدال بۈ Ххунзахъ росу {un#a] rosu خۇنزاڅ رۈسۇ Байикь росу bayip rosu بايێڨ رۈسۇ ЧIондокь росу zondop rosu ڃۈندۈڨ رۈسۇ Гъонохъ росу vono] rosu غۈنۈڅ رۈسۇ Гиничукь росу ginixup rosu ڬێنێچۇڨ رۈسۇ Хьиниб росу %inib rosu ڮێنێب رۈسۇ ЗагIиб росу #afib rosu زاعێب رۈسۇ НакIкIикь росу naJip rosu ناڴێڨ رۈسۇ Хьиндахъ росдал бо %inda] rosdal bo ڮێنداڅ رۈسدال بۈ Хьиндахъ росу %inda] rosu ڮێنداڅ رۈسۇ Колоб росу kolob rosu كۈلۈب رۈسۇ ШототIа росу ^otoTa rosu شۈتۈطا رۈسۇ Самилахъ росдал бо samila] rosdal bo سامێلاڅ رۈسدال بۈ Самилахъ росу samila] rosu سامێلاڅ رۈسۇ ГIакароб росу fakarob rosu عاكارۈب رۈسۇ Хьаргабиб мухъ %argabib mu] ڮارڬابێب مۇڅ Хьаргабиб тах х росу %argabib ta{rosu ڮارڬابێب تاخرۈسۇ ГIаймакиб росу faymakib rosu عايماكێب رۈسۇ Хьаргабиб росу %argabib rosu ڮارڬابێب رۈسۇ Дарада-Мурада росдал бо darada-murada rosdal bo دارادا مۇرادا رۈسدال بۈ Мурада росу murada rosu مۇرادا رۈسۇ Дарада росу darada rosu دارادا رۈسۇ КIикIуниб росдал бо jijunib rosdal bo گێگۇنێب رۈسدال بۈ КIикIуниб росу jijunib rosu گێگۇنێب رۈسۇ ИпутIа росу i_uTa rosu ئێفۇطا رۈسۇ ГIахъушалиб росу fa]u^alib rosu عاڅۇشالێب رۈسۇ Къудукь росу qudup rosu قۇدۇڨ رۈسۇ Курмиб росу kurmib rosu كۇرمێب رۈسۇ МагIлиб росу maflib rosu ماعلێب رۈسۇ Могьохъ росдал бо moho] rosdal bo مۈهۈڅ رۈسدال بۈ Могьохъ росу moho] rosu مۈهۈڅ رۈسۇ ХIоццоб росу \oCob rosu حۈڛۈب رۈسۇ Хъвартихьуниб росдал бо ]warti%unib rosdal bo څوارتێڮۇنێب رۈسدال بۈ Хъвартихьуниб росу ]warti%unib rosu څواتێڮۇنێب رۈسۇ Тунзиб росу tun#ib rosu تۇنزێب رۈسۇ Хъварада росу ]warada rosu څوارادا رۈسۇ ЧIалда росу zalda rosu ڃالدا رۈسۇ ЦIиябту мухъ мухъ `iyabtumu] mu] ڝێيابتۇمۇڅ مۇڅ ЦIиябтумухъ таххросу `iyabtumu] ta{rosu ڝێيابتۇمۇڅ تاخرۈسۇ Ахъаруб росу a]arub rosu اڅاروب رۈسۇ Баяниб (Банай-юрт) росу bayanib rosu بايانێب رۈسۇ ЦIунди-Шабдухъ (Гамиях) росу `undi-^abdu] rosu ڝۇندێ- شابدۇڅ رۈسۇ ДучIиб росдал бо duzib rosdal bo دۇڃێب رۈسدال بۈ ДучIиб росу duzib rosu دۇڃێب رۈسۇ НицIовкIраб росу ni`owjrab rosu نێڝۈوگراب رۈسۇ ЦIияб Кулиб росдал бо `iyab kulib rosdal bo ڝێياب كۇلێب رۈسدال بۈ ЦIияб Кулиб росу `iyab kulib rosu ڝێياب كۇلێب رۈسۇ ЧIаравалиб росу zarawalib rosu ڃاراوالێب رۈسۇ ЦIиябтумухъ (Новолакское) росу `iyabtumu] rosu ڝێيابتۇمۇڅ رۈسۇ ЦIияб МелъелтIа росдал бо `iyab me;elTa rosdal bo ڝێياب مېڸېلطا رۈسدال بۈ ЦIияб МелъелтIа росу `iyab me;elTa rosu ڝێياب مېڸېلطا رۈسۇ ГохIда (о. «Сельхозтехника») росу go\da rosu ڬۈحدا رۈسۇ КилалI (Новочуртах) росу kila/ rosu كێلاڶ رۈسۇ КIижаниб (Тухчар) росу ji$anib rosu گێجانێب رۈسۇ ЧIараб (Чапаево) росу zarab rosu ڃاراب رۈسۇ Шушиб росу ^u^ib rosu شۇشێب رۈسۇ Яманиб росу yamanib rosu يامانێب رۈسۇ ЦIцIумада мухъ ~umada mu] ڞۇمادا مۇڅ Агъвалиб тах х росу avwalib ta{rosu اغوالێب تاخرۈسۇ Агъвалиб росу avwalib rosu اغوالێب رۈسۇ ТIад Гьаквариб росдал бо Tad hakwarib rosdal bo طاد هاكوارێب رۈسدال بۈ ТIад Гьаквариб росу Tad hakwarib rosu طاد هاكوارێب رۈسۇ Эгъдада росу evdada rosu ئېغدادا رۈسۇ Гьадириб росдал бо hadirib rosdal bo هادێرێب رۈسدال بۈ Гьадириб росу hadirib rosu هادێرێب رۈسۇ Гъачикь росу vaxib rosu غاچێڨ رۈسۇ Гьакъоб росу haqob rosu هاقۈب رۈسۇ ГьигьалI росдал бо hiha/ rosdal bo هێهاڶ رۈسدال بۈ ГьигьалI росу hiha/ rosu هێهاڶ رۈسۇ ГьигьалI-ГIурухъ росу hiha/-furu] rosu هێهاڶ- عۇرۇڅ رۈسۇ Бакьлахакь росу bapla{ap rosu باڨلاخاڨ رۈسۇ Инххокъвариб росдал бо in{oqwarib rosdal bo ئێنخۈقوارێب رۈسدال بۈ Инххокъвариб росу in{oqwarib rosu ئێنخۈقوارێب رۈسۇ ТIасса Инххокъвариб росу TaSa in{oqwarib rosu طاصا ئ ێنخۈقوارێب رۈس ۇ Кванкьада росу kwanpada rosu كوانڨادا رۈسۇ Санкьада росу sanpada rosu سانڨادا رۈسۇ КIванада росдал бо jwanada rosdal bo گوانادا رۈسدال بۈ КIванада росу jwanada rosu گوانادا رۈسۇ Гьимерсоб росу himersob rosu هێمېرسۈب رۈسۇ Къедиб росу qedib rosu قې دێب رۈسۇ КIочIалиб росдал бо jozalib rosdal bo گۈڃالێب رۈسدال بۈ КIочIалиб росу jozalib rosu گۈڃالێب رۈسۇ Гьигьихъ росу hihi] rosu هێه ێڅ رۈسۇ Метрада, МитаратIа росу metrada, mitaraTa rosu مېترادا، مێتاراطا رۈسۇ Гъоркь Гьаквариб росдал бо vorp hakwarib rosdal bo هاكوارێب رۈسدال بۈ Гъоркь Гьаквариб росу vorp hakwarib rosu غۈرڨ هاكوارێب رۈسۇ ЦIундиб росу `undib rosu ڝ ۇندێب رۈسۇ ЦIедакь росу `edap rosu ڝېداڨ رۈسۇ Гъоркь Хъваршиниб росд ал бо vorp ]war^inib rosdal bo غۈرڨ څوارشێنێب رۈسدال بۈ Гъоркь Хъваршиниб росу vorp ]war^inib rosu غۈرڨ څ وارشێنێب رۈسۇ ТIасса Хъваршиниб TaSa ]war^inib rosu росу طاصا څوارشێنێب رۈسۇ Цихалахъ росу ci{ala] rosu ښێخالاڅ رۈسۇ Сасикь росу sasip rosu ساسێڨ رۈسۇ Силдиб росу sildib rosu سێلدێب رۈسۇ ТIиндиб росдал бо Tindib rosdal bo طێندێب رۈسدال بۈ ТIиндиб росу Tindib rosu طێندێب رۈسۇ Ангъида росу anvida rosu انغێدا رۈسۇ ГьундучIиб росу hunduzib rosu هۇندۇڃێب رۈسۇ ГIащаб росу fa&ab rosu عاۺاب رۈسۇ Акнада росу aknada rosu اكنادا رۈسۇ Санухъ росу sanu] rosu سانۇڅ رۈسۇ Мухахъ росу mu{a] rosu مۇخاڅ رۈسۇ Тенлаб росу tenlab rosu تېنلاب رۈسۇ ГъадайчIиб росу vadayzib rosu غادايڃێب رۈسۇ ГъвинайчIиб росу vwinayzib rosu غوێنايڃێب رۈسۇ Халихъ росу {aliq rosu خالێڅ رۈسۇ БехвалъучIиб росу be{wa;uzib rosu بېخواڸۇڃێب رۈسۇ ТIисси-Ахикь TiSi-a[ip rosu росу طێصێ- اځێڨ رۈسۇ ТIиссиб росу TiSib rosu طێصێب رۈسۇ Лъондода росу ;ondoda rosu ڸۈندۈدا رۈسۇ Хъваршиб росдал бо ]war^ib rosdal bo څوارشێب رۈسدال بۈ Хъваршиб росу ]war^ib rosu څوارشێب رۈسۇ Хьонохъ росу %ono] rosu ڮۈنۈڅ رۈسۇ Хушатиб росу {u^atib rosu خۇشاتێب رۈسۇ Хуштада росдал бо {u^tada rosu خۇشتادا رۈسدال بۈ Хуштада росу {u^tada rosu خۇشتادا رۈسۇ Чало б росу xalob rosu چالۈب رۈسۇ Кьенгьараб росу penharab rosu ڨېنهاراب رۈسۇ ЦIцIумада росдал бо ~umada rosdal bo ڞۇمادا رۈسدال بۈ ЦIцIумада росу ~umada rosu ڞۇمادا رۈسۇ РичIагьанихъ росу rizahani] rosu رێڃاهانێڅ رۈسۇ ЦIцIумада-ГIурухъ росу ~umada-furu] rosu ڞۇمادا- عۇرۇڅ رۈسۇ Эчеда росдал бо exeda rosdal bo ئېچېدا رۈسدال بۈ Эчеда росу exeda rosu ئېچېدا رۈسۇ Хъвайниб росу ]waynib rosu څوانێب رۈسۇ Шаваб росдал бо ^awab rosdal bo شاواب رۈسدال بۈ Шаваб росу ^awab rosu شاواب رۈسۇ ГьаркIасуб росу harjasub rosu هارگاسۇب رۈسۇ ТалилI росу tali/ rosu تالێڶ رۈسۇ ЦIияб Гьаквариб (Ургула) росу `iyab hakwarib rosu ڝێياب هاكوارێب رۈسۇ Шугъуриб росу ^uvurib rosu شۇغۇرێب رۈسۇ ЦIцIунтIа мухъ ~unTa mu] ڞۇنطا مۇڅ Кидероб тах х росу kiderob ta{rosu كێدېرۈب تاخرۈسۇ Кидероб росдал бо kiderob rosdal bo كێدېرۈب رۈسدال بۈ Кидероб росу kiderob rosu كێدېرۈب رۈسۇ ГутIалI росу guTa/ rosu ڬۇطاڶ رۈسۇ Зехида росу #e{ida rosu زېخێدا رۈسۇ Гьинухъ росу hinu] rosu هێنۇڅ رۈسۇ КималI росдал бо kima/ rosdal bo كێماڶ رۈسدال بۈ КималI росу kima/ rosu كێماڶ رۈسۇ Рекьоб росу repob rosu رېڨۈب رۈسۇ Чалахъ росу xala] rosu چالاڅ رۈسۇ Ицирахъ росу icira] rosu ئێښێراڅ رۈسۇ ЛъерулI росдал бо ;eru/ rosdal bo ڸېرۇڶ رۈسدال بۈ Асахъ, ГIасахъ росу asa], fasa] rosu اساڅ، عاساڅ رۈسۇ Акдиб росу akdib rosu اكدێب رۈسۇ ЧIакь росу zap rosu ڃاڨ رۈسۇ Геназохъ росу gena#o] rosu ڬېنازۈڅ رۈسۇ ИхIаб росу i\ab rosu ئێحاب رۈسۇ МахъалалI росу ma]ala/ rosu ماڅالاڶ رۈسۇ ЛъерулI росу ;eru/ rosu ڸېرۇڶ رۈسۇ Удокъиб росу udoqib rosu ئۇدۈقێب رۈسۇ ХIораб росу \orab rosu حۈراب رۈسۇ Цокохъ росу coko] rosu ݭۈكۈڅ رۈسۇ Шияб росу ^iyab rosu ڝێياب رۈسۇ Лъацуда росдал бо ;acuda rosdal bo ڸاښۇدا رۈسدال بۈ Лъацуда росу ;acuda rosu ڸاښۇدا رۈسۇ Микьуда росу mipuda rosu مێڨۇدا رۈسۇ Сагьада росу sahada rosu ساهادا رۈسۇ ХIамайикь росу \amayip rosu حامايێڨ رۈسۇ ХIибиялI росдал бо \ibiya/ rosdal bo حێبێياڶ رۈسدال بۈ ХIибиялI росу \ibiya/ rosu حێبێياڶ رۈسۇ ВицIиялI росу wi`iya/ rosu وێڝێياڶ رۈسۇ ХIуприб росу \u_rib rosu حۇفرێب رۈسۇ Илбокъиб росу ilboqib rosu ئێلبۈقێب رۈسۇ Шагьикь росдал бо ^ahip rosdal bo شاهێڨ رۈسدال بۈ Шагьикь росу ^ahip rosu شاهێڨ رۈسۇ ГенилI росу geni/ rosu ڬېنێڶ رۈسۇ КитIуриб росу kiTurib rosu كێطۇرێب رۈسۇ Шапихъ росдал бо ^a_i] rosdal bo شافێڅ رۈسدال بۈ ХутIрахъ росу {uTra] rosu خۇطراڅ رۈسۇ КIилъартIа росу ji;arTa rosu گێڸارطا رۈسۇ ХIалахъ росу \ala] rosu حالاڅ رۈسۇ Шапихъ росу ^a_i] rosu شافێڅ رۈسۇ Цицимахъ росу cicima] rosu ښێښێماڅ رۈسۇ Шауриб росдал бо ^aurib rosdal bo شائۇرێب رۈسدال بۈ Мокъокъиб росу moqoqib rosu مۈقۈقێب رۈسۇ Берихъ росу beri] rosu بېرێڅ رۈسۇ ГъалалI росу vala/ rosu غالاڶ رۈسۇ Хъукьоб росу ]upob rosu څۇڨۈب رۈسۇ Хъетохъ росу ]eto] rosu څېتۈڅ رۈسۇ ХъебалI росу ]eba/ rosu څېباڶ رۈسۇ АзилтIа росу a#ilTa rosu ازێلطا رۈسۇ ХIенохъ росу \eno] rosu حېنۈڅ رۈسۇ Цебариб росу cebarib rosu ښېبارێب رۈسۇ Цихокъиб росу ci{oqib rosu ښێځۈقێب رۈسۇ Шауриб росу ^aurib rosu شائۇرێب رۈسۇ Чор иб мухъ xorib mu] چۈ رێب مۇڅ Агълабиб росу avlabib rosu اغلابێب رۈسۇ ГIарабазул (Араблинское) росу faraba#ul rosu عارابازۇل رۈسۇ Белижиб росу beli$ib rosu بېلێجێب رۈسۇ Берихъ росдал бо beri] rosdal bo بېرێڅ رۈسدال بۈ Берихъ (Берикей) росу beri] rosu بېرێڅ رۈسۇ Сагабиб (Сегелер) росу sagabib rosu ساڬابێب رۈسۇ Валилросу (Великент) walilrosu والێلرۈسۇ رۈسۇ Гежухъ росу ge$u] rosu ڬېجۇڅ رۈسۇ ГIантавехь иб (Деличобан) росу fantawe%ib rosu عانتاوېڮێب رۈسۇ Жалгъаниб росу $alvanib rosu جالغانێب رۈسۇ Жимиросу (Жемикент) росу $imirosu جێمێرۈسۇ رۈسۇ Зидйанмахьиб росдал бо #idyanma%ib rosdal bo رێديانماڮێب رۈسدال بۈ Зидйанмахьиб росу #idyanma%ib rosu زێديانماڮێب رۈسۇ Зидйаниб росу #idyanib rosu زێديانێب رۈسۇ Хъала росу ]ala rosu څالا رۈسۇ ЛукIариб росу lujarib rosu لۇگارێب رۈسۇ МитIахIиб росу miTa\ib rosu مێطاحێب رۈسۇ Мукъатир иб росу muqaturib rosu مۇقاتێرێب رۈسۇ Нугдиб росу nugdib rosu نۇڬدێب رۈسۇ ЦцеберекьарулI росдал бо Cebereparu/ rosdal bo ڛېبېرېڨارڶ رۈسدال بۈ Мичуриб росу mixurib rosu مێچۇرێب رۈسۇ Андириб (Андреевка) росу andirib rosu اندێرێب رۈسۇ Рекьарихъ (Юный Пахар) росу repari] rosu رېڨارێڅ رۈسۇ ЧчугIихъ (Рибзавод-51) росу Xufi] rosu ڿۇعێڅ رۈسۇ Рубас иб росдал бо rubasib rosdal bo رۇباسێب رۈسدال بۈ Рубасиб росу rubasib rosu رۇباسێب رۈسۇ Цадахъаб (Комуна) росу cada]ab rosu ښاداڅاب رۈسۇ Рукелиб росу rukelib rosu رۇكېلێب رۈسۇ Сабноваб росу sabnowab rosu سابنۈواب رۈسۇ Саликиб росу salikib rosu سالێكێب رۈسۇ Таталиб росдал бо tatalib rosdal bo تاتالێب رۈسدال بۈ Таталиб росу tatalib rosu تاتالێب رۈسۇ ЧIчIегIермагIарда (Хъарадагъли) росу Zefermafarda rosu ڄېعېرماعاردا رۈسۇ Хъазариб росдал бо ]a#arib rosdal bo څازارێب رۈسدال بۈ Хъазариб росу ]a#arib rosu څازارێب رۈسۇ Гъоркь Жалгъаниб росу vorp $alvanib rosu غۈرڨ جالغانێب رۈسۇ Бабилиб (Вавилово) росу babilib rosu باێلێب رۈسۇ Дирхъаб (Дузлер) росу dir]ab rosu دێرڅاب رۈسۇ Чинариб росдал бо xinarib rosdal bo چێنارێب رۈسدال بۈ Чинариб росу xinarib rosu چێنارێب رۈسۇ БилхIадиб росу bil\adib rosu بێلحادێب رۈسۇ Падариб росу _adarib rosu فادارێب رۈسۇ Митагъимахьиб росу mitavima%ib rosu مێتاغێماڮێب رۈسۇ Музаимиб росу mu#aimib rosu مۇزائێمێب رۈسۇ КIудияб Таркамаб (Уллу-Теркеме) росу judiyab tarkamab rosu گۇدێياب تاركاماب رۈسۇ Белижиб гьен beli$ib hen بېلێجێب رۈسۇ Мамадгьенуб mamedhenub مامادهېنۇب رۈسۇ ЧIарада мухъ zarada mu] ڄارادا مۇڅ ЦIцIуриб тах х росу ~urib ta{rosu ڞۇرێب تاخرۈسۇ Рочиб росдал бо roxib rosdal bo رۈچێب رۈسدال بۈ Рочиб росу roxib rosu رۈچێب رۈسۇ Къубакь росу qubap rosu قۇباڨ رۈسۇ Алчуниб росу alxunib rosu الچۇنێب رۈسۇ Хилихъ росу {ili] rosu خێلێڅ رۈسۇ Къесериб росу qeserib rosu ڨېسېرێب رۈسۇ ЛъитIаб росу ;iTab rosu ڸێتاب رۈسۇ КIалиб росу jalib rosu گالێب رۈسۇ Гьилиб росдал бо hilib rosdal bo هێلێب رۈسدال بۈ Гьилиб росу hilib rosu هێلێب رۈسۇ КIутIихъ росу juTi] rosu گۇطێڅ رۈسۇ Цемериб росу cemerib rosu ښېمېرێب رۈسۇ ЛъаразулI росу ;ara#u/ rosu ڸارازۇڶ رۈسۇ Доронуб росу doronub rosu دۈرۈنۇب رۈسۇ Къарануб росу qaranub rosu قارانۇب رۈسۇ ГьогIаб росу hofab rosu هۈعاب رۈسۇ Рилълъаб росу ri:ab rosu رێڷاب رۈسۇ Гьачада росдал бо haxada rosdal bo هاچادا رۈسدال بۈ Гьачада росу haxada rosu هاچادا رۈسۇ Гьунухъ росу hunu] rosu هۇنۇڅ رۈسۇ Мурухъ росу muru] rosu مۇرۇڅ رۈسۇ Лъалухъ росу ;alu] rosu ڸالۇڅ رۈسۇ Кьорошиб росу poro^ib rosu ڨۈرۈشێب رۈسۇ Гьочоб росдал бо hoxob rosdal bo هۈچۈب رۈسدال بۈ Гьочоб росу hoxob rosu هۈچۈب رۈسۇ ГIурухъ-сотIа росу furu]-soTa rosu عۇرۇڅ- سۈطا رۈسۇ Риссиб росдал бо riSib rosdal bo رێصێب رۈسدال بۈ Риссиб (Дусрахъ) росу riSib rosu رێ صێب رۈسۇ Кьоссрода росу poSroda rosu ڨۈصرۈدا رۈسۇ Могъроб росу movrob rosu مۈغرۈب رۈسۇ ЧIилдаб росу zildab rosu ڃێلداب رۈسۇ ЧIвадаб росу zwadab rosu ڃواداب رۈسۇ Чидаб росу xidab rosu چێداب رۈسۇ Чанаб росу xanab rosu چاناب رۈسۇ ГIириб росдал бо firib rosdal bo عێرێب رۈسدال بۈ ГIириб росу firib rosu عێرێب رۈسۇ Хьинуб росу %inub rosu ڮێنۇب رۈسۇ Нукъушиб росу nuqu^ib rosu نۇقۇشێب رۈسۇ Рулдаб росу ruldab rosu رۇلداب رۈسۇ Магъариб росдал бо mavarib rosdal bo ماعارێب رۈسدال بۈ Магъариб росу mavarib rosu ماغارێب رۈسۇ ЦIенеб росу `eneb rosu ڝېنېب رۈسۇ Мукукь росу mukup rosu مۇكۇڨ رۈسۇ Багинуб росу baginib rosu باڬێنۇب رۈسۇ Къучраб росу quxrab rosu قۇچراب رۈسۇ ХIурухъ росу \uru] rosu حۇرۇڅ رۈسۇ Чуниб росу xunib rosu چۇنێب رۈسۇ Мугурухъ росу muguru] rosu مۇڬۇرۇڅ رۈسۇ СуметIа росдал бо sumeTa rosdal bo سۇمېطا رۈسدال بۈ СуметIа росу sumeTa rosu سۇمېطا رۈسۇ ЦIулда росу `ulda rosu ڝۇلدا رۈسۇ Улъухъ росу u;u] rosu ئۇلۇڅ رۈسۇ Гьонлъоб росу hon;ob rosu هۈنڸۈب رۈسۇ Сачада росу saxada rosu ساچادا رۈسۇ ЦIцIуриб росдал бо ~urib rosdal bo ڞۇرێب رۈسدال بۈ ЦIцIуриб росу ~urib rosu ڞۇرێب رۈسۇ Содаб росу sodab rosu سۈداب رۈسۇ Мошоб росу mo^ob rosu مۈشۈب رۈسۇ Гьидиб росу hidib rosu هێدێب رۈسۇ ЧIарада росу zarada rosu ڄارادا رۈسۇ Хьил иб (Шалиб) росу %ilib rosu ڮێلێب رۈسۇ Цадахъ росу cada] rosu ښاداڅ رۈسۇ Шамил мухъ ^amil mu] شامێل مۇڅ ХIебда тах х росу \ebda ta{rosu حېبدا تاخرۈسۇ Гьандихъ росу handi] rosu هاندێڅ رۈسۇ ГIа с саб росу faSab rosu عاصاب رۈسۇ Ансуб, ТIасса Бакълъухъ ansub, TaSa baq;u] rosu انسۇب، طاصا باقڸۇڅ رۈسۇ Бакълъухъ росдал бо baq;u] rosdal bo باقڸۇڅ رۈسدال بۈ Гъоркь Бакълъухъ vorp baq;u] rosu росу غۈرڨ باقڸۇڅ رۈسۇ ЗанатIа росу #anaTa rosu زاناطا رۈسۇ ГьентIа росу henTa rosu هېنطا رۈسۇ ГъогъолI росу vovo/ rosu غۈغۈڶ رۈسۇ Гьолокь росдал бо holop rosdal bo هۈلۈڨ رۈسدال بۈ Гьолокь росу holop rosu هۈلۈڨ رۈسۇ Малиданахъа, ДатунатIа росу malidana]a, datunaTa rosu مالێداناڅا، داتۇناطا رۈسۇ Гьоориб росдал бо hoorib rosdal bo هۈئۈرێب رۈسدال بۈ Гьоориб росу hoorib rosu هۈئۈرێب رۈسۇ Гьоориб-Хьиндахъ росу hoorib-%inda] rosu هۈئۈرێب - ڮێنداڅ رۈسۇ Ракьуб-ГIахьвахъ, Ригьикь росу rapub-fa%wa], rihip rosu راڨۇب - عاڮواڅ، رێهێڨ رۈسۇ КъахIиб росдал бо qa\ib rosdal bo قاحێب رۈسدال بۈ КъахIиб росу qa\ib rosu قاحێب رۈسۇ ТIассаколоб росу TaSakolob rosu طاصاكۈلۈب رۈسۇ Гъоркьколоб росу vorpkolob rosu غۈرڨكۈلۈب رۈسۇ Бакъдаб росу baqdab rosu باقداب رۈسۇ Мокъода росу moqoda rosu مۈقۈدا رۈسۇ Раккурикь росу raKurip rosu راڭۇرێڨ رۈسۇ ХIамакIалихъ росу \amajali] rosu حاماگالێڅ رۈسۇ КIигIинихъ росу jifini] rosu گێعێنێڅ رۈسۇ ХIорода росу \oroda rosu حۈرۈدا رۈسۇ Къваниб росдал бо qwanib rosdal bo قوانێب رۈسدال بۈ Къваниб росу qwanib rosu قوانێب رۈسۇ НитIаб росу niTab rosu نێطاب رۈسۇ Могьохъ росу moho] rosu مۈهۈڅ رۈسۇ МачIада росу mazada rosu ماڃادا رۈسۇ Ригьикь, Ракьуб росу rihip, rapub rosu رێهێڨ، راڨۇب رۈسۇ Ругъелда росдал бо ruvelda rosdal bo رۇغېلدا رۈسدال بۈ Ругъелда росу ruvelda rosu رۇغېلدا رۈسۇ Мусрухъ росу musru] rosu مۇسرۇڅ رۈسۇ Хьиндахъ росу %inda] rosu ڮێنداڅ رۈسۇ Сомода росу somoda rosu سۈمۈدا رۈسۇ Хьонохъ росу %ono] rosu ڮۈنۈڅ رۈسۇ ГIурчухъ росу furxu] rosu عۇرچۇڅ رۈسۇ ТIелекь росдал бо Telep rosdal bo طېلېڨ رۈسدال بۈ ТIелекь росу Telep rosu طېلېڨ رۈسۇ Лъезда росу ;e#da rosu ڸېزدا رۈسۇ ГеницIцIороб росу geni~orob rosu ڬېنێڞۈرۈب رۈسۇ ТIидиб росдал бо Tidib rosdal bo طێدێب رۈسدال بۈ ТIидиб росу Tidib rosu طێدێب رۈسۇ НакIкIикь росу naJip rosu ناڴێڨ رۈسۇ Лълъануб росу :anub rosu ڷانۇب رۈسۇ ТIогьохъ росдал бо Toho] rosdal bo طۈهۈڅ رۈسدال بۈ ТIад ТIогьохъ росу Tad Toho] rosu طاد طۈهۈڅ رۈسۇ Гъоркь ТIогьохъ росу vorp Toho] rosu غۈرڨ طۈهۈڅ رۈسۇ Зивуриб росу #iwurib rosu زێوۇرێب رۈسۇ Микьигьороб росу mipihorob rosu مێڨێهۈرۈب رۈسۇ ГIурада росдал бо furada rosdal bo عۇرادا رۈسدال بۈ ГIурада росу furada rosu عۇرادا رۈسۇ Лъахъ росу ;a] rosu ڸاڅ رۈسۇ Гьидерил кьо, КьотIа росу hideril po, poTa rosu هێدېرێل ڨۈ، ڨۈطا رۈسۇ ГIурадаколоб, Колоб росу furadakolob, kolob rosu عۇراداكۈلۈب، كۈلۈب رۈسۇ Раккурикь росу raKurip rosu راڭۇرێڨ رۈسۇ ГIуриб росу furib rosu عۇرێب رۈسۇ ХIебда росу \ebda rosu حېبدا رۈسۇ ХIотода росу \otoda rosu حۈتۈدا رۈسۇ Ххучада росу {uxada rosu خۇچادا رۈسۇ ЦIцIекIоб росу ~ejob rosu ڞېگۈب رۈسۇ Шурагьаб мухъ ^urahab mu] شۇراهاب مۇڅ Шурагьаб тах х шагьар ^urahab ta{^ahar شۇراهاب تاخشاهار Ахъайтала росу a]aytala rosu اڅايتالا رۈسۇ ХIапшиб росдал бо \a_^ib rosdal bo حابۺێب رۈسدال بۈ ХIапшиб росу \a_^ib rosu حابۺێب رۈسۇ ГIурухъ (Арихкент) росу furu] rosu عۇرۇڅ رۈسۇ ГьаркIа суниб росу harjasunib rosu هارگاسۇنێب رۈسۇ Муслимросу (Атланаул) muslimrosu مۇسلێمرۈسۇ Бугъланиб росу buvlanib rosu بۇغلانێب رۈسۇ ТIасса Жунгутиб росу TaSa $ungutib rosu طاصا جۇنڬۇتێب رۈسۇ ТIасса Гъазданущиб росдал бо TaSa va#danu&ib rosdal bo طاصا غازدانۇنۇۺێب رۈسدال بۈ ТIасса Гъазданущиб росу TaSa va#danu&ib rosu طاصا غازدانۇۺێب رۈسۇ Рохьохъ (Агъачкала) росу ro%o] rosu رۈڮۈڅ رۈسۇ ТIас с а Хъараниб росдал бо TaSa ]aranib rosdal bo طاصا څارانێب رۈسدال بۈ ТIасса Хъараниб росу TaSa ]aranib rosu طاصا څارانێب رۈسۇ Гъоркь Хъараниб росу vorp ]aranib rosu غۈرڨ څارانێب رۈسۇ Дурангъиб росу duranvib rosu دۇرانغێب رۈسۇ Ишкаталиб росдал бо i^katalib rosdal bo ئێشكاتالێب رۈسدال بۈ Гъоркь Ишкаталиб росу vorp i^katalib rosu غۈرڨ ئێشكاتالێب رۈسۇ ТIа с са Ишкаталиб росу TaSa i^katalib rosu طاصا ئێشكاتالێب رۈسۇ Гъадариб росу vadarib rosu غادارێب رۈسۇ Къарамахьиб росдал бо qarama%ib rosdal bo قاراماڮێب رۈسدال بۈ Къарамахьиб росу qarama^ib rosu قاراماڮێب رۈسۇ Ванашимахьиб росу wana^ima%ib rosu واناشێماڮێب رۈسۇ Вехьмахьиб (Чабанмахьи) we%ma%ib rosu росу وېڮماڮێب رۈسۇ Капур-Гъумекиб росу ka_ur-vumekib rosu كافۇرغۇمېكێب رۈسۇ Маласросу росдал бо malasrosu rosdal bo مالاسرۈسۇ رۈسدال بۈ Маласросу malasrosu مالاسرۈسۇ Гергентала росу gergentala rosu ڬېرڬېنتالا رۈسۇ Гъоркь Жунгутиб росу vorp $ungutib rosu غۈرڨ جۇنڬۇتێب رۈسۇ Гъоркь Гъазданущиб росу vorp va#danu&ib rosu غۈرڨ غازدانۇۺێب رۈسۇ ХIалимросу (Халимбекавул) росдал бо \alimrosu rosdal bo حالێمرۈسۇ رۈسدال بۈ ХIалимросу (Халимбекавул) \alimrosu حالێمرۈسۇ Такъалуб росу taqalub rosu تاقالۇب رۈسۇ ЧIанкIуриб росдал бо zanjurib rosdal bo ڃانگۇرێب رۈسدال بۈ ЧIанкIуриб росу zanjurib rosu ڃانگۇرێب رۈسۇ Хъачхъалихъ росу ]ax]ali] rosu څاچڅالێڅ رۈسۇ ЧIчIикIаб росу Xijab rosu ڄێگاب رۈسۇ Элпериб росдал бо el_erib rosdal bo ئېلفېرێب رۈسدال بۈ Элпериб росу el_erib rosu ئېلفېرێب رۈسۇ КIииццухъ (Экибулак) росу jiiCu] rosu گێئێڛۇڅ رۈسۇ

  • d | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    Хь % Хьаг чIчIегIерабгIаги, хъахIал ххинкIал релъуна, щакъи чIчIегIерабгIаги, хъахIаб кагъат басуна. Хьагида лълъурани, лахI бахуна, квешав чигун лIугьани, квешлъи бахуна. Хьагил хIал галида лъала, рукъалълъул хIал жанив вугессда лъала. Хьагил цIири гуреб цIцIогьохъе бертин, цIцIалкIил кIутIи гуреб балъгояб ригьин. Хьагинире рачIел ххинкIал хьагинир ратилищила. Хьагинисса гелгIанги камуларев. Хьамараб дудего буссунеб. Хьандон гIадамал холелани, ярагъ къваригIинароан. Хьаралда рекъонила хуриссаги бачIунеб. Хьаралълъуб хьараб бижулеб, питна бекьани, питна бижулеб. Хьиндалаз ххинкIал бакъде рахъулелила, ражи хьонде тIолебила. Хьитаз гьабураб чакмабаз кунеб. Хьитал къваридав чи – нух къваридав чи. Хьитал тIадго гIор бахунге. ХьодолI анкьго дару бугебила. Хьон къадараб хурул рижи къадараб. ХьонбакIил бутIрул гIадин, цоцаздасса кьурун руссарал росс-лълъадиялда асскIобалдасса кьурул нохъодаго лълъикIила. Хьонлъуда бакъваралдасса бакълъул гIатIояб лълъикIабила (цIул). Хьопода кьуричIони, тIилида бекизе кIолареб. ХьуйидалIго гьечIеб гIанкIкI – цIетIа лъураб гереги. Хьул лъурассул хIакъалдасса цIунаги. Хьул ххалат, хIалтIи къокъ. Хьул – ххалатаб жо, заман – къокъаб жо (Хьул ххалатаб жо, ххиял гIемераб жо). Хьул ххалатабила, хвел гIагарабила. Хьулал – рахъ-рахъалде щущан, хвел – гьезде чан къан. Хьулалълъул къвачIа ххалатаб жойила (Хьул ххалатаб жойила). ХьуцIцIал гIемералълъур иццал гIемерал, иццал гIемералълъур лъарал гIемерал. ХьуцIцIилI къараб хIамие бетIергьанчияссул гурони цIцIайи щолареб.

  • t | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    ГI f 1. ГIаба ретIарассе дунги инчIила, чухъа ретIарав диеги щвечIила (чухъа ретIарасс дунги ячинчIила). faba reTaraSe dungi inzila, xu]a reTaraw diyegi &wezila (xu]a reTaraS dungi yaxinzila). 2. ГIабдал берталълъе ахIани, жив анивго чIчIелилан лIугьуневила. fabdal berta:e a\ani, $iw aniwgo Zelilan /uhunewila. 3. ГIабдал бищун ццеве гIиссинлъималаздайила лъалев. fabdal bi&un Cewe fiSin;imala#dayila ;alew. 4. ГIабдал вукIаниги, цIцIодор вукIаниги, аххир цойила. fabdal wujanigi, ~odor wujanigi, a{ir coyila. 5. ГIабдал гьечIони, цIцIогьорассе боцIцIи кисса? fabdal hezoni, ~odoraSe bo~i kiSa? 6. ГIабдал гIодиларо, цIцIодор велъиларо. fabdal fodilaro, ~odor we;ilaro. 7. ГIабдал кьурдуларевила, кьурдани, чIчIоларевила (чIчIезе лъаларебила). fabdal purdularewila, purdani, Zolarewila (Ze#e ;alarebil). 8. ГIабдал кIалъалелълъул, цIцIодор вуцIцIун чIчIолев. fabdal ja;ale:ul, ~odor wu~un Zolew. 9. ГIабдал лумо гьавизе росу бахъараб меххалълъ, гьесс гьикъарабила - «Чан мали бугонидай зодоре гIунтIила?». fabdal lumo hawi#e rosu ba]arab me{a:, heS hiqarabila - «xan mali bugoniday #odore funTila?». 10. ГIабдал рокъове виччаялдасса гIакъил лъорове виччай лълъикIаб. fabdal roqowe wiXayaldaSa faqil ;orowe wiXay :ijab. 11. ГIабдал хIалтIизеги вачунге, гIабдалассда цадахъги хIалтIуге. fabdal \alTi#egi waxunge, fabdalaSda cada]gi \alTuge. 12. ГIабдаласс боцIцIи балагьула, цIцIодорасс гIакълу балагьула. fabdalaS bo~i balahula, ~odoraS faqlu balahula. 13. ГIабдаласс вецциялдасса цIцIодорасс какиго лълъикIила. fabdalaS weCiyaldaSa ~odoraS kakigo :ijila. 14. ГIабдаласс гурони гIабдалассе гIакълу кьоларебила. fabdalaS guroni fabdalaSe faqlu polarebila. 15. ГIабдаласс гурони гIунгутIаби ралагьуларел. fabdalaS guroni funguTabi ralahularel. 16. ГIабдаласс гьедун бицунебила, гIакъиласс кици тIамун бицунебила. fabdalaS hedun bicunebila, faqilaS kici Tamun bicunebila. 17. ГIабдаласс гIодобе бала, цIцIодорасс бищула. (ГIабдаласс гIодобе бараб цIцIодорасс бищула). fabdalaS fodobe bala, ~odoraS bi&ula. (fabdalaS fodobe barab ~odoraS bi&ula). 18. ГIабдаласс квараб жоялълъул бицунеб, цIцIодорасс лъараб жоялълъул бицунеб. fabdalaS kwarab $oya:ul bicuneb, ~odoraS ;arab $oya:ul bicuneb. 19. ГIабдаласс малълъулелдеги гIин тIаме, битIараб батичIони гьабичIого те. fabdalaS ma:uleldegi fin Tame, biTarab batizoni habizogo te. 20. ГIабдаласс нилIее лъабго гIакълу кьуни, цоябниги битIараб батизе бегьулеб. fabdalaS ni/eye ;abgo faqlu puni, coyabnigi biTarab bati#e behuleb. 21. ГIабдалассда бицараб жо – базаралда ахIараб гIакIа. fabdalaSda bicarab $o - ba#aralda a\arab faja. 22. ГIабдалассда гуребила гIайиб букIунеб, гIабдал валъаргъарассдайила. fabdalaSda gurebila fayib bujuneb, fabdal wa;arvaraSdayila. 23. ГIабдалассда гIайиб чIчIоларебила. fabdalaSda fayib Zolarebila. 24. ГIабдалассда данде мунги гIабдаллъун чIчIайила. fabdalaSda dande mungi fabdal;un Zayila. 25. ГIабдалассда кигIан малълъараниги, гьесс жиндирабго гурони гьабулареб. fabdalaSda kifan ma:aranigi, heS $indirabgo guroni habulareb. 26. ГIабдалассда малълъараб жо – гIодобе бортараб чIор. fabdalaSda ma:arab $o - fodobe bortarab zor. 27. ГIабдалассда малълъарани мунго рихунев. fabdalaSda ma:arani mungo ri[unew. 28. ГIабдалассда нич гьечIеб, цIцIогьорассда яхI гьечIеб. fabdalaSda nix hezeb, ~ohoraSda ya\ hezeb. 29. ГIабдалассе бертин къойил букIунеб. fabdalaSe bertin qoyil bujuneb. 30. ГIабдалассе гIабдал вокьулев, гIакъилассе гIакъил вокьулев. fabdalaSe fabdal wopulew, faqilaSe faqil wopulew. 31. ГIабдалассе гIакъил вокьуларев, меххтарассе вигьарав вокьуларев. fabdalaSe faqil wopularew, me{taraSe wiharaw wopularew. 32. ГIабдалассе дару – данде кIалъачIого тей. fabdalaSe daru - dande ja;azogo tey. 33. ГIабдалассе гIадлу гьечIеб. fabdalaSe fadlu hezeb. 34. ГIабдалассул гIеч гIадин гьоркьов инеги чIчIоге. fabdalaSul fex fadin horpow inegi Zoge. 35. ГIабдалассул – зар, гIакъилассул – хIал. fabdalaSul - #ar, faqilaSul - \al. 36. ГIабдалассул кочIохъ гIенеккиялдасса цIцIодорассул семиялълъухъ гIенеккиго лълъикIила. fabdalaSul kozo] feneKiyaldaSa ~odoraSul semiya:u] feneKizogo :ijila. 37. ГIабдалассул кумекалдасса кумекчи гьечIого лълъикI. fabdalaSul kumekaldaSa kumekxi hezogo :ij. 38. ГIабдалассул кIалалда гIакIа гьечIеб. fabdalaSul jalalda faja hezeb. 39. ГIабдалассул – мацIцIалда, цIцIодорассул – рекIеда. fabdalaSul - ma~alda, ~odoraSul - rejeda. 40. ГIабдалассул мацIцIалълъги хIикматаб жо бицуна, щиб гьессул рагIийилан, гIин тIамичIого тоге. fabdalaSul ma~a:gi \ikmatab $o bicuna, &ib heSul rafiyilan, fin Tamizogo toge. 41. ГIабдалассул ракI – мацIцIалдайила, цIцIодорассул мацIцI – ракIалдайила. fabdalaSul raj - ma~aldayila, ~odoraSul ma~ - rajaldayila. 42. ГIабдалассул рекIелгъей умумузул асс-къоялде букIуна, гIакъилассул рекIелгъей лълъикIабщиналде букIуна. fabdalaSul rejelvey umumu#ul aS-qoyalde bujuna, faqilaSul rejelvey :ijab&inalde bujuna. 43. ГIабдалассулги гIакъилассулги аххир цойила (ГIабдал вегулебги – хоб, гIакъил вукъулебги – хоб). fabdalaSulgi faqilaSulgi a{ir coyila (fabdal wegulebgi - [ob, faqil wuqulebgi - [ob). 44. ГIабдалгун кваназегIан, цIцIодоргун вакъиго лълъикI. fabdalgun kwana#efan, ~odorgun waqigo :ij. 45. ГIабдалгун къаццандулев гьессдассаги гIантавила. fabdalgun qaCandulew heSdaSagi gantawila. 46. ГIабдалассулгун гьудуллъиги гьабуге, гьойдулгун маххссараги гьабуге. fabdalaSulgun hudul;i habuge, hoydulgun ma{Saragi habuge. 47. ГIабдалги ахIмакъги рекъон чIчIоларо. fabdalgi a\maqgi reqon Zolaro. 48. ГIабдалги гуккуге, гIабдаласс гуккизеги чIчIоге. fabdalgi guKuge, fabdalaS guKi#egi Zoge. 49. ГIабдалги гIакъилги киназдаго лъала. fabdalgi faqilgi kina#dago ;ala. 50. ГIабдалгун къаццандуге, мунго къунгутIизе. fabdalgun qaCanduge, mungo qunguTi#e. 51. ГIабул чехъечIого, хоноги кунаро. fabul xe[ezogo, [onogi kunaro. 52. ГIагарав чияссул гьан кваниги, ракьа гIодобе реххизе бегьулареб. fagaraw xiyaSul han kwanigi, rapa fodobe re{i#e behulareb. 53. ГIагарлъи лъала къо ккедал, гьудул лъала къваригIел ккедал. fagar;i ;ala qo Kedal, hudul ;ala qwarifel Kedal. 54. ГIагарлъи лъаларессе алжан гьечIебила. fagar;i ;alareSe al$an hezebila. 55. ГIагарлъи цIуне чIаго рукIаго, хвараб меххалълъ «гIагарал чагIи» чанги ратулел. fagar;i `une zago rujago, [warab me{a: «fagaral xafi» xangi ratulel. 56. ГIагарлъиялълъул гьуинлъи гьоркьобакI цIцIикIкIанагIан цIцIикIкIунебила. fagar;iya:ul huin;i horpobaj ~iJanafan ~iJunebila. 57. ГIада-гIадамазе чваххун цIцIад байдал, дие горо бараб дуниял! fada-fadama#e xwa{un ~ad baydal, diye goro barab duniyal! 58. ГIадада бицараб рагIи – гIадада реххараб чIор. fadada bicarab rafi - fadada re{arab zor. 59. ГIадалаб бетIералълъ хIатIазе гIазаб кьолебила. fadalab beTera: \aTa#e fa#ab polebila. 60. ГIадалаб гъурщидасса цIцIодораб нус лълъикIаб. fadalab vur&idaSa ~odorab nus :ijab. 61. ГIадалаб заманалда гIакъилзабигицин гIадаллъулелила. fadalab #amanalda faqil#abigicin fadal;ulelila. 62. ГIадалав вехь хвани боцIцIуе рахIат, гIадалав ххан хвани ххалкъалълъе рахIат. fadalaw we% [wani bo~uye ra\at, fadalaw {an [wani {alqa:e ra\at. 63. ГIадалав гьудулассдасса гIакъилав тушманго лълъикIила. fadalaw hudulaSdaSa faqilaw tu^mango :ijila. Циги чиги цоцазе цIакъ рокьулел рукIун руго. Цицца чи ссундассаго цIунулев вукIун вуго. Гьессда асскIобе чIагояб жо къазе биччалеб букIун гьечIо. Цо нухалда чи кьижун вукIун вуго, ци жиндирго гIадаталда рекъон хъаравуллъуда букIун буго. ТIутI рещтIун буго чияссул надалда. Ццин бахъараб цицца тIотIода кьабураб квачIалълъ тIутIги хун буго, чиги хун вуго. cigi xigi coca#e `aq ropulel rujun rugo. ciCa xi SundaSago `unulew wujun wugo. heSda aSjobe zagoyab $o qa#e biXaleb bujun hezo. co nu[alda xi pi$un wujun wugo, ci $indirgo fadatalda reqon ]arawul;uda bujun bugo. TuT re&Tun bugo xiyaSul nadalda. Cin ba]arab ciCa ToToda paburab kwaza: TuTgi [un bugo, xigi [un wugo. 64. ГIадалав гIагарав чияссдасса цIцIодорав мадугьал анцIцIцIул лълъикIав. fadalaw fagaraw xiyaSdaSa ~odoraw maduhal an`~ul :ijaw. 65. ГIадалав ххан – къвачIинибе бараб цIулакьо. fadalaw {an - qwazinibe barab `ulapo. 66. ГIадалав чи ЯхIия гудрадаго гIанкIкI тарав. fadalaw xi ya\ya gudradago fanJ taraw. 67. ГIадалай бикаялдасса гIакъилай гъарабашго лълъикI. fadalay bikayaldaSa faqilay varaba^go :ij. 68. ГIадалнахги ххунчIрулги цоцалълъ журараб меххалълъ гIолохъанчи вукIунарев (кколарев). fadalna[gi {unzrulgi coca: $urarab me{a: folo]anxi wujunarew (Kolarew). 69. ГIадамаз гьагу бачани дуццаги гьагу баче, гIадамаз цIцIекIу бачани, дуццаги цIцIекIу баче. fadama# hagu baxani duCagi hagu baxe, fadama# ~eju baxani duCagi ~eju baxe. 70. ГIадамаз квешав чи вугилан абиялдасса кватIичIого хабалIе инго лълъикI. fadama# kwe^aw xi wugilan abiyaldaSa kwaTizogo [aba/e ingo :ij. 71. ГIадамаз къимат гьабулареб кIиго жойила дунялалда бугеб - сахлъиги эркенаб заманги. fadama# qimat habulareb jigo $oyila dunyalalda bugeb - sa[;igi erkenab #amangi. 72. ГIадамаз малълъухъе гьабуге, гьез гьабухъе гьабе. fadama# ma:u]e habuge, he# habu]e habe. 73. ГIадамаз ракь кваназабула – ракьалълъ гIадамал кваназарула. fadama# rap kwana#abula - rapa: fadamal kwana#arula. 74. ГIадамазда гъорлI вукIине лъайги кIудияб гIелму буго. fadama#da vor/ wujine ;aygi judiyab felmu bugo. 75. ГIадамазда гьоркьов - лълъикIав чи, живго ххутIидал – ххиянатчи. fadama#da horpow - :ijaw xi, $iwgo {uTidal - {iyanatxi. 76. ГIадамазда гьоркьой хханассул бика гIадай, балъда нахъа хъартил тIинчI гIадай. fadama#da horpoy {anaSul bika faday, ba;da na]a ]artil Tinz faday. 77. ГIадамазда чIалгIарав, Аллагьассда рихарав (ГIиссиназда чIалгIарав, чIахIиязда рихарав). fadama#da zalfaraw, allahaSda ri[araw (fiSina#da zalfaraw, za\iya#da ri[araw). 78. ГIадамаздасса ццевеги кIанцIуге, нахъаги ххутIуге. fadama#daSa Cewegi jan`uge, na]agi {uTuge. 79. ГIадамазе вокьарав Аллагьассеги вокьулев. fadama#e woparaw allahaSegi wopulew. 80. ГIадамазе баркала кьоларесс Аллагьассеги кьоларо. fadama#e barkala polareS allahaSegi polaro. 81. ГIадамазе – гьан, гьабзазе – рукьби, мискинассе – ратIа, бечедассе – бохх. fadama#e - han, hab#a#e - rupbi, miskinaSe - raTa, bexedaSe - bo{. 82. ГIадамазе гьойлъарав, гьабзазе ракьалъарав. fadama#e hoy;araw, hab#a#e rapa;araw. 83. ГIадамазе рикъзи кьеги, Аллагь, дие чорххое сахлъи кьеги. fadama#e riq#i pegi, allah, diye xor{oye sa[;i pegi. 84. ГIадамазул абундачаз азбаралълъул гъапу къани, къватIир ххутIулелила. fadama#ul abundaxa# a#bara:ul va_u qani, qwaTir {uTulelila. 85. ГIадамазул гIабдал – чанахъан, чуязул гIабдал – юргъачу. fadama#ul fabdal - xana]an, xuya#ul fabdal - yurvaxu. 86. ГIадамазул кIал бухьине кIолареб. fadama#ul jal bu%ine jolareb. 87. ГIадамазул хIурмат гьабунгутIи дурго хIурмат гьабунгутIи ккола. fadama#ul \urmat habunguTi durgo \urmat habunguTi Kola. 88. ГIадамазухъего иш гьабизе лIугьунге. fadama#u]ego i^ habi#e /uhunge. 89. ГIадамал ахIуд унелълъул - чехь унтарав, бахIарзал кьалде щолелълъул - мугъ унтарав. fadamal a\ud une:ul - xe% untaraw, ba\ar#al palde &ole:ul - muv untaraw. 90. ГIадамал бакъвараб бакIалдассан рилълъани, мунги гьениссан вилълъа, хIарщулIан рилълъани, мунги гьениссан вилълъа. fadamal baqwarab bajaldaSan ri:ani, mungi heniSan wi:a, \ar&u/an ri:ani, mungi heniSan wi:a. 91. ГIадамал берталълъ кьурдулел, цIцIогьор нуцIцIида кIулал ран ратидал кьурдулев. fadamal berta: purdulel, ~ohor nu~ida julal ran ratidal purdulew. 92. ГIадамал гурхIизеян гIодарай, давла щвезеян щокълъарай. fadamal gur\i#eyan fodaray, dawla &we#eyan &oq;aray. 93. ГIадамал гIемералълъуб чехь къай, чи гIемералълъуб бер къай. fadamal femera:ub xe% qay, xi femera:ub ber qay. 94. ГIадамал какуге, мунго веццуге. fadamal kakuge, mungo weCuge. 95. ГIадамал киналго лълъикIал рукIинаан, «кIиго рагIи» лълъиццаниги бицунаребани. fadamal kinalgo :ijal rujinaan, «jigo rafi» :iCanigi bicunarebani. 96. ГIадамал къулухъе къула, гIадамал рорххухъе ворхха. fadamal qulu]e qula, fadamal ror{u]e wor{a. 97. ГIадамал кьурдахъе кьурдизеги лъаларев, кьурдичIого чIчIезеги лъаларев. fadamal purda]e purdi#egi ;alarew, purdizogo Ze#egi ;alarew. 98. ГIадамал лъанагIан гьаби рокьулел рукIун руго. fadamal ;anafan habi ropulel rujun rugo. 99. ГIадамал ритIизаризе лIугьарав тIекъав чи – рагIад битIулареб тIил. fadamal riTi#ari#e /uharaw Teqaw xi - rafad biTulareb Til. 100. ГIадамал рихьизе – берал, нилIго рихьизе – матIу. fadamal ri%i#e - beral, ni/go ri%i#e - maTu. 101. ГIадамал хваралълъув хва, гIадамал рахъаралълъув вахъа. fadamal [wara:uw [wa, fadamal ra]ara:uw wa]a. 102. ГIадамал хваралълъув хвезеги вас вукIин талихI. fadamal [wara:uw [we#egi was wujin tali\. 103. ГIадамал хола, бахIарчи даим чIаго вукIуна. fadamal [ola, ba\arxi daim zago wujuna. 104. ГIадамалгун кьал ахIи ахIмакъассул иш буго. fadamalgun pal a\i a\maqaSul i^ bugo. 105. ГIадамалълъ вукIине лъаларессе дуниялги къваридаб, бетIербахъиги мукъссанаб. fadama: wujine ;alareSe duniyalgi qwaridab, beTerba]igi muqSanab. 106. ГIадамалI хва, гIадамалI вахъа (болI хва, болI вахъа). fadama/ [wa, fadama/ wa]a (bo/ [wa, bo/ wa]a). 107. ГIадамассдасса – боцIцIи, боцIцIудасса – цIарагI. fadamaSdaSa - bo~i, bo~udaSa - `araf. Кици буго гьадинаб божиялда тIад гIуцIцIараб, тIаде рачIунел балагьаздасса бетIергьаби цIунизе холебила хIайван. Гьединалго балагьаздасса хIайванал цIунизе бекулебила цIарагI. kici bugo hadinab bo$iyalda Tad fu~arab, Tade razunel balaha#daSa beTerhabi `ini#e [olebila \aywan. hedinalgo balaha#daSa \aywanal `uni#e bekulebila `araf. 108. ГIадамассе гIаданлъун вукIа, гьойда данде бацIлъун вукIа. fadamaSe fadan;un wuja, hoyda dande ba`;un wuja. 109. ГIадамассе къимат хIалтIи бихьун кье, хIайваналълъе къимат пайда бихьун кье. fadamaSe qimat \alTi bi%un pe, \aywana:e qimat _ayda bi%un pe. 110. ГIадамассе рецц – черххалда бахине нах. fadamaSe reC - xer{alda ba[ine na[. 111. ГIадамассул бищун кIудияб гIадаллъи – гIадамал жиндасса гIадалал ругилан ккей. fadamaSul bi&un judiyab fadal;i - fadamal $indaSa fadalal rugilan Key. 112. ГIадамассул квешлъи – гIамал кIодолъи, гIакдал квешлъи – рахь биччангутIи. fadamaSul kwe^;i - famal jodo;i, fakdal kwe^;i - ra% biXanguTi. 113. ГIадамассул ракI дуниял рагIалда, гIажалалълъул мугьру мугъалда нахъа. fadamaSul raj duniyal rafalda, fa$ala:ul muhru muvalda na]a. 114. ГIадамассул хIал кунеб, хIайваналълъул гьан кунеб. fadamaSul \al kuneb, \aywana:ul han kuneb. Кици буго къокъаб, тIассан пасихIаб букIиналда цадахъ жаниссан магIнаги гъваридаб. Абулеб буго, хIайван хьихьиялдассан асслияб мурад гьанги нахги бугеб гIадин, гIадан тIасса вищизе ккани, асслияб жо – хIал лълъикIлъи, тIабигIат лълъикIав вукIин бугилан. kici bugo qoqab, TaSan _asi\ab bujinalda cada] $aniSan mafnagi vwaridab. abuleb bugo \aywan %i%iyaldaSan aSliyab murad hangi na[gi bugeb fadin, fadan TaSa wi&i#e Kani aSliyab $o - \al :ij;i, Tabifat :ijaw wujin bugilan. 115. ГIадамассул чорххое гIелму – гIатIгояб гъотIое регьел. fadamaSul xor{oye felmu - faTgoyab voToye rehel. 116. ГIадамассулIан гуребила канлъи бихьулеб, рагIулIанила. fadamaSu/an gurebila kan;i bi%uleb, rafu/anila. 117. ГIадан адабалълъила берцин гьавулев. fadan adaba:ila bercin hawulew. 118. ГIадан басра гьави мунгоги басра гьави ккола. fadan basra hawi mungogi basra hawi Kola. 119. ГIадан басра гьавурассда басрияб къо бихьула. fadan basra hawuraSda basriyab qo bi%ula. 120. ГIадан божулареб гIумруялдасса цIунаги. fadan bo$ulareb fumruyaldaSa `unagi. 121. ГIадан ватани гIадамалълъ вукIа, гурев ватани хIайваналълъ вукIа. fadan watani fadama: wuja, gurew watani \aywana: wuja. 122. ГIадан вижулевила, гIакълу бачIунебила. fadan wi$ulewila, faqlu bazunebila. 123. ГIадан вихьун чучуге, чи вихьун рагIи бицунге. fadan wi%un xuxuge, xi wi%un rafi bicunge. 124. ГIадан вукIуневила богIолI гьоло гIадавги гьалилI сусур гIадавги. fadan wujunewila bofo/ holo fadawgi hali/ susur fadawgi. 125. ГIадан гогь гьавулебги – боцIцIи, пашман гьавулебги – боцIцIи. fadan goh hawulebgi - bo~i, _a^man hawulebgi - bo~i. 126. ГIадан гурев чияссда жо малълъи – лълъеда бикIараб накъищ. fadan gurew xiyaSda $o ma:i - :eda bujarab naqi&. 127. ГIадан гIадамассде кколевила, мегIер мегIералде кколаребила. fadan fadamaSde Kolewila, mefer meferalde Kolarebila. 128. ГIадан гIадамассе – матIу. fadan fadamaSe - maTu. 129. ГIадан гIакълуялълъ берцин гьавула, ретIел букъиялълъ берцин гьабула. fadan faqluya: bercin hawula, reTel buqiya: bercin habula. 130. ГIадан – гIатIгояб жо. fadan - faTgoyab $o. 131. ГIадан гIодов ватуларев, вичун восизе щоларев. fadan fodow watularew, wixun wosi#e &olarew. 132. ГIадан гIорцIцIидал гIергIедулевила, хIайван бакъидал гIергIедулебила. fadan for~idal ferfedulewila, \aywan baqidal ferfedulebila. 133. ГIадан квегъе берцинаб рагIиялълъ, бугъа квегъе биццатаб тIилалълъ. fadan kweve bercinab rafiya:, buva kweve biCatab Tila:. 134. ГIадан кколеб жо – бугIа, гIадан чIвалеб жо – чIагIа. fadan Koleb $o - bufa, fadan zwaleb $o - zafa. 135. ГIадан кIиго нухалълъила загIипав вукIунев, вижулагоги холагоги. fadan jigo nu[a:ila #afi_aw wujunew, wi$ulagogi [olagogi. 136. ГIадан рагIуцца реххулев, хIайван чохьоцца реххулеб. fadan rafuCa re{ulew, \aywan xo%oCa re{uleb. 137. ГIадан ракьулIе уна, хIайван хьагинибе уна, лълъикIаб иш нахъе ххутIула. fadan rapu/e una, \aywan %aginibe una, :ijab i^ na]e {uTula. 138. ГIадан рекIинчIеб чуги, чи кIалъачIей ясги рукIунарел. fadan rejinzeb xugi, xi ja;azey yasgi rujunarel. 139. ГIадан рикIкIун – хIал, хIайван рикIкIун – лIар. fadan riJun - \al, \aywan riJun - /ar. 140. ГIадан ссипат-ссураталълъ гуревила берцин гьавулев, захIматалълъила. fadan Si_at-Surata: gurewila bercin hawulew, #a\mata:ila. 141. ГIадан хола, гIаданлъи нахъе ххутIула, хIама хола, тIом гурони ххутIуларо. fadan [ola, fadan;i na]e {uTula, \ama [ola, Tom guroni {uTularo. 142. ГIадан хIал бихьун вецце, хIайван гьан бихьун бецце. fadan \al bi%un weCe, \aywan han bi%un beCe. 143. ГIадан чIвалеб жо – чIухIи. fadan zwaleb $o - zu\i. 144. ГIадан щола ракIалълъ къотIараб бакIалде. fadan &ola raja: qoTarab bajalde. 145. ГIаданилан гIадамалълъ гурев, хIайванилан хIайваналълъ гурев. fadanilan fadama: gurew, \aywanilan \aywana: gurew. 146. ГIаданлъи гьабизе кватIун букIунареб. fadan;i habi#e kwaTun bujunareb. 147. ГIаданлъи гьечIеб черхх – чилъи гьечIеб ракI. fadan;i hezeb xer{ - xi;i hezeb raj. 148. ГIаданлъи гьечIелълъуб гьудуллъи чIчIолареб. fadan;i heze:ub hudul;i Zolareb. 149. ГIаданлъиялълъулги цIезе бегьулебила таргьа. fadan;iya:ulgi `e#e behulebila tarha. 150. Чачаналде гьирихъ ун рукIанила гIандал. xaxanalde hiri] un rujanila fandal. 151. ТIад руссун рачIунаго, цо росулI гьезда кверкьаби ратанила. Цадахъ рукIаразда цоясс абунила - «Гьаниб хвел ккун бихьула. РачIа нилIецца, гьагъазда зигараги бан, гIаданлъи гьабизин». Tad ruSun razunago, co rosu/ he#da kwerbaqi ratanila. cada] rujara#da coyaS abunila - «hanib [wel Kun bi%ula. raza ni/eCa hava#da #igaragi ban, fadan;i habi#in». 152. ГIаданлъиялълъул цIун буго! ГIаданлъиялълъул! – ан абунила гьесс гьалмагъзабазда… fadan;iya:ul `un bugo! fadan;iya:ul! - an abunila heS halmav#aba#da... 153. ГIадат бугила, бетIергьанчиясс бачунеб хIама гIадин, бачухъе билълъунеб жо (Гьабухъе букIунеб жойила гIадат). fadat bugila beTerhanxiyaS baxuneb \ama fadin baxu]e bi:uneb $o (habu]e bujuneb $oyila fadat). 154. ГIадлу – алжаналълъул кIул. fadlu - al$ana:ul jul. 155. ГIадлу – багIараб месед. fadlu - bafarab mesed. 156. ГIадлу гьечIеб рокъоб рекъел букIунареб. fadlu hezeb roqob reqel bujunareb. 157. ГIадлу гьечIеб росулI гIакIа гIемераб ахIула. fadlu hezeb rosu/ faka femerab a\ula. 158. ГIадлу гьечIев хIаким – рехъен бихьуларев вехь. fadlu hezew \akim - re]en bi%ularew we%. 159. ГIадлу гьечIев цIцIалдохъанассул цIцIар гIемер ахIизе ккола. fadlu hezew ~aldo]anaSul ~ar femer a\i#e Kola. 160. ГIадлу цIцIикIкIаралълъуб цIцIогь дагьаб. fadlu ~iJara:ub ~oh dahab. 161. ГIадлуялълъулI гIажал гьечIеб, вуххиялълъул ххайир гьечIеб. fadluya:u/ fa$al hezeb, wu{iya:ul {ayir hezeb. 162. ГIажал лъала ганчIида. fa$al ;ala ganzida. МагIарулазул гIадат буго, жал мурадалде щолищан бихьизе, «бичч-бакъ» реххулеб. Алмасил МухIумиццаги реххун буго «бичч-бакъ», чанцIцIул рехханиги, гьессул анищалда рекъон ккун гьечIо эххеде реххараб гамачI. Цинги Алмасиласс гамачI, гьадал рагIабиги абун, хьуризабун буго. mafarula#ul fadat bugo, $al muradalde &oli&an bi%i#e, «biX-baq» re{uleb. almasil mu\umiCagi re{un bugo «biX-baq», xan~ulni re{anigi, heSul ani&alda reqon Kun hezo e{ede re{arab gamaz. cingi almasilaS gamaz, hadal rafabi abun, %uri#abun bugo. 163. ГIажалалда гъураб меххалълъ гIункIкIал кутулгун расандулел. fa$alalda vurab me{a: funJal kutulgun rasandulel. 164. ГIажалалде гъейгун, болъон гохIде бахунебила. fa$alalde veygun bo;on go\de ba[unebila. 165. ГIажалан абурассда унтиян абулеб, унтиян абурассда толоян абулеб. fa$alan aburaSda untiyan abuleb, untiyan aburaSda toloyan abuleb. 166. ГIажамиясс къуръан гIадин гьабила, къулгьу! – ян абурабила гIарабалълъ бечIчIизе букIунареб гIакдада. fa$amiyaS qur'an fadin habila, qulhu! - yan aburabila faraba: beZi#e bujunareb fakdada. 167. ГIазаб чIамичIого, мурадалде щоларел. fa#ab zamizogo muradalde &olarel. 168. ГIаздатIаги лъалкI толарев. fa#daTagi ;alj tolarew. 169. ГIазукь букIаниги дерец тIегь ккола, тIалтIа бижаниги хъутур чIахI ккола. fa#up bujanigi derec Teh Kola, TalTa bi$anigi ]utur za\ Kola. 170. ГIазулI вачIунге, гьоролI вачIаян абулебила цIцIогьорасс гьалмагъассда. fa#up wazunge, horo/ wazayan abulebila ~ohoraS halmavaSda. 171. ГIазулIги хIур букIунеб. fa#u/gi \ur bujuneb. 172. ГIайиб бадибе гьаби бадибе рецц гьабиялдасса нусцIцIул лълъикIаб. fayib badibe habi badibe reC habiyaldaSa nus~ul :ijab. 173. ГIайиб буго вокьуларев чияссда букIунеб жо. fayib bugo wopularew xiyaSda bujuneb $o. 174. ГIайиб буго къурассда букIунеб жо. fayib bugo quraSda bujuneb $o. 175. ГIайиб гьечIев гьудул ватуларев, багьана гьечIей лълъади йикIунарей. fayib hezew hudul watularew, bahana hezey :adi yijunarey. 176. ГIайиб гьечIессе кьураб нагIана дудего буссунебила. fayib hezeSe purab nafana dudego buSunebila. 177. ГIайиб ГIумарида – хъапасал дида. fayib fumarida - ]a_asal dida. 178. ГIайиб камурав чи вукIунарев, цо рахъ камичIеб хIалтIи букIунареб. fayib kamuraw xi wujunarew, co ra] kamizeb \alTi bujunareb. 179. ГIайиб кколареб черххги букIунареб, гIазу балареб мегIерги букIунареб. fayib Kolareb xer{gi bujunareb, fa#u balareb mefergi bujunareb. 180. ГIайиб кколарев чи вукIунарев, гIамал гьечIеб черхх букIунареб. fayib Kolarew xi wujunarew, famal hezeb xer{ bujunareb. 181. ГIайиб кколарей чIчIужу ялагьулев, чIчIужу гьечIого ххутIулев. fayib Kolarey Zu$u yalahulew, Zu$u hezogo {uTulew. 182. ГIайиб кIалалда кколеб, зар бетIералда щолеб. fayib jalalda Koleb, #ar beTeralda &oleb. 183. ГIайиб – къватIиб, дун – рокъов. fayib - qwaTib, dun - roqow. 184. ГIайиб лълъилго кколебила, мунагь ккезе вукIунгейила. fayib :ilgo Kolebila, munah Ke#e wujungeyila. 185. ГIайибал рорцани меххелалда жаниб 200 россассда 200 чIчIужуялда кколебила. РорцинчIого тани, цониги кколаребила. fayibal rorcani me{elalda $anib 200 roSaSda 200 Zu$uyalda Kolebila. rorcinzogo tani, conigi Kolarebila. 186. ГIайибалда къвал барав, мунагьалда кьан барав. fayibalda qwal baraw, munahalda pan baraw. 187. ГIайибалдасса къадарабги гIила букIунебила. fayibaldaSa qadarabgi fila bujunebila. 188. ГIайибалдасса нечоларев, мунагьалдасса хIинкъуларев. fayibaldaSa nexolarew, munahaldaSa \inqularew. 189. ГIайибалълъ чехь бихъулареб носоцца гурони. fayiba: xe% bi]ulareb nosoCa guroni. 190. ГIайибав тамихIалълъукьа хIинкъулевила, гIайиб гьечIев къисматалълъукьа хIинкъулевила. fayibaw tami\a:upa \inqulewila, fayib hezew qismata:upa \inqulewila. 191. ГIака балагье рахь-нахалълъе лълъикIаб, чIчIужу ялагье гIамал-ххассият лълъикIай. faka balahe ra%-na[a:e :ijab, Zu$u yalahe famal-{aSiyat :ijay. 192. ГIака бечIчIизе лъаларелълъ азбар (лолон) гьетIараб бугилан абурабила. faka beZi#e ;alare: a#bar (lolon) heTarab bugilan aburabila. 193. ГIака бечIчIулелилан хIама бечIчIулел ратугеги. faka beZulelilan \ama beZulel ratugegi. 194. ГIака бичаравги, туххум таравги чи бечелъуларо. faka bixarawgi, tu{um tarawgi xi bexe;ularo. 195. ГIака биче бечIчIизе букIунареб, ригьин биххе дургун хIал рекъолареб. faka bixe beZi#e bujunareb, rihin bi{e durgun \al reqolareb. 196. ГIака бокьула нахулаб, гIадан вокьула гIамал лълъикIав. faka bopula na[ulab, fadan wopula famal :ijaw. 197. ГIака босейила рахьдалаб, чIчIужу ячейила гIамал берцинай. faka boseyila ra%dalab, Zu$u yaxeyila famal bercinay. 198. ГIака босилалде бокь гьабе, чIчIужу ячиналде рукъ гьабе. faka bosilalde bop habe, Zu$u yaxinalde ruq habe. 199. ГIака гьечIеб къайи – гIи гьечIеб ручун. faka hezeb qayi - fi hezeb ruxun. 200. ГIака какун нах кварай, росс какун рукъ кварай. faka kakun na[ kwaray, roS kakun ruq kwaray. 201. ГIака кьанагъдичIони кьандиб жо бугъилги багъарулареб. faka panavdizoni pandib $o buvilgi bavarulareb. 202. ГIака лъала лъабцIцIул къинлъидал, вас лъала эмен херлъидал. faka ;ala ;ab~ul qin;idal, was ;ala emen [er;idal. 203. ГIака ххаххаралълъул – бече хIалакъаб, кето кьариялълъул – хIама хIалакъаб. faka {a{ara:ul - bexe \alaqab, keto pariya:ul - \ama \alaqab. 204. ГIака чIчIегIераб бугониги, рахь хъахIаб букIуна. faka Zeferab bugonigi, ra% ]a\ab bujuna. 205. ГIакайилан ккун хIама бечIчIарай. fakayilan Kun \ama beZaray. 206. ГIакарумагIарда гIодоб чIчIараб оцгIанаб гIазу бугони, Ххунзахъ рекьи хъукьлъулареб. fakarumafarda fodob Zarab ocfanab fa#u bugoni, {un#a] repi ]up;ulareb. 207. ГIакдалгун нилIер бугеб жо – даран. fakdalgun ni/er bugeb $o - daran. 208. ГIакдацца гуребила рахь кьолеб, чуруццайила. fakdaCa gurebila ra% poleb, xuruCayila. 209. ГIакдацца рачIчI хьвагIичIони бугъа ххадуб унареб. fakdaCa raZ %wafizoni buva {adub unareb. 210. ГIакъил гIадада кIалъаларев. faqil fadada ja;alarew. 211. ГIакъил гIодове виччан кIалъала, гIабдал ахIдола. faqil fodowe wiXan ja;ala, fabdal a\dola. 212. ГIакъил кици тIамун кIалъала, гIабдаласс гьедун бицуна. faqil kici Tamun ja;ala, fabdalaS hedun bicuna. 213. ГIакъил къадруялде вахани мегIергIан кьуруларев, гIабдал даражаялде вахани хIотол сум гIадин гьетIарулев. faqil qadruyalde wa[ani meferfan purularew, fabdal dara$ayalde wa[ani \otol sum fadin heTarulew. 214. ГIакъил мекъи ккани, гIемерал мекъи ккола. faqil meqi Kani, femeral meqi Kola. 215. ГIакъил тIоццеве гIакъилассда лъала, гIабдал тIоццеве гIиссинлъималазда лъала. faqil ToCewe faqilaSda ;ala, fabdal ToCewe fiSin;imala#da ;ala. 216. ГIакъилчи хвани нахъе лълъикIаб цIцIар ххутIула, гIалимчи хвани лълъикIаб асар ххутIула. faqilxi [wani na]e :ijab ~ar {uTula, falimxi [wani :ijab asar {uTula. 217. ГIакъилаб бетIералълъе тIил къваригIунареб. faqilab beTera:e Til qwarifunareb. 218. ГIакъилаб гьой гIадада хIапдолареб, гIакъилав чи гIадада чвархъоларев. faqilab hoy fadada \a_dolareb, faqilaw xi fadada xwar]olarew. 219. ГIакъилаб жо бицине ххалатаб калам къваригIунаро. faqilab $o bicine {alatab kalam qwarifunaro. 220. ГIакъилав мискинчи къого бечедассдасса лълъикIав. faqilaw miskinxi qogo bexedaSdaSa :ijaw. 221. ГIакъилав чияссул гIантал лъималги рукIунел, гIантав чияссул гIакъилалги рукIунел. faqilaw xiyaSul fantal ;imalgi rujunel, fantaw xiyaSul faqilalgi rujunel. 222. ГIакъилавлъун вукIине квалквал гьабула гIакъилавлъун вукIине жигар бахъиялълъ. faqilaw;un wujine kwalkwal habula faqilaw;un wujine $igar ba]iya:. 223. ГIакъилал руцIцIун чIчIарабги заман бачIунебила. faqilal ru~un Zarabgi #aman bazunebila. 224. ГIакъилал эбел-инссулги рукIине бегьулелила гьагал лъимал. faqilal ebel-inSulgi rujine behulelila hagal ;imal. 225. ГIакъиласс бихьараб-рагIараб бицуна, гIабдаласс чохьол бицуна. faqilaS bi%arab-rafarab bicuna, fabdalaS xo%ol bicuna. 226. ГIакъиласс гIакъилай чIчIужу ялагьула, гIабдаласс гьумер берцинай ялагьула. faqilaS faqilay Zu$u yalahula, fabdalaS humer bercinay yalahula. 227. ГIакъиласс магIардаги ах гьабулеб, гIабдаласс гIанкIудул ханазул тIамуниги лал бокъинабулареб. faqilaS mafardagi a[ habuleb, fabdalaS fanjudul [ana#ul Tamunigi lal boqinabulareb. 228. ГIакъиласс ургъун бицуна, гIабдаласс кьвагьун биччала. faqilaS urvun bicuna, fabdalaS pwahun biXala. 229. ГIакъиласс цо чIчIужу ячуней, гIабдаласс чан щваниги ячуней. faqilaS co Zu$u yaxuney, fabdalaS xan &wanigi yaxuney. 230. ГIакъилассда малълъе, гIабдал гурони вуххуге. faqilaSda ma:e, fabdal guroni wu{uge. 231. ГIакъилассдасса ватIалъуге, гIабдалассда нахъвилълъунге. faqilaSdaSa waTa;uge, fabdalaSda na]wi:unge. 232. ГIакъилассдассан гIакълу щола, гIабдалассдассан щибго щоларо. faqilaSdaSan faqlu &ola, fabdalaSdaSan &ibgo &olaro. 233. ГIакъилассе вокьула жиндасса гIакъилав чи, хханассе бокьула бищунго гIакъилавлъун живго вукIине. faqilaSe wopula $indaSa faqilaw xi, {anaSe bopula bi&ungo faqilaw;un $iwgo wujine. 234. ГIакъилассе – ишан, гIабдалассе – бугI-бугI. faqilaSe - i^an, fabdalaSe - buf-buf. 235. ГIакъилассе къварилъи – гIабдалассе роххел. faqilaSe qwari;i - fabdalaSe ro{el. 236. ГIакъилассул газа кьурдаги рекIунеб, лълъим лъалессул квер гIордаги балеб. faqilaSul ga#a purdagi rejuneb, :im ;aleSul kwer fordagi baleb. 237. ГIакъилассул гIакълу къалмиццаги бицунеб. faqilaSul faqlu qalmiCagi bicuneb. 238. ГIакъилассул гIакълу рекIелI букIуна, гIабдалассул гIакълу мацIцIалда букIуна. faqilaSul faqlu reje/ bujuna, fabdalaSul faqlu ma~alda bujuna. 239. ГIакъилассул къассдал дагьал, къассдал гIемерассул гIакълу дагьаб. faqilaSul qaSdal dahal, qaSdal gemeraSul faqlu dahab. 240. ГIакъилассда рагIи рагIал баккарабго бичIчIулеб, гIабдалассда бугIизе кколеб. faqilaSda rafi rafal baKarabgo biZuleb, fabdalaSda bufi#e Koleb. 241. ГIакъилассул ссабру кIудияб, жагьилассул ццин ххеххаб. faqilaSul Sabru judiyab, $ahilaSul Cin {e{ab. 242. ГIакъиласс ункъо жо гьитIинаблъун рикIкIунареб - цIаги, унтиги, тушманлъиги, налъиги. faqilaS unqgo $o hiTinab;un riJunareb - `agi, untigi, tu^man;igi, na;igi. 243. ГIакъилассул хвел цо буго. faqilaSul [wel co bugo. 244. ГIакъилассул хIалтIи гIемераб, гIабдалассул чIанда гIемераб. faqilaSul \alTi femerab, fabdalaSul zanda femerab. 245. ГIакъилги къосунев, гIабдалассулги цIцIодораб жо кколеб. faqilgi qosunew, fabdalaSulgi ~odorab $o Koleb. 246. ГIакъилгун ургъун давла босе, гIабдалгун ургъун балагь тIаде цIцIаге. faqilgun urvun dawla bose, fabdalgun urvun balah Tade ~age. 247. ГIакъилзаби гIемерлъиялълъ гIакълу босизе чиго гьечIого ххутIун ругила. faqil#abi femer;iya: faqlu bosi#e xigo hezogo {uTun rugila. 248. ГIакъиллъи ботIролI бугев ссабруялда хьвадула, ссабруялда хьвадарав мурадалде вахуна. faqil;i boTro/ bugew Sabruyalda %wadula, Sabruyalda %wadaraw muradalde wa[una. 249. ГIакъиллъи тIаде ккола, ахIмакълъи гъоркье ккола. faqil;i Tade Kola, a\maq;i vorpe Kola. 250. ГIакълу бугел кантIулел, жо бичIчIулез росулел жалила кицаби. faqlu bugel kanTulel, $o biZule# rosulel $alila kicabi. 251. ГIакълу бикъулареб, я гIодобе бортулареб. faqlu biqulareb, ya fodobe bortulareb. 252. ГIакълу бикьулелълъул бакъалда тарав, намус бикьулелълъул гьоркьов ххутIарав. faqlu bipule:ul baqalda taraw, namus bipule:ul horpow {uTaraw. 253. ГIакълу бикьулелълъул нахъа ххутIарай, ххабар бикьулелълъул ццее кIанцIарай. faqlu bipule:ul na]a {uTaray, {abar bipule:ul Ceye jan`aray. 254. ГIакълу ботIрол кIодолъиялда бараб букIунебани, ганщил бищунго кIудияб букIинаанила. faqlu boTrol jodo;iyalda barab bujunebani, gan&il bi&ungo judiyab bujinaanila. 255. ГIакълу бугев инссуцца вас бергьине толарев. faqlu bugew inSuCa was berhine tolarew. 256. ГIакълу бугила нилIее къваригIараб меххалълъ чияхъ батулеб, чияе къваригIараб меххалълъ нилIехъ батулеб жо. faqlu bugila ni/eye qwarifarab me{a: xiya] batuleb, xiyaye qwarifarab me{a: ni/e] batuleb $o. 257. ГIакълу гьаре, боцIцIи гьаруге. faqlu hare, bo~i haruge. 258. ГIакълу гьечIеб бетIер, чIобогояб ракI, гIадалал ххиялаз хвана гIадада. faqlu hezeb beTer, zobogoyab raj, fadalal {iyala# [wana fadada. 259. ГIакълу гьечIеб бетIералда жаниб бугеб гIелму – бетIер гьечIеб къаркъалаялда лъураб тIагъур. faqlu hezeb beTeralda $anib bugeb felmu - beTer hezeb qarqalayalda ;urab Tavur. 260. ГIакълу гьечIеб къаркъала – къебелъухъ лълъадаричIеб нус. faqlu hezeb qarqala - qebe;u] :adarizeb nus. 261. ГIакълу гьечIеб гьавали гьаваялда хьвадула. faqlu hezeb hawali hawayalda %wadula. 262. ГIакълу гьечIев «гIакъил», бо гьечIев «ццевехъан». faqlu hezew «faqil», bo hezew «Cewe]an» 263. ГIакълу гьечIев васассдасса гьевги хун гьабураб бахъухъ лълъикIаб. faqlu hezew wasaSdaSa hewgi [un haburab ba]u] :ijab. 264. ГIакълу гьечIевгIан чи мекъав вукIуневила. faqlu hezewfan xi meqaw wujunewila. 265. ГIакълу гьечIей бика – рахь гьечIеб гIака. faqlu hezey bika - ra% hezeb faka. 266. ГIакълу гьечIел данде чIвагеги, гIажал щварал цадахъ ккогеги. faqlu hezel dande zwagegi, fa$al &waral cada] Kofogegi. 267. ГIакълу гьечIессе гIакълу кьоге. faqlu hezeSe faqlu poge. 268. ГIакълу гьечIессул берал гIемер гIодулел. faqlu hezeSul beral femer fodulel. 269. ГIакълу гьикъизе херав чи гьечIони, хераб хIохьода гьикъе. faqlu hiqi#e [eraw xi hezoni, [erab \o%oda hiqe. 270. ГIакълу гIемерассул калам дагьаб. faqlu femeraSul kalam dahab. 271. ГIакълу гIолеб гьечIони, ганчIида гьикъунги, гьикъичIого тоге. faqlu foleb hezoni, ganzida hiqungi, hiqizogo toge. 272. ГIакълу дагьал, цIцIалукагътал щварал жал рихьулахха, дир лъимал, нуж! (Ххунзахъа Аталазул Катуралълъ абурал кицилъун лIугьарал рагIаби). faqlu dahal, ~alukavtal &waral $al ri%ula{a, dir ;imal, nu$! ({un#a]a atala#ul katura: abural kici;un /uharal rafabi). 273. ГIакълу дагьассул мацIцI кIудияб. faqlu dahaSul ma~ judiyab. 274. ГIакълу дагьассул рагIи гIемераб. faqlu dahaSul rafi femerab. 275. ГIакълу заргIанав – гIамал зобгIанав. faqlu #arfanaw - famal #obfanab. 276. ГIакълу – къокъаб, чIанда – ххалатаб. faqlu - qoqab, zanda - {alatab. 277. ГIакълу къокъассул мацIцI ххалатаб. faqlu qoqaSul ma~ {alatab. 278. ГIакълу кьеги къвачIа цIун, къвачIа кьеги гIарцул цIун. faqlu pegi qwaza `un, qwaza pegi farcul `un. 279. ГIакълу ресалълъ малълъулеб. faqlu resa: ma:uleb. 280. ГIакълу саналI гуребила букIунеб, ботIролIила. faqlu sana/ gurebila bujuneb, boTro/ila. 281. ГIакълу тIагърикь гуребила букIунеб, ботIролIила. faqlu Tavrip gurebila bujuneb, boTro/ila. 282. ГIакълу тIатине ссабруги кьеги, ссабру алжаналълъул кIул букIин лъазе гъваридаб пикруги кьеги. faqlu Tatine Sabru pegi, Sabru al$ana:ul jul bujin ;a#e vwaridab _ikrugi pegi. 283. ГIакълу – ццебе, ццин – нахъе. faqlu - Cebe, Cin - na]e. Цо росулI гIумру гьабулел рукIанила эбелги васги. Ххеххгого россги хун, гьев васассе гIумру бичарай гIадан йикIанила эбел. Балугълъиялде вас вахиндал, чIчIужу ячине йигин, дир вас, диеги кумек букIинеян лIугьанила эбел. Вас разилъулев вукIинчIила. Эбелни тIасса йичIичIелълъул, цо релълъаралда рекъараб бакIги тIасса бищун, чIчIужуги ячанила, бертинги гьабунила. Гьедин дагьал моцIцIал анила. co rosu/ fumru habulel rujanila ebelgi wasgi. {e{gogo roSgi [un, hew wasaSe fumru bixaray fadan yijanila ebel. baluv;iyalde was wa[indal, Zu$u yaxine yigin, dir was, diyegi kumek bujineyan /uhanila ebel. was ra#i;ulew wujinzila. ebelni TaSa yizize:ul, co re:aralda reqarab bajgi TaSa bi&un, Zu$ugi yaxanila, bertingi habunila. hedin dahal mo~al anila. Цо къоялълъ, сапаралдасса вуссиндал, гьессда эбелалълъул берал риччун рихьанила. Щиб-кинилан цIеххедал, щибго гьечIин, херал руччабазул берал чваххулин, гьедин батилилан, тIасса вихьизавунила гьелълъ вас. КIиабилеб къоялълъги гьединго кканила. Щаклъун васасс ххал ккунила. Эбелалълъ цо абулила, нусалълъ анцIго гIезабулила… co qoya:, sa_araldaSa wuSindal, heSda ebela:ul beral riXun ri%anila. &ib-kinilan `e{edal, &ibgo hezin, [eral ruXaba#ul beral xwa{ulin, hedin batilin, TaSa wi%i#awunila he: was. jiabileb qoya:gi hedin Kanila. &ak;un wasaS {al Kunila. ebela: co abulila, nusa: an`go fe#abulila... Гьа, гьадинищхха иш букIарабилан, ццин бахъанила васассул. Дицца дуда абунин дие лълъади ячунгейилан, дуццаго ячанин, гьанже лълъикIго рукIайин, дун нужеда тIокIав вихьулариланги абун, унаго-унаго вас рикIкIаде, цо базаргабазул росулIе щванила. Гьенив цо бечедав базарганасс жиндирго ххамил тукада вичаризе тIамунила. Гьедин анила чанго сон. ha, hadini&{a i^ bujarabilan, Cin ba]anila wasaSul. diCa duda abunin diye :adi yaxungeyila, duCago yaxanin, han$e :ijgo rajayin, dun nu$eda Tojaw wi%ularilangi abun, unago-unago was riJade, co ba#argaba#ul rosu/e &wanila. heniw co bexedaw ba#arganaS $indirgo {amil tukada wixari#e Tamunila. hedin anila xango son. Цо къоялълъ базарганассда гьав, кIалдиб полопги бан, квешго лIугьун ватанила. Щиб-кинилан гьикъидал, валагьин, эбелги ракIалде щванин, гьелълъ тамахлъизе гьавунилан бицанила. co qoya: ba#arganaSda haw, jaldib _olo_gi ban, kwe^go /uhun watanila. &ib-kinilan hiqidal, walahin, ebelgi rajalde &wanin, he: tama[;i#e hawunilan bicanila. «Рокъове тIад вуссине бокьиларищ дуе?» – ян цIехханила базарганасс. Бокьилаанилан жаваб кьунила гьассги. РекIине чуги кьунила, базе ярагъги кьунила. ЛълъикIаб бихьун ххамил ххулжалги цIезарунила. «Дуда тIад вуссине ракIалде ккани, эбелги лълъадиги цадахъ рачун, гьанивеги вачIа. Сордо кIудияссул гIакълуги цIцIикIкIарабилан абулелълъул, цо дихъги гIенеккеян, - абунила базарганасс, - росулIе щвезе рес букIаго, къватIивги чIчIоге, росу рикIкIад букIин лъалаго, къасси нухдаги вахъунге. Гьоболассда къваригIел гьечIеб жоги цIеххоге, ццин нахъе ккезабуни, мун мекъссаги ккеларо. Гьанже дуе нух битIаги», – ян гьессул квер босанила. «roqowe Tad wuSine bopilari& duye?» - yan `e{anila ba#arganaS. bopilaanilan $awab punila haSgi. rejine xugi punila, ba#e yaravgi punila. :ijab bi%un {amil {ul$algi `e#arunila. «duda Tad wuSine rajalde Kani, ebelgi :adigi cada] raxun, haniwegi waza. sordo judiyaSul faqlugi ~iJarabilan abule:ul, co di]gi feneKeyan, - abunila ba#arganaS, - rosu/e &we#e res bujago, qwaTiwgi Zoge, rosu riJad bujin ;alago, qaSi nu[dagi wa]unge. hobolaSda qwarifel hezeb $ogi `e{oge, Cin na]e Ke#abuni, mun meqSagi Kelaro. han$e duye nu[ biTagi», - yan heSul kwer bosanila. Гьедин гьасс ватIаналде сапар бухьанила. Гьессда нухда цадахъ кканила, варанабазда лъун гIемераб къайи-къоногун, гьеб бичизе унел базаргаби. ЛълъикIго ссваканги рукIун, сордоги щолеб букIун, цо ссанагIатаб бакIалда рещтIине ракIалде кканила къайицадахъазда. Гьасс абунила, жинда гьабзазул хIапиги хIелказул гIегIедиги рагIанин, гIагардегIан росу батиялда щаклъи гьечIин, гьанир рещтIун лълъикI гурилан. Васассул гIакълуялълъухъ гьел гIенеккичIила, гьенирго чIчIанила. hedin haS waTanalde sa_ar bu%anila. heSda nu[da cada] Kanila, waranaba#da ;un femerab wayi-qonogun, heb bixi#e unel ba#argabi. :ijgo Swakan rujun, sordogi &oleb bujun, co Sanafatab bajalda re&Tine rajalde Kanila qayicada]a#da. haS abunila, $inda hab#a#ul \a_igi \elka#ul fefedigi rafanin, fagardefan rosu batiyalda &ak;i hezin, hanir re&Tun :ij gurilan. wasaSul faqluya:u] hel feneKizila, henirgo Zanila. Вас росулIе вилълъанила. Саламги кьун, росдал годекIаниве щванила. Рокъо-рокъоре гIадамалги ун, цо чи ххутIанила, кагътида тIад лъураб гьанал кесекги кодоб ккун, гьенивго. Гьобол вугищан гьикъанила гьесс васассда. ГьечIилан гьессги жаваб кьунила. ХIинкъиларев ватани, дида цадахъ вилълъаян абунила гьев чиясс. Щай хIинкъулев, мунги дунго гIадав гIадан гурищилан, ххадуб чуги цIцIан, гьавги гьессда ххадув анила. was rosu/e wi:anila. salamgi pun, rosdal godejaniwe &wanila. roqo-roqore fadamalgi un, co xi {uTanila, kavtida Tad ;urab hanal kesekgi kodob Kun, heniwgo. hobol wugi&an hiqanila heS wasaSda. hezilan heSgi $awab punila. \inqilarew watani, dida cada] wi:ayan abunila hew xiyaS. &ay \inqulew, mungi dungo fadaw fadan guri&ilan, {adub xugi ~an, hawgi heSda {aduw anila. Азбаралълъуре лIугьиндал, гьой гIадин раххссидаги бан, хIапулей йигила чIчIужугIадан. БетIергьанчиясс гьей раххссидасса йичанила. Жанире щванила. Таххида тIад, гIадан гIадин, бегун бугила гьой. Гъой чIчIужуялълъ гьоболассул чодуе кIалцIи-ххерги банила. Доб гьанги белъун, ххинкIалги гьарунила, квенги гьазда ццебе лъунила. Цинги рукъалълъул бетIергьанасс чIчIужугIадан йикIаралълъуйго юхьанила. Ххадур кIиялгоги квананила, ххутIараб ракьа-макъарги чуриги дой чIчIужуялълъеги кьунила. a#bara:ure /uhindal, hoy fadin ra{Sidagi ban, \a_uley yigila Zu$ufadan. beTerhanxiyaS hey ra{SidaSa yixanila. $anire &wanila. ta{ida Tad, fadan fadin, begun bugila hoy. voy Zu$uya: hobolaSul xoduye jal`i-{ergi banila. dob hangi be;un, {injalgi harunila, kwengi ha#da Cebe ;unila. cingi ruqa:ul beTerhanaS Zu$ufadan yijara:uygo yu%anila. {adur jiyalgogi kwananila, {uTarab rapa-maqargi xurigi doy Zu$uya:egi punila. Къасси макьуги щвечIила васассда, кин букIаниги хIал лъазеги течIила, радал вахъун нухда ине къачIанила. Додинго кваназеги гьавун, инехъин вукIарав вас гьоболасс тIад вуссине гьавунила. - Дуда гьаниб щибго гIажаиблъи гьабизе жого бихьичIищ? – ан гьикъанила. - Валлагь, дуда берцин бихьараб гуреяб, дида щибго гIажаибаб жо бихьичIо, – ян чIчIанила гьав. - Гьанже дида ххадув вачIа, – ян цо гвенд бихьизабунила гьасс гьоболассда. Цо рахъалде бутIрул, цоги рахъалде къаркъалаби ран ругила чIварал чагIазул. – КъваригIел гьечIеб жо цIеххон вукIарабани, мунги гьазда асскIов вукIинаан. Мун цIцIодорав чи вихьула, дицца дуда кинабго бицина. qaSi mapugi &wezila wasaSda, kin bujanigi \al ;a#egi tezila, radal wa]un nu[da ine qazanila. dodingo kwana#egi hawun, ine]in wujaraw was hobolaS Tad wuSine hawunila. - duda hanib &ibgo fa$aib;i habi#e $ogo bi%izi&? - an hiqanila. - walah, duda bercin bi%arab gureyab, dida &ibgo fa$aibab $o bi%izo, - yan Zanila haw. - han$e dida {aduw waza, - yan co gwend bi%i#abunila haS hobolaSda. co ra]alde buTrul, cogi ra]alde qarqalabi ran rugila zwaral xafa#ul. - qwarifel hezeb $o `e{on wujarabani, mungi ha#da aSjow wujinaan. mun ~odoraw xi wi%ula, diCa duda kinabgo bicina. Гьагъай гIадан дир яццгIал йиго. Ниж гьитIинго рукIаго, хвана нижер эбел-эмен. Гьелълъул эбелалълъ холелълъул дида гьарана кIудияй гIезегIан гьелълъул тIалаб гьабейила, ваццги яццги гIадинги рукIайилан. КIудиял гIедалги, бокьани, дуего тейила, бокьичIони, абун вачIарассе кьейила. Абун чи вачIиндал, дицца гьелда гьикъана - «Мун гьессиейищ кьелей, диегойищ телей?» – ян. «Дуего те», – ян абуна гьелълъ. Диццаги гьедин гьабуна. havay fadan dir yaCfal yigo. ni$ hiTingo rujago, [wana ni$er ebel-emen. he:ul ebela: [ole:ul dida harana judiyay fe#efan he:ul Talab habeyila, waCgi yaCgi fadin rujayila. judiyal fedalgi, bopani, duyego teyila, bopizoni, abun wazaraSe peyila. abun xi wazindal, diCa helda hiqana - «mun heSiyeyi& peley, diyegoyi& teley?» - yan. «duyego te», - yan abuna he:. diCagi hedin habuna. Дун кьижун ккаравго, гьей къватIие уней йикIун йиго. Щаклъун цо сордоялълъ ххадуб ххал ккуна. Росу рагIалда бугеб цо рокъое тIерхьун гьейги ана, ххадувго дунги вилълъана. dun pi$un Karawgo, hey qwaTiye uney yijun yigo. &ak;un co sordoya: {adub {al Kuna. rosu rafalda bugeb co roqoye Ter%un heygi ana, {aduwgo dungi wi:ana. Дицца нуцIцIа ричIеян ахIана. РичIизе рахараб гурилан ахIана жаниссан. Бараб малалълъ нуцIцIаги речIчIизабун, дун жаниве кIанцIана. Жанив вукIарав дида тIад речIчIана. Гьессдасса дун къолев вукIана. Дицца гьелда гьарана дие дагьаб кумек гьабеян. Гьелълъни гьабичIо. Дида ххадуб бачIун букIун буго гьаб гьой. РечIчIун тIадгун, гьелълъ гьев тIутIун вана. Гьеб къоялдасса нахъе дицца гьей раххссида бана, гьелълъул бакIалда гьой рокъобеги бачана. ЯццгIал йикIун, чIвазеги кIвечIо, – ян лIугIизабунила гьесс жиндирго ххабар. diCa nu~a rizeyan a\ana. rizi#e ra[arab gurilan a\ana $aniSan. barab mala: nu~agi reZi#abun, dun $aniwe jan`ana. $aniw wujaraw dida Tad reZana. heSdaSa dun qolew wujana. diCa helda harana diye dahab kumek habeyan. he:ni habizo. dida {adub bazun bujun bugo hab hoy. reZun Tadgun, he: hew TuTun wana. heb qoyaldaSa na]e diCa hey ra{Sida bana, he:ul bajalda hoy roqobe baxana. yaCfal yijun, zwa#egi jwezo, - yan /ufi#abunila heS $indirgo {abar. Вас нухда вахъанила. Дол цадахъ рукIарал базаргаби, хъачагъалги тIаде кIанцIун, кодосса къайиги бахъун, ратанила. Щванила гьав жиндирго росулIе. Рукъалълъул кIалтIеги ун, гордухъан жаниве валагьанила. Дой гьассул чIчIужуги йигила гIодой йикIун. Гьелълъул накабазда бетIерги лъун, кьижун цо гIолохъанчиги вугила, гьессул бетIер лълъухьулей гьейги йигила. was nu[da wa]anila. dol cada] rujaral ba#argabi, ]axavalgi Tade jan`un, kodoSa qayigi ba]un, ratanila. &wanila haw $indirgo rosu/e. ruqa:ul jalTegi un, gordu]an $aniwe walahanila. doy haSul Zu$ugi yigila fodoy yijun. he:ul nakaba#da beTergi ;un, pi$un co folo]anxigi wugila, heSul beTer :u%uley heygi yigila. Цин ххиял гьабунила, бахъун хханжаргун, жаниве кIанцIизе, нахъеги ургъанила, базарганассул гIакълу гIадахъ босиялълъ гьанжелъагIанги мекъи ккечIин, гьаб нухалълъги, гIакълу ццебе, ццин нахъе ккезабун лълъикIилан кканила. Гьав эбелалълъухъе вилълъанила. Гьобол вокьиларищан, жаниве лIугьанила. Валлагь, вокьилинхха, нусго вугонигиян, херай разиго данде яхъанила. cin {iyal habunila, ba]un {an$argun, $aniwe jan`i#e, na]egi urvanila, ba#arganaSul faqlu fada] bosiya: han$e;afangi meqi Kezin, hab nu[a:gi, faqlu Cebe, Cin na]e Ke#abun :ijanilan Kanila. haw ebela:u]e wi:anila. hobol wopilari&an, $aniwe /uhanila. walah, wopilin{a, nusgo wugonigiyan, [eray ra#igo dande ya]anila. Квана-гьекъон вахъаравго, гьав цIеххолданила, дур лъимал-чагIиго гьечIищин, нахъе щал ругелилан. Гьалълъги ккараб жо бицанила, васги вукIанин жиндир. Цо пайда гьечIеб кIалъай жиндирги нусалълъулги ккунилан, къватIиве арав гьевги тIокIав тIад вуссинчIила. ГIемер мехх иналде нусалълъ месед гIадав васги гьавунила. Гьанже гьез тIалаб-агъазги гьабун, жийги йигила, васассулги щибго ххабар лъачIила. kwana-heqon wa]arawgo, haw `e{oldanila, dur ;imal-xafigo hezi&an, na]e &al rugelilan. ha:gi Karab $o bicanila, wasgi wujanin $indir. co _ayda hezeb ja;ay $indirgi nusa:ulgi Kunilan, qwaTiwe araw hewgi Tojaw Tad wuSinzila. femer me{ inalde nusa: mesed fadaw wasgi hawunila. han$e he# Talab-ava#gi habun, $iygi yigila, wasaSulgi &ibgo {abar ;azila. Гьеле гьев вас жив вугилан, эбелалда гьавги ххурхханила. Гьеб меххалдасса нахъе эбелги, васги, хъизанги цадахъ талихIаб гIумруялда ругила. hele hew was $iw wugilan, ebelalda hawgi {ur{anila. heb me{aldaSa na]e ebelgi, wasgi, ]i#angi cada] tali\ab fumruyalda rugila. 284. ГIакълу цIцIикIкIарассул гIамал гьитIинаб. faqlu ~iJaraSul famal hiTinab. 285. ГIакълу цIцIикIкIарассул нигат бацIцIадаб. faqlu ~iJaraSul nigat ba~adab. 286. ГIакълуги пагьмуги хIуруцца баххчулареб. faqlugi _ahmugi \uruCa ba{xulareb. 287. ГIакълуялда къуват бащалъулеб жо гьечIебила. faqluyalda quwat ba&a;uleb $o hezebila. 288. ГIакълуялълъул бетIергьан хIасад гьечIеб вукIуна. faqluya:ul beTerhan \asad hezeb wujuna. 289. ГIакълуялълъул эбел – калам дагь гьаби, дарабазул эбел – квен дагь гьаби. faqluya:ul ebel - kalam dah habi, daraba#ul ebel - kwen dah habi. 290. ГIакъуба бихьичIесс къо хIехьолареб. faquba bi%izeS qo \e%olareb. 291. ГIала бекерун цIцIар босиларо, цIцIуяй гьаюдун рукъ бечелъиларо. fala bekerun ~ar bosilaro, ~uyay hayudun ruq bexe;ilaro. 292. ГIала – чармил, чу – маххул. fala - xarmil, xu - ma{ul. 293. ГIалимчи гIалимчияссда лъала, гIакъил гIакъилассда лъала, гIарцул бацIцIалъи къебедассда лъала. falimxi falimxiyaSda ;ala, faqil faqilaSda ;ala, farcul ba~a;i qebedaSda ;ala. 294. ГIалимзабазда асскIов – жагьилчи, жагьилзабазда асскIов – гIалимчи. falim#aba#da aSjow - $ahilxi, $ahil#aba#da aSjow - falimxi. 295. ГIалимчи вукIине кколев гьулчун бачIунеб ралъад гIадавги щун бачIунеб гIор гIадавги. falimxi wujine Kolew hulxun bazuneb ra;ad fadawgi &un bazuneb for fadawgi. 296. ГIалимчи лъалев живго гIадав гIалимчияссда, устар лъалев живго гIадав устарассда. falimxi ;alew $iwgo fadaw falimxiyaSda, ustar ;alew $iwgo fadaw ustaraSda. 297. ГIалимчиги вукIунев, цо-цо цIцIалунчиги вукIунев. falimxigi wujunew, co-co ~alunxigi wujunew. 298. ГIалихъиличил хъиртIеги ине бегьула яс гьаризе, Хъарагищил гьинтIеги ине бегьула. fali]ilixil ]irTegi ine behula yas hari#e, ]aragi&il hinTegi ine behula. 299. ГIалххуда мокъокъги къороллъугеги, мокъокъил тIанчIиги бессдаллъугеги. fal{uda moqoqgi qorol;ugegi, moqoqil Tanzigi beSdal;ugegi. 300. ГIалххудаги берал ругел, къададаги гIундул ругел. fal{udagi beral rugel, qadadagi fundul rugel. 301. ГIалххул чанги цIунулеб жибго жинццаго, гIонкIкIол тIинчIги цIунулеб жибго жинццаго. fal{ul xangi `unuleb $ibgo $inCago, fonJol Tinzgi `unuleb $ibgo $inCago. 302. ГIамал бихьун хIалтIе, хIал бихьун хьвагIе. famal bi%un \alTe, \al bi%un %wafe. 303. ГIамал гьечIев гIалимчи – бакъ гьечIеб рагIад. famal hezew falimxi - baq hezeb rafad. 304. ГIамал зобгIан кIудияссда гIакълу заргIан гурони букIунаребила. famal #obfan judiyaSda faqlu #arfan guroni bujunarebila. 305. ГIамал къадаразе гьабураб лълъикIлъи – дуйго квешлъиялълъе батулеб бакIлъи. famal qadara#e haburab :ij;i - duygo kwe^;iya:e batuleb baj;i. 306. ГIамал кIудияв, гьунар гьитIинав. famal judiyaw, hunar hiTinaw. 307. ГIамал кIудияв чи – гIадамазул тушман, лIар бегIераб хIайван – хIайваназул тушман. famal judiyaw xi - fadama#ul tu^man, /ar beferab \aywan - \aywana#ul tu^man. 308. ГIамал кIудияссул гIакълу гьитIинаб. famal judiyaSul faqlu hiTinab. 309. ГIамал лълъикIаб чода нахъа-ццере рекIунел. famal :ijab xoda na]a-Cere rejunel. 310. ГIамал рекъечIеб ригьиналдассаги цIунаги, цIуна-къай гьечIеб хъизаналдассаги цIунаги. famal reqezeb rihinaldaSagi `unagi, `una-qay hezeb ]i#analdaSagi `unagi. 311. ГIамал рекъонила къадарги хъвалеб. famal reqonila qadargi ]waleb. 312. ГIамал рекъолареб къадаралдасса, къадарги щун хабалIе инго лълъикI. famal reqolareb qadaraldaSa, qadargi &un [aba/e ingo :ij. 313. ГIамалалда рекъарабила гIумруги букIунеб. famalalda reqarabila fumrugi bujuneb. 314. ГIамалалълъ басра гьавурав асс-къоялълъ кIодо гьавуларев. famala: basra hawuraw aS-qoya: jodo hawularew. 315. ГIамалалълъ басра гьавурав насибалълъ кIодо гьавуларев. famala: basra hawuraw nasiba: jodo hawularew. 316. ГIамаликъаб цIцIуяб жоялдассаги цIунаги, цIцIад гьечIеб рииялдассаги цIунаги. famaliqab ~uyab $oyaldaSagi `unagi, ~ad hezeb riiyaldaSagi `unagi. 317. ГIанабазда гIи хьихьуларо, гъалазда чу бухьунаро. fanaba#da fi %i%ularo, vala#da xu bu%unaro. 318. ГIанкIкI гьойдасса хIинкъарабила, гьой гIанкIкIидасса хIинкъарабила. fanJ hoydaSa \inqarabila, hoy fanJidaSa \inqarabila. 319. ГIанкIкI кколареб жоялълъ цер кквеларо. fanJ Kolareb $oya: cer Kwelaro. 320. ГIанкIкI чIвазе унелълъул, бацI чIвазе гIадин айила. fanJ zwa#e une:ul, ba` zwa#e fadin ayila. 321. ГIанкIкIгун вагъизе, гъалбацIгун вагъизе гIадин къачIай. fanJgun wavi#e, valba`gun wavi#e fadin qazay. 322. ГIанкIкIида гIарада речIчIулареб, чIчIотIоде ххвалчен хьвагIулареб. fanJida farada reZulareb, ZoTode {walxen %wafulareb. 323. ГIанкIкIил бихьинлъи-цIцIулъи хханассда гурони лъаларебила. fanJil bi%in;i-~u;i {anaSda guroni ;alarebila. Гьалълъул магIна гуро ххан гIакъилав вугилан, ялъуни гьессул лъай цIцIикIкIараб бугилан абураб. МагIна буго, гьесс бихьинабан абураб бихьинабан тезе ккола, цIцIуябан абураб цIцIуябан тезе ккола, гьессие бокьаралда ххадур рилълъинчIого чара гьечIоян абураб. ХIакъикъаталда ххалкъалълъ жидедаго гьоркьов ххан маххссара-ххочIалълъе гьавулев вуго. ha:ul mafna guro {an faqilaw wugilan, ya;uni heSul ;ay ~iJarab bugilan aburab. mafna bugo, heS bi%inaban aburab bi%inaban te#e Kola, ~uyaban aburab ~uyaban te#e Kola, heSiye boparalda {adur ri:inzogo xara hezoyan aburab. \aqiqatalda {alqa: $idedago horpow {an ma{Sara-{oza:e hawulew wugo. 324. ГIанкIкIие хIетI кьалаб, мокъокъие кIал кьалаб. fanJiye \eT palab, moqoqiye jal palab. 325. ГIанкIкIицца чIвараб цIцIум, цIцIецца ккураб бацI. fanJiCa zwarab ~um, ~eCa Kurab ba`. 326. ГIанкIкIиццаги беццулеб жиндирго рукIун, гIонкIкIоццаги беццулеб жиндирго каратI. fanJiCagi beCuleb $indirgo rujun, fonJoCagi beCuleb $indirgo karaT. 327. ГIанкIу бикъарасс оцги бикъулебила. fanju biqaraS ocgi biqulebila. 328. ГIанкIу кинаб бугониги, хханил тIагIам цо букIунеб. fanju kinab bugonigi, {amil Tafam co bujuneb. 329. ГIанкIу къинлъулареб хоно гъоркь течIони, хIалтIуде гъира балареб рахъи гьечIони. fanju qin;ulareb [ono vorp tezoni, \alTude vira balareb ra]i hezoni. 330. ГIанкIу холеб хъирщадулаго, гIадан холев бечелъизе чIучIадулаго. fanju [oleb ]ir&adulago, fadan [olew bexe;i#e zuzadulago. 331. ГIанкIу чIчIегIераб бугониги, хоно хъахIаб гьабула. fanju Zeferab bugonigi, [ono ]a\ab habula. 332. ГIанкIудал мокъида мокъокъ чIчIоларо, хIамил руссуналда чу бухьунаро. fanjudal moqida moqoq Zolaro, \amil ruSunalda xu bu%unaro. 333. ГIанкIудал ханазул тIамуниги лал бокъунарев. fanjudal [ana#ul Tamunigi lal boqunarew. 334. ГIанкIуялълъ квегъулеб хIелеко. fanjuya: kwevuleb \eleko. 335. ГIанкIуялълъ хъирщи таниги, чиясс ругьунаб гIамал толареб. fanjuya: ]ir&i tanigi, xiyaS ruhunab famal tolareb. 336. ГIантаб рагIи тIад буссун дудаго речIчIулеб. fantab rafi Tad buSun dudago reZuleb. 337. ГIантаб суалалълъе жавабги гIантаб букIуна. fantab suala:e $awabgi fantab bujuna. 338. ГIантаб томеналдасса цIцIодораб шагьи лълъикIаб. fantab tomenaldaSa ~odorab ^ahi :ijab. 339. ГIантав бахIарчияссдасса хIинкъарав цIцIодор лълъикIав. fantaw ba\arxiyaSdaSa \inqaraw ~odor :ijaw. 340. ГIантав вукIа абе, гIадалав вукIа абе – цого жо. fantaw wuja abe, fadalaw wuja abe - cogo $o. 341. ГIантав гьудулассдасса цIцIодорав тушманго лълъикIавила. fantaw hudulaSdaSa ~odoraw tu^mango :ijila. 342. ГIантал чагIи гьечIони, гIакъилассе боцIцIи кисса щвелеб? fantal xafi hezoni, faqilaSe bo~i kiSa &weleb? 343. ГIантасс лълъади какулейила, квешасс гьудул какулевила. fantaS :adi kakuleyila, kwe^aS hudul kakulewila. 344. ГIантассда цIеххезе кколареб, цIеххечIониги гьесс жинццаго бицунеб. fantaSda `e{e#e Kolareb, `e{ezonigi heS $inCago bicuneb. 345. ГIантассе – бухъарабго хоб, чIварабго лахIту. fantaSe - bu]arabgo [ob, zwarabgo la\tu. 346. ГIантассе кици тIамуни, гьелълъул магIнаги бицине кколебила. fantaSe kici Tamuni, he:ul mafnagi bicine Kolebila. 347. ГIаракъи – ургьибе, гIакълу – гьаваялде. faraqi - urhibe, faqlu - hawayalde. 348. ГIаракъидул шишаялълъ борлIулареб къед гьечIебила. faraqidul ^i^aya: bor/ulareb qed hezebila. 349. ГIарахъмагIардаги ссверун ралагье (ссверухъе ралагьичIого, рагIи кьвагьун биччаге). fara]mafardagi Swerun ralahe (Sweru]e ralahizogo, rafi pwahun biXage). 350. ГIарац балагьизе бигьаяб, кквезе захIматаб жойила. farac balahi#e bihayab, Kwe#e #a\matab #oyila. 351. ГIарац бекьани, месед бижулеб. farac bepani, mesed bi$uleb. 352. ГIарац бугев гуревила бечедав, гIакълу бугевила. farac bugew gurewila bexedaw, faqlu bugewila. 353. ГIарац бугессул рилълъингицин батIияб. farac bugeSul ri:ingicin baTiyab. 354. ГIарац бугони, магIардаги ах гьабула. farac bugoni, mafardagi a[ habula. 355. ГIарац гьечIессе буххча ссундуе, нич гьечIессе ххабар ссундуе? farac hezeSe bu{xa Sunduye, nix hezeSe {abar Sunduye? 356. ГIарац гьечIев чияссул чвантил кIалтIу къваридаб. farac hezew xiyaSul xwantil jalTu qwaridab. 357. ГIарац гьечIолъи – гIагарал чагIи гьечIолъи. farac hezoni - fagaral xafi hezoni. 358. ГIарац гIемерлъиялдасса гьудулзаби гIемерлъи лълъикIаб. farac femer;iyaldaSa hudul#abi femer;i :ijab. 359. ГIарац дагьаб бугониги гIола, гIемерлъанищ, гьелълъие гIей гьечIеб. farac dahab bugonigi fola, femer;ani&, he:iye fey hezeb. 360. ГIарац жо гуро, живго чи вукIине ккола. farac $o guro, $iwgo xi wujine Kola. 361. ГIарац кьавуцца кварав (ГIарцуда кьаву чIварав). farac pawuCa kwaraw (farcuda pawu zwaraw). 362. ГIарац кьун босараб жойилан, жугьтIицца ссапун кварабила. farac pun bosarab $oyilan, $uhTiCa Sa_un kwarabila. 363. ГIарац кIалъалеб меххалълъ, ритIухълъи буцIцIун чIчIола. farac ja;aleb me{a:, riTu];i bu~un Zola. 364. ГIарац рикIкIун босе, ххам борцун босе. farac riJun bose, {am borcun bose. 365. ГIарац тIагIинабизеги, чу хIалакъ гьабизеги – бигьаяб жо. farac Tafinabi#egi, xu \alaq habi#egi - bihayab $o. 366. ГIарац хъирис буго, букаричIого букIунаро. farac ]iris bugo, bukarizogo bujunaro. 367. ГIарац-меседалълъул багьа гьабизе бегьула, лълъикIаб рагIул багьа гьабун бажаруларо. farac-meseda:ul baha habi#e behula, :ijab raful baha habun ba$arularo. 368. ГIаркьел бекунилан, гъветI бакъвалареб. farpel bekunilan, vweT baqwalareb. 369. ГIарцул горал раниги, гуржи ганжалъиларо, горал рахъун лъуниги, хъирмил багьа хвеларо. farcul goral ranigi, gur$i gan$a;ilaro, goral ra]un ;unigi, ]irmil baha [welaro. 370. ГIарцул гьудуллъиги гьудуллъи гуребила, боцIцIул ригьинги ригьин гуребила. farcul hudul;igi hudul;i gurebila, bo~ul rihingi rihin gurebila. 371. ГIарцул квешлъи – гьечIолъи, гьанал квешлъи – хIалакълъи. farcul kwe^;i - hezo;i, hanal kwe^;i - \alaq;i. 372. ГIарцул кисаялдасса кIудияв чияссул гIакълу лълъикIаб. farcul kisayaldaSa judiyaw xiyaSul faqlu :ijab. 373. ГIарцул ссахIалдасса кIудияв чияссул гIакълу бергьунебила. farcul Sa\aldaSa judiyaw xiyaSul faqlu berhunebila. 374. ГIарцуцца бацIцIуна, боцIцIуцца чурула. farcuCa ba~una, bo~uCa xurula. 375. ГIарцуцца хханассул лагъги лагъассул хханги гьавулев. farcuCa {anaSul lav;i lavaSul {angi hawulew. 376. ГIатI бугони – ххинкIал, ххам бугони – ретIел. faT bugoni - {injal, {am bugoni - reTel. 377. ГIатI лълъамалъи – чохьол талихI. faT :ama;i - xo%ol tali\. 378. ГIатIада хIучч хъвалев, ххинкIазда гIуж балев. faTada \uX ]walew, {inja#da fu$ balew. 379. ГIатIалълъ лъурай гIунарай, гIазулI лъурай йорчIарай (гIуничIей). faTa: ;uray funaray, fa#u/ ;uray yorzaray (funizey). ХIинкьи букIун, эбелалълъ жиндирго яс гIатIалълъ яххчун йиго, бессдал яс, квачангIаги хвелародаян, гIазулI къазаюн йиго... \inqi bujun, ebela: $indirgo yas faTa: ya{xun yigo, beSdal yas, kwaxanfagi [welarodayan, fa#u/ qa#ayun yigo... 380. ГIатIго букIаго, кьуризе дидаги лъачIо, бакъвадго кьурулаго, къваркьан бекана (Хьопода кьуричIони, гIоркьида бекулеб). faTgo bujago, puri#e didago ;azo, baqwadgo purulago, qwarpan bekana (%o_oda purizoni, forpida bekuleb). 381. ГIатIго цIцIачIеб ботIил чIор, бучIулI цIцIани, бекула, борчIулI квер щвечIеб кеке хIасралъуда ххутIула. faTgo ~azeb boTil zor, buzu/ ~ani, bekula, borzu/ kwer &wezeb keke \asra;uda {uTula. 382. ГIатIиги тIатIиги – цого жо. faTigi TaTigi - cogo $o. 385. ГIатIидаб дунялалда кьечIеб талихI къваридаб хобалълъубги кьеларо. faTidab dunyalalda pezeb tali\ qwaridab [oba:ubgi pelaro. 386. ГIатIидал къоял ххеххго къокъунел, къваридал ун рахъунарел. faTidal qoyal {e{go qoqunel, qwaridal un ra]unarel. 387. ГIатIидассе кьурул нохъоги гIатIидаб, къваридассе тIолго дуниялги къваридаб. faTidaSe purul no]ogi faTidab, qwaridaSe Tolgo duniyalgi qwaridab. 388. ГIатIилъиялде ккани, къварилъи кIочон толеб. faTi;iyalde Kani, qwari;i joxon toleb. 389. ГIахьалаб гьойдасса нилIго бетIергьанаб кетого лълъикIила. fa%alab hoydaSa ni/go beTerhanab ketogo :ijila. 390. ГIачигъовулI вищарав, бакъанида реххарав (рехьед биххулI реххарав). faxivowu/ wi&araw, baqanida re{araw (re%ed bi{u/ re{araw). 391. ГIачиялълъе чу гъурай, чахъабалълъе росс гъурай. faxiya:e xu vuray, xa]aba:e roS vuray. 392. ГIачIрал гьаналги гьагIуйила, бачил гьаналги гьагIуйила. fazral hanalgi hafuyila, baxil hanalgi hafuyila. 393. ГIашилтIа Манташ гIадин. fa^ilTa manta^ fadin. Манташ вукIун вуго бечедав инссул вас, гьагав гIоркьилав. ГIолохъанлъиялде вахаралдасса нахъего тIеренаб дарайдул гвердилI реххулел рукIун руго Манташицца ххасалил кьварарал къоял. «Ххасало гвала ретIе, Манташ, риидал гвердилI вукIа!» – ян гIадамаз гIакълу кьураб меххалълъ, гьесс абулеб букIун буго ххасалил лъабго моцIцIалълъе гIоло Манташицца чIухIи гIодобе реххуларилан. Гьеб чIухIиялълъ Манташ нуха регIун вуго кIикъого соналълъул гIумруялде вахиналдего. manta^ wujun wugo bexedaw inSul was, hagaw forpilaw. folo]an;iyalde wa[araldaSa na]ego Terenab daraydul gwerdi/ re{ulel rujun rugo manta^iCa {asalil pwararal qoyal. «{asalo gwala reTe, manta^, riidal gwerdi/ wuja!» - yan fadama# faqlu purab me{a:, heS abuleb bujun bugo {asalil ;abgo mo~a:e folo manta^iCa zu\i fodobe re{ularilan. heb zu\iya: manta^ nu[a refun wugo joqogo sona:ul fumruyalde wa[inalde. Гьаб буго гIемерал магIарулазда гьоркьоб тIибитIун араб дандекквеялълъулаб кици. Кин, щиб хIалалда вугеван гьикъараб меххалълъ, тIассан борчIараб эркенлъиялда вугилан абураб магIнаялда, цо-цояз жаваб кьола ГIашилтIа Манташ гIадин вугилан. hab bugo femeral mafarula#da horpob TibiTun arab dandeKweya:ulab kici. kin, &ib \alalda wugewan hiqarab me{a:, TaSan borzarab erken;iyalda wugilan aburab mafnayalde, co-coya# $awab pola fa^ilTa manta^ fadin wugilan. 394. ГIащтIи хвезе ноцIцI гIадав, цIцIам гьечIеб чурпа гIадав. fa&Ti [we#e no~ fadaw, ~am hezeb xur_a fadaw. 395. ГIашура къваридаб, къурбан гIатIидаб. fa^ura qwaridab, qurban faTidab. 396. ГIашурадул моцIцIилан абула моцIцIрол соналълъул мухIарам моцIцIалде, къурбанаб моцIцIиланги абула зулхIижат моцIцIалде. Гьеб кIиябго моцIцIалда жаниб кколеб хис-басалълъул хIакъалълъулI буго кици. «МухIарам моцIцI кьерхадул, зулхIижат моцIцI роцIцIадул» абураб магIнаялдаги хIалтIизабула. fa^uradul mo~ilan abula mo~rol sona:ul mu\aram mo~olde, qurbanab mo~ilangi abula #ul\i$at mo~alde. heb jiyabgo mo~alda $anib Koleb [is-basa:ul \aqa:u/ bugi kici. «mu\aram mo~ per[adul, #ul\i$at mo~ ro~adul» aburab mafnayaldagi \alTi#abula. 397. ГIебуда зар баге, зазида хIетIе чIчIоге. febuda #ar bage, #a#ida \eTe Zoge. 398. ГIебуялдасса бегIераб жо – гIолохъанчияссул ракI, моххмоххидасса кьарияб жо – мегIер. febuyaldaSa beferab $o - folo]anxiyaSul raj, mo{mo{idaSa pariyab $o - mefer. 399. ГIебуялълъ гIебу борлIулареб. febuya: febu bor/ulareb. 400. ГIедал течIони, хведал толебила. fedal tezoni, [wedal tolebila. 401. ГIедал щарги чIвалеб, ккедал (щведал) чиги чIвалев. fedal &argi zwaleb, Kedal (&wedal) xigi zwalew. Ццебе, чабхъадул заманалда, Мусал ГIадалаван вукIун вуго цIцIар рагIарав ццевехъан. Чабхъад живги вачеян гьаризе арав цо гIолохъанчияссда гьев ватун вуго щар чIвалев. Cebe, xab]adul #amanalda, musal fadalawan wujun wugo ~ar rafaraw Cewe]an. xab]ad $iwgi waxeyan hari#e araw co folo]anxiyaSda hew watun wugo &ar zwalew. Дуцца, цIцIар рагIарав бахIарчиясс, щаргIаги щай чIвалебан гьикъараб меххалълъ, гьесс жаваб кьун буго. БахIарчи эбалълъе ясги вукIине кколев, ясалълъе россги вукIине кколев. ГIедал щарги чIвалеб нилIецца, ккедал чиги чIвалев нилIецца. duCa, ~ar rafaraw ba\arxiyaS, &arfagi &ay zwaleban hiqarab me{a:, heS $awab pun bugo. ba\arxi ebela:e yasgi wujine Kolew, yasa:e riSgi wujine Kolew. fedal &argi zwaleb ni/eCa, Kedal xigi zwalew ni/eCa. 402. ГIедал яс раса-цIцIалкIугун ягъулей. fedal yas rasa-~aljugun yavuley. 403. ГIедал яс россассе кье, яс йиго цIцIорол цIарагI. fedal yas roSaSe pe, yas yigo ~orol `araf. 404. ГIедал ясалълъе росс щваги, бокъиндал лалие гьури бачIаги. fedal yasa:e roS &wagi, boqindal laliye huri bazagi. 405. ГIедегIараб гважуцца беццаб когIо гьабулебила. fedefarab gwa$uCa beCab kofo habulebila. 406. ГIедегIараб гIанкIкI гьакицца кколеб. fedefarab fanJ hakiCa Koleb. 407. ГIедегIараб гIор ралъдахъе щолареб. fedefarab for ra;da]e &olareb. 408. ГIедегIун вачIарав гьобол гIедегIун уневила. fedefun wazaraw hobol fedefun unewila. 409. ГIедегIун гьабурабгIан, мурадалде щоларел. fedefun haburabfan, muradalde &olarel. 410. ГIедегIун хверхараб ххеххго биххулеб. fedefun [we[arab {e{go bi{uleb 411. ГIедегIунги гьабуге, гIададаги вукIунге. fedefungi habuge, fadadagi wujunge. 412. ГIей гьечIеб боцIцIиялдасса цIунаги. fey hezeb bo~iyaldaSa `unagi. 413. ГIейдал течIони, хвейдал толебила. feydal tezoni, [weydal tolebila. 414. ГIелалдего херлъарав, хвелалдего шапарав. felaldego [er;araw, [welaldego ^a_araw. 415. ГIелалълъ гIел ккола, кьералълъ кьер ккола. fela: fel Kola, pera: per Kola. 416. ГIелму асслу буго, пагьму кьучIчI буго, кьучIчIалда гурони къедги чIчIоларо. felmu aSlu bugo, _ahmu puZ bugo, puZalda guroni qedgi Zolaro. 417. ГIелму бигьаяб жояни, гIундулххалатиццаги гьабилаан. felmu bihayab $oyani, fundul{alatiCagi habilaan. 418. ГIелму бикъуларо, гIакълу бахъуларо. felmu biqularo, faqlu ba]ularo. 419. ГIелму бокьарассда макьу щоларо. felmu boparaSda mapu &olaro. 420. ГIелму бугев гIабдалги вукIунев, гIакълу бугев жагьилги ватулев. felmu bugew fabdalgi wujunew, faqlu bugew $ahilgi watulew. 421. ГIелму – гъветI, гIамал – пихъ. felmu - vweT, famal - _i]. 422. ГIелму гьечIеб ххалгIаталълъги лъай гьечIеб бетIералълъги чи алжаналълъуве вачинаро. felmu hezeb {alfata:gi ;ay hezeb beTera:gi xi al$ana:uwe waxinaro. 423. ГIелму гьечIев – рекъав, гIакълу гьечIев – беццав. felmu hezew - reqaw, faqlu hezew - beCaw. 424. ГIелму – гIакълуялълъул черхх. felmu - faqluya:ul xer{. 425. ГIелму гIодоб батулареб, гIакълу бичун босулареб. felmu fodob batulareb, faqlu bixun bosulareb. 426. ГIелму дагьав гIалимчи росугун къаццандула. felmu dahaw falimxi rosugun qaCandula. 427. ГIелму жавгьар буго, жагьлу загьру буго. felmu $awhar bugo, $ahlu #ahru bugo. 428. ГIелму – канлъи, жагьлу – бецIцIлъи. felmu - kan;i, $ahlu - be~;i. 429. ГIелму къарзалълъе кьолареб. felmu qar#a:e polareb. 430. ГIелму тIалаб гьабейила, киниялдассан байбихьун, лахIтуялде щвезегIан. felmu Talab habeyila, kiniyaldaSan baybi%un, la\tuyalde &we#efan. 431. ГIелму цIцIали – бигьаяб жо, гIадан лIугьин – захIматаб жо. felmu ~ali - bihayab $o, fadan /uhin - #a\matab $o. 432. ГIелмудал лълъалъ щвараб лъайги камилаб. felmudal :a; &warab ;aygi kamilab. 433. ГIакълудал нур гIураб гIадлуги лълъикIаб. faqludal nur furab fadlugi :ijab. 434. ГIелмуялдасса бергьараб жо – гIакълу. felmuyaldaSa berharab $o - faqlu. 435. ГIелмуялълъ гIакълу кьола, гIакълуялълъ пайда кьола. felmuya: faqlu pola, faqluya: _ayda pola. 436. ГIелмуялълъ гIодовегIанав чи тIадегIан гьавула, жагьиллъиялълъ тIадегIанав чи гIодовегIан гьавула. felmuya: fodowefanan xi Tadefan hawula, $ahil;iya: Tadefanaw xi fodowefan hawula. 437. ГIелмуялълъ лълъалъачIого, гIакълуялда тIегь балареб. felmuya: :a;azogo, faqluyalda Teh balareb. 438. ГIелмуялълъе къадаравгIан гIалимчияссул нух къваридаб. felmuya:e qadarawfan falimxiyaSul nu[ qwaridab. 439. ГIелмуялълъул бетIер – гIакълу, гIакълуялълъул бетIер – ссабру, ссабруялълъул бетIер – пикру. felmuya:ul beTer - faqlu, faqluya:ul beTer - Sabru, Sabruya:ul beTer - _ikru. Цо гIолилав ун вукIаравила рикIкIадаб улкаялде цIцIализе. ЦIцIалун вачIунаго, щваравила цо херав чияссда асскIове. cu folilaw un wujarawila riJadab ulkayalde ~ali#e. ~alun wazunago, &warawila co [eraw xiyaSda aSjowe. Гьикъарабила херав чиясс. hiqarabila [eraw xiyaS. - ГIелму щварабищ, гьудул? - felmu &warabi&, hudul? - Щвана, цIцIалун вахъана. - &wana, ~alun wa]ana. - ГIелмуялълъул бетIер щибхха? felmuya:ul beTer &ib{a? - Лъаларо. - ;alaro. - Лъалареб батани, – ян абун буго херасс, – мун дагьавги цIцIализе ккелахха. - ;alareb batabi, - yan abun bugo [eraS, - mun dahawgi ~ali#e Kela{a. Нахъвуссун вуго. Гьанжесса жиндирго устарассдассан гьассда лъан буго гIелмуялълъул бетIер щибали. na]wuSun wugo. han$eSa $indirgo ustaraSdaSan haSda ;an bugo felmuya:ul beTer &ibali. ГIолилав гьанжеги вачIун вуго кIудияв чияссухъе. folilaw han$egi wazun wugo judiyaw xiyaSu]e. - Щиб ккараб? Лъарабищ гIелмуялълъул бетIер щибали? – ян гьикъун буго кIудияв чиясс. - &ib Karab? ;alabi& felmuya:ul beTer &ibali? - yan hiqun bugo judiyaw xiyaS. - ГIелмуялълъул бетIер гIакълу буго, – ян жаваб кьун буго гIолиласс. - felmuya:ul beTer faqlu bugo, - yan $awab pun bugo folilaS. - БитIун буго. Элълъулги бетIер щибхха? – ян гьикъун буго херасс. - biTun bugo. e:ulgi beTer &ib{a? - yan hiqun bugo [eraS. Лъаларилан жаваб кьун буго гIолиласс. ;alarilan $awab pun bugo folilaS. КIудияв чиясс гIолохъанчи нахъвуссинавун вуго. «ГIелмуялълъул бетIер гIакълу, гIакълуялълъул бетIер ссабру, ссабруялълъул бетIер пикру буго», – ян жаваб кьезегIан. judiyaw xiyaS folo]anxi na]wuSinawun wugo. «felmuya:ul beTer faqlu, faqluya:ul beTer Sabru, Sabruya:ul beTer _ikru bugo», - yan $awab pe#efan. 440. ГIемер бихьани, гIемер лъалеб, гIемер цIцIалани, дагьабги цIцIикIкIун лъалеб. femer bi%ani, femer ;aleb, femer ~alani, dahabgi ~iJun ;aleb. 441. ГIемер бицани цого жо чIалгIунеб, гIемер чIамуни ссакъисс бутIунеб. femer bicani cogo $o zalfuneb, femer zamuni SaqiS buTuneb. 442. ГIемер букIине ккани, гIемер хIалтIизеги кколев. femer bujine Kani, femer \alTi#egi Kolew. 443. ГIемер вачIани, гьобол чIалгIуна, гIемер чIамуни, ссакъисс бутIуна. femer wazani hobol zalfuna, femer zamuni SaqiS buTuna. 444. ГIемер велъани, велъаравгIан гIодизеги ккола. femer we;ani, we;arawfan fodi#egi Kola. 445. ГIемер гаргади гIарац батани, гаргадичIого чIчIей месед буго. femer fargadi farac batani, gargadizogo Zey mesed bugo. 446. ГIемер гаргадулел Аллагьассеги рокьуларел. femer gargadulel allahaSegi ropularel. 447. ГIемер гьеданищ – гьеб буго гьересси. femer hedani& - heb bugo hereSi. 448. ГIемер гьедарулесс гIемер гьерссал рицунел. femer hedaruleS femer herSal ricunel. 449. ГIемер гIодой къуларай балъго хъахIба ятула, кIал чалуххай чидар яс черхх цIунарай ятула. femer fodoy qularay ba;go ]a\ba yatula, jal xalu{ay xidar yas xer{ `unaray yatula. 450. ГIемер гIорцIцIизабуни катицца гIункIкI кколареб, цIакъго гогьдаризаруни лъималаз дунял гьабулареб. femer for~i#abuni katiCa funJ Kolareb, `aqgo gohdari#aruni ;imala# dunyal habulareb. 451. ГIемер жо лъанилан гIакъил вахъунарев. femer $o ;anilan faqil wa]unarew. 452. ГIемер кванани, гьоцIцIоги кьогIлъулеб. femer kwanani, ho~ogi pof;uleb. 453. ГIемер кванани кванил тIагIам хола, гIемер бицани рагIул магIна хола. femer kwanani kwanil Tafam [ola, femer bicani raful mafna [ola. 454. ГIемер кванани чехь унтулеб, гIемер гаргадани бетIер унтулеб. femer kwanani xe% untuleb, femer gargadani beTer untuleb. 455. ГIемер кванарассул квандасса хьул буссуна, гIемер гаргадулессдасса гIадамазул ракI буссуна. femer kwanaraSul kwandaSa %ul buSuna, femer gargaduleSdaSa fadama#ul raj buSuna. 456. ГIемер кванаялълъ кечI ахIиларо. femer kwanaya: kez a\ilaro. 457. ГIемер квер – кьарияб, цо квер – хIалакъаб. femer kwer - pariyab, co kwer - \alaqab. 458. ГIемер къвакъвадулеб къурщицца хоно гьабуларебила. femer qwaqwaduleb qur&iCa [ono habularebila. 459. ГIемер къвакъвадулелълъул ханал дагьал рукIуна. femer qwaqwadule:ul [anal dahal rujuna. 460. ГIемер кьвагьуге, ишан ккун кьвагье. femer pwahuge, i^an Kun pwahe. 461. ГIемер кIалъай гIарац батани, кIалъачIого чIчIей меседила. femer ja;ay farac batani, ja;azogo Zey mesedila. 462. ГIемер кIалъалессул хIалтIи дагьаб. femer ja;aleSul \alTi dahab. 463. ГIемер лълъадахъани, гIеретI бекула. femer :ada]ani, fereT bekula. 464. ГIемер лъай, дагь кIалъай. femer ;ay, dah ja;ay. 465. ГIемер лIухьун рукъ бацIцIалъулареб, рацIцIалъи цIунулеб гьечIони, гIемер чурун ретIел бацIцIалъулареб, бацIцIад цIунизе лъачIони. femer /u%un ruq ba~a;ulareb, ra~a;i `unuleb hezoni, femer xurun reTel ba~a;ulareb, ba~ad `uni#e ;azoni. 466. ГIемер мехх барассда гуребила лъалеб, гIемер бихьарассдайила. femer me{ baraSda gurebila ;aleb, femer bi%araSdayila. 467. ГIемер мехх барассда гIемераб лъалеб (дудасса цо къоялълъ кIудияссул цо къоялълъул гIакълу цIцIикIкIун букIунеб). femer me{ baraSda femerab ;aleb (dudaSa co qoya: judiyaSul co qoya:ul faqlu ~iJun bujuneb). 468. ГIемер мехх барассда гIемер лъала, дуниял бихьарассда дагьабги цIцIикIкIун лъала. femer me{ baraSda femer ;ala, duniyal bi%araSda dahabgi ~iJun ;ala. 469. ГIемер меххалълъ чIчIараб жоги – хIама, чIчIечIого вилълъаравги – гIабдал. femer me{a: Zarab $ogi - \ama, Zezogo wi:arawgi - fabdal. 470. ГIемер тIад тенкани, ганчIидаги гвенд лIугьуна. femer Tad tenkani, ganzidagi gwend /uhuna. 471. ГIемер чIчIейги цIцIар гуро, чIчIечIого вилълъинги рецц гуро. femer Zeygi ~ar guro, Zezogo wi:ingi reC guro. 472. ГIемераб беццараб роццаххун уна. femerab beCarab roCa{un una. 473. ГIемераб бокьарассе дагьабгицин щоларо. femerab boparaSe dahabgicin &olaro. 474. ГIемераб гIазу – гIемераб тIорщел. femerab fa#u - femerab Tor&el. 475. ГIемераб – гIорцIцIизегIан, дагьаб – тIагIинегIан. femerab - for~i#efan, dahab - Tafinefan. 476. ГIемераб жо квешго лъаялдасса цониги жо лълъикIго лъай лълъикIабила. femerab $o kwe^go ;ayaldaSa conigi $o :ijgo ;ay :ijila. Цо къоялълъ хъаз къуркъбузул хIорихъе бачIун буго. Жидерго хIорде хъаз бачIин къуркъбузе рекIее гIун гьечIо. КIиялго къаццандизе, цоцазде рогьрал разе лIугьун руго. Хъаз чIухIун кIалъан буго - «Дида лълъедезеги лъала, ракъдассан билълъинеги лъала, гьаваялдассан боржинеги кIола…» co qoya: ]a# qurqbu#ul \ori]e bazun bugo. $idergo \orde ]a# bazin qurqbu#e rejeye fun hezo. jiyalgo qaCandi#e, coca#de rohral ra#e /uhun rugo. ]a# zu\un ja;an bugo - «dida :ede#egi ;ala, raqdaSan bi:inegi ;ala, hawayaldaSan bor$inegi jola...» Гьелълъ бицунебги гьоркьоб къотIизабун, цо къверкъалълъ гьелълъие жаваб кьун буго - «Дуда чан жо лъалеб батаниги, цонигияб рагIа-ракьанде щун лъаларо. ГIемераб жо квешго лъаялдасса цониги жо лълъикI лъай лълъикIаб буго» he: bicunebgi horpob qoTi#abun, co qwerqa: he:iye $awab pun bugo - «duda xan $o ;aleb batanigi, conigiyab rafa-rapande &un ;alaro. femerab $o kwe^ ;ayaldaSa conigi $o :ij ;ay :ijab bugo» 477. ГIемераб зигардиялдасса дагьаб жигар лълъикIаб. femerab #igardiyaldaSa dahab $igar :ijab. 478. ГIемераб кванани, гьоцIцIоги загьрулъулебила. femerab kwanani, ho~ogi #ahru;ulebila. 479. ГIемераб рахIаталдасса рагIулареб хIалтIи лълъикIаб. femerab ra\ataldaSa rafulareb \alTu :ijab. 480. ГIемераб рокъоб лълъикIаб, рекъараб ургьиб лълъикIаб. femerab roqob :ijab, reqarab urhib :ijab. 481. ГIемераб цIцIад бани ххер лълъикI бижула, гIемер кIалъанани калам хола. femerab ~ad bani {er :ij bi$ula, femer ja;anani kalam [ola. 482. ГIемер бицардана – дагьаб бичIчIана. femer bicardana - dahab biZana. 483. ГIемерав бицардани, гIемерав мекъи ккола. femeraw bicardani, femeraw meqi Kola. 486. ГIемерав вегиялълъ габур гьетIарав, гIемерав кьижиялълъ рукьби унтарав. femeraw wegiya: gabur heTaraw, femeraw pi$iya: rupbi untaraw. 487. ГIемерал санал рарассда гуребила лъалеб, гIемераб бихьарассдайила. femeral sanal raraSda gurebila ;aleb, femerab bi%araSdayila. 488. ГIемерги гаргадуге, мунго гIантав гьечIолъиги лъазабичIогоги тоге. femergi gargaduge, mungo fantaw hezo;igi ;a#abizogogi toge. 489. ГIемерго бакъваги гьабуге, бакъалда балеб хIалалълъ лълъамаги гьабуге. femergo baqwagi habuge, baqalda baleb \ala: :amagi habuge. 490. ГIемерго веццулев вугони, гьелда нахъа бугеб гъвацилги хIисаб гьабейила. femergo weCulew wugoni, helda na]a bugeb vwacilgi \isab habeyila. 491. ГIемерго къвакъвадани, цо балагьалде ккола. femergo qwaqwadani, co balahalde Kola. 492. ГIемерго къвакIани, къвакIан бекула. femergo qwajani, qwajan bekula. 493. ГIемерго къваригIани, къатIраги щолареб. femergo qwarifani, qaTragi &olareb. 494. ГIемерго нечарав бихьинчиги лълъикIав вукIунарев, нич бахъарай чIчIужугIаданги лълъикIай йикIунарей. femergo nexaraw bi%inxigi :ijaw wujunarew, nix ba]aray Zu$ufadangi :ijay yijunarey. 495. ГIемерго пударун, бакъул ххинлъи хвезабуге. femergo _udari, baqul {in;i [we#abuge. 496. ГIемерго сихIирлъиги хIалихьалъийила. femergo si\ir;igi \ali%a;iyila. 497. ГIемерго ххиралъиялълъ катицца тIинчI кванарабила. femergo {ira;iya: katiCa Tinz kwanarabila. 498. ГIемерго хIалимлъиги хIалихьалъийила. femergo \alim;igi \ali%a;iyila. 499. ГIемериссеб балагь – мацIцIалълъул балагь. femeriSeb balah - ma~a:ul balah. 500. ГIемериссел мунагьал мацIцIалдалъун рукIунел. femeriSel munahal ma~alda;un rujunel. 501. ГIемерлъани меседилги къимат холебила. femer;ani mesedilgi qimat [olebila. 502. ГIенеккулезухъ балагьун бице, бицаралълъухъ балагьун борце. feneKule#u] balahun bice, bicara:u] balahun borce. 503. ГIенеккун чIчIейги жавабила. feneKun Zeygi $awabila. 504. ГIергIедулеб басиялълъ рохьдой хIалхьи толаро, кIалдисса хъачIав чиясс жамагIатги квегъула. ferfeduleb basiya: ro%doy \al%i tolaro, jaldiSa ]azaw xiyaS $amafatgi kwevula. 505. ГIерещмухIумил гьобо гIадин ссвакан бугила. fere&mu\umil hobo fadin Swakan bugila. 506. ГIетI баккичIеб бетIер батIаргьиналълъ къазе кколеб. feT baKizeb beTer baTarhina: qa#e Koleb. 507. ГIетI баккулел кверазда нах бахинчIого ххутIулареб. feT baKulel kwera#da na[ ba[inzogo {uTuleb. 508. ГIетIуцца ссвак бахъулеб, ссапнацца гъиз бахъулеб. feTuCa Swak ba]uleb, Sa_naCa vi# ba]uleb. 509. ГIечугъотIодасса цIулакьо чIвалареб. fexuvoTodaSa `ulapo zwalareb. 510. ГIеч квани – гага, гени квани – гIоркь. fex kwani - gaga, geni kwani - forp. 511. ГIечудасса Хважа гIадин вуссанила. fexudaSa [wa$a fadin wuSanila. 512. ГIи бугев чийилан, чияссе ратIа кьечIев, чанаве ун, чияда маза гьанал бихьичIев. fi bugew xiyilan, xiyaSe raTa pezew, xanawe un, xiyada ma#a hanal bi%izew. 513. ГIи бугони – чаландар, чу бугони – багьадур. fi bugoni - xalandar, xu bugoni - bahadur. 514. ГIи гьабилалде гIиял хьон гьабе (ГIиял хьон – ххер, ххарил хьон – беэнлъи). fi habilalde fiyal %on (fiyal %on - {er, {aril %on - been;i). 515. ГIи гьечIеб бечелъиги бечелъи гуро, тIеренаб хьвацIцIил чаранлъиги чаранлъи гуро. fi hezeb bexe;igi bexe;i guro, Terenab %wa~il xaran;igi xaran;i guro. 516. ГIи гьечIессул гьан дагьаб, хIама гьечIессул цIул дагьаб. fi hezeSul han dahab, \ama hezeSul `ul dahab. 517. ГIи кьаралъи – вехьассул гьунар, гIака кьаралъи – чIчIужуялълъул гьунар. fi para;i - we%aSul hunar, faka para;i - Zu$uya:ul hunar. 518. ГIи мискинасс хьихьулеб, гьан бечедасс кваналеб. fi miskinaS %i%uleb, han bexedaS kwanaleb. 519. ГIи тIуридалила гIангис тIурулеб (Радал гIи тIурулеб, гIангис къаденахъе тIурулеб). fi Turidalila fangis Turuleb (radal fi Turuleb, fangis qadena]e Turuleb). 520. ГIи хьихьичIесс хьолбол гьан кунареб. fi %i%izeS %olbol han kunareb. 521. ГIи цIунизе бацI тоге, яс цIунизе вас тоге. fi `uni#e ba` toge, yas `uni#e was toge. 522. ГIи цIунизе бацI тарав. fi `uni#e ba` taraw. 523. ГIи чохьоцца гъурула, базар гъараялълъ уна, на гьороцца босула, гьабал ихицца уна. Хур босе! Хур босе! (Гьидерил кици). fi xo%oCa vurula, ba#ar varaya: una, na horoCa bosula, habal i[iCa una. [ur bose! [ur bose! (hideril kici). 524. ГIибрат босун хIалтIарав хIалтIулI нахъа кколаро, гIумруялълъул нух лъарав нахъа пашманлъуларо. fibrat bosun \alTaraw \alTu/ na]a Kolaro, fumruya:ul nu[ ;araw na]a _a^man;ularo. 525. ГIигIлу – гIадамассул, къадар – Аллагьассул. fiflu - fadamaSul, qadar - allahaSul. 526. ГIила гьечIеб жо гьечIеб, гIайиб гьечIев чи гьечIев. fila hezeb $o hezeb, fayib hezew xi hezew. 527. ГIила гьечIого барщарав, мухь кьечIого рекъолевила. fila hezogo bar&araw, mu% pezogo reqolewila. 528. ГIила гьечIого гIемер велъулев чи – черххалълъул цо чIил камурав чи. fila hezogo femer we;ulew xi - xer{a:ul co zil kamuraw xi. 529. ГIин тIаме, битIаралда гурони божуге. fin Tame, biTaralda guroni bo$uge. 530. ГIин цIуне къваригIел гьечIеб рагIиялдасса, бер цIуне къваригIел гьечIеб жоялдасса (къваригIел гьечIеб рагIугеги, ссурукъаб бихьугеги). fin `une qwarifel hezeb rafiyaldaSa, ber `une qwarifel hezeb $oyaldaSa (qwarifel hezeb rafugegi, Suruqab bi%ugegi). 531. ГIиналдасса бер ццебессеб. finaldaSa ber CebeSeb. 532. ГIинкъав беццассда баххиллъулевила, беццав гIинкъассда баххиллъулевила. finqaw beCaSda ba{il;ulewila, beCaw finqaSda ba{il;ulewila. 533. ГIинкъав нечоларев, беццав хIинкъуларев. finqaw nexolarew, beCaw \inqularew. 534. ГIинкъав чияссе кIицIцIул как ахIулареб. finqaw xiyaSe ji~ul kak a\ulareb. 535. ГIинкъай бахIарай гIадин. finqay ba\aray fadin. БахIаралда рагIулеб букIун гьечIо асскIор ругез бицунеб жо. Гьелълъ асскIой йигей гьудулалада гьарун буго, цогидал релъулеб меххалълъ, жиндаги тункейилан. Гьудул, цо рахъалде юссунаго, бахIаралда дагьайго хъван йиго, бахIаралълъги гьабун буго цо кIудияб релъи. ba\aralda rafulareb bujun hezo aSjor ruge# bicuneb $o. he: aSjoy yigey hudulalda harun bugo, cogidal re;uleb me{a:, $indagi tunkeyila. hudul, co ra]alde yuSunago, ba\aralda dahaygo ]wan yigo, ba\ara:gi habun bugo co judiyab re;i. 536. ГIинкъаллъун жанире айила, беццаллъун къватIире лIугьайила. finqal;un $anire ayila, beCal;un qwaTire /uhayila. 537. ГIинкъассда вихьизе чIчIоге, беццассухъе кквезе чIчIоге. finqaSda wi%i#e Zoge, beCaSu]e Kwe#e Zoge. 538. ГIинкъассда щуруге, беццассде къинкIуге. finqaSda &uruge, beCaSde qinjuge. 539. ГIинтIи квараб меххалълъ буртIал гIадин. finTi kwarab me{a: burTal fadin. 540. ГIинтIи кварасс бакI-бакI хъассизе кколебила, ургъичIого кIалъарасс бакI-бакIги бетIерги хъассизе кколебила. finTi kwaraS baj-baj ]aSi#e Kolebila, urvizigo ja;araS baj-bajgi beTergi ]aSi#e Kolebila. 541. ГIинтIизе ццевеги кIанцIуге, речIчIизе нахъаги чIчIоге. finTi#e Cewegi jan`uge, reZi#e na]agi Zoge. 542. ГIисси-бикъинал накIкIал бакъуцца кунел, дагьа-макъаб унти кваницца унеб. fiSi-biqinal naJal baquCa kunel, daha-maqab unti kwaniCa uneb. 543. ГIиссинал чIинххазулги кIудияб гохI лIугьунеб. fiCinal zin{a#ulgi judiyab go\ /uhuneb. 544. ГIиссинккун тIинкIулебги лълъим лъарахъе щолебила. fiCinKun Tinjulebila :im ;ara]e &olebila. 545. ГIиссинлъималазул лъелав ццевехъан. fiCin;imala#ul ;elaw Cewe]an. 546. ГIишкъуе чIалгIен гьечIеб, балаялълъе ссвак гьечIеб. fi^quye zalfen hezeb, balaya:e Swak hezeb. 547. ГIиядеги инаро, чуриги чIчIикIиларо. fiyadegi inaro, xurigi Zijilaro. 548. ГIияе бокьухъе бацI хвеларо. fiyaye bopu]e ba` [welaro. 549. ГIи къинлъиялдаги хурул хьоналдаги ххадув чи гъоларев. fi qin;iyaldagi [urul %onaldagi {aduw xi volarew. 550. ГIиял рехъеналълъе цо бацIги гIемераб. fiyal re]ena:e co ba`gi femerab. 551. ГIиялI цIцIелъуналдасса цIцIаналI дегIенлъунго лълъикI. fiya/ ~e;unaldaSa ~ana/ defen;ungo :ij. 552. ГIодизе ккедал – йоххарай, йоххизе ккедал – гIодарай. fodi#e Kedal - yo{aray, yo{i#e Kedal - fodaray. 553. ГIодичIони лъимадуе керен кьолареб. fodizoni ;imaduye keren polareb. 554. ГIодоб батани катан кьолев, куй къинлъани кьегIер кьолев. fodob batani katan polew, kuy qin;ani pefer polew. 555. ГIодоб лъезе тIину гуреб, кодобе босизе гIоркь гуреб. fodob ;e#e Tinu gureb, kodobe bosi#e forp gureb. 556. ГIодоб ракь босарасс тIад битIун зобги босулеб. fodob rap bosaraS Tad biTun #obgi bosuleb. 557. ГIодоб – турут, таххида – маххмар. fodob - turut, ta{ida - ma{mar. 558. ГIодобакI – бечедаб жо. fodobaj - bexedab $o. 559. ГIодобе биччараб накIкIил кьерхен ххалатаб. fodobe biXarab naJil per[en {alatab. 560. ГIодобе реххараб жоялълъе кодобе босулев чи камуларевила. fodobe re{arab $oya:e kodobe bosulew xi kamularewila. 561. ГIодобе реххуге, гIодосса босе. fodobe re{uge, fodoSa bose. 562. ГIодобе туни – мегеж, эххеде туни – михъал. fodobe tuni - mege$, e{ede tuni - mi]al. 563. ГIодобе тIураб лълъим тIад буссунареб. fodobe Turab :im Tad buSunareb. 564. ГIодов – гIадатав, чотIа – аздагьо (ХIажимурадил хIакъалълъулI). fodow - fadataw, xoTa - a#daho (\a$imuradil \aqa:u/). 565. ГIодов чIчIолелълъул къулиялълъухъ ралагье, тIаде вахъунелълъул ворххиялълъухъ ралагье. fodow Zole:ul quliya:u] ralahe, Tade wa]une:ul wor{iya:u] ralahe. 566. ГIодов чIчIун вукIинегIан чIобого хIалтIулев вукIинги лълъикIаб. fodow Zun wujinefan zobogo \alTulew wujingi :ijab. 567. ГIодове валагьичIого векерарассул квергIаги гIодоб чIвала. fodowe walahizogo wekeraraSul kwerfagi fodob zwala. 568. ГIодове виччан вилълъа, унелълъуве щвезе, ххеххлъичIого кIалъай, мекъсса ккунгутIизе. fodowe wiXan wi:a, une:uwe &we#e, {e{;izogo ja;ay, meqSa KunguTi#e. 569. ГIодове виччан вилълъарасс нух гIемер толеб. fodowe wiXan wi:araS nu[ femer toleb. 570. ГIодой йикIун тIала гурей, тIаде яхъун мерго гурей. fodoy yijun Tala gurey, Tade ya]un mergo gurey. 571. ГIодой чIчIани квенчIчIел цIурай, тIаде яхъани бащдаб щущарай. fodoy Zani kwenZel `uray, Tade ya]ani ba&dab &u&aray. 572. ГIодор ккун, тIаде рахъунила кIудиял гIолел, гъалатIал гьарулагойила гIакълуялде щолел. fodor Kun Tade ra]unila judiyal folel, valaTal harulagoyila faqluyalde &olel. 573. ГIодорчIчIей хIалхьияб жо бугоанила, гIодор чIчIарабгIан меххалълъ рахъун чIчIезе кколарелани. fodorZey \al%iyab $o bugoanila, fodor Zarabfan me{a: ra]un Ze#e Kolarelani. 574. ГIодоре риччан гьабураб хIалтIи лIугIулеб, цо хIохьолI, цо каралълъ чIван гьабураб ххутIулеб. fodore riXan haburab \alTi /ufuleb, co \o%o/, co kara: zwan haburab {uTuleb. 574. ГIодосса кибего унарин, цин туртидасса кванаян абулебила бакъалда бараб ролI кваназе рачIарал тIанчIазда къадкицца. fodoSa kibego unarin, cin turtidaSa kwanayan abulebila baqalda barab ro/ kwana#e razaral Tanza#da qadkiCa. 576. ГIодоссан зваргъи рагIарав, зодоссан дваргъи рагIарав. fodoSan #warvi rafaraw, #odoSan dwarvi rafaraw. 577. ГIодоссан регьел кьун тIегь баккуларо, тIассан бакъуццаги ххинлъи кьечIони. fodoSan rehel pun Teh baKularo, TaSan baquCagi {in;i pezoni. 578. ГIодулаго аниги ине ккола Гула гвандинибе, квен босун гIагIадулаго аниги ине ккола. fodulago anigi ine Kola gula gwandinibe, kwen bosun fafadulago anigi ine Kola. ХIажимурад гIурусазул рахъалде араб меххалълъ Шамилицца гьессул хъизан тусснахъалда жаний тIамун йиго. КIодоэбелалълъ ХIажимурадил гьитIинав вас Гула гвандинир тIамуразе квен босун витIулев вукIун вуго. Гула гьениве унаго цин гIодулев вукIун вуго, нахъеги жинццаго жиндиего гьадаб кицилъун ккараб гIакълуги кьун вуцIцIунев вукIун вуго. Жакъа гьаб кици хIалтIизабула, бокьаниги бокьичIониги, тIадаб иш тIубазабизе кколилан абураб магIнаялда. \a$imurad furusa#ul ra]alde arab me{a: ^amiliCa heSul ]i#an tuSna]alda $aniy Tamun yigo. jodoebela: \a$imuradil hiTinaw wac gula gwandinir Tamura#e kwen bosun wiTulew wujun wugo. gula heniwe unago cin fodulew wujun wugo, na]egi $inCago $indiyego hadab kici;un Karab faqlugi pun wu~unew wujun wugo. $aqa hab kici \alTi#abula, bopanigi bopizonigi, Tadab i^ Tuba#abi#e Kolilan aburab mafnayalda. 579. ГIодулареб бералдассаги цIунаги, гIорцIцIулареб чехьалдассаги цIунаги. fodulareb beraldaSagi `unagi, for~ulareb xe%aldaSagi `unagi. 580. ГIодун бахъараб хъала бихьичIо, гьардон щвараб гьунар бихьичIо. fodun ba]arab ]ala bi%izo, hardon &warab hunar bi%izo. 581. ГIодун - руцIцIунила лъимал гIолел. fodun - ru~unila ;imal folel. 582. ГIолохъанаб меххалълъ хIамаги берцинаб. folo]anab me{a: \amagi bercinab. 583. ГIолохъанго бахъинчIони чодул нухда хIур херлъараб меххалълъ бахъунаребила. folo]ango ba]inzoni xodul nu[da \ur [er;arab me{a: ba]unarebila. 584. ГIолохъанлъи мудалълъ кьолеб букIараб батани, херлъи ссахIицца кьолеб буго. folo]an;i muda: poleb bujarab batani, [er;i Sa\iCa poleb bugo. 585. ГIолохъанлъиялълъул рахIат босарав херлъидал зигардулев. folo]an;iya:ul ra\at bosaraw [er;idal #igardulew. 586. ГIолохъанлъуда лъачIеб рокьи щай, вакъидал щвечIеб квен щай? folo]an;uda ;azeb ropi &ay, waqidal &wezeb kwen &ay? 587. ГIолохъанчи диццаги рехханин, херав чиясс дунги рехханилан абурабила нухалълъ. folo]an;i diCagi re{anin, [eraw xiyaS dungi re{anilan aburabila nu[a:. 588. ГIолохъанчи нухалълъ чIвалевила, херав чиясс нух чIвалебила. folo]anxi nu[a: zwalewila, [eraw xiyaS nu[ zwalebila. 589. ГIолохъанчияссул кутак бергьараб, херав чияссул маххщел бергьараб. folo]anxiyaSul kutak berharab, [eraw xiyaSul ma{&el berharab. 590. ГIолохъанчияссул ракI – заз гIадаб жо. folo]anxiyaSul raj - #a# fadab $o. 591. ГIондокь кьиндал хисулеб, кьерагъо къойил хисулеб. fondop pindal [isuleb, peravo qoyil [isuleb. 592. ГIонкIкIода данде кетолъун вукIа, бацIида данде гъалбацIлъун вукIа. fonJoda dande keto;un wuja, ba`ida dande valba`;un wuja. 593. ГIонкIкIодассан ккараб тIинчIалълъ къвачIа букъичIого толареб. fonJodaSan Karab Tinza: qwaza buqizogo tolareb. 594. ГIонкIкIое кетоги гъалбацIила. fonJoye ketogi valba`ila. 595. ГIонкIкIол кето гьабуге, катил гъалбацI гьабуге. fonJol keto habuge, katil valba` habuge. 596. ГIонкIкIотIинчIалълъ къвачIа букъула, хъурмил тIинчIалълъ кьегIер чIвала. fonJoTinza: qwaza buqula, ]urmil Tinza: pefer zwala. 597. ГIонкIкIолаб гьабурассе катилаб гьабе. fonJolab haburaSe katilab habe. 598. ГIонкIкIолги букIунеб жиндаго рекъараб цIуна-къай, гIанххрилги букIунеб жиндаго рекъараб рукъалълъул низам. fonJolgi bujuneb $indago reqarab `una-qay, fan{rilgi bujuneb $indago reqarab ruqa:ul ni#am. 599. ГIонкIкIоцца букъун къвачIа тIагIинаро. fonJoCa buqun qwaza Tafinaro. 600. ГIонкIкIоцца инкар ккун кето чIчIоларо, квегIенлъи ккарабго тIад речIчIичIого. fonJoCa inkar Kun keto Zolaro, kwefen;i Karabgo Tad reZizogo. 601. ГIор бахун ххадуб кьо щай? for ba[un {adub po &ay? 602. ГIор бахунеб меххалълъ гурони, чIчIегIерабги хъахIабги нахъияб рахъ лъалареб. for ba[uneb me{a: guroni, Zeferabgi ]a\abgi na]iyab ra] ;alareb. 603. ГIор кьодухъе буссуна, чу кьолокье буссуна. for podu]e buSuna, xu polope buSuna. 604. ГIор кIодолъизейилан кIващ биччалареб. for jodo;i#eyilan jwa& biXalareb. 605. ГIор ххалалъухъе кьо балареб. for {ala;u]e po balareb. 606. ГIор щун букIаго, цIул бахъе. for &un bujago, `ul ba]e. 607. ГIорал ралъдахъе уна, гьерссал гьороцца уна. foral ra;da]e una, herSal horoCa una. 608. ГIоралдасса хоно тIокIлъаниги, гIемерал ругилан эбел-инссуе лъимал тIокIлъуларел. foraldaSa [ono Toj;anigi, femeral rugilan ebel-inSuye ;imal Toj;ularel. 609. ГIоралълъ восун унесс хIотол нихьваялдеги квер ххапулеб. fora: wosun uneS \otol ni%wayaldegi kwer {a_uleb. 610. ГIорго бихьилалде хьитал рахъуге (гIорго бихьилалде хьитал рахъарай). forgo bi%ilalde %ital ra]uge (forgo bi%ilalde %ital ra]aray). 611. ГIоркь-рачIчI гьечIеб рагIи бицун, мунго учуз гьавуге, дурго гIайибалги раххчун, чиядеги бугъуге. forp-raZ hezeb rafi bicun, mungo uxu# hawuge, durgo fayibalgi ra{xun, xiyadegi buvuge. 612. ГIоркь-рачIчI гьечIел рагIаби гIадамалълъе росуге. forp-raZ hezel rafabi fadama:e rosuge. 613. ГIоркьилав рокъов цIакъав, бахIарчи кьалда цIакъав. forpilaw roqow `aqaw, ba\arxi palda `aqaw. 614. ГIорхъолIа борчIараб бечелъи – баччизе захIматаб гьир. for]o/a borzarab bexe;i - baXi#e #a\matab hir. 615. ГIорцIцIараб къоялълъ михъал кIичIун, нахъиссеб къоялълъ михъал далун, нахърател букIунареб. for~arab qoya: mi]al jizun, na]iSeb qoya: mi]al dalun, na]ratel bujunareb. 616. ГIорцIцIараб рокъоб бакъараб кето. for~arab roqob baqarab keto. 617. ГIорцIцIарав гIеркъолевила, вакъарав семулевила. for~araw ferqolewila, waqaraw semulewila. 618. ГIорцIцIаразул ракI гъезе годекIанире унге. for~ara#ul raj ve#e godejanire unge. 619. ГIорцIцIарал бубудула, ракъарал мимидула. for~aral bubudula, raqaral mimidula. 620. ГIорцIцIарассда вакъарав лъаларев, ххинлъарассда вугьарав лъаларев. for~araSda waqaraw ;alarew, {in;araSda wuharaw ;alarew. 621. ГIорцIцIарассеялдасса вакъарассе кумек гьабизе бигьаябила. for~araSeyaldaSa waqaraSe kumek habi#e bihabila. 622. ГIорцIцIиялълъул макруялдассаги цIунаги, ракъиялълъул балагьалдассаги цIунаги. for~iya:ul makruyaldaSagi `unagi, raqiya:ul balahaldaSagi `unagi. 623. ГIорцIмада эмен цIеххедал, эбел гIала кколилан абурабила. for`mada emen `e{edal, ebel fala Kolilan aburabila. 624. ГIорцIцIул балагь ракъул балагьалдасса кIудияб. for~ul balah raqul balahaldaSa judiyab. 625. ГIорцIцIун лагълъиялда букIинегIан бакъун эркенлъиялдаго лълъикIила. for~un lav;iyalda bujinefan baqun erken;iyalda :ijila. Кваназе жо балагьизе бачIунеб бацIида гьой данделъанила. - Дур кьаралъиго щиб? ЛълъиццагIаги мун гьеб хIалалълъ хьихьулеб? – ан гьикъанила бацIицца. - Рукъ-бакI цIунаралълъухъ бетIергьанасс хьихьула, – ян абунила гьойцца. Жинццаги цIунилаанин рукъ-бакI, кваназе жо кьолеб батаниян абунила бацIицца. Разилъанила гьой бацI росулIе бачине. Гьой ццебе-ццебе букIанила, бацI ххадуб букIанила. БацIицца гьойда гьикъанила гьеб дур габуралълъе лIугьараб жо щибилан. Раххссицца хIулизабун бугилан абунила гьойцца. - Гьедин батани, билълъинаро дун дуда цадахъ! ГIорцIцIун лагълъиялда букIинегIан, бакъун эркенлъиялдаго бокьила! Гьединги абун, бацI рохьобеххун балагьун анила. kwana#e $o balahi#e bazuneb ba`ida hoy dande;anila. - dur para;igo &ib? :iCafagi mun heb \ala: %i%uleb? - an hiqanila ba`iCa. - ruq-baj `unara:u] beTerhanaS %i%ula, - yan abunila hoyCa. $inCagi `unilaanin ruq-baj, kwana#e $o poleb bataniyan abunila ba`iCa. ra#i;anila hoy ba` rosu/e baxine. hoy Cebe-Cebe bujanila, ba` {adub bujanila. ba`iCa hoyda hiqanila heb dur gabura:e /uharab $o &ibilan. ra{SiCa \uli#abun bugilan abunila hoyCa. - hedin batani, bi:inaro dun duda cada]! for~un lav;iyalda bujinefan, baqun erken;iyalda bopila. hedingi abun, ba` ro%obe{un balahun anila. 626. ГIорцIцIун ххадуб квараб – шайтIаналълъейила. for~un {adub kwarab - ^ayTana:eyila. 627. ГIочIотIа чIван, чIалитIа ххун. fozoTa zwan, zaliTa {un. 628. ГIощтIода рекъарабила гIоркьги букIунеб. fo&Toda reqarabila forpgi bujuneb. 629. ГIощтIода ххадуб гIоркь реххуге. fo&Toda {adub forp re{uge. 630. ГIощтIое рохь гурев, рохьдое мегIер гурев. fo&Toye ro% gurew, ro%doye mefer gurew. 631. ГIощтIолгун кьал ахIун, гIоркьгун рекъоге. fo&Tolgun pal a\un, forpgun reqoge. 632. ГIужда квегъичIеб барти квегъуд буссунаро, гIужда хIалтIичIел кверал нахъа ругьунлъуларо. fu$da kwevizeb barti kwevud buSunaro, fu$da \alTizel kweral na]a ruhun;alaro. 633. ГIужда чIор гIабдалассухъаги щвезе бегьулеб. fu$da zor fabdalaSu]agi &we#e behuleb. 634. ГIужилав чанахъанассул гула алххунаро, гIакъилав чияссул рагIи гIодоб ххутIуларо. fu$ilaw xana]anaSul gula alqunaro, xiyaSul xiyaSul rafi fodob {uTularo. 635. ГIужрукъалълъ тIанчIазда абулебила, нуж бищунго хIеренал, хIули гIадал тамахал. fu$ruqa: Tanza#da abulebila, nu$ bi&ungo \erenal, \uli fadal tama[al. 636. ГIужрукъалълъул багьа цIакихъ кьоге, гIадамассе къимат ратIлихъ кьоге. fu$ruqa:ul baha `aki] poge, fadamaSe qimat raTli] poge. 637. ГIумру бугила гIурччинаб ххер гIадаб жо, балагьалдасса ххвассарлъаниги, ххарицелалдасса борчIулареб. fumru bugila furXinab {er fadab $o, balahaldaSa {waSar;anigi, {aricelaldaSa borzulareb. 638. ГIумру кьурасс хвелги кьолебила. fumru puraS [welgi polebila. 639. ГIумруги бихьарав, бихьанщинабги хIехьарассул гурони, чIара-хьараб гIамал-ххассият букIунареб. fumrugi bi%araw, bi%an&inabgi \e%araSul guroni, zara-%arab famal-{aSiyat bujunareb. 640. ГIумруги талихIила, хвелги талихIила. fumrugi tali\ila, [welgi tali\ila. 641. ГIумруялда рекъарабила хвел букIунеб. fumruyalda reqarabila [wel bujuneb. 642. ГIумруялълъул аххир къанда хIарщ речIчIидал лъала. fumruya:ul a{ir qanda \ar& reZidal ;ala. 643. ГIун бачIунеб гIелалълъ тараб цIцIали – гIун бачIунеб гъотIода бараб хIапаро. fun bazuneb fela: tarab ~ali - fun bazuneb voToda barab \a_aro. 644. ГIунараб катицца гIорчо кIудияб хъамулеб (ГIунараб катицца гьорчо кIудияб биччалеб). funarab katiCa forxo judiyab ]amuleb (funarab katiCa horxo judiyab biXaleb). 645. ГIунарассул лъорове вугьарав лIугьаравила. funaraSul ;orowe wuharaw /uharawila. 646. ГIундул рихьун – хIама, рачIчI бихьун – дегIен. fundul ri%un - \ama, raZ bi%un - defen. 647. ГIункIкI бечIчIулев, кIкIара чIунтIулев (ГIункIкIбечIчI, кIкIарачIунтI). funJ beZulew, Jara zunTulew (funJbeZ, JarazunT). 648. ГIункIкI кIурщунилан лъар хъублъулареб. funJ jur&unilan ;ar ]ub;ulareb. 649. ГIункIкIаз гIащтIи букъи – багьана. funJa# fa&Ti buqi - bahana. 650. ГIункIкI кквезегIан, кетоги беццуге, цер кквезегIан, бахIриги беццуге. funJ Kwe#efan, ketogi beCuge, cer Kwe#efan, ba\rigi beCuge. 651. ГIункIкI – цагъринибе, цер – авлахъалде. funJ - cavrinibe, cer - awla]alde. 652. ГIункIкIги кетоги рекъани, бакъал тукен ххараблъула. funJgi ketogi reqani, baqal tuken {arab;ula. 653. ГIурав васасс корол хIамул рухъулел. furaw wasaS korol \amul ru]ulel. 654. ГIурай яс гIодизе бачIараб бацIие кье. furay yas fodi#e bazarab ba`iye pe. 655. ГIурай яс рокъой йигони, нусалълъе рахIат толареб. furay yas roqoy yigoni, nusa:e ra\at tolareb. 656. ГIурай яцц рокъой йигони, ваццассда вегун макьу щолареб. furay yaC roqoy yigoni, waCaSda wegun mapu &olareb. 657. ГIурассдасса воххуларев, хварассухъ гIодуларев. furaSdaSa wo{ularew, [waraSu] fodularew. 658. ГIурда хIал гьабуге, хурда дагь гьабуге (ГIуру гIемер суге, хур дагьаб бекьун тоге). furda \al habuge, [urda dah habuge (furu femer suge, [ur dahab bepun toge). 659. ГIурул ханазул гьабун къед чIчIолареб. furul [ana#ul habun qed Zolareb. 660. ГIурул хъуй тIагIаниги, гьекъолдухъанассул рокъоб питна тIагIунареб. furul ]uy Tafanigi, heqoldu]anaSul roqob _itna Tafunareb. 661. ГIурул хIари гIуруцца уна, лъарал хIари лъарацца уна. furul \ari furuCa una, ;aral \ari ;araCa una. 662. ГIурул чваххи хисаниги, чияссул гIамал хисуларебила. furul xwa{i [isanigi, xiyaSul famal [isularebila. 663. ГIурулI вукIун лълъим щоларев, лъаргIив вукIун ххер щоларев. furu/ wujun :im &olarew, ;arfiw wujun {er &olarew. 664. ГIуруцца лъарал гьаракь къотIизарурал къоял рачIунгеги, къоязул сардал гьарурал сонал рачIунгеги. furuCa ;aral harap qoTi#arural qoyal razungegi, qoya#ul sardal harural sonal razungegi. 665. ГIурхъиги аххирги ссундулго букIунебила. fur]igi a{irgi Sundulgo bujunebila. 666. ГIурччингобарщ. furXingobar&. 667. ГIурччинлъи савуялълъ бухIула, гIадан рекIел гьаваялълъ вухIула. furXin;i sawuya: bu\ula, fadan rejel hawaya: wu\ula. 668. ГIусазда хIал букIаго бекейила гьоло. fusa#da \al bujago bekeyila holo. 669. ГIусал рикIунилан чехь гIорцIцIулареб. fusal rijunilan xe% for~ulareb. 670. ГIухьби гIемераб гIи бацIицца гъурулеб. fu%bi femerab fi ba`iCa vuruleb. 671. ГIухьби гIемерлъанагIан гIи дагьлъулеб. fu%bi femer;anafan fi dah;uleb.

  • q | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    У u 1. «Уйилан» тезе лъачIев къаралав къо бакъинегIан вагъизе ккаравила. 2. Умумуз дуниял лъималазе гьабулеб, лъималаз дуниял жидеего гьабулеб. 3. Умумузул адаб тарас ххалкъалълъул нусцIцIул толеб. 4. Умумузул кици цониги гIодоб ххутIулареб. 5. Умумузул малълъ – магъилIе балеб цIцIад. 6. Умумузул хIурмат тарассе – нагIана. 7. Умумул кинал рукIаралали бицунге, мунго кинав вугевали бице. 8. Ун бахъунареб сагIат, тун бахъунареб нух. 9. Унареб гIеретIалълъухъ балагьун, унеб парччи толареб. Кициялълъул магIна буго, росс щоларей кIудияй яццалълъухъ балагьун, росс щолей гьитIинай яцц рокъой тогеян абураб. 10. Унареб гIарацги гьаруларей ясги цого жойила. 11. Унаревила кIкIвахIал рохьове, ани, рохьго баччун, вачIуневила. 12. Унго-унгояв гьудул – лIугIел гьечIеб ххазина. 13. «Унго, кийгIагидай дун тоххлъарай, ссундулIдай дицца гъалатI биччараб?» – ан ракI унтун абулебила эбелалълъ, санаде яхинчIей ясалълъул гьитIинабго гъалатI бихьидалги. 14. Унев-унев вукIунев, Унеб бакIги лъаларев. Кваналевги чIчIоларев, Кунеб жоги лъаларев. 15. Унелълъул ццеве валагье, кIалъалелълъул нахъ валагье. 16. Унессе нух битIаги, чIчIолессе рукъ битIаги. 17. Ункъабго хъахIалълъул ункъабго къотIаги. ЦIцIоралдасса, давлаги гьабун, лIутун вачIунев вукIун вуго цо магIарулав. Гьессда ххадур ахIуд рахъун рачIунел рукIун руго гуржиял, эменги лъабго васги. Инссуцца лъималазда абун буго жиндие магIарулассул чол ссипат-ссурат гьабеян. Лъималаз бицун буго гьеб чу ункъабго хIетIеги хъахIаб магIарул гIаларча бугилан. Цинги инссуцца лъималазда абун буго - «Ункъабго хъахIалълъул ункъабго къотIаги! Гьеб магIарул гIаларчаялда ххадур нилI гъоларо, нахъ русса», – ян. Цо-цояз абула ункъабго хIетIе хъахIаб чол бетIергьанчи холевилан. Гьелълъие гIолойила гьеб тайпаялълъул чоде хьандараб гьаб кици бугебилан. 18. Ункъабго хIетIе хъахIаб чуги босуге, чараб гьойги хьихьуге. 19. Ункъида вукIана – кIийиде ккана, кIийида вукIана – лъабиде ккана, гIагарда вукIана – рикIкIаде ккана. 20. Унтараб бакI беццабила (ссундаго тункулеб). 21. Унтараб гIусалда тIадила мацIцI ссверулеб. 22. Унтарав чи меседил таххалдассаги разилъуларевила. 23. Унтарав чияссе берцинаб рагIиги сахлъи буго. 24. Унтаралщинал холарел, херал бахIарлъуларел. 25. Унтарассда кванил тIагIам лъалареб, рокьи ккарассда макьил тIагIам лъалареб. 26. Унтарассда къаданив къо щваравила. 27. Унтарассе – бусен, хварассе – хоб. 28. Унтарассе маххссара щай, ссвакарассе расанди щай? 29. Унти балъго гьабурав ххеххгого тIатун хола. 30. Унти – барти. 31. Унти бицарасс бакъул кеп босула, баххчун тарасс хабалIе нух босула. 32. Унти гьечIеб черхх букIунареб, ургъел гьечIеб ракI букIунареб. 33. Унти – квачалълъ, балагь – кIалалълъ. 34. Унти лълъикIаб жони, гьелда гьеб цIцIар лъелароанила. 35. Унти раххнацца чIвалебила, рукIкIаца бищулебила. 36. Унти сахлъулебила, гIамал ххутIулебила. 37. Унтиги, тушманги, цIаги хIакъираллъун рихьугейила. 38. Унтидалги херлъидалгийила хвел ракIалде щолеб. 39. Унтизе нилIго лълъикI, хвезе чIчIужу лълъикI. 40. Унтизе унти ххутIичIев, хвезе хIара ххутIичIев. 41. УнтичIеб бакI ххутIичIев, хвезе къоялги щвечIев. 42. УнтичIев зигардуларев, бухIичIев гIодуларев. 43. УнтичIессда сахлъиялълъул къимат лъалареб, живго херлъичIессда херлъиги бичIчIулареб. 44. УнтичIессда унтул бицунге, тIехх тIагIинчIессда тIоххол бицунге. 45. УнтичIого хогеги, хваразда урхъараб къо бачIунгеги! 46. Унтулареб бетIер хабалI гурони букIунареб. 47. Унтулареб гьан букIунареб, бакъвалареб ракI букIунареб. 48. Унтулареб гьаналдасса цIунаги, чурулареб боцIцIудасса цIунаги. 49. Унтулареб черхх букIунареб, дару гьечIеб унти букIунареб. 50. Унтулеб бакI гьечIого, инсан зигардуларо. 51. УнтулI хIалценгIанги, берталълъа камуларев, бакIвалиялда къечI гIадин, къулгьу-алхIамалда рекIун вукIунев. 52. Унтун ххалалъугеги, херлъун басралъугеги (Ххалатаб чIвагеги, чIамучIаб ккогеги). 53. Ургъалида тIаде тIенкелгIанай ясги гьаюнила. 54. Ургъалицца черхх чIварабила, чоцца гьор кварабила. 55. Ургъел бегьуларев, багьа кьун, восуларев. 56. Ургъел бикьуларев вокьулев хваги, Рокьул бицунарей йокьулей хваги. 57. Ургъел гуребаб ургъеллъугеги, рухIел гуребаб рухIеллъугеги. 58. Ургъел гьечIеб жо ракIалда чIчIолареб. 59. Ургъел гьечIеб жоялълъе шакдари дагьаб. 60. Ургъел гьечIев чи ватичIев, чехь бухIичIеб черхх батичIеб. МагIарулаз гьаб кици бухьинабула Зулкъарнайицца эбелалде гьабун букIараб васигаталда. Гьесс эбелалде васигат гьабун тарабила, жинда ххадуб гьабулеб ссадакъа чи хвечIев, чехь бухIичIев чияссе кьеян. ЦIакъ жигар бахъарабила эбелалълъ гьединал гIадамал ралагьизе, цонигини ватичIевила. Цинги эбелалда бичIчIарабила чи холаревги чехь бухIуларевги чи дунялалда вукIунаревлъи. Гьединлъидал ссабруялдаги чIчIарайила. 61. Ургъел гьечIессул гIумру ххалатаб, хIалтIи бокьуларессул гьанта ххалатаб. 62. Ургъел гьечIессул макьу щулияб. 63. Ургъел гьитIинассул гIагIай кIудияб. 64. Ургъел кьижараб, рокьи борчIараб. 65. Ургъел кIудияссе сордо кIудияб. 66. Ургъел макьигъдулеб, рокьи гьабудулеб. 67. Ургъел тIасса ингун, беццаб бералда канлъи бихьулеб. 68. УргъичIого вагъани, вагъичIого холев (къолев). 69. УргъичIого иш гьабулелги рукIунелила гIадамал, ишго гьечIого, ургъулелги рукIунелила гIадамал. 70. УргъичIого кьвагьараб рагIи – ишан кквечIого, речIчIараб чIор. 71. УргъичIого кIалъарав кIицIцIул холев. 72. УргъичIого рагIи бицунге, чIамичIого квен кванаге. 73. УргъичIого реххараб рагIиялълъухъ ххонжрол жаваб щвезе бегьулеб. 74. УргъичIого тIамураб цо галиялълъ тIолабго гIумруялда гIуж лъолеб. 75. Ургъун бецце, беццараб кIалалълъ какизе ккезе гурин. 76. Ургъун гьабе, аралда ххадуб ракI бухIуге. 77. Ургъун гьабуралълъул рогьо дагьаб. 78. Ургъун гьагIеян абурабила игьалиссесс хIамида. 79. Ургъун рагIи бицунев, борцун гали тIамулев. 80. Ургъун рагIи гъваридаб, гъвалил тIатIи бицатаб. 81. Ургъун хIалтIичIони, хIассил кколаро, Кверда гьечIеб гьунар камиллъуларо. 82. Ургьиб циги ккун, царал рачIчI кIалдибги ккун. 83. Ургьибе борохь биччани, тIулищ кваналеб, ракIищ борлIилебан гьикъулебила. 84. Ургьибе ккараб жоялде саву кколареб. 85. Ургьибеги лIугьунеб, нахъеги бачIунеб борохь. 86. Урхъукье вачIа, дадал! 87. Устар лъала, къайи бихьун. 88. Устарассда релълъараб букIуна хIалтIиги. 89. Устарассул къед квешаб, къебедассул нус квешаб (Устарассул хьит гьечIеб, къебедассул нус гьечIеб). 90. Устарассул роцц-роццго устарабила. Цо чияссул ххвалчен гьетIун букIанила. Гьебги босун, битIизабизе къебедассухъе анила. Къебедасс ххвалчен, кIиябго квералълъ аххалъи-тIаралъиги ккун, цо кIиго нухалълъ роццалда тунканила. - ВахI, гьебни дихъагоги бажарулеб хIалтIи букIун буго. Дицца дуе гьедигIан гьитIинаб хIалтIухъ мухьги кьеларо, – ян абунила ххвалчадул бетIергьанасс. - Бажарулеб батани, махха, дуццаго битIизабе, – янги абун, накалдаги тункун, къебедасс ххвалчен бетIергьанассухъе кьунила. БетIергьан, къебедго гIадин, накалдаги тункун, ххвалчен битIизабизе лIугьанила. КигIанни гьесс жигар бахъаниги, ххвалчен, гьетIун гурони, битIизабизе кIун гьечIо. ЦIакъго гьесс хIал гьабидал, бекунги ун буго. Валлагьин, унтарассул роцц-роццго устараб букIунеб букIун бугилан абурабила чара хварав ххвалчадул бетIергьанасс. 91. Устарассул хIатIалги устарал. 92. Устарги вукIуна, хIуртIаустарги вукIуна. 93. Устарзаби гIемер рукIуна, маххщел бугел дагьал рукIуна. 94. «Ухха» гIемерассул гIакълу мукъссанаб, калам лълъамияссул керен махIцараб. 95. Уххи дуцца гьабидал, моцIцIаби диццайищ гъелел? 96. Учузаб жо босизегIан бечедав гьечIила живан абулебила жугьутIасс. 97. Учузабги лълъикIабги жо букIунаребила. 98. Учузго кьолеб лълъикIаб жоги лълъикIго кколеб ххеххаб жоги букIунареб. 99. Уяб батани, цIун бачIаги!

  • tsts | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    З # Загьруги лъазабе, гьекъечIого тезе. #ahrugi ;a#abe, heqezogo te#e. ЗагIигIоралълъги хисулебила жиндирго чваххи. #afifora:gi ]isulebila $indirgo xwa{i. ЗагIипассде къавукъунге, къадарав чияссулгун хоноги чIваге. #afi_aSde qawuqunge, qadaraw xiyaSulgun [onogi zwage. Заз баккудассагойила бегIераб букIунеб. #a# baKudaSagoyila beferab bujuneb. Заз бекьани заз бижулеб, унти бекьани толо бижулеб. #a# bepani #a# bi$uleb, unti bepani tolo bi$uleb. Заз, къарассда гурони, унтулареб. #a# qaraSda guroni untulareb. Заз лълъикIабани, заз къине гьабилароан. #a# :ijabani, #a# qine habilaroan. Залим бетIерлъун тани, бол зигара цIцIикIкIуна. #alim beTer;un tani, bol #igara ~iJuna. Залимассе залим гъежда чIчIун ватулевила. #alimaSe #alim ve$da Zun watulewila. Заман букIунебила гIадамазул илбисал лIугьунебги илбисазул гIадамал лIугьунебги. #aman bujunebila fadama#ul ilbisal /uhunebgi ilbisa#ul fadamal /uhunebgi. Заман букIуна боз щоларебги, заман бачIуна дарай гIоларебги. #aman bujuna bo# &olarebgi, #aman bazuna daray folarebgi. Заман щвелалде барщараб пихъ ххеххго турула. #aman &welalde bar&arab _i] {e{go turula. Заман щвелалде гIегIедараб хIелкил бетIер къотIейила. #aman &elalde fefedarab \elkil beTer qoTeyila. Заман щвелалдего чIчIичIчIидичIого, дурго рагIадалълъухъ балагьун, кIалъай. #aman &welaldego ZiZidizogo, durgo rafada:u] balahun, ja;ay. Заманалда бекье, заманалда бакIаре. #amanalda bepe, #amanalda bajare. Заманалда бубудичIогойила бугъа, гIодобги тIамун, хъураб. #amanalda bubudizogoyila buva, fodobgi Tamun, ]urab. Заманалда гьабичIеб гьабичIого ххутIулебила. #amanalda habizeb habizogo {uTulebila. Заманалда рекъонила хьвадизе кколел. #amanalda reqonila %wadi#e Kolel. Заманалълъ чи квегъула, рукьалцца оц квегъула. #amana: xi kwevula, rupalCa oc kwevula. Заназда кьурдуге, майданалда кьурде. #ana#da purduge, maydanalda purde. Зар билани, питначияссул гъванщида нахъа батулебила. #ar bilani, _itnaxiyaSul vwan&ida na]a batulebila. Зар кьабун чи холаро, цин-цинни гьелълъ хвалде рачуна. #ar pabun xi [olaro, cin-cinni he: [walde raxuna. ЗахIмат – бечедаб, хIалхьи – мискинаб. #a\mat - bexedab, \al%i - miskinab. ЗахIмат бихьичIого, мухь Аллагьассги кьолареб. #a\mat bi%izogo, mu% allahaSgi polareb. ЗахIмат бихьичIого, рахIат бокьарасс бекьичIого лъилъе, нилъ гьечIого хур. #a\mat bi%izogo, ra\at boparaS bepizogo ;i;e, ni; hezogo [ur. ЗахIмат бихьичIого рахIат букIунареб. #a\mat bi%izogo ra\at bujunareb. ЗахIмат бихьичIого щвараб боцIцIуцца чи гьалаг гьавула. #a\mat bi%izogo &warab bo~uCa xi halag hawula. ЗахIмат бихьун – дуниял, гIамал бихьун – аххират. #a\mat bi%un - duniyal, famal bi%un - a{irat. ЗахIмат гьечIого, хуриб тIор баларо. #a\mat hezogo, [urib Tor balaro. ЗахIматаб хIалтIиги хIалихьатаб тIеххги – дурццассе. #a\matab \alTigi \ali%atab Te{gi - durCaSe. ЗахIматаб – ццебе, бигьаяб – ххадуб. #a\matab - Cebe, bihayab - {adub. ЗахIматалълъ цагъур цIола, цагърицца рукъзал рала. #a\mata: cavur `ola, cavriCa ruq#al rala. ЗахIматалълъ чи хьихьула, кIкIвахIалълъ хвезе гьавула. #a\mata: xi %i%ula, Jwa\a: [we#e hawula. Зигара мадугьалассда базе бигьаяб жойила. #igara maduhalaSda ba#e bihayab $oyila. Зигараялълъеги рахьиялълъеги кватIи букIунареб. #igaraya:egi ra%iya:egi kwaTi bujunareb. Зоб бихьарассда ракь бихьулеб, дуниял бихьарассда хвел бихьулеб. #ob bi%araSda rap bi%uleb, duniyal bi%araSda [wel bi%uleb. Зоб гъугъанщинахъе цIцIад балареб. #ob vuvan&ina]e ~ad balareb. Зоб гъугъачIони, гьаракь бахъунареб, гьури бахъинчIони, гIучI бегулареб. #ob vuvazoni, harap ba]unareb, huri ba]inzoni, fuz begulareb. Зоб гIемер гъугъадани, цIцIад дагьаб бала. #ob femer vuvadani, ~ad dahab bala. Зоб роцIцIадго балеб аххир гьечIеб цIцIад, нилI рацIцIадго лъолел хъубал бугьтанал. #ob ro~adgo baleb a{ir hezeb ~ad, ni/ ra~adgo ;olel ]ubal buhtanal. Зоб ццебе бихьарассда ракьги ццебе бихьаги. #ob Cebe bi%araSda rapgi Cebe bi%agi. Зобалазда кьвагьараб ракьалда тIатарабила. #obala#da pwaharab rapalda Tatarabila. Зобгун ракь рекъаги, цIцIадгун бакъ рекъаги. #obgun rap reqagi, ~adgun baq reqagi. Зодиб цIцIер бугони, ракъдада квач букIунеб. #odib ~er bugoni, raqdada kwax bujuneb. Зодибе мали чIвалареб, ралъдадассан кьо лъолареб. #odibe mali zwalareb, ra;dadaSan po ;olareb. Зодоб бугеб тIавусалдасса кодобе щвараб къадакого лълъикIила. #odob bugeb TawusaldaSa kodobe &warab qadakogo :ijila. Зодоб бугеб цIцIумалдасса гIодоб бугеб чIоролого лълъикIила. #odob bugeb ~umaldaSa fodob bugeb zorologo :ijila. Зодове валагьуге, гIодове валагье. #odowe walahuge, fodowe walahe. Зодоссан рахIмат кьеги, гIодоссан баркат кьеги. #odoSan ra\mat pegi, fodoSan barkat pegi. Зулму гьабуге, мун кьижун вукIуна, дуцца зулму гьабурав ворчIун вукIуна. #ulmu habuge, mun pi$un wujuna, duCa #ulmu haburaw worzun wujuna. Зулмучияссда зулмучи гъеждассан ваккун вукIуневила. #ulmuxiyaSda #ulmuxi ve$daSan waKun wujunewila. Зулмучияссул гIумру къокъаб. #ulmuxiyaSul fumru qoqab Гьеб рагIарасс гIажаиблъи гьабурабила, зулмучияссги гьебгощинаб заман ракьалда тIад щиб гьабун балеб жойила букIунеб. heb rafaraS fa$aib;i haburabila, #ulmuxiyaSgi hebgo&inab #aman rapalda Tad &ib habun baleb $oyila bujuneb. ЦIцIудуда гьикъарабила дуцца чан сон барабилан. Гьелълъ жаваб кьурабила лъабкъого сон банилан. ~ududa hiqarabila duCa xan son barabilan. he: $awab purabila ;abqogo son banilan. Зулмуялълъул си борххалъанагIан, гьенисса вортарассул бохх цIцIикIкIун бекула. #ulmuya:ul si bor{a;anafan, heniSa wortaraSul bo{ ~iJun bekula. Зурмихъан берталълъе гIедегIулевила, дибир хвалил рокъове гIедегIулевила. #urmi]an berta:e fedefulawila, dibir [walil roqowe fedefulewila. Зурма рекъезе – къали, кечI рекъезе – далай. #urma reqe#e - qali, kez reqe#e - dalay.

  • y | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    Кк K Ккараб бакIалда къо хIехьонила бахIарчи вахъунев. Karab bajalda qo \e%onila ba\arxi wa]unew. Кквезе рачIчI гуреб, цIцIазе гIин гуреб. Kwe#e raZ gureb, ~a#e fin gureb. КкечIеб къо борххарав дур рукъ бухIаяв, къун лълъади ячарав, дур чара хваяв. Kezeb qo bor{araw dur ruq bu\ayaw, qun :adi yaxaraw dur xara [wayaw. Кколареб бакIалда гIодовги чIчIоге, гьикъичIеб жоги бицунге. Kolareb bajalda fodowgi Zoge, hiqizeb $ogi bicunge. - Ворехха, дуда бихьизабичIеб бакIалда гIодовги чIчIоге, гьикъичIеб жоги бицунге. wore{a, duda bi%i#abixeb bajalda fodowgi Zoge, hiqizeb $ogi bicunge. Щун руго берталълъе. Хъатамасан гьоболасс живго гIодов чIчIезе бищун лълъикIаб бакI балагьун буго. «Огь, инссул рукъбухIадихъ балагье!» - ян бетIер кIибикIун буго рукъалълъул бетIергьанасс. &un rugo berta:e. ]atamasan hobolaS $iqgo fodow Ze#e bi&un :ijab baj balahun bugo. «oh, inSul ruqbu\adi] balahe!» - yan beTer jibijun bugo ruqa:ul beTerhanaS. РачIун руго бахIаравги гьессул гьудул-гьалмагъзабиги. Хъурщизе гьавулаго-гьавулаго, гьобол ккун вуго нуцIцIида нахъе. Жинда гьикъичIеб жо бицуниланги хIара къотIизе нус кьуниланги, гьоболассда гIакIаги къотIун буго. Гьев хIободаги вухьун вуго. razun rugo ba\arawgi heSul hudul-halmav#abigi. ]ur&i#e hawulago-hawulago, hobol Kun wugo nu~ida na]e. $inda hiqizeb $o bicunilangi \ara qoTi#e nus punilangi, hobolaSda fajagi qoTun bugo. hew \obodagi wu%un wugo. Рукъалълъул бетIергьанасс гьобол берталълъе вачун вуго. Гьобол щвалде щварав гьечIолъиялда щаклъарав рукъалълъул бетIергьанасс гьессда малълъун буго. ruqa:ul beTerhanaS hobol berta:e waxun wugo. hobol &walde &waraw hezo;iyalda &ak;araw ruqa:ul beTerhanaS heSda ma:un bugo. Кколареб бицунессда бицунеб кIочон таги. Kolareb bicuneSda bicuneb joxon tagi. Кколареб жоялълъул ургъел гьабуге, рухIел гуреб жоялълъул рухIелги гьабуге. Korareb $oya:ul urvel habuge, ru\el gureb $oya:ul ru\el habuge. Кколареб къо босун хвараб пакъир хIама! Kolareb qo bosun [warab _aqir \ama! Гьакьадерил кьоги бахун, доб рахъалде щвейгун, рагIарабила Гьолокь росулIан гьагIдолел хIамузул гьаракь. Цинги нухлулассул хIама арабила щвартIан гьалагаб гIурулIе кIанцIун. Жиндир хIама гIуруцца босун унеб меххалълъ, ххадувги валагьун, хIамил бетIергьанасс абурал рагIаби магIарулазда гьоркьоб абилъун хIалтIизабула кколареб иш бетIералде босарав чияссул хIакъалълъулI. hapaderil pogi ba[un, dob ra]alde &weygun, rafarabila holop rosu/an hafdolel \amu#ul harap. cingi nu[lulaSul \ama arabila &warTan halagab furu/e jan`un. $indir \ama furuCa bosun uneb me{a:, {aduwgi walahun, \amil beTerhanaS abural rafabi mafarula#da horpob abi;un \alTi#abula Kolareb i^ beTeralde bosaraw xiyaSul \awa:u/. Цо хьиндалав унев вукIаравила, хIамаги ццебе къотIун, Къороде. co %indalaw unew wujarawila, \amagi Cebe qoTun, qorode. Кколаребила гудрацца чIчIегIераб царал бохх, кквезе ккани, ункъабго цадахъ кколебила. Kolarebila gudraCa Zeferab caral bo{, Kwe#e Kani, unqabgo cada] Kolebila. Ккуралълъуб ах бижулеб, таралълъуб заз бижулеб. Kura:ub a[ bi$uleb, tara:ub #a# bi$uleb.

  • u | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    Гъ v 1. Гъагъал – ссогIал, кьварарал, бадибе рагIи абулел, цояб бер бахъулелълъул, цогидаб къапуларел, цинги тIаде вачIарав гьобол-гьудулассе квасгIан тамахал, нахгIан хIеренал. vaval - Sofal, pwararal, badibe rafi abulel, coyab ber ba]ule:ul, cogidab qa_ularel, cingi Tade wazaraw hobol-hudulaSe kwasfan tama[al, na[fan \erenal. 2. Гъадидаги кколебила бищунго гIакъилаб жибгойилан. vadidagi Kolebila bi&ungo faqilab $ibgoyilan. 3. Гъадидасса тIинчI лумияб. vadidaSa Tinz lumiyab. Гъадицца тIанчIида малълъулеб букIун буго, гIадамил лъимер гIодобе къулулеб бихьарабго, боржаян. ТIанчIицца абун буго - гIадамил лъимер гIодобе къулизегIанго чIчIеларила жиб, гьеб бихьарабго боржинила. Гьеб меххалълъ гъадицца гьелълъул бетIералда гозо кIутIун буго, цIцIодорил цIцIодоранги абулаго. Гьелда тIад бижараб буго «Гъадидасса тIинчI лумияб» абураб кици. vadiCa Tanzida ma:uleb bujun bugo, fadamil ;imer fodobe qululeb bi%arabgo, bor$ayan. TanziCa abun bugo - fadamil ;imer fodobe quli#efango Zelarila $ib, heb bi%arabgo bor$anila. heb me{a: vadiCa he:ul beTeralda go#o juTun bugo, ~odoril ~odorilangi abulago. helda Tad bi$arab bugo «vadidaSa Tinz lumiyab» aburab kici. 4. Гъадилаб – гъадие, цIцIудулаб – цIцIудуе. vadilab - vadiye, ~udulab - ~uduye. 5. ГъадилIа лачен. vadi/a laxen. 6. ГъадилIан лаченги лIугьунеб, лочнолIан гъедуги лIугьунеб. vadi/an laxengi /uhuneb, loxno/an vedugi /uhuneb. 7. Гъадихъе мокъокъ щолареб, щвани, инжит гьабулеб. vadi]e moqoq &olareb, &wani, in$it habuleb. 8. Гъадихъе щвараб хъарчигъаялълъ бахъулеб. vadi]e &warab ]arxivaya: ba]uleb. 9. Гъадицца лочнол бер бахъарабила. vadiCa loxnol ber ba]arabila. 10. Гъадицца гъадил бер бахъулареб, гIадамасс гIадамассул бер бахъулеб. vadiCa vadil ber ba]ulareb, fadamaS fadamaSul ber ba]uleb. 11. Гъадицца къвагъан ахIараб меххалълъ, тIанчIицца тIокIаб щибилан ахIилеб? vadiCa qwavan a\arab me{a:, TanziCa Tojab &ibilan a\ileb? 12. Гъадринибе карщгицин батIа-батIайисса чIвазе бегьулебила. vadrinibe kar&igicin baTa-baTayiSa zwa#e behulebila. 13. Гъазибегил талихI – аваданай Ххалун, Ххалунил талихI – аваданав Гъазибег. va#ibegil tali\ - awadanay {alun, {alunil tali\ - awadanaw va#ibeg. РакIалде щвезабе - «Аваданаб рукъ – рагьадго Алжан». Гъазибегги Ххалунги рукIана аваданлъиялда гIумру арал, рукъ мискинал – жалго бечедал, жалго херал – ракI бахIарал росс-лълъади. Херай Ххалуницца бицунаан, гьаб гIумруялде рахинегIан, дагьал кочIол рагIабиги абичIого, кьурдун цо-кIиго ссвериги бахъичIого, сордо бачIун, бусада хьибил лъурал росс-лълъади гурила жал. rajalde &we#abe - «awadanab ruq - rahadgo al$an». va#ibeggi {alungi rujana awadan;iyalda fumru aral, ruq miskinal - $algo bexedal, $algo [eral - raj ba\aral roS-:adi. [eray {aluniCa bicunaan, hab fumruyalde ra[inefan, dahal kozol rafabigi abizogo, purdun co-jigo Swerigi ba]izogo, sordo bazun, busada %ibil ;ural roS-:adi gurila $al. 14. Гъалай хъванилан, маххул гIарац лIугьунареб, дарай ретIунилан, хIамил чу лIугьунареб. valay ]wanilan, ma{ul farac /uhunareb, daray reTunilan, \amil xu /uhunareb. 15. ГъалатI ккедал абула илбисалълъ малълъунилан, цинги кици букIуна мунго дуццагойилан. valaT Kedal abula ilbisa: ma:unilan, cingi kici bujuna mungo duCagoyilan. 16. ГъалатI ккечIого, битIаралде ургъуларел. valaT Kezogo, biTaralde urvularel. 17. ГъалатI ккеялдасса гъалатI битIизабунгутIи кIудияб, мунагь гьабиялдасса мунагьалълъе мукIурлъи лълъикIаб. valaT KeyaldaSa valaT biTi#abunguTi judiyab, munah habiyaldaSa munaha:e mujur;i :ijab. 18. ГъалатI кколарев чи вукIунарев, малълъ кIутIулареб чу букIунареб. valaT Kolarew xi wujunarew, ma: juTulareb xu bujunareb. 19. ГъалатI кколарев чи вуго ретIун тIимугъгун, гъассда гIодов чIчIарав чи. valaT Kolarew xi wugo reTun Timuvgun, vaSda fodow Zaraw xi. 20. ГъалатI лълъилго кколебила, мунагь ккезе вукIунгейила. valaT :ilgo Kolebila, munah Ke#e wujungeyila. 21. ГъалатI нусго соналдассанги битIизабизе бегьулеб. valaT nucgo sonaldaSangi biTi#abi#e behuleb. 22. ГъалбацI асир гьабизе царал гьунар гIеларо, гъадил гунпара кьвагьун, гачил хъала тIеларо. valba` asir habi#e caral hunar felaro, vadil gun_ara pwahun, gaxil ]ala Telaro. 23. ГъалбацI гьечIеб рохьоб ци басандула. valba` hezeb ro%ob ci basandula. 24. ГъалбацI кинабго жоялдасса бергьунеб, инсан гъалбацIалдасса бергьунев. valba` kinabgo $oyaldaSa berhuneb, insan valba`aldaSa berhuneb. 25. ГъалбацI – царае ххан. valba` - caraye {an. 26. ГъалбацIазул бетIералда чахъу тараб боялдасса чахъабазул бетIералда гъалбацI тараб бо бергьунебила. valba`a#ul beTeralda xa]u tarab boyaldaSa xa]aba#ul beTeralda valba` tarab bo berhunebila. 27. ГъалбацIал гьалаглъизе гьой бетIерлъун ккогегийила. valba`al halag;i#e hoy beTer;un Kogegiyila. 28. ГъалбацIалълъ нахъе цIцIоко толеб, бахIарчиясс цIцIар толеб. valba`a: na]e ~oko toleb, ba\arxiyaS ~ar toleb. 29. ГъалбацIалълъул рачIчIлъуналдасса катил бетIерлъунго лълъикIила. valba`a:ul raZ;unaldaSa katil beTer;ungo :ijila. 30. Гъалдибералда месед бекьунилан, хIамил чу лIугьинаро. valdiberalda mesed bepunilan, \amil xu /uhinaro. 31. Гъанкъизе гъветIгицин берцинаб бищулебила. vanqi#e vwaTgicin bercinab bi&ulebila. 32. Гъанкъилищилан абурабила тIоххоцца, балагьилинхха цоян абурабила родоцца. vanqili&ilan aburabila To{oCa, balahilin{a coyan aburabila rodoCa. 33. ГъасстIа вукIун, бечелъарав мискинчи! vaSTa wujun, bexe;araw miskinxi! 34. ГъасстIа кватIани, эбел-ясалда гьоркьобги кколебила рагIи. vaSTa kwaTani, ebel-yasalda horpobgi Kolebila rafi. 35. ГъасстIа кватIани, я лълъадулгун рагIи кколеб, я гIемераб лълъим гьекъолеб. vaSTa kwaTani, ya :adulgun rafi Koleb, ya femerab :im heqoleb. 36. ГъасстIа кето кьарияй, бокьоб боцIцIи хIалакъай. vaSTa keto pariyay, bopob bo~i \alaqay. 37. ГъасстIа россассулгун рохъо бикьарай, хьагинире ххинкIал гIуж бан реххарай. vaSTa roSaSulgun ro]o biparay, %aginire {injal fu$ ban re{aray. 38. ГъасстIа цIа гьечIого, тIохда кIкIуй букIунареб. vaSTa `a hezogo, To[da Juy bujunareb. 39. Гъвалайин дие бокьулареб. vwalayin diye bopulareb. Гъвала букIун буго ххарил гIарахъалда ссверун лIугьун кваналеб. Гьеб гьойилан ккун, лIутун вачIунев чияссда гIадамаз абун буго, доб гьой гурин, гъвала бугилан. «Гъвалайин дие бокьулареб!» – ан цIцIукIа нахъ вуссун гьечIо. Гьал рагIаби ххутIун руго жо гуреб жоялдасса хIинкъарав чияссул хIакъалълъулI кицилъун. vwala bujun bugo {aril fara]alda Swerun /uhun kwanaleb. heb hoyilan Kun, /utun wazunew xiyaSda fadama# abun bugo, dob hoy gurin, vwala bugilan. «vwalayin diye bopulareb!» - an ~uja na] wuSun hezo. hal rafabi {uTun rugo $o gureb $oyaldaSa \inqaraw xiyaSul \aqa:u/ kici;un. 40. Гъвалида жибго жеги цIцIе гIечIеб бурутIилан кколебила. vwalida $ibgo $egi ~e hezeb buruTilan Kolebila. 41. Гъванща цIунулебги – мацIцI, гъванща буххулебги – мацIцI. vwan&a `unulebgi - ma~, vwan&a bu{ulebgi - ma~. 42. Гъванщу гIодулей, гIабдал елъулей. vwan&u foduley, fabdal ye;uley. 43. Гъваридаб гIурул хъуй дагьаб, гIакъилассул калам дагьаб. vwaridab furul ]uy dahab, faqilaSul kalam dahab. 44. Гъварул моцIцIу цIцIункIизе цIцIар ГIалиде ахIана, ЦIцIобалълъул накIкI щунщудун, щуб ГIумариде ккана. vwarul mo~u ~unji#e ~ar falide a\ana, ~oba:ul naJ &un&udun, &ub fumaride Kana. 45. Пачаяссул заманалда диванбегзаби рищун толаан. Гьезда гьоркьосса ришват цIцIикIкIун кьурал диванбегзабилъунги кколаан. _axayaSul #amanalda diwanbeg#abi ri&un tolaan. he#da horpoSa ri^wat ~iJun pural diwanbeg#abi;ungi Kolaan. Авар рахъалълъул Бакълъухъ бакIалдассан шаригIат диванхханаялде рищулел рукIун руго Могьохъ росулIа ГIумарги НитIа росулIа ГIалиги. Жидецца рищулезул гIемериссез ццебеккунго ГIали вищизе рагIи кьун букIун буго. Цинги, ГIумарил ришват цIцIикIкIараб меххалълъ, цIцIайи гьессде ккун буго. Цинги ГIалицца ццереххун реххссарал, магIарулазда гьоркьор кицилъун ххутIарал гьадал рагIаби абун руго. awar ra]a:ul baq;u] bajaldaSan ^arifat diwan{anayalde ri&ulel rujun rugo moho] rosu/a fumargi niTa rosu/a faligi. $ideCa ri&ule#ul femeriSe# CebeKungo fali wi&i#e ragi pun bujun bugo. cingi, fumaril ri^wat ~iJarab me{a:, ~ayi heSde Kun bugo. cingi faliCa Cere{un re{Saral, mafarula#da horpor kici;un {uTaral hadal rafabi abun rugo. 46. Гъвесс кваналессул гел рачлихъ бахъун букIунебила. vweS kwanaleSul gel raxli] ba]un bujunebila. 47. ГъветI бекидал, гIаркьалабазул бицунареб. vwaT bekidal, fadpalaba#ul bicunareb. 48. ГъветI бихьун – пихъ, чи вихьун – хIалтIи. vweT bi%un - _i], xi wi%un - \alTi. 49. ГъветI бихьун – рагIад, чи вихьун – къисмат. vweT bi%un - rafad, xi wi%un - qismat. 50. ГъветI бугеб бакIалда бихьинкетоги цIцIеги хьихьугейила. vweT bugeb bajalda bi%inketogi ~egi %i%ugeyila. 51. ГъветI гьороцца реххулеб, гIадан бугьтаналълъ толарев. vweT horoCa re{uleb, fadan buhtana: tolarew. 52. ГъветI кинаб бугониги кIваричIо, пихъ лълъикIаб бугони. vweT kinab bugonigi jwarizo, _i] :ijab bugoni. 53. ГъветI кьалбаз ккола, гIадан гьудул-гьалмагълъиялълъ ккола. vweT palba# Kola, fadan hudul-halmav;iya: Kola. 54. ГъветI пихъ бижулеб лълъикIаб, чи хIалтIулев лълъикIав. vweT _i] bi$uleb :ijab, xi \alTulew :ijaw. 55. Гъеду гъагъадунилан лочнол къимат холареб. vedu vavadunilan loxnol qimat [olareb. 56. Гъежххалатил гъеж бекаги, кунххалатил квер къотIаги. ve${alatil ve$ bekagi, kun{alatil kwer qoTagi. 57. Гъизараб чуризеялдасса чурараб цIунизе бигьаяб. vi#arab xuri#eyaldaSa xurarab `uni#e bihayab. 58. Гъизараб чуруларей, чурараб цIунуларей. vi#arab xurularey, xurarab `unularey. 59. Гъира бугони, хIалтIи жибго билълъуна. vira bugoni, \alTi $ibgo bi:una. 60. Гъира гьечIеб квалквал – хьул гьечIеб чIамчIам. vira hezeb kwalkwal - %ul hezeb zamzam. 61. Гъирун хвеялдасса хIулун хвейго бокьилилан абурабила царацца. virun [weyaldaSa \ulun [weygo bopililan aburabila caraCa. 62. ГъогъолIейила гьорчо гирулеб, бугелълъубейила боцIцIи унеб. vovo/eyila horxo giruleb, buge:ubeyila bo~i uneb. 63. Гъодоцца буххун, ралъад лIугIулареб. vodoCa bu{un, ra;ad /ufulareb. 64. Гъонода къачIони, магьида жо кколаро. vonoda qazoni, mahida $o :olaro. 65. Гъоркь рекIараб жоги хIама бугила, хIамитIа рекIаравги хIама вугила. vorp rejarab $ogi \ama bugila, \amiTa rejarawgi \ama wugila. 66. Гъоркьан баккарабги чIчIикIарав, тIассан баккарабги чIчIикIарав. vorpan baKarabgi Zijaraw, TaSan baKarabgi Zijaraw. 67. Гъоркьан гьаналав, тIассан гьоролав. vorpan hanalaw, TaSan horolaw. 68. Гъоркьан тIутIурав, тIассан ххоххорав. vorpan TuTuraw, TaSan {o{oraw. 69. Гъоркье рортизейилан кьурулIе лIугьунарел, росун инейилан гIурулIе кIанцIуларел. vorpe rorti#eyilan puru/e /uhunarel, rosun ineyilan furu/e jan`ularel. 70. Гъоркьеххун бугеб цIцIеда тIадеххун бугеб бацIицца лълъим гъабургъинабугеян абурабила. vorpe{un bugeb ~eda Tade{un bugeb ba`iCa :im vaburvinabugeyan aburabila. 71. Гъоссогъадил тIинчI гIадав. voSovadil Tinz fadaw. 72. «Гъоссол цIураб къвачIиниб гIарац-месед кин балеб, хъублъи къватIибе чIехьон, жанисса чуричIого». «voSol `urab qwazinib farac-mesed kin baleb, ]ub;i qwaTibe ze%on, $aniSa xurizogo». 73. «ГъоссолI букIун, тIотIоцца тIогьолI бугеб найиде - «Дун лъаларищ, гьвел роцц!» – ан рогьоб къабихIаб бала». «voSo/ bujun, ToToCa Toho/ bugeb nayide - «dun ;alari&, hwel roC!» - an rohob qabi\ab bala». 74. ГъотIода рекъарабила пихъги букIунеб. voToda reqarabila _i]gi bujuneb. 75. ГъотIода ццерессан унелълъул, гIащтIи роццда нахъа бахъе. voToda CereSan une:ul, fa&Ti roCda na]a ba]e. 76. ГъотIодайила гъудул рещтIунел, нохъодейила маккал ссверулел. voTodayila vudul re&Tunel, no]odeyila maKal Swerulel. 77. ГъотIодасса гъотIоде кIанцIунилан гъадил лачен лIугьинаро. voTodaSa voTode jan`unilan vadil laxen /uhinaro. 78. ГъотIое къимат – пихъ бихьун, чияссе къимат – иш бихьун. voToye qimat - _i] bi%un, xiyaSe qimat - i^ bi%un. 79. ГъотIокье гурони гIеч бортулареб. voTope guroni fex bortulareb. 80. ГъотIол борххалъи лъала, рагIадалълъухъ балагьун, чияссул ритIухълъи лъала, гIамалалълъухъ балагьун. voTol bor{a;i ;ala, rafada:u] balahun, xiyaSul riTu];i ;ala, famala:u] balahun. 81. ГъотIоцца кьалбал, гIодоре унел гьечIони, эххеде риччала. voToCa palbal, fodore unel hezoni, e{ede riXala. 82. ГъоцIоцца махх кколеб, россасс чIчIужу кколей. voToCa ma{ Koleb, roSaS Zu$u Koley. 83. Гъугъай ххеххаб накIкIалълъул цIцIад хъандаяб букIуна. vuvay {e{ab naJa:ul ~ad ]andayab bujuna. 84. Гъурщил багьа лъаларев кепкил багьаяв вукIунарев. vur&il baha ;alarew ke_kil bahayaw wujunarew. 85. ГъурщитIа гъурущ лъунила бечелъи гIолеб. vur&iTa vuru& ;unila bexe;i foleb. 86. ГъутIбузда гIазу – гъудузе бертин. vuTbu#da fa#u - vudu#e bertin. 87. ГъутIбузул гIурччинлъи кьалбазул сахлъиялда бараб букIуна. vuTbu#ul furXin;i palba#ul sa[;iyalda barab bujuna.

  • chhchh | ДУН МАГIАРУЛАВ ВУГО

    КIкI J КIкIвахI месед гуро, хIалхьи гIарац гуро. Jwa\ mesed guro, \al%i farac guro. КIкIвахI – сахлъиялълъул тушман, хIалтIи – сахлъиялълъул гьудул. Jwa\ - sa[;iya:ul tu^man, \alTi - sa[;iya:ul hudul. КIкIвахIал вегун хIалтIулевила, кIусун кьижулевила. Jwa\al wegun \alTulewila, jusun pi$ulewila. КIкIвахIал – кидаго унтарав. Jwa\al - kidago untaraw. КIкIвахIалаб хIамицца ХIоццомегIер бегуларо. Jwa\alab \amiCa \oComefer begularo. КIкIвахIалалълъул хуриб чIахI бижула, чIухIаралълъул хуриб заз бижула. Ja\ala:ul [urib za\ bi$ula, zu\ara:ul [urib #a# bi$ula. КIкIвахIалассе чияр хIалтIи бокьулебила. Jwa\alaSe xiyar \alTi bopulebila. КIкIвахIалда гъулач бугев, хIалтIуда цедер бугев. Jwa\alda vulax bugew, \alTuda ceder bugew. КIкIвахIалълъ вас гьавуларев. Jwa\a: was hawularew. КIкIвахIалълъ лълъим гьекъолеб батани, хIалтIиялълъ гьоцIцIо гьекъолеб. Jwa\a: :im heqoleb batani, \alTiya: ho~o heqoleb. КIкIвахIалълъ унтулев, хIалтIиялълъ сахлъулев. Jwa\a: untulew, \alTiya: sa[;ulew. КIкIалахъ лълъим камулареб, рохьоб чан камулареб. Jala] :im kamulareb, ro%ob xan kamulareb. КIкIараялдаги букIунебила жиндаго рекъараб рухI. Jarayaldagi bujunebila $indago reqarab ru\. КIкIараялдеги ххвалчен бахъарав. Jarayaldegi {walxen ba]araw. КIкIуй гьечIеб цIа букIунареб. Juy hezeb `a bujunareb. КIкIуялдасса цIунизейилан цIадаве лIугьунге. JuyaldaSa `uni#eyilan `adawe /uhunge. КIкIухIал гIодов вукIун кьижула, вегун кванала. Ju\al fodow wujun pi$ula, wegun kwanala. КIкIухIал гIодов чIчIунги ссвакалев. Ju\al fodow Zungi Swakalew. КIкIухIал ургъун вахъиналде, хуриб мичIчI бижарабила. Ju\al urvun wa]inalde, [urib miZ bi$arabila. КIкIухIал хIалтIи гьабиладай, гьабилародаян ургъун вахъиналде, хIалтIухъанасс хIалтIи лIугIизабулеб. Ju\al \alTi habiladay, habilarodayan urvun wa]inalde, \alTu]anaS \alTi /ufi#abuleb. КIкIухIалав чияссул чанахъан вахъунарев. Ju\alaw xiyaSul xana]an wa]unarew. КIкIухIалги хIалихьатги – цого чи, хIанкIвараги хIехьги – цого жо. Ju\algi \ali%atgi - cogo xi, \anjwaragi \e%gi - cogo $o. КIкIухIаласс хIетI хIарччил рагIалдеги бокьуларогойила бахъулеб. Ju\alaS \eT \arXil rafaldegi bopularogoyila ba]uleb. КIкIухIалассул багьана камулареб, базарганассул хIила камулареб. Ju\alaSul bahana kamulareb, ba#arganaSul \ila kamulareb. КIкIухIалассе болъоги эххедерегIел, тIохги мегIер. Ju\alaSe bo;ogi e{ederefel, To[gi mefer. КIкIухIалассе хIалтIи дагьаб бокьулеб, квен гIемер бокьулеб. Ju\alaSe \alTi dahab bopuleb, kwen femer bopuleb. КIкIухIалассул лал, гIанкIудул ханазул тIамуниги, бокьунаребила. Ju\alaSul lal, fanjudul [ana#ul Tamunigi, bopunarebila. КIкIухIаллъун босараб рахIаталдасса хIалтIун босараб ххайиралълъул рахIат цIцIикIкIараб. Ju\al;un bosarab ra\ataldaSa \alTun bosarab {ayira:ul ra\at ~iJarab.

bottom of page